U Grčkoj će 25. januara biti održani prevremeni opšti izbori pošto parlament te zemlje 29. decembra ni u trećem, konačnom glasanju nije uspeo da izabere novog predsednika, najavio je premijer Antonis Samaras. Izgledi za prevremene izbore pojačali su bojazni za finansijsku budućnost Grčke i uznemirili investitore koji su na veliko prodavali akcije grčkih kompanija. Ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na prednost Sirize na predstojećim izborima. Siriza kao stranka levice napada mere štednje i uslove pod kojima je Grčka dobila zajmove od međunarodnih kreditora. Ekonomija Grčke tek je počela da pokazuje znake oporavka nakon godina pada ali je stopa nezaposlenosti još iznad 25%.
Minimalna zarada će u Nemačkoj prvi put biti uvedena 1. januara 2015, što će povećati platu za 9,5% zaposlenih. Oni će od sada dobijati najmanje 8,5 evra bruto na čas, što odgovara bruto zaradi od 1.473 evra za puno radno vreme. Ostaje da se vidi da li će od toga imati koristi zaposleni i ekonomija: povećanje prihoda može da poboljša finansijsku situaciju zaposlenih i podstakne potrošnju, ali u isto vreme i da dovede do poskupljenja neke robe i usluga, pa čak i do otpuštanja. U EU minimalnu zaradu ima 22 od 28 država članica. U Srbiji minimalna zarada iznosi oko 235 evra mesečno bruto, što je slično kao u siromašnijim članicama EU, ali prema podacima sindikata oko 200.000 ljudi ne prima ni toliko.
Nakon 5,4 milijardi evra ukupnih investicija (5.358 miliona) u osnovna sredstva po opštinama u 2012. godini, u 2014. godini one su smanjene na 4,4 milijardi evra (4.432 miliona), dakle za 925 miliona evra.
Pad investicija u prerađivačkoj industriji (za 620 miliona evra), u građevinarstvu (za 187), i u snabdevanju električnom energijom (za 148 miliona evra), objašnjava ovaj ukupan pad vrednosti investicija.
U 2013. godini registrovan je rekordan iznos investicija u informisanju i komunikacijama, 660 miliona evra (za 359 miliona više nego u 2012. godini) i minimalan u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, samo nezapamćeno niskih 58 miliona evra.
U ukupnom smanjenju investicija za 925 miliona evra samo Kragujevac je dovoljan da objasni više od polovine od ukupnog pada, jer je u njemu investiciona aktivnost smanjena za 601 miliona evra (sa 774 na 173 miliona evra).
Svi regioni su imali pad investicija, u tome najmanji Vojvodina, za 10,2%, a najveći Šumadija i Zapadna Srbija za 45,2%.
Da bi se objasnila polovina od ukupnih investicija u 2013. godini dovoljno je 12 opština u Srbiji, u tome 6 iz regiona Beograd, 4 južno od njega, i Novi Sad i Pančevo.
Teoriju lokacionog izbora pri investiranju možda najbolje objašnjavaju podaci o iznosu investicija u Surčinu (53,5 miliona evra), Pećincima (50) i Staroj Pazovi (48,3 miliona), a u odnosu na Niš (49,3 miliona), Užice (19 miliona) ili Leskovac (13 miliona evra).
Miroslav Zdravković
Izvor: Makroekonomija.org
U uslovima nove geopolitičke nestabilnosti, finansijska tržišta su dokazala otpornost regiona centralne i istočne Evrope (CIE), jer je neposredan uticaj sankcija koje je Rusija nametnula CIE blizu nuli. Region CIE trebalo bi da bude u stanju da od 3 do 6 meseci izdrži obustavu isporuke prirodnog gasa preko Ukrajine. Opadanje tražnje u Ukrajini i Rusiji umanjilo je rast izvoza za oko 1 procentni poen, ali nije imalo vidljivog uticaja na dinamiku rasta u regionu CIE, koji profitira od početka pokretanja domaće tražnje. U principu, niža cena nafte je pozitivan faktor zbog nižih ulaznih troškova.
„Ukoliko bi trenutno niska cena nafte ostala na tim nivoima duže vreme, povećala bi lokalnu kupovnu moć i potpomogla domaću tražnju, što ima pozitivan uticaj na globalni ekonomski rast. Međutim, to očigledno ublažava efekat na inflaciju, zbog čega bi monetarna politika trebalo da nastavi da pruža podršku“, kaže Fritz Mostböck, rukovodilac istraživačkog tima Erste Grupe.
