Nove tehnologije

Činjenica je da u ovo doba mnoge firme smanjuju troškove za reklamiranje, ili se okreću jeftinijem vidu reklame, na mreži. Eunet će svim preduzećima koja žele da poboljšaju svoje poslovanje koristeći internet, bez kamate i cenkanja obezbediti bespovratni kredit u vidu aktivacije 2 meseca besplatnog hostinga. Ovo važi samo za one koji prvi put naručuju neki od navedenih hosting servisa, a akcija traje do 31. maja. Dalje informacije možete dobiti na www.eunet.rs 24h dnevno.

Sklapanje partnerstva radi daljeg razvoja i proboja na nova tržišta nije značajno samo za male, već i za najveće kompanije kako bi i ubuduće bile u društvu vodećih, svedoči iskustvo američke kompanije Oracle.

Najveći proizvođač softvera u svetu, američka kompanija Oracle, od nedavno je na tržištu Srbije prisutna u industriji osiguranja, između ostalog i zahvaljujući saradnji sa hrvatskom informatičkom kompanijom IN2 koja posluje na regionalnom nivou, a čije je rešenje INsurance2 nedavno predstavljeno u Beogradu. Reč je o aplikaciji koja osiguravajućim društvima omogućava da za deset do petnaest dana nakon implementacije osmisle i plasiraju na tržište nov proizvod, brzo analiziraju rezultate prodaje i izračunaju profitabilnost, kao i da upravljaju prodajnom mrežom. Govoreći o značaju kvalitetne partnerske saradnje za razvoj i jedne tako velike kompanije kao što je Oracle, Vanja Vukajlović, menadžer za rad sa partnerima u Oracle Srbija i Crna Gora kaže:

„Saradnja sa IN2 je započeta prvenstveno u oblasti implementacije Oracle tehnologija u segmentima u kojima do tada nismo bili ili nismo dovoljno bili prisutni – investicionim fondovima, osiguravajućim kućama i srodnim finansijskim institucijama. Prvi zajednički projekat u Srbiji bila je implementacija Oracle ERP rešenja e-Business Suite u Narodnoj banci Srbije. Ceo projekat je realizovan sa lokalnim partnerom Sagom i ta saradnja se pokazala veoma uspešnom, jer je regionalno iskustvo stručnjaka iz IN2 bilo značajno da se projekat uradi na vreme i krajnje profesionalno. Veoma nam je važno što sada zajednički ulazimo na tržište osiguranja. Implementacija svetskih rešenja zahteva veliki broj kompleksnih korisnika kakvih nema mnogo u Srbiji, tako da se na lokalnom tržištu isključivo oslanjamo na partnerska rešenja. S obzirom da u segmentu osiguranja imamo malo isprofilisanih partnera koji su na Oracle platformi, IN2 je svakako jedan od strateških partnera kada su u pitanju osiguravajuće kuće“.

BiF: Koje mesto zauzima razvoj partnerske mreže u ukupnoj poslovnoj filozofiji kompanije?

Vanja Vukajlović: Izuzetno važno, posebno od kako je Oracle, shodno svetskom trendu konsolidacije kompanija u ICT industriji, takvu poslovnu filozofiju počeo da primenjuje na globalnom, a zatim i na lokalnim tržištima. Zahvaljujući brojnim akvizicijama tokom prethodnih nekoliko godina, sada raspolažemo mnogo većim brojem tehnoloških proizvoda. Ono što je ključno i za nas i za lokalne korisnike je da jedino uz pomoć partnera možemo da primenimo one tehnologije koje imaju smisla na određenom tržištu – znači počev od prilagođavanja ekonomskom i tehnološkom razvoju, potom specifičnostima lokalne regulative, jezika i organizacione kulture, do obezbeđivanja lokalne podrške.

BIF: Koliko partnera trenutno imate u Srbiji i Crnoj Gori?

