Nove tehnologije

Broj ovih poruka je na globalnom nivou povećan za 2%, a one se uglavnom tiču lekova koji „garantovano“ leče svinjski grip. Na ove poruke prikačene su i hiperveze do lažnih Web apoteka na kojima se mogu kupiti ovi lekovi. Lakoverni posetioci su prve žrtve ovih kriznih profitera. Zato imajte u vidu da svi mejlovi koji vam stignu a u sebi imaju reči „svinjski grip“ nisu uvek dobronamerni.

Tako, ako slučajno kliknete na hipervezu, zlonamerni softer će se instalirati na vašem računaru i pokušati da ukrade poverljive podatke, uglavnom brojeve bankarskih računa i njihovih lozinki.

Osim što se služe masovnom paranojom, ovi hakeri često šalju estradne poruke pucajući na drugi front – želju da znamo što više o poznatim ličnostima, te ima i onih poruka u kojima piše da su zvezde poput Madone obolele od ovog gripa.

E kapija piše da su naša ministarka za telekomunikacije Jasna Matić i crnogorski ministar saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija Andrija Lompar „potpisali zajedničko saopštenje o razmeni signalizacionih tačaka o numeraciji u mobilnoj telefoniji.“

Ti numeracioni brojevi u mobilnoj telefoniji su bili deljeni dok su Srbija i Crna Gora još bile u zajedničkoj državi i bili su izmešani. Posle proglašenja nezavisnosti, te tačke o numeraciji trebalo je da pripadnu Srbiji, što bi crnogorskim operaterima napravilo haos. U cilju jačanja dobrosusedskih odnosa postginut je dogovor da svi imaju ono što su dobili u zajednici.

Iz Sun Microsystems-a, trenutnog „vlasnika“ OOo, koga je prije nekoliko dana kupio Oracle, stiže vest da se razmišlja o ideji prelaska OOo pod neko od nezavisnih udruženja. Konekretno su u igri: Mozilla, Apache ili The Linux Foundation.

Oracle je kompanija poznata po svojim donacijama i podršci Linuxu i open source projektima, te se developeri nadaju da im to povećava šanse za odvajanje. Odvajanju se teži iz razloga da se privuku developeri koji bi nastavili s ozbiljnim radom na projektu, konkretno se cilja na podršku iz IBM-a, Google-a, ali i drugih velikih kompanija.

Nakon odvajanja nadaju se i povećanju novčanih sredstava dostupnih za razvoj OOo-a, kojih do sada nije bilo ni približno dovoljno. 2008. godine bilo je oko 92.000$, dok se ove godine to smanjilo na nesto manje od 80.000$. Većina sredstava dolazila je od donacija pojedinaca, te tek manji deo od većih korporacija.

Za poređivanje The Linux Foundation od sponzora dobiva približno 5 miliona dolara godišnje, a u tu cifru nisu uključene reklame.

Još jedna od „nada“ developera je ta što Oracle želi ugroziti Microsoftovu dominaciju na desktop tržištu, tako da ovo smatraju kao jednu od prilika da to i naprave. Ukoliko se poveća broj developera, te količina novčanih sredstava, u kratkom roku moglo bi doći do naglog povećanja OOo korisnika, te samim time i smanjenja korisnika Microsoft Office paketa.

Odgovor Oracle-a se očekuje uskoro, te prema svemu viđenome on bi trebao biti pozitivan, te onda samo ostaje odluka kojem udruženju će se prikloniti. Ako ipak Oracle ne dozvoli odvajanje OOo projekta, OOo će nastaviti sa razvojem pod drugim imenom, s obzirom da je izvorni kod aplikacije pod GPL v3 licencom. Jedino što ne bi mogao da se razvija pod trenutnim imenom, OpenOffice.org.

O Oracle-ovoj kupovini SunMicorsystems već smo pisali, kao i o paketu OpenOffice.org.