Usled velikih promena cena energije i berzanskih proizvoda, vrednosti nekih od valuta najvećih zemalja kao što je brazilski real i ruska rublja verovatno će i dalje biti kolebljive. Jačanje američkog dolara (USD) u odnosu na većinu valuta prisiljava investitore da preispitaju svoja ulaganja u druge valute, što dovodi do veće kolebljivosti u mnogim tržišnim segmentima. Nedavno su tržišta kapitala počela da pokazuju veću kolebljivost. „Pošto je sada završen program kvantitativnih olakšica Federalnih rezervi SAD (QE3), postepeno dolazimo do kraja faze niske kolebljivosti na berzama. Tržišta u usponu verovatno će biti više pogođena nego razvijena tržišta pošto je kolebljivost valuta mnogo veći rizik za ulaganja u ova prva“, dodaje Mostböck.
Ekonomije CIE iskoristiće oporavljenu domaću tražnju; prosečna stopa rasta u 2015. godini 2,5% u CIE nasuprot 1,1% u evrozoni; bar jedna centralna banka će nastaviti da snižava stope Faktori rasta za ekonomije CIE u 2015. godini biće dobra kombinacija oporavljene domaće tražnje i povećanih investicija. U 3. kvartalu 2014. godine, potrošnja domaćinstava je porasla za više od 2% u Češkoj Republici, Rumuniji i Poljskoj, a investicije konačno doprinose rastu u proseku sa 1,4 procentna poena. Stoga na rast u CIE ne utiče samo izvoz, što povećava otpornost rasta u CIE prema eventualnom pogoršanju eksterne tražnje. Period drastične fiskalne konsolidacije i razduživanja je završen, s izuzetkom Hrvatske i Srbije, jer će kasnija finansijska konsolidacija i dalje biti kočnica za te dve ekonomije. „Ukupno posmatrano, u 2015. godini privrede CIE treba da porastu u proseku za 2,5%, što je dvostruko brže od 1,1% koliko se očekuje za evrozonu“, kaže Mostböck.
Mađarska ekonomija će usporiti jer se neće ponoviti ovogodišnje povećanje javne potrošnje. Sa rastom BDP-a od 3,1% u 2015. godini, Poljska bi trebalo da petu godinu uzastopno ostane ekonomija sa najbržim rastom u CIE. Očekuje se da u 2015. godini Češka Republika zabeleži rast od 2,4%, Mađarska 2,3% a Slovačka 2,5%. Inflacija jeznatno ispod ciljnih stopa inflacije centralnih banaka u CIE. Istraživački tim Erste Grupe očekuje da rumunska centralna banka smanji stopu za 25 baznih poena već u januaru, dok bi poljska i mađarska centralna banka mogle da počnu da razmišljaju o smanjenjima stope samo ukoliko podaci o inflaciji budu i dalje veoma niski i ukoliko bude povoljan tržišni sentiment.
Oporavak će i dalje biti slab u evrozoni; kamatna stopa ECB neće rasti do 2. kvartala 2017. godine Evrozonu je pogodila finansijska kriza, pa potom kriza suverenog duga, što je dovelo do ponovnog usporavanja aktivnosti tih ekonomija. U 2014. godini, sukob izmeĎu Rusije i Ukrajine naneo je novu štetu regionu. Pošto se sporo smanjuje znatna neiskorišćenost resursa, posebno na tržištu rada, izgledi za rast su i dalje na niskom nivou. „Slabo stanje ekonomija zemalja evrozone u kombinaciji sa geopolitičkim rizicima i neprestanom potrebom za konsolidovanjem državnih budžeta navode nas da očekujemo tek umeren oporavak u evrozoni“, zaključuje Mostböck. Prema tome, stope rasta će polako opadati i ne očekuju se inflatorni pritisci. To će omogućiti ECB da izvesno vreme zadrži izuzetno ekspanzivnu monetarnu politiku. Na osnovu modela ekonomije koji smo napravili, očekujemo da stopa nezaposlenosti i inflacija opravdaju prvo povećanje stope tek u 2. kvartalu 2017. godine.