V.Vukajlović: Sada ih je šezdeset, u odnosu na period od pre tri godine kada ih je bilo manje od četrdeset i čije je poslovanje prvenstveno bilo vezano za Oracle baze podataka. Svi su živeli od nekoliko velikih korisnika, održavali su postojeće poslove i nisu ulagali u nove tehnologije, edukaciju sopstvenih kadrova i pripremu klijenata za vreme koje dolazi, jer su takva ulaganja doživljavali kao neizvesna. Da bismo unapredili partnersku mrežu, prvo smo uradili segmentaciju kakvim znanjima raspolažu naši partneri i za koju industrijsku oblast su specijalizovani. Potom smo počeli da radimo na uvođenju novih tehnologija i privikavali partnere da to prihvate kao koncept. Glavni cilj nam je bio da prvo njih ubedimo da je primena novijih tehnologija neophodna u segmentima koje smo prepoznali kao potencijal lokalnog tržišta. A to su, pre svega, oblasti bezbednosti baze i podataka u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima kao što je Bazel II, zatim poslovno izveštavanje, upravljanje dokumentima i servisno orijentisana arhitektura kao krov svega, odnosno kao način da se veoma heterogena informatička infrastruktura u domaćim firmama sinhronizuje i učini smislenom, da zaista bude u funkciji poslovanja, a ne obrnuto.

BIF: Koji su ključni kriterijumi za izbor partnera i za dodelu posebnih statusa u projektima koje realizujete?

V.Vukajlović: Prema formalnoj klasifikaciji, imamo tri nivoa partnerstva: partner membership, Certified partner i Certified Advanced. Da bi neko dostigao drugi ili teći nivo, formalni kriterijumi definišu broj stalno zaposlenih u kompaniji koji su prošli zvanične Oracle obuke i poseduju sertifikat za određenu seriju proizvoda, zatim broj novih projekata i korsinika na godišnjem nivou, kao i iznos prihoda kada su u pitanju Oracle licence. Partneri na ovim nivoima dobijaju mnogo veću podršku, ne samo u pogledu finansijskih ulaganja, već i kroz zajedničke promocije, pristup određenim fondovima, edukativnim kursevima, kroz učešće u projektima, vidljivost u celokupnoj Oracle svetskoj mreži, mogućnost saradnje na drugim tržištima… Ukratko, nastojimo da im se što više revanširamo za investiciju koju su napravili ka nama i sa nama. Kada je u pitanju saradnja na strateškim projektima, ona se gradi na osnovu iskustva stečenog tokom dužeg perioda. Jer da biste sa nekim ušli u stratešku saradnju, pored stručnih i finansijskih referenci mora da postoji međusobno poverenje, spremnost da se podeli rizik, sigurnost da je partner lojalan i da na njega možete da se oslonite u bilo kojoj situaciji. U početku saradnje za svakog partnera vršimo analize o njegovoj aktuelnoj tržišnoj poziciji, sugerišemo mu gde su neke potencijalne niše za njegov razvoj – bilo da je reč o proizvodu, tehnologiji ili industrijskoj grani. Naravno, pitanje je interne politike tih kompanija da li će to prihvatiti i koliko, na koji način će da nas prate, da li će i sami investirati u razvoj tog partnerstva.

BiF: Kako se definiše finansijski interes sa partnerima?

V.Vukajlović: U skladu sa utvrđenim kompanijskim standardima svi naši partneri imaju isti partnerski popust i jednaka prava kada nastupaju ka krajnjim korisnicima. Ono što u praksi najviše potvrđuje našu iskrenu opredeljenost ka razvoju partnerske mreže je činjenica da i kada Oracle ima definisane okvirne ugovore sa krajnjim korisnicima – što je pre svega slučaj sa multinacionalnim kompanijama sa kojima se sarađuje širom sveta, a koje imaju lokalne kancelarije i prisustvo u Srbiji, nastojimo da i tu partnerima obezbedimo njihov prostor. Iako sa takvim klijentima već postoji definisana cenovna lista, naši partneri su u mogućnosti da im prodaju i licence i usluge. Usluge su segment na kome insistiramo jer tu partneri mogu da ostvare najveću korist, ali to zahteva od njih da neprekidno ulažu u znanje.

