Tekstovi

U zemljama sa razvijenim poreskim sistemom postoji institut postizanja dogovora sa poreskom upravom, koji poreskim obveznicima obezbeđuje pravnu sigurnost, a poreskim upravama efikasniju naplatu poreza. Kada bi Poreska uprava u Srbiji aktivnije učestvovala u savetovanju privrednika, to bi omogućilo veći obuhvat kontrole i imalo bolji učinak na transparentnost poslovanja poreskih obveznika nego sprovođenje pojedinačnih kontrola.

Mnogo puta do sada govorilo se o potrebi transformacije Poreske uprave u Srbiji i njenog aktivnijeg učešća u savetovanju privrednika. Nažalost, nije se mnogo odmaklo u tom pogledu.

Poreska uprava je još 2017. godine napravila servis „Vaš poreznik“, s ciljem da se građani informišu o nekim tekućim pitanjima i dobiju odgovarajuće obrasce ili poreske prijave koje su potrebne fizičkom licu. Pojašnjenje nekog pitanja građani mogu da dobiju i posredstvom kol centra Poreske uprave, tako što će postaviti pitanje pisanim putem ili pozvati telefonom. Međutim, svaki odgovor koji dobiju tom prilikom neće imati nikakvu pravnu težinu, jer Poreska uprava nema pravo da tumači zakone, već je to u nadležnosti Ministarstva finansija i Narodne skupštine Republike Srbije.

Problem je to što inspektori Poreske uprave prilikom sprovođenja kontrole i te kako tumače odredbe zakona koji regulišu poresku materiju i donose zaključke koji često nisu u korist poreskih obveznika. Mišljenja koja objavljuje Ministarstvo finansija su obavezujuća za postupanje i poreskih obveznika i Poreske uprave i ona upućuju obe strane kako da tumače odredbe poreskih zakona.

Poreski obveznik može da traži zvanično mišljenje Ministarstva finansija u vezi sa tumačenjem neke odredbe ili neke transakcije, u cilju pravilnog evidentiranja i određivanja poreskog tretmana. Ali, na ova mišljenja se čeka prilično dugo, što nije u skladu sa brzinom poslovanja i stvarnim potrebama poreskog obveznika.

Primer dobrog pristupa Poreske uprave Srbije u rešavanju poreskih nedoumica je angažovanje Ministarstva finansija na uvođenju novih rešenja u sistemu elektronskih faktura. Svaka izmena je predstavljena na onlajn platformi sa primerima kako se te novine sprovode. Takođe, sve dok traje proces prilagođavanja, eventualne greške nastale kod evidencija na ovoj platformi neće biti predmet kažnjavanja.

Rešenje koje je dobro za obe strane

U zemljama sa razvijenim poreskim sistemom, kao što su Italija, Velika Britanija i Nemačka, postoji institut postizanja dogovora sa poreskom upravom. Ovaj institut funkcioniše tako što poreski obveznik može da se obrati svojoj poreskoj upravi kada ima nedoumice oko konkretne transakcije. On podnosi dokumentaciju vezanu za transakciju koju želi da sprovede i proverava sa svojom poreskom upravom da li za njenu realizaciju postoje neke zakonske prepreke.

Poreska uprava pismeno saopštava zvaničan stav o tome na koji način konkretna transakcija može da se sprovede i koji su njeni poreski efekti, odnosno koje poreske obaveze proizilaze iz te transakcije. Korist od ovakvog pristupa je to što poreski obveznik na osnovu tumačenja poreske uprave ima pravnu sigurnost da u slučaju neke buduće poreske kontrole, poreski inspektor koji bude vršio kontrolu neće moći da zauzme drugačiji stav.

Ovakav način rešavanja poreskih nejasnoća koje se pojavljuju u praksi od velikog je značaja za obe strane. Poreski obveznici dobijaju pravnu sigurnost i izvesnost u pogledu poreskih obaveza koje mogu proisteći iz neke transakcije, dok poreska uprava dobija uvid u poslovanje poreskih obveznika u realnom vremenu i mogućnost da spreči obveznika da ne plati porez.

Neophodna specijalizacija inspektora

Način na koji su trenutno organizovane poreske kontrole u Srbiji zahteva od svakog inspektora da poznaje odredbe svih zakona, odnosno da je sposoban da vrši kontrolu svih poreskih oblika. Pored toga, poreski inspektori nisu specijalizovani za određene delatnosti, već jedan inspektor, na primer, u isto vreme kontroliše preduzeće koje se bavi poljoprivredom i firmu koja se bavi razvojem softvera u oblasti veštačke inteligencije.

Naravno da su načini poslovanja i komunikacije u ove dve delatnosti bitno drugačiji i da inspektor mora dobro da poznaje obe branše kako bi mogao da razume poslovanje jednih i drugih. U praksi, poreski inspektori rade i po tri kontrole uporedo i najčešće nemaju dovoljno vremena da se upoznaju sa svim detaljima poslovanja u preduzeću koje kontrolišu.

Međutim, kada bi poreski obveznik mogao da se obrati Poreskoj upravi i da se informiše o konkretnoj transakciji kod inspektora koji već ima iskustva u delatnosti u kojoj obveznik posluje i sa transakcijama koje prate tu delatnost, smanjio bi se broj grešaka u privredi, ali i pogrešnih tumačenja poreskih inspektora koji vrše kontrolu na terenu.

Poreska uprava već ima svoja interna uputstva za vršenje kontrole poreskih obveznika za svaki poreski oblik, poput onih koja dokumentacija mora da postoji uz primljenu fakturu kako bi trošak bio priznat, odnosno kako bi primalac računa imao pravo na prethodni PDV. Kada bi se takva dokumenta javno objavila i na vreme ažurirala, broj propusta bi se drastično smanjio a samim tim i problema koji nastaju tokom poreske kontrole.

U praksi, jedna strana u transakciji nema načina da ubedi drugog učesnika u transakciji da izda dokument ili dopuni dokument na način na koji misli da je to ispravno. Ako bi postojala mogućnost da se Poreskoj upravi postavi direktno pitanje, ili ako bi postojalo uputstvo koja dokumentacija je potrebna u postupku kontrole, verovatnoća da se postigne dogovor između učesnika u transakciji bila bi znatno veća.

Nejasnoće oko kontrole transfernih cena

Savetodavna uloga je bitna i za neka poreska pitanja koja se javljaju već duži niz godina, a za koja ne postoji razvijena praksa niti zvanična mišljenja Ministarstva finansija. Ilustrativan primer su transakcije sa povezanim licima, odnosno transferne cene. Savetodavna uloga je u ovoj oblasti možda i značajnija nego u drugim oblastima.