Niža cena nafte i sankcije protiv Rusije dovešće do opadanja ekonomske aktivnosti, povećavajući pritisak na domaćinstva i preduzeća u problemima Ruski bankarski sektor je trenutno pod pritiskom sa raznih strana. Znatni pad cene nafte – ukoliko potraje – izvršiće pritisak na naftnu industriju Rusije, pri čemu će se slabije kompanije mučiti da otplaćuju dugove. „Niža cena nafte i sankcije protiv Rusije dovešće do usporavanja ekonomske aktivnosti sledeće godine, povećavajući pritisak na domaćinstva, koja će trpeti visoku nezaposlenost i gubitak kupovne moći jer će inflacija ostati znatno viša od povećanja zarada“, predviĎa Mostböck. Kod kredita privredi i stanovništvu verovatno će se povećati udeo problematičnih kredita. Za ruske banke javljaju se dodatni izvori mogućeg stresa. Zbog sukoba sa Ukrajinom, ruske banke nemaju pristup kapitalu iz zapadnih zemalja u raznim valutama, što je u prošlosti bio značajan izvor finansiranja. Istovremeno su izvori u rubljama postali skuplji, jer je Narodna banka Rusije morala znatno da povisi kamatne stope kako bi se suprotstavila klizanju deviznog kursa. „Presudna determinanta za taj scenario jeste cena nafte. Što duže opstaju sadašnje niske cene, to je veći rizik po ruske banke“, ističe Mostböck.
Uglavnom mirni protesti Arapskog proleća koji su počeli 2010. godine u arapskom svetu i na Bliskom istoku izazvali su smenu vlasti i osnivanje demokratskih partija, ali i dugotrajne vojne sukobe, prouzrokujući poremećaje u tim regionima i tržištima. Tekući sukob u Siriji i zategnuta politička situacija u drugim zemljama regiona mogli bi, iz današnje perspektive, da dovedu do neizvesnosti. Snage tzv. Islamske države još su na vlasti i kontrolišu velike delove Sirije i Iraka. Druga nerešena žarišta stalno prouzrokuju sukobe u Gazi ili Pakistanu i prave probleme islamskom svetu. Teško je predvideti kada će doći do neočekivanih dogaĎaja, ali nije teško zamisliti moguću eskalaciju. Takav konflikt bi bar privremeno opteretio finansijska tržišta i ekonomije sveta, a na duži rok naročito cene nafte i robe.
U Brazilu nastavak recesije; usporena privreda Kine stimulisaće se iznosom od 90 milijardi EUR U Brazilu se ekonomski rast praktično zaustavio. Najveća ekonomija Latinske Amerike je u recesiji od 2. kvartala. Industrijska proizvodnja i maloprodaja su zabeležile negativan trend. Zbog toga očekivanja šefova nabavke u preraĎivačkoj industriji i dalje beleže pad. Nastavlja se i usporavanje visoke stope rasta Kine. Jedan od razloga za to usporavanje jeste tekuće premeštanje vrednosti proizvodnje iz preraĎivačkog sektora u sektor usluga. Radi stimulisanja kineske ekonomije odobrene su investicije u ukupnom obimu od približno 90 milijardi EUR, meĎu njima i 16 železničkih stanica i pet aerodroma. U cilju suprotstavljanja usporavanju rasta, centralne banke su preduzele razne mere. U svakom slučaju, ukoliko se nastavi usporavanje u tim velikim zemljama u ekspanziji, to će imati negativan uticaj na svetska tržišta.
Prognoze za Srbiju
Tokom 2015. godine, verovatno će pažnja javnosti uglavnom biti usmerena ka zaključivanju aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om i početku fiskalne konsolidacije. Sporazum iz predostrožnosti sa MMF-om bi trebalo da donese kredibilitet i tehničku podršku paketu vlade za fiskalnu konsolidaciju, čiji je cilj smanjenje deficita sa skoro 8% BDP-a na 4,6 BDP-a u 2016. godini. Politički najkritičniji deo programa predstavlja plan restrukturiranja državnih preduzeća (snižavanje subvencija, viškovi zaposlenih i privatizacija); pokretanje ovog procesa će biti pravi test za politiku. MeĎutim, s obzirom na pogoršanje ekonomske perspektive, krhko tržište rada i slabe socijalne uslove, smatramo da na tom putu svakako postoje rizici po realizaciju programa.