BIF: Oracle razvija partnersku saradnju i sa univerzitetima. Koliko takva saradnja povratno utiče na razvoj IT sektora?

V.Vukajlović: O značaju saradnje sa univerzitetima govori i podatak da Oracle godišnje iškoluje 600.000 studenata u svetu. To je podatak od pre dve godine i sada je ta cifra sigurno veća. Imamo na raspolaganju komercijalne kurseve, ali je fokus saradnje, naročito na lokalnom tržištu, usmeren na neprofitne inicijative, počev od donacija kao što su licence u vrednosti od milion dolara koje smo donirali Tehnološkom fakultetu u Čačku. Istovremeno obučavamo fakultetski kadar da nova znanja prenose studentima. Sličnu saradnju sada uspostavljamo sa jednim fakultetom u Podgorici, studente beogradskog ETF-a smo uključili u kurseve organizovane za komercijalne partnere, držali smo predavanja i na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, u međuvremenu je počeo da se uključuje i beogradski PMF… Naš prioritet je da studente i đake koji pokazuju potencijal angažujemo kao volontere u našoj ili partnerskim kompanijama. Za mlade ljude je izuzetno važno da im se omogući primena i razvoj stečenog znanja i da spoznaju da uloženi trud može da im se vrati kroz veoma dobro plaćene pozicije, kao što je, na primer, slučaj sa Java programerima koji su izrazito deficitaran kadar u celom regionu. Imamo i primere veoma mladih firmi koje su se pozicionirale upravo na taj način – omogućavajući praksu za studente završnih godina fakulteta, čime su sebi obezbedile adekvatne kadrove.

Zorica Žarković
broj 54, april 2009.

Fond RNIDS (Registar nacionalnog internet domena Srbije) je stručna, nestranačka i neprofitna organizacija koja je ovlašćena za registraciju i održavanje .rs domena. Sa direktorom RNIDS-a, Zoranom Perovićem, razgovarali smo o ostvarenim rezultatima za skoro godinu i po dana poslovanja, ali i o ambicioznim planovima za budućnost.

Z. Perović: Registracija domena je, kao i sam internet, proistekla iz univerzitetskog okruženja. Vremenom, kako je internet rastao, postao globalni fenomen i počeo da „nagriza“ telekomunikacije sa svih strana, tako su se i aktivnosti oko internet servisa i domena lagano komercijalizovale i prerasle univerzitetski okvir. Pre godinu i po dana je uspešno sproveden proces redelegacije .rs domena. Mirjana Tasić je tada obavila obiman posao vađenja svih neophodnih papira, regulacija i dozvola i veoma aktivno organizovala Fond koji je danas ovlašćen od međunarodne organizacije ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) da radi registraciju .rs domena. Pored top level domena (.rs), postoji još i šest poddomena, od kojih su dva dodeljena državi i konusu (.gov i .ace) dok preostale (.in, .co, .org i .edu) takođe registrujemo mi, uz veoma jasna pravila, transparentan način rada i pravni okvir postupka o arbitraži ako dođe do bilo kakvih nedoumica koje se tiču imena i vlasništva domena. Rad Fonda je javan i dostupan svima i njegovo vrhovno telo predstavlja skupština koja trenutno ima 39 članova. Član skupštine našeg fonda praktično može postati svako ko je spreman da plati 12.000 dinara članarine. Upravni odbor ima devet članova dok je u kancelariji zaposleno sedmoro ljudi Završni račun za 2008. godinu usvojen je krajem februara i odmah sutradan je bio objavljen na našem sajtu..