Po svojoj prirodi, transakcije o okviru grupe poreskih obveznika su često jedinstvene u pogledu uslova, količina i vrsta transakcija. Iz ovog razloga, za transakcije sa povezanim licima u nekim zemljama postoji mogućnost da se zajedno sa poreskim organima analiziraju ovi odnosi i da se dobije garancija da je utvrđeni pristup primenjiv u narednih nekoliko godina.

U Srbiji, obaveza da se ove transakcije analiziraju počela je 2013. godine i u tom periodu nisu vršene kontrole, odnosno ne postoji praksa postupanja Poreske uprave u ovim kontrolama. Međutim, od ove godine primetan je povećan broj kontrola ovih vrsta transakcija bez prethodnog pojašnjavanja kako će Poreska uprava postupati, odnosno o načinu na koji će određivati svoj stav u ovim situacijama.

Sami zapisnici i rešenja o izvršenim poreskim kontrolama ne predstavljaju izvor iz koga se može formirati praksa Poreske uprave jer ti dokumenti nisu javno dostupni, ali i zbog toga što inspektori često imaju različite stavove po osnovu kontrolisanih transakcija.

Optimalnije korišćenje resursa

Poreska uprava, kao i veliki deo privrede, već duže vreme ima problema da pronađe odgovarajuće kadrove, uključujući i one koji će se baviti kontrolom. Možda bi dugo najavljivana reforma Poreske uprave i njeno aktivno uključivanje u poslovanje poreskih obveznika uz već postojeća tehnička rešenja kao što je SEF, pomogli da se resursi koriste na optimalniji način.

Proaktivno i preventivno delovanje kao što je jačanje savetodavne uloge Poreske uprave, svakako bi omogućilo veći obuhvat kontrole i imalo bolji učinak na transparentnost poslovanja poreskih obveznika nego sprovođenje pojedinačnih kontrola.

Indirektna korist bi bila ujednačavanje prakse u tumačenju različitih poreskih oblika, jer bi poreski tretman konkretnih transakcije tumačili inspektori koji su specijalizovani za te oblasti.

Vladimir Deljanin, direktor kompanije Next Level Consulting

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.

Foto: bertholdbrodersen, Pixabay

Drugu godinu zaredom bankarski sektor se protegao i po dužini i po širini, ostvarujući rekordne rezultate poslovanja. Ovom učinku doprinele su i dalje povišene kamate, skromna cena depozita i nezajažljivi tarifnici banaka kada su u pitanju naknade i provizije. Ovdašnjim bankama poslednjih godina ide toliko dobro da se i ne trude da diversifikuju poslovanje.

Dok banke u svetu ove godine beleže rast zahvaljujući pre svega trgovini hartijama od vrednosti i investicionom bankarstvu jer su zarade iz kreditnog poslovanja još prošle godine „udarile u plafon“, banke u Srbiji nemaju takve ambicije. Nijedna banka nije napravila istinski iskorak u investiciono bankarstvo ni posle više od 20 godina od kada se formiralo domaće finansijsko tržište. Vrhunac razvoja u toj oblasti ostali su keš fondovi, kao odgovor banaka na mogući odliv depozita i lansiranje mini obveznica kako bi se krediti postojećih klijenata prikazali u drugačijem ruhu.

Ukratko, ovdašnjim bankama poslednjih godina ide toliko dobro da se i ne trude da diversifikuju poslovanje, i odmaknu se od komercijalnog bankarstva, ubiranja visokih prihoda od kamata, te naknada i provizija uvek spremnih da dodatno podebljaju krajnji rezultat. Istina, ovdašnje finansijsko tržište nikada nije ni imalo drugi epitet do „bankocentrično“, ali su u poslednjih desetak godina utihnule sve nade da bi moglo doći do bilo kakve promene. O tome ne govore samo astronomske profitne marže u sektoru, već i kvalitet usluge koji odavno najbolje opisuje floskula da još uvek nije pronađen korisnik bankarskih usluga koji je promenom banke pronašao i rešenje svoga problema.

Zarada opstaje

Svako ko je pomislio da su prošlogodišnji oštar ciklus obaranja kamata Evropske centralne banke (ECB) i početak smanjenja kamata Narodne banke Srbije (NBS) označili i početak kraja visoke profitabilnosti domaćih banaka, prilično se ogrešio u proceni. Istina, ovome je doprinela i ovdašnja centralna banka koja je, usled tinjajuće inflacije koja se tvrdoglavo odupire ciljanom koridoru, još u septembru zaustavila pad kamata i više od godinu dana referentnu stopu drži na relativno visokom nivou od 5,75 procenata.

Ovakvo okruženje nije umnogome okrnjilo kreditno poslovanje bankarskog sektora u prvih šest meseci. Neto prihod od kamata oslabio je tek 3,4% u odnosu na rekordni prošlogodišnji rezultat i dostigao je nivo od 121,7 milijardi dinara. S druge strane, neto prihod od naknada i provizija nastavio je da raste solidnom stopom od skoro 10 procenata i dostigao je 47,4 milijarde dinara. Od predpandemijske 2019. godine ovaj pokazatelj poslovanja banaka više je nego dupliran, uprkos jednogodišnjem „zamrzavanju“ bankarskih tarifnika u sezoni 2022/23. godina.

Troškovi po kreditnim gubicima banaka ostali su više nego skromni, premda su porasli odnosu na isti period prošle godine za 26%. Ovaj neto rashod dostigao je 3,4 milijarde dinara u odnosu na prošlogodišnjih 2,7 milijardi dinara. Nivo nenaplativih kredita ostao je na nivoima oko istorijskog minimuma – oko 1,7% kada je u pitanju privreda, odnosno 3% u sektoru stanovništva.

Sveukupno, neto profit bankarskog sektora u periodu januar-jun za nepuna dva procenta bio je veći u odnosu na lani i dostigao je 90,7 milijardi dinara (oko 775 miliona evra). Prikazano u investicionim pokazateljima ovaj rezultat postaje još impresivniji – prinos na kapital bankarskog sektora ostao je iznad nivoa od 20 procenata i više nego dvostruko iznad prosečnog učinka evropskih banaka.

Kreditiranje po nuždi

Kreditna aktivnost na kraju juna tekuće godine dostigla je dvocifrenu stopu rasta, nakon što je kreditiranje stanovništva, pre svega u vidu gotovinskih kredita, neutralisalo skroman rast kreditiranja privrede.