Kretanje inflacije je u poslednjim mesecima bilo odreĎeno blagim pritiscima s troškovne strane, prvenstveno nižim cenama prehrambenih proizvoda, energenata, slabom domaćom potražnjom zbog nepovoljnih uslova na tržištu rada i nastavkom razduživanja stanovništva i preduzeća. Iz tih razloga inflacija se kreće ispod ciljanog okvira NBS- a već devet meseci pa se može očekivati da će se njeno kretanje vratiti u okvire od 4, plus-minus 1,5 odsto, negde do kraja prve polovine 2015. godine pod uticajem prestanka delovanja efekata niskih cena hrane, niske baze u 2014. godini i učincima slabijeg kursa dinara koji će pozitivno delovati na cene uvoznih proizvoda.
Dinar je u decembru pao na istorijski nizak nivo, sa srednjim kursom iznad 122 dinara za evro. Takav gubitak vrednosti valute je posledica kombinacije lokalnih i meĎunarodnih faktora. S jedne strane, od domaćih faktora potrebno je istaći višemesečnu fiskalnu neizvesnost vezanu za donošenje budžeta i zaključenje aranžmana s MMF-om, zatim razduživanje i isplate dividendi bankarskog sektora, kao i povećan uvoz energenata nakon izbijanja majskih poplava. Neki od osnovnih inostranih faktora su slabija potražnja u zemljama EU i Rusije što je negativno uticalo na izvoz srpskih proizvoda, kao i veća neizvesnost na meĎunarodnim finansijskim tržištima koja izaziva odliv i/ili slabiji priliv kapitala u zemlje u razvoju. U narednom periodu očekujemo da će tokom 2015. doći do postepene stabilizacije kursa dinara, što vidimo kao rezultat smanjene fiskalne neizvesnosti (donošenje budžeta i konačan dogovor s MMF-om), aktivnih mera NBS-a (stalne intervencije i povećanje dinarskog dela obavezne rezerve), postepenog oporavka domaće ekonomije i delimično jače potražnje za srpskim izvoznim proizvodima u zemljama EU.
U oktobru 2014. godine banke su ukupno raspolagale sa 27.475 miliona evra (3.272 milijarde dinara), saopštila je Narodna banka Srbije. U pasivi banaka najvažniju poziciju predstavljaju devizni depoziti, koji su u oktobru vredeli 10.230 miliona evra, zatim kapital i rezerve (5.086 miliona evra), „ostale“ pozicije (4.441 milion evra), obaveze prema inostranstvu (3.591 milion evra), depoziti po viđenju (2.120 miliona evra), dinarski štedni i oročeni depoziti (1.557 miliona evra) i depoziti države (451 milion evra). To su osnovne pozicije pasive poslovnih banaka, koje se dalje mogu deliti po ročnosti izvora za finansiranje poslovanja, po ekonomskim sektorima (stanovništvo, privreda…) i po drugim kriterijumima (dugovni i nedugovni izvori finansiranja).
Od ukupne svote novca i kapitala kojom su raspolagale, malo više od jedne trećine (9.201 milion evra) banke su plasirale kao kredite privredi, malo više od jedne petine (6.045 miliona evra) kao kredite stanovništvu, a iznosi koje su imale u depozitima kod Narodne banke Srbije (4.118 miliona evra), u kreditima koji su odobreni državi (4.051 milion evra) i na ostalim pozicijama (3.850 miliona evra) bili su sličnih vrednosti.
Mesečne promene kod pojedinih pozicija aktive banaka ukazuju na promene u poslovnim politikama banaka (na primer više kredita privredi ili stanovništvu), dok kod pojedinih pozicija pasive ukazuju na promene u izvorima za finansiranje kreditnih aktivnosti.
Na osnovu promena u vrednosti depozita (po viđenju, dinarskih i deviznih) može se pratiti likvidnost pojedinih ekonomskih sektora, kao i neke promene u finansijskom ponašanju. Na primer, u oktobru su, u odnosu na septembar, druga preduzeća (bez javnih) smanjila vrednost depozita po viđenju za 8,6 milijardi dinara, deviznih depozita za 4,6 milijardi dinara, dok su povećala iznos za 12,2 milijarde dinara na dinarskim štednim i oročenim depozitima.
Javna preduzeća su u oktobru u bankama na računima imala ukupno 58,4 milijarde dinara, a ostala preduzeća 414,9 milijardi dinara.