Fond se bavi održavanjem centralne baze podataka i dns servera koji obezbeđuje prisutnost .rs domena na javnom internetu. Naša primarna delatnost podrazumeva održavanje tehničkog sistema i, sa druge strane, propisivanje pravila, procedura i cena. Prodaja .rs domena je organizovana na veoma liberalan i savremen način preko mreže ovlašćenih registara. Oni nisu samo internet servis provajderi, već i hosting provajderi kao i proizvođači prezentacija i sadržaja. Ta mreža sada sadrži 36 članica, koje su sve morale da prođu tehničku sertifikaciju da bi postale ovlašćene da rade sa krajnjim korisnicima. Svi oni su imaju iste, unapred poznate cene i uslove pod kojima mogu da prodaju domene. Osnovna cena iznosi 1.500 dinara i na registrima je da odrede konačnu – svako ima svoju računicu i razmišlja o pravilnom odnosu konkurentnosti i profita, a krajnji korisnik može da bira u toj velikoj ponudi.

BIF: Broj domena u Srbiji, u odnosu na ukupan broj pravnih i fizičkih lica, još uvek je relativno skroman. Na koji način RNIDS može da utiče na to?

Z. Perović: Planiramo da u sledećih pet godina dođemo do nekih respektabilnih procenata. Između ostalog, mi se bavimo i analizama šta je to što korisnika podstiče ili sprečava da postavi prezentaciju na internetu. Iako mreža registara ima direktan kontakt sa korisnicima, mi jedini pokušavamo da sagledamo celokupno tržište. U skladu sa tim i imamo želju da popularišemo .rs domen kao neku vrstu „Dedinja“ na internetu. Ukoliko naša analiza bude pokazala da korisnika odvraća visoka cena hostinga ili visoka cena izrade prezentacija, mi ćemo da napravimo okvire da se ti troškovi smanje. Naša glavna misija je propagiranje .rs domena i korišćenja interneta uopšte u Srbiji.

Ako kažemo da u Srbiji trenutno ima oko 290.000 pravnih subjekata (prema APR-u), današnji odnos broja domena i pravnih lica je 14 odsto (oko 40.000). To je manje u odnosu na Sloveniju (60 odsto), Mađarsku (30 odsto) ili Hrvatsku (47 odsto). S tim što treba napomenuti da su to podaci višedecijskog rada iako mi radimo tek godinu i po dana. Naravno, bilo je tu i puno domena koji su preregistrovani iz .yu, ali niko se nije nadao da će u ovako malom vremenskom periodu biti ukupno 50.000 registrovanih domena. Nama je cilj da u narednih pet godina penetraciju domena među pravnim korisnicima dignemo na 60 odsto, što čak smatramo konzervativnim.

Svetska finansijska kriza ima za posledicu i prebacivanje velike količine poslovanja na internet, što značajno pojeftinjuje funkcionisanje svake kompanije, pa se očekuje da će jednog dana sve one imati svoj domen. Planirali smo i smanjivanje cena održavanja domena, ali to će zavisti pre svega od povećanja njihovog broja. Ukoliko budemo uspešni u svojim planovima mart sledeće godine bi mogli da dočekamo sa 140.000 internet domena, a već mart 2013. sa 660.000 domena, i tada će već fizička lica preuzeti primat.

Ako uzmemo u obzir da u Srbiji postoji oko 7,5 miliona potencijalnih rezidencijalnih korisnika, onda je procenat privatnih domena tek 0,13 odsto (10.000) što je izuzetno malo. Hrvatska ima 1,4 odsto, Slovenija 3,2 odsto a Mađarska 4 odsto. Mi smo pred sebe postavili možda preambiciozan plan, da već sledeće godine ostvarimo jedan odsto a do 2013. čak šest odsto. U svetu gde vladaju društvene mreže poput Myspace-a i Facebook-a, na kojima svako može veoma lako da postavi svoju stranu, i gde je sve veća važnost UGC-a (user generated content), to će biti veliki izazov.

BIF: Koliki uticaj na povećanje tog procenta među rezidencijalnim korisnicima ima penetracija broadbenda u Srbiji?