Ukupni domaći krediti u junu porasli su 10,8% na godišnjem nivou, vođeni kreditiranjem stanovništva koje je skočilo 14 procenata, dok je kreditiranje privrede poraslo 7,1% na godišnjem nivou.

Posmatrano po namenama, rast kreditiranja privrede predvode krediti za likvidnost i obrtna sredstva koji su dostigli udeo od 48 procenata u ukupnim kreditima privredi. Prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite u drugom tromesečju smanjena je na 6,5%, dok su isti plasmani vezani za evro pojeftinili na 4,9%.

I dok su privrednici uglavnom odlazili na bankarske šaltera radi održavanja likvidnosti, stanovništvo je iz sličnih pobuda mahom povlačilo gotovinske kredite. Neto prirast kredita stanovništvu tokom drugog tromesečja bio je najveći još od trećeg tromesečja 2008. godine i iznosio je 90,9 milijardi dinara. Ovome je doprinela rekordna realizacija gotovinskih kredita (46,8 milijardi dinara), koji su u ukupnim kreditima dostigli udeo od skoro 47 procenata. Prosečna kamata na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu smanjena je na 9,7%, dok je cena kreditiranja vezana za evro pojeftinila na 4,9 procenata.

Rastu kreditne aktivnosti doprinela je i sama država, koja postaje sve veći zajmoprimac od poslovnih banaka, povlačeći kredite za realizaciju pre svega infrastrukturnih projekata. Država je na kraju juna imala kreditno zaduženje kod poslovnih banaka (i domaćih i stranih) od oko 4,2 milijarde evra, a domaće banke su cenu kredita uglavnom vezivale za Belibor, uz kreditnu maržu od 2,5%, što u ovom momentu daju ukupnu kamatu od oko 7,2 procenta.

Banke su na ovaj način zaokružile svoju dominaciju na domaćem finansijskom tržištu. Osim što nemaju konkurenciju u ponudi finansijskih usluga, sada je i sam regulator (država) postao jedan od najvažnijih direktnih klijenata banaka. Od tri glavna izvora zaduživanja države – evroobveznice, dinarske dužničke hartije i krediti – veliki deo otpada na domaće poslovne banke, pa je veliko pitanje koliko moći ostaje regulatoru da kontroliše cenu i kvalitet usluga ovih dominantnih igrača na finansijskom tržištu.

NBS preuzima socijalnu funkciju?

Sveopštem naletu populizma i demagogije domaće ekonomske politike nije se oduprla ni ovdašnja centralna banka, koja nastoji da podstakne kreditiranje stanovništva sa nižim primanjima. Kako je NBS navela, cilj mera koje su stupile na snagu 15. septembra je „ambijent u kojem će građani moći da koriste bankarske proizvode uz nesmetanu redovnu otplatu kredita“.

Ponuda ovih kredita namenjena je zaposlenima i penzionerima čija su mesečna primanja manja od 100 hiljada dinara, što obuhvata preko polovine zaposlenih i najveći deo penzionera. NBS je kao cilj postavila pojeftinjenje gotovinskih kredita za tri procenta poena, odnosno 0,5 procentnih poena kada je u pitanju kamata na stambene kredite. Banke su prinuđene da sačine posebnu ponudu kada je u pitanju ova vrsta usluge, koja će trajati 12 meseci uz besplatnu obradu kredita.

NBS u prvoj godini očekuje uštede za građane, za gotovinske i potrošačke kredite, do 12 milijardi dinara (oko 100 miliona evra), što bi se moglo oceniti kao paušalno „oporezivanje“ vanredno visokih profita u sektoru. Banke se očekivano nisu oglašavale, ne računajući državnu Poštansku štedionicu koja je „na sva zvona“ podržala ovu socijalnu kampanju države resursima tržišnih učesnika, ovaj put banaka. U ovoj više nego vidljivoj propagandnoj akciji, barem široj javnosti ostaće nevidljive posledice – a one će se pre svega odraziti na cene drugih bankarskih usluga s obzirom da ovaj program, iako površno posmatrano to tako izgleda, sigurno neće platiti banke.

Nenad Gujaničić

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025. 

Foto: 3dmentat, Depositphotos

Budžetski deficiti Francuske i Velike Britanije postaju neodrživi, pa se postavlja pitanje ko će ih spašavati ukoliko vlasti ne uspiju staviti rastući dug pod kontrolu. U Parizu i Londonu sa zavišću gledaju na Japan čiji je dug dostigao 235 posto BDP-a, ali još nisu propali.

Trajanje francuskih vlada počinje da se mjeri satima. Sebastijan Lekorn za sada drži rekord, jer mu je vlada pala nakon 17 sati. Ali, zato je on postavio novi lični rekord, nakon pada prve vlade po drugi put je postao premijer – sa neizvjesnim rokom trajanja. Francuska je iz političke krize ušla u krizu čitavog sistema, gdje su smjene premijera kao na pokretnoj traci samo simptom, dok je stvarni problem budžet, tačnije hronični manjak prihoda.

Zadnji put Francuska je imala suficit budžeta prije više od pola vijeka, 1974. godine, prije nego što je Emanuel Makron rođen. Od tada pa do danas, većina vlada pokušavala je da manjak prihoda rješava kroz zaduživanje ili povećanje poreza. Kada je 2017. godine Makron postao predsjednik, riješio je da radikalnim mjerama transformiše francusku ekonomiju.

Kao i svaki drugi bankar i Makron je spas vidio u smanjenju poreza na najbogatije, kako bi „kreatori radnih mjesta“ poveli ekonomiju na put rasta i blagostanja, te u podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, kako bi se smanjila socijalna davanja.

Poreske olakšice povećale su bogatstvo najbogatijih i rupu u budžetu jer kao i obično, rast prihoda kroz navodne povećane investicije, nikada se nije materijalizovao. Penziona reforma koju je Makron smatrao svojim životnim postignućem, nametnuta je uprkos višemjesečnim masovnim protestima.

Dug se oteo kontroli

Rezultat ovih eksperimenata je budžetski deficit koji je u prošloj godini narastao na 5,8 posto bruto društvenog proizvoda, dok je ukupan dug narastao na 113,2 posto bruto društvenog proizvoda, što je u apsolutnom iznosu 3.400 milijardi eura. Tako će ove godine, na otplatu duga iz francuskog budžeta biti izdvojene 53 milijarde eura, dok bi taj iznos do 2029. godine mogao narasti na 112 milijardi eura. Time se teret otplate enormnog duga pretvara u kamen oko vrata za čitavu francusku ekonomiju.