Dalji rast bankarskog sektora u Srbiji u 2015. godini zavisiće od: (1) povećanja vrednosti depozita stanovništva i privrede; (2) povećanja vrednosti kapitala postojećih banaka; (3) ulaska novih banaka u Srbiju.
Za prenos pozitivnih efekata na realni sektor, još važnije od rasta bilansne sume banaka, jeste obnavljanje rasta kreditne aktivnosti. U ovom trenutku banke imaju više nego dovoljno slobodnih sredstava (u oktobru 37,72% aktive banaka je likvidno). Iskorišćenost paketa državnih subvencija u 2014. godini ukazuje da potencijal za finansiranje privrede postoji.
Međutim, kriterijumi banaka su u smislu spremnosti za preuzimanje rizika izuzetno visoki i nedostatak „kvalitetne“ tražnje predstavlja glavni ograničavajući faktor rasta kreditne aktivnosti (pogotovo u sektoru privrede). Imajući u vidu navedeno, promena percepcije rizičnosti plasiranja sredstava, pre svega privrednim društvima u Srbiji, može se pokazati ključnim faktorom rasta kreditne aktivnosti bankarskog sektora. S tim u vezi, neophodno je istaći da će zaustavljanje daljeg rasta problematičnih kredita (kredita u docnji) i rešavanje njihovog postojećeg nivoa biti preduslov za dalji kreditni rast.
Svet se ukazuje i u malim stvarima, na koje smo do te mere navikli da o njima uopšte ne razmišljamo. Sadašnjost je krcata navikama iza kojih su tihe, male istorije ideja i majstorskog umeća. Njihova naizgled jednostavna rešenja za svakodnevnu upotrebu su, često, ostavila više traga u ljudskim životima nego veliki događaji, uporno odolevajući promenama i oko nas i u nama. Zašto bi to bilo važno? Zato što onaj ko živi isključivo u ovom trenutku rizikuje i da nestane zajedno sa njim, upozorava švedski istoričar Peter Englund u svojoj knjizi „Male istorije“, čiji deo prikazujemo na sledećim stranama. Ili kako je to kratko formulisao: „Veži se za minut i sat će te sahraniti“.
Mada je nastao daleko kasnije od mnogih alata koji su se upotrebljavali još u antičko doba, klasični šrafciger je, takođe, jedna vrsta atavizma. Zajedno sa alatkama veteranima, podseća nas da u svakodnevnici, koja žuri ka promenama, ima još mnogo stvari koje tvrdoglavo opstaju i pasje su odane jednom drukčijem i sporijem vremenu.
Šrafciger je, bez sumnje, najuobičajenija alatka u svim domovima. Čak i oni, koji u svojoj kući nemaju ni elementarni alat, po pravilu poseduju bar jedan šrafciger. Ipak, malo je poznato da ovaj nezaobilazni podstanar predstavlja žutokljunca među osnovnim alatkama, koje su uglavnom istorijski veterani. Savremeni stolar verovatno bi se uspešno poslužio čekićem, testerom, dletom ili sekirom koje su koristile njegove kolege još u antičko doba. Ali to nije slučaj i sa šrafcigerom, koji se u kutije sa alatom uselio tek krajem 15. veka.
Za razliku od drugih alata, koje je pratio momentalni proboj na tržištu, šrafciger je dugo bio ekskluzivna alatka puškara. Mali zavrtnji koji se moraju zavrnuti ili odvrnuti posebnom alatkom upotrebljavani su, pre svega, u okidačima vatrenog oružja. Nedostatak šrafcigera uzrokovao je 1879. najspektakulraniji poraz u istoriji britanskog kolonijalizma, kada su ratnici južnoafričkog plemena Zulu, opremljeni samo kopljima i štitovima od volujske kože, porazili 16.000 dobro naoružanih britanskih vojnika. Kada je Britancima ponestalo municije, uprkos zalihama od 480.000 metaka, nisu mogli da ih koriste jer su bili spakovani u sanduke pričvršćene sa po 9 velikih zavrtanja, a u logoru su imali samo dva šrafcigera. Dostavljanje municije je išlo presporo, a nisu pomogli ni pokušaji da se sanduci rascepe sekirama, pa je u predvečerje bitke preživelo svega 55 engleskih vojnika. Zulu ratnici su temeljno opljačkali britanski logor, ali istorija ne beleži šta se dogodilo sa ona dva šrafcigera.