Z. Perović: Zvanični podaci iz Zavoda za statistiku kažu da 41 odsto domaćinstava ima računar a 33 odsto pristup internetu. Prema podacima koje smo mi sakupili, od toga 250.000 korisnika ima ADSL, 120.000 sa kablovskim pristupom, 70.000 na Wi-Fi-u i skoro 600.000 na dial-up-u, što nije loše, ali je i dalje daleko od penetracije broadbanda, koji je čak i u strategijama naše Vlade proglašen za jedan od faktora razvoja celokupnog društva.

BIF: Na koji način se zapravo određuje bazna cena jednog internet domena?

Z. Perović: Godinu dana rada Fonda nije dovoljan period da se proceni bazna cena internet domena. Sada nam je glavni zadatak da napravimo sistem dovoljno redudantnim i pouzdanim – da napravimo dve lokacije za naše servere, da bude sve kvalitetnije, brže i više „user friendly“. Sve to košta, pogotovo u prvim godinama kada se sistem i gradi. Prvobitne cene su uobličene po uzoru na region, još nismo smeli da uključujemo očekivana ulaganja. Kada smo dobili sve neophodne dozvole i počeli sa radom, prve pare koje je RNIDS ikada dobio legle su na račun krajem 2007. godine od prvih uplata ovlašćenih registara. Tada smo počeli da kupujemo opremu, a deo je finansiralo i Ministarstvo nauke jednim svojim projektom. Početak rada obeležili su minimalni troškovi jer više sredstava nismo imali, a nismo znali koliko novca možemo očekivati u 2008. godini. Samim tim, nama tek predstoji dizanje infrastrukture na jedan viši nivo. Server je još uvek smešten na ETF-u. Pri tom, ako uporedite cene domena u nacionalnim registrima u regionu, uvidećete da su uglavnom više, iako oni duže posluju nego mi. U izveštaju francuskog registra za domene ima jedna rečenica koja dosta eksplicitno kaže: „Počeli smo 2001. sa 15 evra po domenu, a 2008. godine domen košta 6,8 evra.“

Marko Miladinović
broj 54, april 2009.

Vest koja je izuzetno slabo bila propraćena u našim medijima je da je ekipi koja stoji iza sajta „The Pirate Bay“ počelo suđenje pred švedskim sudom.

Digitalna piraterija je definisana kao kršenje autorskih prava u smislu omogućavanja slobodnog preuzimanja sadržaja za koji se pretpostavlja da se mora platiti. Trenutno najpopularniji način učešća u nelegalnim radnjama ovog tipa je preuzimanje sadržaja preko raznih p2p mreža, a najpopularnija mreža ovog tipa je BitTorrent mreža.

Peer2peer (p2p) mreže su specifične ad hoc mreže, koje za razliku od standardnih mreža nemaju odnos server-klijent, već je svaki umreženi kompjuter istovremeno i server i klijent. Ovakav način razmene podataka je idealan baš za pirateriju, iako se koristi i u npr. telefoniji. U praksi to znači da na p2p mreži, kompjuter istovremeno šalje i prima podatke, deo po deo. Na primer skidate fajl koji ima još dvadeset pet ljudi na mreži. Od svakog sa mreže preuzimate po delić, dok istovremeno neko od vas preuzima po deo nekog fajla, dok se ceo fajl „ne skine“.

Legalnost ovakvih mreža nije problem, već je problem u legalnosti sadržaja koji se ovakvom mrežom prenosi. To su najčešće muzika, filmovi, softver i sl. BitTorrent je samo jedan od mnogih filesharing protokola. Iz odnosa onih koji skidaju (leech) i onih koji dele (seed) određeni fajl zavisiće i brzina preuzimanja.