Ekonomisti navode da bi sa uvođenjem poreza od dva posto za one koji imaju više od 100 miliona eura imovine, budžet dobio ekstra 20 milijardi eura i taj bi porez pogodio samo oko 1.800 domaćinstava u Francuskoj. Šanse da se ovaj porez uvede su minimalne sa postojećom vlašću.

Iznos za otplatu duga u narednim godinama mogao bi biti i veći od očekivanja. Kamate na nove pozajmice, kako bi se otplaćivali prispjeli dugovi, rastu uporedo sa rastom političke nestabilnosti i neizvjesnosti da li će se trend rasta zaduživanja preokrenuti. Radi se o zatvorenom krugu, francuska vlada socijalni mir kupuje novim zaduživanjem, jer radikalna kresanja socijalnih izdvajanja ne mogu proći. Sa rastom zaduživanja raste i teret otplate duga, što opet smanjuje raspoloživa budžetska sredstava za finansiranje ostalih potreba.

U volju i sposobnost francuske vlasti da napravi radikalne rezove malo ko vjeruje, pa se po prvi put mogu čuti i pitanja da li će Francuska morati tražiti pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

U pokušaju da se održi na vlasti i usvoji budžet za 2026. godinu, najnoviji francuski premijer pristao je da do daljnjeg zamrzne povećanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine, kako bi kupio podršku socijalista. Hoće li to biti dovoljno da se spasi budžet i vlada, tek će se vidjeti.

Sjenka MMF-a nad Francuskom

Do prije nekoliko godina, sama ideja da bi velika i bogata evropska država mogla biti prisiljena da traži od MMF-a da je spašava zvučala je kao vic. Tradicionalno, MMF je bio babaroga zadužena da dovodi u red siromašne države, koje su se našle u situaciji da više ne mogu plaćati svoje dugove. U zamjenu za pozajmicu, MMF je uvijek tražio isto, smanjenje budžetske potrošnje a posebno socijalnih davanja, plata u javnom sektoru, povećanje poreza, privatizaciju, dok su ceh na kraju uvijek plaćali najsiromašniji.

U slučaju Francuske, zaključak analitičara je da do uvođenja „privremene uprave“ pod rukovodstvom MMF-a ipak neće doći. Ne zato što vjeruju u sposobnost francuskih vlasti da same stave pod kontrolu javnu potrošnju, nego zbog činjenice da bi trebalo previše novca koji MMF ne bi mogao da priušti. Umjesto toga, na scenu bi stupila trojka, koju bi činila Evropske unija, Evropska centralna banka i MMF samo kao pojačanje.

EU bi mogla koristiti „European Stability Mechanism (ESM)“, koji je nominalno međuvladina organizacija koju čine članice euro zone. Ako baš „voda dođe do grla“, ESM bi mogao računati na maksimalno 500 milijardi eura, dok ECB u praksi može odštampati eura koliko bude trebalo. Svoj prilog dao bi i MMF, u formi nametanja nepopularnih zahtjeva za budžetska kresanja.

Ovaj scenario već je viđen tokom dužničke krize u EU, kada su mete iživljavanja bili Grčka, Portugal i Kipar i koji se do dana današnjeg nisu oporavili. Za vlasti u siromašnim zemljama Južne Amerike, Afrike i Evrope koje su tradicionalni klijenti MMF-a, ova organizacija je služila kao dobar izgovor za radikalna smanjenja javne potrošnje, gdje su političari građanima objašnjavali da „ne bi oni to uradili, ali ih MMF tjera“. U slučaju Francuske, političari koji ionako vide Francusku kao globalnu supersilu, teško da bi priznali da je MMF iznad njih.

Otplata britanskog duga skuplja od vojske

Osim Francuske, i u Velikoj Britaniji dijele iste probleme, anemičan rast, visoku zaduženost i rastući teret otplate duga, kao i bojazan da bi se na kraju i ovdje mogao pojaviti MMF. Za razliku od Francuske, Velika Britanija već je jednom, 1976. godine, bila prinuđena da, suočena sa finansijskim kolapsom, traži pomoć MMF-a, što je praktično otvorilo put dolasku na vlast Margaret Tačer i „tačerizmu“.

Britanska vlada takođe pokušava da smanji budžetski deficit kroz smanjenje socijalnih davanja i povećanje potrošnje za vojsku, ali im baš nešto i ne ide. Trenutno, ukupan dug je 96,3 posto BDP-a, a na servisiranje duga iz budžeta Velike Britanije odlazi 110 milijardi funti, dok se za odbranu izdvajaju 62 milijarde funti.

Iako laburistička vlada ima apsolutnu većinu u Parlamentu, predlog smanjenja socijalnih davanja, pogotovu za najsiromašnije, bio je previše radikalan i za poslanike vladajuće stranke, pa je vlada bila prinuđena da na kraju odustane od svojih prijedloga. U međuvremenu, ostvarene uštede na drugoj strani brzo su „pojeli“ povećani troškovi servisiranja duga, zbog rasta kamata uzrokovanih nervozom kreditora. Kreditori se počinju pitati koliko su daleko od tačke pucanja kada budžet postaje neodrživ, jer priliv ne može istovremeno pokrivati rastući teret otplate duga, socijalna davanja i rastuće troškove odbrane.

Japan kao ohrabrenje Parizu i Londonu

Kao i u slučaju Francuske, današnja ekonomija i budžet Velike Britanije su preveliki zalogaj za MMF. Kako Velika Britanija nije članica ni EU niti euro zone, ne može računati na direktnu pomoć od Evropskog stabilizacijskog mehanizma (European Stability Mechanism ), niti od ECB. Tako da jedino što im ostaje jeste da se u slučaju krize oslone na centralnu banku, Bank of England, i štampanje svježeg novca.

Loša vijest i za Francusku i za Britaniju je da bi se i zaduženost Njemačke drastično trebala povećati zbog najavljenog zaduživanja od 1.000 milijardi eura, što dovodi i do povećanja kamata na njemački dug. Kako kreditori kamate na njemački dug uzimaju kao osnovicu kod određivanja kamate na pozajmice Francuskoj i Britaniji, čak i ako oni zadrže status quo, svako povećanje kamate Njemačkoj automatski podiže cijenu novca i njima.

Dobra vijest je da ako se Francuska i Britanija porede sa Japanom, gdje dug predstavlja nekih 235 posto bruto društvenog proizvoda, onda je postojeći nivo njihovog duga gotovo zanemarljiv. To daje nadu političarima na vlasti da se možda može nastaviti po starom, jer dok njihov nivo duga sustigne japanski, to više neće biti njihov problem.

Dražen Simić

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.