Šrafciger se nije makao van sektora oružja sve do kraja 18. veka, prvenstveno zato što su zavrtnji bili jako skupi. Za razliku od eksera, čiju su masovnu proizvodnju ljudi rano savladali, zavrtnji su dugo proizvođeni ručno. O nekoj standardizaciji nije bilo ni govora, pa su uglavnom prodavani po komadu, uz visoku cenu. Nakon nekoliko pokušaja u Švedskoj i Britaniji da se proizvodnja automatizuje, to je konačno pošlo za rukom jednom američkom mehaničaru četrdesetih godina 19. veka. Zahvaljujući tome, novi tip zavrtnja je bio preko 70% jeftiniji, znatno boljeg kvaliteta i delimično je mogao da se koristi za popravku mašina, što je omogućilo i proizvodnju mašina daleko veće preciznosti. Padom cena i razvojem industrijalizacije potražnja za zavrtnjima je rasla, pa je, na primer, u Engleskoj 1800. proizvedeno manje od 1,4 miliona zavrtnja, a šest decenija kasnije godišnja proizvodnja je dosegla više od jedne milijarde.
U međuvremenu su izmišljeni novi tipovi šrafcigera, od kojih je najpoznatiji zvezdasti šrafciger, koji ponekad zovu i Filipsov šrafciger po Henriju Filipsu, koji ga je izumeo tridesetih godina prošlog veka. Ali bliska veza sa ratom nije prestala sa musketama. Pravi proboj šrafcigera došao je sa Drugim svetskim ratom, kada su avionima i tenkovima, bez obzira na stranu u ratu, bili neophodni isti tipovi zavrtnja, za koje je korišćen potpuno isti tip šrafcigera.
Za vreme vratolomnog tehnološkog razvoja, šrafciger je, u suštini, ostao začuđujuće istovetan. Čak i danas, šrafciger star 250 godina mogao bi se upotrebiti u više od 90% slučajeva koji zahtevaju takvu alatku. Klasični šrafciger je jedna vrsta atavizma koji, kao i neke druge alatke, podseća da mnoge stvari iz naše svakodnevnice, koja žuri ka promenama, tvrdoglavo opstaju i pasje su odane jednom drugačijem i sporijem vremenu.
broj 112/13, decembar 2014/januar 2015
Poverenje građana u Evropsku uniju je poraslo u periodu nakon evropskih izbora održanih u maju 2014. Neizvesna ekonomska situacija i imigracije su među pitanjima koja izazivaju najveću zabrinutost birača.
Litvanija se 1. januara 2015. pridružuje evrozoni i uvodi evro kao valutu. Evropska komisija je početkom juna predložila, a Evropski savet i Parlament odobrili, da je država spremna da od Nove godine uvede zajedničku evropsku valutu.
Nakon što su u maju 2014. Rusija i Kina postigli neočekivani sporazum o isporuci prirodnog gasa vrednog 400 milijardi dolara kroz gasovod ‘Moć Sibira’, čija je izgradnja počela u avgustu, njemu je dodat i drugi ugovor, vredan 325 milijardi za izgradnju Altajskog gasovoda u zapadnom Sibiru.
Bilo bi pogrešno zaključiti da će dva mega-energetska sporazuma Peking učiniti zavisnim od ruskog gasa, premda je procenjeno da će Ruska federacija obezbeđivati 17% svih kineskih prirodnih potreba za gasom do 2020. (Gas, međutim, čini samo 10% posto svih kineskih energentskih potreba u ovom trenutku). Ove sporazume pre treba shvatiti u njihovoj geopolitičkoj veličini, oni signaliziraju u kom pravcu vetar duva – ka srcu Evroazije. Iako kineske banke ne mogu da budu zamena za onu novčanu ponudu koje su ruske banke imale preko evropskog i američkog finansijskog tržišta one nude Moskvi priliku da se izbori sa nedavnim padom cena nafte, tako što će imati lakši pristup kineskim kreditima.
Na vojnom planu, Rusija i Kina su sada posvećene velikim združenim vojnim vežbama, dok će napredni sistem protivvazdušne odbrane, ruska raketa S-400, uskoro krenuti za Peking. Pored toga, po prvi put nakon Hladnog rata, Putin obnavlja staru doktrinu iz sovjetske ere o “kolektivnoj bezbednosti” u Aziji, kao mogućem novom stubu kinesko-ruskog strateškog partnerstva.