Zločin i neizvesna kazna
The Pirate Bay jedan je od najpopularnijih sajtova ove vrste. Sajt je 2003. godine osnovala švedska organizacija Piratbyrån (Piratski biro), koja se zalaže protiv copyright materijala. Od 2004. godine, sajt nastupa kao posebna organizacija, a finansiranje je rešeno putem reklamiranja na sajtu kao i od privatnih donacija. Međutim, sajt je po samoj logici stvari zasmetao velikim medijskim kućama i kampanja protiv njega je počela. Čak je i švedskoj vladi zaprećeno sankcijama od strane Svetske trgovinske organizacije ako ne ućutka ovaj sajt. Krajem maja 2006. godine, švedska policija upala je u prostorije gde su se nalazili serveri i zaplenila ih. Sajt je ponovo podignut posle samo tri dana, a broj poseta mu se udvostručio. Trenutno je proces protiv The Pirate Bay sajta završen (4. mart) i čeka se presuda 17. aprila. Zanimljivo da je, već drugog dana suđenja, tužilac odustao od polovine optužbi, zbog nedostatka dokaza. Takođe nije mogao da dokaže ni neke tehničke detalje kao što su npr. DHT, koji omogućavaju torrente bez praćenja, tj. da im se ne zna sa kog sajta su preuzeti. Trećeg dana svedok optužbe je izjavio da je šteta čiju naknadu potražuju iznosi oko 117 miliona švedskih kruna (10,2 miliona eur).

King Kong odbrana
Advokat odbrane je izjavio da prema direktivi EU 2000/31/EC onaj koji pruža servis (provajder), nije odgovoran za informacije koje se prenose. Da bi bio odgovoran, provajder, mora započeti transfer, a to ne rade administratori sajta, kao pružaoci usluga, već korisnici koji se mogu fizički identifikovati. Ali, korisnici često stoje iza nadimaka, kao npr. King Kong. Po zakonu, tužilaštvo mora da dokaže umišljaj izvršioca i njegovog pomagača. Drugim rečima mora da dokaže da je administrator kontaktirao sa korisnikom Kingom Kongom, koji se može nalaziti negde u džunglama Kambodže. Tužilac ustvari želi da kaže da administratori nemaju kontrolu nad onim što čine korisnici, kao npr. King Kong koga je pomenuo tri puta tokom ročišta.

Politika
Slučaj oko piratskog zaliva je još interesantniji kada se pomene Piratpartiet, što u prevodu znači Piratska partija. To je švedska partija koja ima za cilj da reformiše intelektualnu svojinu, uključujući i zaštićena prava, zaštićeni dizajn i patente. Takođe, zalaže se za jaču regulativu privatnosti na internetu, kao i u svakodnevnom životu, kao i na transparentnost javne uprave. Na izborima za švedski parlament osvojila je 0.63% (34,918 glasova), a da bi ušla u parlament bilo joj je potrebno 4% ukupnih glasova. Ovaj broj glasova prodrmao je scenu, samim tim što mnogi nisu glasali za njih, misleći da nemaju nikakvih šansi. Ovo je zavidan broj glasova, ako se uzme u obzir ideja koja stoji iza partije. Posle samo mesec dana postojanja, partija je brojila devetsto članova, koji su platili članarinu pet švedskih kruna i to sms-om. Iako zvanično odbijaju vezu sa sajtom The Pirate Bay, u prvom predsedništvu partije sedeo je i Mikael Viborg, pravni savetnik BitTorrent-a i The Pirate Bay-a. Kada je 2006. godine policija zaplenila servere The Pirate Bay-a, sajt Piratske partije nije radio jer je bio hostovan na istim serverima. Partija trenutno broji 9000 članova, a njen podmladak oko 5500 članova, što je čini drugom najvećom političkom omladinom u Švedskoj.

Uticaj
Iako se partija ne može jasno svrstati na levi ili desni blok, njen uticaj je očigledan na neke stranke levice i na zelene u Švedskoj. Ove partije su u svoje programe takođe unele borbu za reforme.