Foto: Mohamed Nohassi, Unsplash

„Naši zeleni krovovi pokrivaju objekte različitih dimenzija, od 15 kvadratnih metara jedne terase na Vračaru do 6.500 kvadrata na Košutnjaku, što je najveća površina pod zelenim krovom u našem regionu“, ističe Dejan Lazić, osnivač i direktor beogradskog preduzeća „Green decor“, koje je svojim inovativnim rešenjima ozelenilo brojne zgrade, javne površine, deponije i nepristupačne terene, kao što su strme padine pored puteva.

Dejan Lazić, inženjer pejzažne arhitekture, nikada ne bi postao uspešan preduzetnik da je slušao druge. Kada je po završetku studija i nakon uzaludnih pokušaja da se zaposli u struci odlučio da osnuje sopstvenu firmu za projektovanje, održavanje i uređivanje zelenih površina, kolege su ga odvraćale od te ideje, tvrdeći da nema šta da traži u poslu u kojem već decenijama dominira JKP „Zelenilo-Beograd“.

Ali, tadašnji početnik a danas priznati pejzažni arhitekta nije odustao od cilja da sam sebi stvori posao, pa je otvorio preduzeće „Green decor“ 2001. godine u Beogradu. „U to vreme pokretanje firme bilo znatno skuplje nego danas, pa sam uložio ušteđevinu od 8.000 dolara i to bez ijednog unapred dogovorenog posla“, priča Lazić za B&F kako je krenuo u preduzetništvo.

Prve dve godine morao je da se dovija i bori za svakog klijenta, a onda je u novinama video javni konkurs koji je objavila Opština Savski venac za rekonstrukciju parka ispred bioskopa „Partizan“. Lazić je odlučio da se prijavi, iako su ga drugi ponovo ubeđivali da to ne radi, „jer svi znaju da su tenderi namešteni“. Da je odustao, unapred bi sebi zatvorio vrata za posao koji mu je, kako se pokazalo, bio odskočna daska u daljoj karijeri.

Firma „Green decor“ je pobedila na pomenutom tenderu zato što je ponudila duplo kraći rok od „Zelenila-Beograd“ i tražila avans od 5%, dok je javno preduzeće zahtevalo 40%. Izgleda da je ishod tendera bio iznenađujući i za inspektorku koja je već četvrtog dana po započinjanju radova došla da proveri da li se sve obavlja po propisima i tražila od Lazića da razgovara sa „pravim“ vlasnikom firme.

Najveća površina u regionu pod zelenim krovom

Danas „Green decor“ 50% svog prihoda obezbeđuje iz javnih infrastrukturnih projekata u kojima ga angažuju glavni izvođači radova, a preostalu polovinu od inovativnih rešenja koja plasira na tržištu, najviše od hidrosetve i ugradnje zelenih krovova.

Naime, ovo beogradsko preduzeće je prvo na srpskom tržištu ponudilo hidrosetvu za zasnivanje travnjaka na nepristupačnim terenima kao što su strme padine pored puteva. Njegovi stručnjaci sade travu uz pomoć specijalne mešavine koja sadrži seme u klijanju a nanosi se pod pritiskom, direktno iz cisterne.

„Veoma je važno da se to dobro uradi, pošto biljke, odnosno njihov koren, stabilizuju to zemljište koje bi inače bilo sklono klizanju”, ukazuje Lazić i dodaje da se hidrosetva primenjuje i na deponijama i drugim nepristupačnim terenima, kao i u dvorištima jer omogućava brže i povoljnije zasnivanje travnjaka.

Najtraženiji na domaćem tržištu su njihovi kasetni zeleni krovovi koje je „Green decor“ pre pet godina sam osmislio i zaštitio u Zavodu za intelektualnu svojinu. „Pošto smo uvideli da interesovanje za zelenim krovovima raste, hteli smo da napravimo rešenje koje je praktičnije i jednostavnije za postavljanje”, objašnjava Lazić zašto su isprojektovali svojevrsnu „navlaku“ za krovove koja se sastoji od niza kaseta, odnosno saksija u kojima su zasađeni sukulenti.

Ova ekološka bašta svojom težinom ne opterećuje krovove, akumulira dovoljno vlage da biljke mogu opstati bez dodatnog zalivanja i poboljšava toplotnu izolaciju prostora iznad kojih se nalazi. Lazić kao prednosti njihovog rešenja navodi i to što sa cenom od oko 50 evra po kvadratnom metru košta manje od sličnih proizvoda i jednostavno je za postavljanje.

„Kada smo plasirali naše zelene krovove na tržište, nismo se mnogo bavili reklamom, ali srećom, oni su počeli sami da se prodaju. Trenutno imamo toliku tražnju u celoj Srbiji da jedva postižemo da je zadovoljimo. Naše rešenje pokriva krovove različitih dimenzija, od 15 kvadratnih metara jedne terase na Vračaru do 6.500 kvadrata na Košutnjaku, što je najveća površina pod zelenim krovom u našem regionu”, ističe Lazić.

Kad prođe sezona – čiste sneg

„Green decor“ u svojoj ponudi ima i kasetne zelene zidove. Ovaj modularni sistem čine posude sa automatskim zalivnim sistemom koji biljkama obezbeđuje trajanje i istovremeno smanjuje troškove grejanja i hlađenja prostorija. Kompanija ugrađuje i zidove od mahovine, koji predstavljaju jednu od najinovativnijih tehnologija ozelenjavanja zidova u enterijeru, kao i sedum tepihe za krovove. Pored toga, nudi centralizovane zalivne sisteme i usluge održavanja zelenih površina.

Pošto radi u sezonskoj delatnosti, odnosno ima posla svega osam meseci godišnje, beogradsko preduzeće je proširilo svoju ponudu i na usluge čišćenja snega. Lazić priznaje da na ovu ideju nisu došli planski, već je novom poslu „kumovao“ ugovor sa kompanijom IKEA, „koja je zahtevala da im održavamo zelenilo i tokom zime. Prvo smo hteli da iznajmimo zimsku službu, ali se ispostavilo da to nije najbolje rešenje, pa smo kupili mašine i sami počeli da čistimo sneg“.

„Green decor“ ima 15 zaposlenih, od kojih su petoro inženjeri a ostali su tehničari, uključujući i baštovane koje uglavnom čine prekvalifikovani radnici drugih struka jer u Srbiji nema baštovana sa četvrtim stepenom stručne spreme. Pored stalno zaposlenih, preduzeće angažuje i dva poljoprivredna gazdinstva za uzgoj biljaka. Sarađuje i sa nekoliko firmi koje kupuju i postavljaju njegove proizvode.