Kineski predsednik Ši je ovo partnerstvo nazvao “uvek zelenim drvetom kinesko-ruskog prijateljstva”; može se o tome razmišljati i kao o Putinovoj “strateškoj osovini” koja se proteže sve do Kine. Bilo kako bilo, nema sumnje da Vašington nije oduševljen što je postao svedok udruživanja rusko-kineskih potencijala: Rusi su gotovo nenad,mašni kada je reč o avio-industriji, odbrambenim tehnologijama i teškoj industriji koja se dobro dopunjuje sa kineskom poljoprivredom lakom industrijom i informacionim tehnologijama.
U ovom trenutku izgled izvesno da će širom Evroazije, biti data prednost ruskom, nad zapadnim gasovodima. najnovija gaspromova predstava sa ukidanjem Južnog toka, koji je trebalo da Evropu još intenzivnije snabdeva ruskim prirodnim gasom, izgleda da će s ezavršiti tako da dodatno učvrsti evroazijske veze Turske i Rusije.
Kraj unipolarnog sveta
Svi ovi međusobno uvezani događaji ukazuju na geopolitički tektonski pomak u Evroaziji kojeg američki mediji još nisu ukopčali. Ili se možda prave da to ne primećuju. U Vašingtonu ipak vlada blaga panika, u establišmentu naravno, pa je tako Savet za inostrane odnose (Američki MIP) već objavio da žali zbog mogućnosti da Amerika, postane “bivša” supersila koja je profulala važan diplomatski momenat. Američko-kineska Komisija za ekonomiju i bezbednost sada samo preostaje da okrivi kinesko rukovodstvo zbog njegove”nelojalnosti”, nevoljnosti za “reformama”, anatemišući ga kao “neprijatelja liberalizacije” sopstvene privrede.
Vašington na sve strane žali kako kinesko rukovodstvo tobož pokušava da poremeti “međunarodni poredak”, i uzdrma “mir i prosperitet” u Aziji za sva vremena, čime se mogu otvoriti vrata “novoj vrsti hladnog rata” u tom regionu sveta. Iz perspektive Vašingtona, naravno, Kina u usponu, ostaje glavna “pretnja” u Aziji, ako ne i u svetu, pa čak i Pentagon troši ogromne sume novca kako bi svoju globalnu imperiju održao netaknutom. Razume se priče o pretnji potiču iz Vašingtona a malo se spominje činjenica da Kina i dalje ostaje okružena američkim bazama, a pritom (još) nema sopstvenu vojnu bazu van svoje teritorije.
Naravno, Kina se suočava sa kolosalnim problemima, uključujući i pritiske nastale od strane “jedine planetarne supersile”. Peking, između ostalog, strahuje od pretnje po bezbednost svog pomorskog snabdevanja energijom iz inostranstva, kojim bi se mogle objasniti njene velike energetske investicije, koje podrazumevaju stvaranje evroazijske gasovodne mreže od Centralne Azije do Sibira. Time je moguće objasniti i njene strahove od moreuza Malaka, koji bi mogla sanirati tako što bi doprla do energenata u Africi i Južnoj Americi. O tome govori i njena ofanziva na energetski bogata područja na istoku i jugu Kineskog mora, za koje je Peking duboko ubeđen da bi u sebi sadrži 130 milijardi barela nafte.
Na unutrašnjem frontu, predsednik Ši je detaljno predstavio svoju viziju daljih koraka Kine koji podrazumevaju velike reforme koje bi trebalo da učvrste rezultate kineske ekonomije i odlučno preseku korupciju i mito posebno unutar same Komunističke partije.
Kineska privreda po efikasnosti još kaska. Kineska državna preduzeća sada ulažu zapanjujućih 2.3 triliona godišnje – što je 43% ukupnih investicija u infrastrukturu ove zemlje. Ipak, istraživanja Škole za ekonomiju pri Cinghua Univerzitetu su pokazala da niz investicija u industrijske objekte – u rasponu od železara do cementara postaju na duge staze neisplative jer imaju previše kapaciteta u odnosu na tražnju tržišta.