Van Švedske, piratske partije su se registrovale i u Španiji, Austriji, Nemačkoj i Poljskoj, a u SAD, Argentini, Francuskoj, Finskoj i Australiji funkcionišu, ali su još neregistrovane. Slična partija je u Nemačkoj osvojila 0.3% glasova i trenutno se radi na zajedničkom programu piratskih partija u Evropi i svetu. Švedska piratska partija sprema se za izbore za Evropski parlament, kao i za švedske izbore 2010. godine, gde, ako prebaci 2.5% glasova, ostvaruje pravo na finansiranje iz državnog budžeta.

Budućnost
S obzirom su ideja i pokret tek u povoju, moguće je da će mnoge partije koje su etablirane na evropskoj sceni takođe preuzeti delove programa ovih partija. Razlog je jednostavan: privlačenje glasova mladih. Naime, poznato je da uglavnom mlađa populacija koristi ovakve vidove preuzimanja fajlova i da im odgovara da se takvo stanje legalizuje, ili bar omogući u nekoj (legalnoj) meri. S druge strane, sa razvojem digitalne tehnologije, sve je teže braniti autorska prava u meri u kojoj je to bilo pre samo jedne decenije. Generacije stasavaju sa brzim internetom i nemoguće ih je naterati da kupe originalnu kopiju onoga što skidaju nelegalno, jer je pre svega ovaj način brži i lakši.

Vreme će pokazati da li je ovo borba protiv vetrenjača. Možda se može izvući neki zaključak iz izjave ljudi koji stoje iza The Pirate Bay sajta: „Ovo suđenje više ima kao svrhu da zastraši druge sajtove nego da spreči jedan sajt da se širi. Mi ne verujemo da će The Pirate Bay biti među glavnim igračima u sledećih pet godina, ali mislimo da će se BitTorrent tehnologija razvijati i napredovati. Razmena fajlovima će uvek postojati. Mislimo da su ljudi umorni od ovakvih razgovora.“

Odbrana i poslednji dani
Čekamo 17. april. Tada ćemo videti da li je ovo novi početak ili kraj renesanse digitalnog kršenja autorskih prava. Jedno je, ipak, sigurno. Protiv piraterije u 21. veku, ne može se boriti zakonodavstvom i instrumentima iz dvadesetog veka. Ovo dalje otvara i nova pitanja kao što su kršenje prava privatnosti na internetu i borbe za nadzor nad istim, kao u slučaju Francuske, čiji predsednik pokušava da „progura“ zakon po kome bi nacionalna agencija pratila korisnike interneta i u slučaju da utvrdi da se korisnik bavi nelegalnim radnjama, istom zabranila pristup mreži. Možda neustavno, ali praktično.

Uostalom, neko će se zapitati: „Šta državu briga s kim ja i koje fajlove razmenjujem privatno?“, ali ne znaju da je država tu zbog nas. Da nas štiti od nas samih.

17. aprila švedski sud osudio je ljude koji stoje iza sajta „The Pirate Bay“ na novčanu i jednogodišnju zatvorsku kaznu, u prvom stepenu. Sve vesti vezane za sajt „The Pirate Bay“ možete pratiti na našem sajtu ovde, kao i vesti vezane za pirateriju.

broj 54, april 2009.
Uroš Nedeljković

Olli-Pekka Kallasvuo, izvršni direktor Nokia kompanije izjavio je da je zabeležen veliki pad u prvom tromesečju, ali da će se jasnija slika videti kada se uđe u drugo tromesečje. Nokijina prodaja uređaja je u prvom tromesečju bila 91 milion jedinica, što je 19% manje u odsnosu na prvo tromesečje 2008. godine.

Što se telefona tiče, Nokia zauzima 37% tržišta mobilnih telefona, što je udeo kao i četvrtom tromesečju 2008. godine, ali je pad za 2% u odnosu na celu godinu.