Posluje isključivo sa pravnim licima – od preduzetnika do korporacija. Lazić kaže da poslove najbrže dogovaraju i realizuju sa malim firmama, „jer njihovi vlasnici svoje zelene površine doživljavaju lično“.

Sreća se ne meri samo prihodima

Osnivač i direktor preduzeća „Green decor“ je pobornik sporijeg ali stabilnog rasta i zato je kompletan posao razvijao bez zaduživanja. „Kada nismo imali dovoljno novca za nabavku novih mašina kupovali bismo polovne u inostranstvu, uvek planski i sračunato. Nismo želeli da razvijamo poslovanje spoljnim finansiranjem, već smo se opredelili za organski rast. Čini mi se da nas je upravo to što smo sami prevazilazili prepreke napravilo održivom kompanijom“, smatra ovaj beogradski preduzetnik.

Preduzeće je u 2023. ostvarilo prihode od 67,4 miliona dinara a prošle godine čak 160,6 miliona, a Lazić objašnjava toliki skok prihoda prethodno ugovorenim poslovima, čija realizacija je završena tek u 2024. godini.

„U našoj delatnosti je veoma važno strateško planiranje jer od trenutka zaključenja posla do njegove naplate prođe bar godinu dana a često i više”, ističe naš sagovornik. Deo strateškog planiranja je i već započeta zamena voznog parka električnim vozilima. Kako bi povoljnije punili nova vozila, instalirali su solarne panele na proizvodne pogone, čiju površinu su u 2024. povećali za 10.000 kvadratnih metara na 30.000 kvadrata. „Green decor“ planira i da naredne godine započne izvoz svojih proizvoda.

„Naravno da me sve ovo čini srećnim“, zaključuje Lazić, „ali najsrećniji sam kada upoznam mlade ljude koji žele da idu istim ovim putem. Pre nekoliko godina ozelenjavali smo autobuske stanice u Zrenjaninu u saradnji sa grupom gimnazijalaca iz tog grada, koji su angažovani u nevladinoj organizaciji ’Need for green’. Iako je to bio posao male materijalne vrednosti, rado ga se sećam zbog velike želje tih mladih ljudi da urade nešto za opšte dobro“.

Marija Dukić

Biznis & finansije 238, oktobar 2025. 

Sektor trgovine na veliko i na malo zabeležio je prošle godine rekordnu dobit od 1,9 milijardi evra. Ali, ove godine poslovanje je neizvesnije jer je na snagu stupila uredba koja ograničava marže osnovnih namirnica, za koju trgovci tvrde da ih vodi u gubitak, dok vlast obećava da će time smanjiti inflaciju i zaštititi standard građana. Ekonomisti ocenjuju da će ovakva intervencija države na tržištu imati više negativnih nego pozitivnih rezultata.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u sektoru trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila, posluju 31.253 privredna društva koja čine 27,7% ukupnog broja firmi i zapošljavaju 244.536 radnika, odnosno 18,5% ukupno zaposlenih u preduzećima. Trgovinom se bavi 25,5% velikih kompanija, 26% srednjih, 31,1% malih i 27,3% mikro preduzeća. Od ukupno 118.862 preduzetnika, 31,5% se bavi trgovinom i zapošljavaju 28,1% od 237.552 radnika koje angažuju preduzetnici.

Isti izvor navodi da je zahvaljujući prošlogodišnjoj neto dobiti od 207,6 milijardi dinara (oko 1,9 milijardi evra), ovaj sektor bio najzaslužniji za ukupne pozitivne rezultate domaće privrede. Na listi „Sto naj“ privrednih društava u 2024. Agencije za privredne registre, najveće prihode među trgovinskim lancima ostvario je Delez Srbija (167,36 milijardi dinara) i našao se na 6. mestu liste sto najvećih kompanija u Srbiji, Lidl je na 9. mestu sa prihodom od 110,12 milijardi, a Merkator S je na 12. mestu sa prihodom od 106,59 milijardi dinara.

Delez je prošle godine ima i najveću dobit (7,42 milijarde dinara) među trgovinskim lancima i po ovom pokazatelju je dospeo na 10. mesto liste „Sto naj“, dok je Lidl zauzeo 27. mesto sa dobiti od 4,69 milijardi dinara. Sa spiska najprofitabilnijih izostao je Merkator S, jer je u prošloj godini imao gubitak od 378 miliona dinara.

I pored velike profitabilnosti na nivou celog sektora, prosečne zarade u trgovini već godinama zaostaju za republičkim prosekom. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u januaru ove godine prosečna neto plata u sektoru trgovine iznosila 83.830 dinara i bila je 17% niža od republičkog proseka. Najveće zarade zabeležene su u veleprodaji (112.579 dinara), dok je u maloprodaji prosečna plata od 75.429 dinara bila skoro 28% niža od republičkog proseka. Delatnost se obavljala u 82.757 objekata, kojih je bilo za 3,6% manje nego u 2023. godini.

Ko više „zida“ cene?

Ali, kada se bude svodila računica za ovu godinu, mala je verovatnoća da će trgovci ponoviti prošlogodišnji rezultat. Vlada Srbije je od 1. septembra na šest meseci ograničila marže na maksimalno 20% u odnosu na neto prodajnu cenu najvećim igračima u maloprodaji, koji ostvaruju više od 4,5 milijardi dinara godišnjeg prihoda. Ograničenje se odnosi na 23 grupe proizvoda sa oko 20.000 artikala i obuhvata značajan deo prometa, jer iako u trgovini radi veliki broj firmi i preduzetnika, 20 vodećih trgovinskih lanaca drži više od 80% tržišta, a tri najveća skoro polovinu.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je još pre dve godine optužila trgovinske lance da svojim visokim maržama podižu cene prehrambenih i drugih osnovnih namirnica i tako „pothranjuju“ inflaciju. Međutim, analiza Republičkog zavoda za statistiku iz 2023. godine je pokazala da u prehrambenom lancu veću maržu od trgovaca zaračunavaju prerađivači.

Njihova bruto marža – koja pokriva troškove sirovina, radne snage, transporta, investicije, logistiku i uključuje dobit – iznosila je 54,1%, a u sektoru trgovine prosečnih 14,9% ili 3,6 puta manje. Prema računici RZS, bruto profitna marža pre odbitka poreza na dobit, kod prerađivača je bila 2,4 puta veća i iznosila je 8,6%, dok je u maloprodaji bila 3,6%.

Uprkos tome što je prošla godina za trgovce bila izuzetno profitabilna, pet najvećih trgovinskih lanaca zabeležilo je pad dobiti za oko 25%. Delez, Merkator S, Univereksport, DIS i Metro ostvarili su ukupno 8,3 milijarde dinara dobiti, što je za 2,4 milijarde manje nego godinu pre.