Ćjalu Vang i Jićjao Žou, autori naučnog rada “Produbljivanje reformi za dugoročni rast i razvoj Kine”, tvrde da će Kini biti teško da se od društva sa srednjim prihodima uspne do društva sa visokim prihodima – što je ključni uslov da ova zemlja postane istinski globalna sila. Da bi se ovo postiglo, bilo bi potrebno da vlada investira još mnogo više u bezbednost, socijalnu pomoć nezaposlenima i zdravstvo; ovo su troškovi koji sada zahvataju 9,8% kineskog budžeta, a od 2014. ovi budžetski troškovi narašće na 15,1 % – što je visoka stopa čak i za neke zapadne zemlje, ali ne i za Kinu, u ovom trenutku njenog razvoja.
Ipak, svako ko je pažljivo pratio šta je Kina postigla u protekle tri decenije zna da da kineski lideri imaju velike ambicije da zemlju ekonomski rekonfigurišu i razmišljaju o tome kako bi uskoro mogli da reformišu svoje odnose sa Evropom, na način koji bi fundamentalno promenio dosadašnje odnose.
Šta se zbiva sa “Skladnom zajednicom”?
Uporedo sa kineskim predlozima, raste pritisak Vašingtona na proizvođenje novog Hladnog rata koji danas proizvodi haos, povratno udarajući preko Bliskog istoka u Afriku, pa čak i u periferiju Evrope.
U tom kontekstu, proizvođenje paranoje o “novom hladnom ratu” raste u SAD, Evropi i Rusiji. Bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov, koji zna ponešto i o Hladnom ratu (pošto je i sam okončao jedan), je veoma uznemiren i to ne krije. Na dnevnom redu zvaničnog Vašingtona su “mere izolacije”, koje će verovatno naneti štete Rusiji – što je krajnje opasan scenario, čak i ako na duže staze može biti osuđen na propast.
U ovom trenutku, bez obzira na svoje slabosti, Moskva ostaje jedina snaga sposobna da sa Vašingtonom pregovara o globalnoj strateškoj ravnoteži, postavljajući neke granice preko kojih SAD ne može preći. U ovom interregnumu, članice NATO i nadalje će krotko pratiti period buđenja Vašingtona, dok će, za to vreme, Kini još uvek nedostajati potreban strateški uticaj.
Rusija, baš kao i Kina, igra na kartu evroazijske integracije. Niko, naravno, sa sigurnošću ne zna kako će se sve ovo završiti. Pre samo četiri godine, Vladimir Putin je predlagao “skladnu ekonomsku zajednicu od Lisabona do Vladivostoka”, što je uključivalo i trans-evroazijski sporazum o slobodnoj trgovini. Sa razvojem zategnutih odnosa na relaciji SAD, NATO i Rusija, u senci ratnih sukoba u Ukrajini, i sa slabom Evropskom unijom mogao bi uticati na širenje straha, nestabilnosti i proizvođenja haosa, koji se može proširiti i na druge delove Evroazije.
Međutim, ne treba olako isključiti ni mogućnost da se situacja promeni. Moglo bi se na primer desiti da Nemačka odvratiti delove Evrope od NATO “logike”, upravo zato što nemački poslovni lideri i industrijalci imaju na umu svoju potencijalno unosnu komercijalnu budućnost – baš u novoj Evroaziji. Koliko god to možda delovalo smešno, usred aktuelnog verbalnog rata oko Ukrajine, kraj ove igre mogao bi da uključi, na duge staze i savez na relaciji Berlin-Moskva-Peking.
Trenutno, čini se d aje između ova dva plaetarna izbora dubok šanac, “ili-ili” scenario: Kina i Rusija znaju šta žele, baš kao i, kako se čini, Vašington. Pitanje je: Šta će ostali delovi Evroazije odabrati da učine?
Kineski “Novi Put svile”: Nova budućnost za Evropu
Autor Pepe Eskobar je dopisnik za Asia Times iz Hong Konga, analitičar za RT i TomDispatch. Ovaj tekst je izvod iz njegove najnovija knjige Carstvo haosa (Nimble Books).
Vreme je novogodišnjih praznika. Kao i svake godine ljudi će provesti vreme sa rođacima koje baš ne vole najviše na svetu, davaće poklone za koje će primaoci smatrati da koštaju manje nego što to jeste slučaj i jesti i piti više nego što im prija ili im treba. Sa približavanjem nove godine donosiće odluke da se više ne ponašaju tako, što naravno neće i slediti.