Izvor: www.bsd-hr.org i Biznis i finasije

Zvučnik su nazavali Flexpeaker, zato što se može urolati poput običnog papira. S obzirom na to da su zvučnici od papira veoma fleksibilni, već su im našli više namena, a jedan od zanimljivijih načina korišćenja istih jeste za bioskopske plakate. Dakle, oni će biti plakati koji će moći da emituju muziku, a cena će im biti 20 dolara.

I dalje vam deluje neverovatno? Objasnićemo vam postupak – u papirnu strukturu se ugrađuje prepolarizovana dijafragma i tanke elektrode koje primaju zvučne signale. Postoji tu adapter koji je između mp3 plejera i zvučnika, ali njegovi tvorci se nadaju če da on biti izbačen za godinu dana, te će se plejer kačiti direktno na zvučnike. Samo još da se prevaziđe problem lošeg emitovanja niskih tonova…

Sudeći po izjavi iz Bele kuće, Veće je grupa za savetovanje koja treba da pomogne predsedniku i potpredsedniku da naprave strategiju budućeg razvoja nauke, tehnologije i inovacija.

Veće ima članove i iz drugih sektora, kao što su: klimatske promene, medicina, fizika, hemija i kompjuterske nauke. Grupi kopredsedavaju Džon Holdren, direktor za nauku i tehnologiju Bele kuće, zatim Erik Lender, direktor Insituta MIT i Harvard i jedan od vodećih stručnjaka u oblasti ljudskog genoma i Harlod Varmus, predsednik i izvršni direktor Memorijalnog Sloan-Kettering centra za rak, bivši šef Nacionalnog instituta za zdravlje i nobelov laureat. Članovi veća su još i Kristofer Čiba, stručnjak za pretnje izazvane biološkim i nuklearnim ratom, Čad Mirkin, istaknuti istraživač nanotehnologija i Dejvid Šou, osnivač D.E. Shaw & Co. i biohemijski stručnjak.

Inače, ovo veće (PCAST) je osnovao Predsednik Džordž Buš stariji 1990. godine.

Pogledajte intervju koji je dao Krejg Mandl prošlog septrembra za kanal Beet.TV.

Poslednja evropska iskustva govore da ozbiljni problemi sa e-glasanjem nisu samo američki. Mnogo je jeftinije vratiti se nazad na papir ako vam je država relativno mala. U Irskoj su već uložili 67 miliona dolara u elektronski sistem glasanja i njegovu infrastrukturu, međutim, ispostavilo se da je mnogo jeftinije vratiti se na glasanje listićima nego ulagati u sistem koji ima mnogo mana.

Mnogima je poznato da je Ubuntu sistem sa sopstvenom filozofijom. Tako i ističu njegovi tvorci iz kompanije Canonical Ltd. Laicima treba pomenuti da Ubuntu važi za jedan od najlakših Linuksa za korišćenje, da se lako instalira i da zahteva malo resursa. Svaki Ubuntu sistem ima svoje „drugo ime“, a ova verzija se zove „Jaunty Jackalope“.

Instalacioni minimum za Ubuntu GNU/Linux je:

• 300 MHz x86 procesor
• 64 MB memorije (RAM)
• Najmanje 4 GB prostora na hard disku
• VGA grafička kartica koja je sposobna da prikaže minimum 640×480 rezoluciju
• CD-ROM ili mrežna karta

Ceo operativni sistem možete besplatno i slobodno preuzeti ovde. Takođe možete i preuzeti Ubuntu sa KDE okruženjem, tzv. Kubuntu ovde.

Peter Altin, advokat koji zastupa portparola sajta Petera Sundea najavio je da će tražiti ponovno suđenje. Drugostepeni, apelacioni sud, trebao bi da odluči po žalbi. Lif Silberski, jedan od eksperata koji je učestvovao u pripremanju odbrane izjavio je da je saznanje da je sudija Norstrom član više udruženja za zaštitu intelektualne svojine sukob interesa i kaže da je ponovno suđenje moguće, ali da advokati moraju ovome da pristupe odmah.