Vlada Srbije je u međuvremenu zatražila novu analizu od RZS-a, ali pre nego što su stigli rezultati, uvela je u septembru uredbu o ograničenju marži trgovcima, uz obrazloženje da u situaciji kada se prosečna marža u najvećim trgovinskim lancima kreće između 32% i 45,2%, takva mera je neophodna da bi se zaštitio standard građana.

Prema izjavama srpskih zvaničnika, uredba bi trebalo da snizi cene za 80% proizvoda koje građani svakodnevno kupuju i to za 10-20%. Republički zavod za statistiku je objavio da su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru, prvom mesecu primene uredbe, u odnosu na avgust ove godine u proseku niže za 1,6%, dok je godišnja inflacija sa avgustovskih 4,7% pala na 2,9% u septembru. Najveći pad cena (4,5%) zabeležen je kod hrane i bezalkoholnih pića.

Rizik od „potisnute“ inflacije

Ekonomska struka ima drugačiju računicu o dugoročnijim ishodima ove mere, a jednu od najdetaljnijih analiza objavio je član Fiskalnog saveta Slobodan Minić u septembarskom izdanju „Kvartalnog monitora“, koji se osvrnuo i na iskustva Mađarske i Rumunije koje su pre Srbije uvele slična ograničenja trgovcima.

Minić ističe da će uredba koju je donela Vlada Srbije najverovatnije imati ograničen i kratkotrajan učinak na usporavanje ukupne inflacije, iako se može očekivati umereno smanjenje cena kod dela obuhvaćenih proizvoda. Drugo, mera unosi značajne neravnoteže na tržište i nosi rizik od izraženih negativnih posledica.

„Mera ozbiljno dovodi u pitanje trenutni model poslovanja i profitabilnost maloprodajnog sektora, što može dovesti do otpuštanja radnika i poremećaja u lancu snabdevanja. U slučaju dužeg trajanja, mera destimuliše investicije usled povećane nepredvidivosti ekonomske politike, a njeno eventualno ukidanje bez unapred pripremljene izlazne strategije nosi rizik od ’potisnute’ inflacije i naglog cenovnog šoka”, ocenjuje Minić i dodaje da se upravo to dogodilo u Rumuniji kada je ukinula ograničenje na cenu električne energije, koja je nakon toga naglo porasla za 20%.

Efekat vodenog kreveta

Ograničenje cena je „jedna od najstarijih i politički najprimamljivijih formi ekonomske intervencije, posebno u periodima visoke inflacije ili izraženih cenovnih šokova”. Zaštita kupovne moći potrošača jeste društveno prihvatljiv cilj, ali su posledice ovakvih mera složene, višeslojne i često kontraproduktivne, ističe Minić.

Osim mogućih nestašica roba i pojave crnog tržišta, što se dogodilo u Mađarskoj kada je u kratkom periodu rasprodata godišnja potrošnja šećera, mogu se očekivati i suptilniji mehanizmi prilagođavanja tržišta. Trgovinski lanci mogu sniziti kvalitet proizvoda u svom asortimanu, uvesti nove proizvode koji nisu obuhvaćeni uredbom i podići cene u drugim segmentima tržišta kako bi nadoknadili gubitak nastao ograničenjem marži, što je fenomen poznat kao efekat „vodenog kreveta“, navodi se u analizi.

Autor predviđa da će dugoročno doći do pada investicija i inovacija u ovom sektoru, te da će se trgovci obuhvaćeni uredbom naći u situaciji da im prihodi padaju a troškovi rastu zbog poskupljenja energenata i rasta plata nakon najavljenog povećanja minimalne zarade. To može imati za posledicu otpuštanja dela radnika i gašenje nedovoljno profitabilnih objekata.

Negativne posledice mogu pogoditi i male trgovce, koji nisu obuhvaćeni uredbom. Primer je Mađarska, gde su mali trgovci dovedeni do ivice opstanka jer nisu mogli da se takmiče sa neprirodno niskim cenama u velikim trgovinskim lancima. Probleme bi mogli da imaju i domaći proizvođači, upozorava Minić, jer će trgovci pokušati da se okrenu jeftinijim proizvodima iz uvoza.

Mirjana Stevanović

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.

Foto: sharpshutter, Depositphotos

Građevinarstvo se od „zidara“ privrednog rasta u Srbiji tokom prethodnog perioda ove godine zaljuljalo, sa prognozama da će upravo pad građevinskih aktivnosti u dobroj meri „kumovati“ skromnom povećanju bruto domaćeg proizvoda. Šta mogu biti neki od ključnih problema u ovom važnom sektoru za domaću privredu, govore i podaci da skoro tri četvrtine građevinskih firmi finansira poslovanje iz sopstvenih izvora, dok među najuspešnijima ubedljivo dominiraju strane kompanije.

Građevinarstvo se već nekoliko godina unazad ističe kao jedan od ključnih sektora koji „zida“ privredni rast u Srbiji, sa udelom u BDP-u između 5,5% i 6,4% i rastom bruto dodate vrednosti (BDV) od 11% u 2024. godini. Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine građevinski sektor je sa više od 18.800 preduzeća činio skoro 14% ukupnog broja privrednih društava u Srbiji.

Približno 38% građevinskih preduzeća bilo je registrovano za izgradnju zgrada, 28% za specijalizova radove, skoro petina za arhitektonske i inženjerske delatnosti, a najmanji broj firmi (683) za izradu proizvoda od nemetalnih minerala. Pored preduzeća, u 2024. građevinske poslove je obavljalo nešto manje od 54.000 preduzetnika.

Broj radnika u građevini je rastao od 2020. do 2024. po stopi od preko 4% i prošle godine je činio 8% ukupne registrovane zaposlenosti u Srbiji. Građevinci su zapošljavali skoro 186.00 ljudi, najviše u specijalizovanim građevinskim radovima i na izgradnji zgrada.

Međutim, prosečne zarade su znatno niže u delatnostima koje najviše zapošljavaju. Radnici u delatnosti specijalizovanih građevinskih radova i izgradnji zgrada dobijali su zarade za 29% i 17% manje od proseka u zemlji, dok su plate zaposlenih u izgradnji ostalih građevina, kao i u arhitektonskim i inženjerskim delatnostima bile za 11% i za 5% iznad republičkog proseka.

Prošle godine izdato je 30.437 građevinskih dozvola, za trećinu više u odnosu na 2020. godinu, ali za 2,5% manje u poređenju sa 2023. Ukupna vrednost izvedenih radova lane je porasla za 8,6% u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama zabeležen rast od 6% u poređenju sa 2023. godinom.