Predsedavajući Piratske partije, Rikard Falkvindž poziva na odbacivanje presude. „Lobi za zaštitu intelektualne svojine je uspeo da dovede korupciju u Švedsku“, izjavio je u svojoj izjavi. Jedna od grupa čiji je sudija Norstrom član je i Svenska föreningen för upphovsrätt (Švedska asocijacija za zaštitu intelektualne svojine), zajedno sa Henrikom Potenom, Peterom Danovskim i Monikom Vadsted, koji su zastupali kompanije industrije zabave (entertainment) u slučaju The Pirate Bay. Sudija je takođe u upravnom odboru Svenska föreningen för industriellt rättsskydd (Švedska asocijacija za zaštitu industrijske svojine). Sudija Norstrom je izjavio da presudu nije doneo pod uticajem lobističkih grupa za zaštitu intelektualne svojine. „Moje viđenje stvari jeste da ove aktivnosti ne predstavljaju sukob interesa“, izjavio je Norstrom za Sveriges Radio.

Podsećamo, u procesu The Pirate Bay, osnivači sajta su osuđeni na godinu dana zatvorske kazne i na novčanu kaznu u iznosu od 3.58 miliona dolara. Ipak, najzanimljivija izjava posle donešene presude je jednog od optuženih, Sundea: „Ova presuda je bizarna. Veoma je ozbiljna činjenica da smo mi proglašeni krivim i dobili zatvorsku kaznu. To je stvarno veoma ozbiljno, a ujedno i veoma čudno. To je toliko bizarno, a još je bizarnije što smo osuđeni kao tim. Nazvali su nas organizovanim. Pa ja ne mogu Gotfrida da dignem iz kreveta. Ako će već da nas optuže, onda je bolje da nas optuže za neorganizovani kriminal“.

O procesu, šta mu je prethodilo i piratskim partijama, pisali smo u martovskom broju mesečnika „Biznis i finansije“.

Sajt ima cilj da podstakne želju za proširivanjem znanja putem čitanja i obrazovnih procesa u pojedinačnim zemljama. Naravno, sadržaj sajta nije konačan i neprestano će se širiti, kako se bude uspostavljala saradnja sa nacionalnim bibliotekama. Trenutno sve stranice sadrže opis na više jezika: engleskom, arapskom, kineskom, francuskom, španskom, portugalskom i ruskom.

Neki od objavljenih dokumenata su:

• Mapa novog sveta iz 1562. godine
• jedini poznati primerak prve knjige objavljene na Filipinima, na španskom i tagalog jeziku
• Miroslavljevo jevanđelje iz 1180. godine
• komadići kostiju i kornjačinog oklopa sa urezanim prvim poznatim rečima na kineskom jeziku
• …

Adresa sajta je www.wdl.org, a Miroslavljevo jevanđelje možete videti ovde. Ostale stvari vezane za Srbiju se nalaze ovde.

Sklapanje partnerstva radi daljeg razvoja i proboja na nova tržišta nije značajno samo za male, već i za najveće kompanije kako bi i ubuduće bile u društvu vodećih, svedoči iskustvo američke kompanije Oracle.

Najveći proizvođač softvera u svetu, američka kompanija Oracle, od nedavno je na tržištu Srbije prisutna u industriji osiguranja, između ostalog i zahvaljujući saradnji sa hrvatskom informatičkom kompanijom IN2 koja posluje na regionalnom nivou, a čije je rešenje INsurance2 nedavno predstavljeno u Beogradu. Reč je o aplikaciji koja osiguravajućim društvima omogućava da za deset do petnaest dana nakon implementacije osmisle i plasiraju na tržište nov proizvod, brzo analiziraju rezultate prodaje i izračunaju profitabilnost, kao i da upravljaju prodajnom mrežom. Govoreći o značaju kvalitetne partnerske saradnje za razvoj i jedne tako velike kompanije kao što je Oracle, Vanja Vukajlović, menadžer za rad sa partnerima u Oracle Srbija i Crna Gora kaže:

„Saradnja sa IN2 je započeta prvenstveno u oblasti implementacije Oracle tehnologija u segmentima u kojima do tada nismo bili ili nismo dovoljno bili prisutni – investicionim fondovima, osiguravajućim kućama i srodnim finansijskim institucijama. Prvi zajednički projekat u Srbiji bila je implementacija Oracle ERP rešenja e-Business Suite u Narodnoj banci Srbije. Ceo projekat je realizovan sa lokalnim partnerom Sagom i ta saradnja se pokazala veoma uspešnom, jer je regionalno iskustvo stručnjaka iz IN2 bilo značajno da se projekat uradi na vreme i krajnje profesionalno. Veoma nam je važno što sada zajednički ulazimo na tržište osiguranja. Implementacija svetskih rešenja zahteva veliki broj kompleksnih korisnika kakvih nema mnogo u Srbiji, tako da se na lokalnom tržištu isključivo oslanjamo na partnerska rešenja. S obzirom da u segmentu osiguranja imamo malo isprofilisanih partnera koji su na Oracle platformi, IN2 je svakako jedan od strateških partnera kada su u pitanju osiguravajuće kuće“.

BiF: Koje mesto zauzima razvoj partnerske mreže u ukupnoj poslovnoj filozofiji kompanije?

Vanja Vukajlović: Izuzetno važno, posebno od kako je Oracle, shodno svetskom trendu konsolidacije kompanija u ICT industriji, takvu poslovnu filozofiju počeo da primenjuje na globalnom, a zatim i na lokalnim tržištima. Zahvaljujući brojnim akvizicijama tokom prethodnih nekoliko godina, sada raspolažemo mnogo većim brojem tehnoloških proizvoda. Ono što je ključno i za nas i za lokalne korisnike je da jedino uz pomoć partnera možemo da primenimo one tehnologije koje imaju smisla na određenom tržištu – znači počev od prilagođavanja ekonomskom i tehnološkom razvoju, potom specifičnostima lokalne regulative, jezika i organizacione kulture, do obezbeđivanja lokalne podrške.

BIF: Koliko partnera trenutno imate u Srbiji i Crnoj Gori?

V.Vukajlović: Sada ih je šezdeset, u odnosu na period od pre tri godine kada ih je bilo manje od četrdeset i čije je poslovanje prvenstveno bilo vezano za Oracle baze podataka. Svi su živeli od nekoliko velikih korisnika, održavali su postojeće poslove i nisu ulagali u nove tehnologije, edukaciju sopstvenih kadrova i pripremu klijenata za vreme koje dolazi, jer su takva ulaganja doživljavali kao neizvesna. Da bismo unapredili partnersku mrežu, prvo smo uradili segmentaciju kakvim znanjima raspolažu naši partneri i za koju industrijsku oblast su specijalizovani. Potom smo počeli da radimo na uvođenju novih tehnologija i privikavali partnere da to prihvate kao koncept. Glavni cilj nam je bio da prvo njih ubedimo da je primena novijih tehnologija neophodna u segmentima koje smo prepoznali kao potencijal lokalnog tržišta. A to su, pre svega, oblasti bezbednosti baze i podataka u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima kao što je Bazel II, zatim poslovno izveštavanje, upravljanje dokumentima i servisno orijentisana arhitektura kao krov svega, odnosno kao način da se veoma heterogena informatička infrastruktura u domaćim firmama sinhronizuje i učini smislenom, da zaista bude u funkciji poslovanja, a ne obrnuto.

BIF: Koji su ključni kriterijumi za izbor partnera i za dodelu posebnih statusa u projektima koje realizujete?

V.Vukajlović: Prema formalnoj klasifikaciji, imamo tri nivoa partnerstva: partner membership, Certified partner i Certified Advanced. Da bi neko dostigao drugi ili teći nivo, formalni kriterijumi definišu broj stalno zaposlenih u kompaniji koji su prošli zvanične Oracle obuke i poseduju sertifikat za određenu seriju proizvoda, zatim broj novih projekata i korsinika na godišnjem nivou, kao i iznos prihoda kada su u pitanju Oracle licence. Partneri na ovim nivoima dobijaju mnogo veću podršku, ne samo u pogledu finansijskih ulaganja, već i kroz zajedničke promocije, pristup određenim fondovima, edukativnim kursevima, kroz učešće u projektima, vidljivost u celokupnoj Oracle svetskoj mreži, mogućnost saradnje na drugim tržištima… Ukratko, nastojimo da im se što više revanširamo za investiciju koju su napravili ka nama i sa nama. Kada je u pitanju saradnja na strateškim projektima, ona se gradi na osnovu iskustva stečenog tokom dužeg perioda. Jer da biste sa nekim ušli u stratešku saradnju, pored stručnih i finansijskih referenci mora da postoji međusobno poverenje, spremnost da se podeli rizik, sigurnost da je partner lojalan i da na njega možete da se oslonite u bilo kojoj situaciji. U početku saradnje za svakog partnera vršimo analize o njegovoj aktuelnoj tržišnoj poziciji, sugerišemo mu gde su neke potencijalne niše za njegov razvoj – bilo da je reč o proizvodu, tehnologiji ili industrijskoj grani. Naravno, pitanje je interne politike tih kompanija da li će to prihvatiti i koliko, na koji način će da nas prate, da li će i sami investirati u razvoj tog partnerstva.

BiF: Kako se definiše finansijski interes sa partnerima?

V.Vukajlović: U skladu sa utvrđenim kompanijskim standardima svi naši partneri imaju isti partnerski popust i jednaka prava kada nastupaju ka krajnjim korisnicima. Ono što u praksi najviše potvrđuje našu iskrenu opredeljenost ka razvoju partnerske mreže je činjenica da i kada Oracle ima definisane okvirne ugovore sa krajnjim korisnicima – što je pre svega slučaj sa multinacionalnim kompanijama sa kojima se sarađuje širom sveta, a koje imaju lokalne kancelarije i prisustvo u Srbiji, nastojimo da i tu partnerima obezbedimo njihov prostor. Iako sa takvim klijentima već postoji definisana cenovna lista, naši partneri su u mogućnosti da im prodaju i licence i usluge. Usluge su segment na kome insistiramo jer tu partneri mogu da ostvare najveću korist, ali to zahteva od njih da neprekidno ulažu u znanje.

BIF: Oracle razvija partnersku saradnju i sa univerzitetima. Koliko takva saradnja povratno utiče na razvoj IT sektora?

V.Vukajlović: O značaju saradnje sa univerzitetima govori i podatak da Oracle godišnje iškoluje 600.000 studenata u svetu. To je podatak od pre dve godine i sada je ta cifra sigurno veća. Imamo na raspolaganju komercijalne kurseve, ali je fokus saradnje, naročito na lokalnom tržištu, usmeren na neprofitne inicijative, počev od donacija kao što su licence u vrednosti od milion dolara koje smo donirali Tehnološkom fakultetu u Čačku. Istovremeno obučavamo fakultetski kadar da nova znanja prenose studentima. Sličnu saradnju sada uspostavljamo sa jednim fakultetom u Podgorici, studente beogradskog ETF-a smo uključili u kurseve organizovane za komercijalne partnere, držali smo predavanja i na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, u međuvremenu je počeo da se uključuje i beogradski PMF… Naš prioritet je da studente i đake koji pokazuju potencijal angažujemo kao volontere u našoj ili partnerskim kompanijama. Za mlade ljude je izuzetno važno da im se omogući primena i razvoj stečenog znanja i da spoznaju da uloženi trud može da im se vrati kroz veoma dobro plaćene pozicije, kao što je, na primer, slučaj sa Java programerima koji su izrazito deficitaran kadar u celom regionu. Imamo i primere veoma mladih firmi koje su se pozicionirale upravo na taj način – omogućavajući praksu za studente završnih godina fakulteta, čime su sebi obezbedile adekvatne kadrove.

Zorica Žarković
broj 54, april 2009.