Smanjuju se i izvoz i uvoz

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), 2024. je od izvoza građevinskih usluga ostvareno 294,1 milion evra, uz međugodišnji rast izvoza od preko 20%. Istovremeno, uvoz je vredeo 192,5 miliona evra, što je međugodišnji rast od nepunih 17%, pa je suficit iznosio 101,6 miliona evra.

Ali, kada se pogleda period od 2020. do 2024. godine, vidljivo je da spoljnotrgovinska aktivnost usporava, sa prosečnim padom izvoza od preko 8%, dok se uvoz u proseku smanjivao za 11%.

Od ukupnih ulaganja u građevinarstvo u iznosu od 921,9 miliona evra, najviše je realizovano u izgradnji ostalih građevina (311,1 miliona evra), potom u arhitektonskim i inženjerskim delatnostima (298,7 miliona), slede specijalizovani građevinski radovi (141,7 miliona), proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala (98,6 miliona evra), dok je najmanji iznos investicija od 71,8 miliona evra zabeležen u izgradnji zgrada.

U petogodišnjem periodu (2020–2024) ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u građevinskim delatnostima iznosio je 5,6 milijardi evra. Najveći iznos od 1,8 milijardi evra zabeležen je upravo 2024. i činio je preko 35% ukupnih stranih investicija u Srbiji tokom prošle godine.

Skoro tri četvrtine građevinaca samo finansira poslovanje

Građevinarstvo je prema poslovnim rezultatima bilo treći najuspešniji sektor u Srbiji 2024. godine, iza trgovine i prerađivačke industrije, a firme iz ove delatnosti značajno su zastupljene i na listi sto najvećih kompanija u 2024. godini, koju je objavila Agencija za privredne registre (APR).

Među građevinskim preduzećima koja su prošle godine ostvarila najveću dobit predvodi Beograd na vodi sa zaradom od 7,5 milijardi dinara, slede dve kineske kompanije, China first highway engineering (4,4 milijarde) i China railway international (3,34 milijarde), a za njima američko-turski konzorcijum BehtelEnka (3,3 milijarde) i azerbejdžanska firma Azvirt sa 2,8 milijarde dinara dobiti.

Na osnovu rezultata ankete koju je PKS sprovela pred kraj prošle godine među građevinskim firmama, najveći udeo u tekućim i planiranim investicijama za 2025. godinu imaju ulaganja u građevinske objekte i opremu, dok su najmanja izdvajanja opredeljena za istraživanja i razvoj.

Tokom prethodne godine, skoro tri četvrtine preduzeća iz građevinske industrije finansiralo je poslovanje iz sopstvenih sredstava, oko 13% je koristilo kredite, dok budžetski podsticaji i ostali izvori finansiranja imaju zanemarljivo učešće. U 2024. godini, podsticaje državnih institucija i lokalnih samouprava koristilo je tek nešto više od 6% građevinskih firmi.

Poverenje u poslovnu klimu najniže od pandemije

Kraj prethodne godine označio je preokret u građevinskom sektoru. Građevinske aktivnosti neprekidno padaju od četvrtog tromesečja 2024. godine, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u drugom kvartalu 2025. one su bile za preko 16% manje u poređenju sa istim periodom lane. Vrednost radova na zgradama je jedina uknjižila rast, dok je izgradnja puteva, cevovoda i ostalih industrijskih objekata bila u minusu za više od 26%.

Ove godine, građevinski radovi su usporili u celoj zemlji, izuzev u Beogradu, gde je aktivnost porasla za preko 19% u svim oblastima građevinarstva, pri čemu dominiraju radovi vezani za Beograd na vodi i Expo. S druge strane, u poređenju sa istim kvartalom prošle godine, vrednost građevinskih radova u Vojvodini gotovo se prepolovila, u južnoj i istočnoj Srbiji je bila manja za trećinu, a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji pala je za skoro 9%.

RZS navodi da prema indikatoru ekonomskog raspoloženja, poverenje u poslovnu klimu je najniže još od 2020. koju je obeležila pandemija, a trgovina, industrija i građevinarstvo su tri oblasti kod kojih su najizraženije rezerve u pogledu novih poslova i zapošljavanja.

Stručnjaci ukazuju da se kvadrati „tope“ usled ekonomske krize koju u Srbiji produbljuju i političke napetosti, zbog teškoća u finansiranju, kamata, inflacije i birokratskih procedura, te nestašice radne snage. Procenjuje se da je zemlju napustilo oko 30.000 građevinskih radnika i da je tu prazninu na tržištu teško nadoknaditi radnicima „iz uvoza“, za koje upućeni tvrde da nisu jeftini nego jedini dostupni.

Blagi rast izvoza građevinskih materijala

Usporavanje građevinskih aktivnosti negativno utiče i na proizvođače građevinskih materijala koji su pretežno vezani za domaće tržište, jer izvoz ove robe čini svega 0,4% republičkog izvoza. Prema podacima RZS, u trgovini sa inostranstvom opekom, cementom, betonom, malterom i kamenom, Srbija je 2024. imala deficit od 15,6 miliona evra. Situacija tokom prvih pet meseci 2025. je bila nešto bolja, jer je izvoz godišnje porastao za 6,6% na 46,2 miliona evra, dok je uvoz pao za 1,2%, na 48 miliona evra, te je pokrivenost uvoza izvozom bila 96,2%.

Više od polovine izvoza građevinskog materijala čine opeka i crep, potom keramičke pločice, dok cementa uvozimo pet puta više nego što izvozimo. Domaće tržište cementa je izrazito koncentrisano, gde najveći proizvođač, kompanija Lafarge, ima već godinama tržišni udeo od 30-40%.

Ovoj kompaniji iz Beočina, koja se sa ostvarenom dobiti od 5,46 milijardi dinara našla i na prošlogodišnjoj listi „Sto naj“ Agencije za privredne registre, Vlada Srbije je u oktobru odobrila subvencije u visini od 10,6 miliona evra za izgradnju fabrike cementa kod Obrenovca. Investitor obećava da će uložiti više od 112 miliona evra u novu proizvodnju koja će biti ekološki prihvatljivija. Podsetimo da od naredne godine stupa na snagu mehanizam za prekogranično usklađivanja cene ugljenika (CBAM), koje će nametnuti dodatne troškove za izvoz određenih industrijskih proizvoda na tržište EU, uključujući i cement.

Vladimir Adonov

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.

Foto: koya979, Depositphotos