Navedeni iznos moraju da plate medijskim kompanijama među kojima su Warner Bros. Entertainment, MGM Pictures, Columbia Pictures Industries, Twentieth Century Fox Film, Sony BMG, Universal, EMI, Blizzard Entertainment, Sierra Entertainment i Activision.

Osuđeni u prvom stepenu, već su izjavili da će uložiti žalbu na presudu. Oni su osuđeni zbog kršenja autorskih prava, a u svoju odbranu su izneli da sajt „The Pirate Bay“ ne distribuira nelegalan sadržaj već samo hostuje .torrent fajlove na svom serveru.

Predstavnici kompanija zainteresovanih u postupku su izjavili da je ovo dobra vest. Osnivači „The Pirate Bay“ sajta Peter Sunde, Carl Lundström, Frederik Neij i Gottfrid Svartholm Warg očekuju izmenu presude u drugom stepenu.

Više o ovom procesu možete pročitati u tekstu uz aprilskog broja mesečnika „Biznis i finansije“.

Beogradska filharmonija organizuje koncert kao vid zahvalnosti svima koji su podržali napore da se poboljša finansijsko stanje zaposlenih. Nastupiće Studio Alektik iz Novog Sada i članovi hip-hop grupe Beogradski sindikat u pratnji orkestra filharmonije. Za dirigentskim pultom biće Ivan Tasovac, a za internet prenos se rukovodstvo odlučilo zbog prevelikog interesovanja za „Koncert zahvalnosti“.

Obevezno večeras budite uz http://www.live-e.tv/

Cilj je potstaći strane turiste da ove sezone posete hrvatsku obalu. Kako se navodi, cilj je „progurati se“ na stranice stranih medija, kao i na online servise Digg, BuzzFedd, marketiške blogove i sl.

Pravila su jednostavna. Korisnik treba da snimi video i da ga postavi na YouTube. U video poruci treba da istakne svoje razloge zašto treba posetiti Hrvatsku ovo leto. Video takođe može biti i turistički, kao npr. neki stari promotivni video iz sedamdesetih ili šezdesetih godina prošlog veka.

Razmišlja se i o nagradama za najzanimljiviju poruku i video, ali, pošto je sajt urađen bez budžeta, „sa nula kuna“, pretpostavlja se da će nagrade biti simbolične.

Idejni autor projekta je blogger Boris Ličina – Borja. Sajt se nalazi na adresi www.whycroatia.org.

Niklas Zenstrom i Janus Friis pomoću sredstava koja su uštedeli i uz pomoć privatnih fondova žele da otkupe ovaj popularni internetski telefonski servis. Iz samog eBay-a došla je informacija da kupovina Skypea nije imala mnogo smisla za ovu kompaniju, koja smatra da je preplatila telefonski servis za milijardu dolara (od 2.6 milijarde, ne računajući bonuse).

Prema pisanju Njujork tajmsa, eBay sada traži minimum 1.7 milijardi dolara, ali nijedna od ove dve strane nije dala zvaničnu izjavu medijima.

Iako ima 405 miliona korisnika, Skype donosi eBay-u veoma male prihode, uglavnom zbog toga jer je osnovna usluga potpuno besplatna. Kako Volstit džurnal objavljuje, jedini prihod od 1,35 dolara po korisniku zapravo je posledica naplate iznajmljivanja telefonskog broja na koji vas mogu zvati oni koji nisu članovi Skypea, i konverzije govorne pošte u tekst.

Na ovom sajtu posetioci downloaduju preko 10 miliona torrenta dnevno i naprave isto toliko pretraga na sajtu. Mininova sajt bi se mogao i proširiti, jer se Indija počinje interesovati za torrente kako broadband postaje sve prihvaćeniji u zemlji.

Saobraćaj iz Indije se udvostručio i sa 1.1 milijardom ljudi i samo nekoliko miliona broadband pretplatnika, postoji još mnogo ne iskorištenog potencijala. Da se napomene i da Mininovu očekuje suđenje.

Izvor: explorer07.blogspot.com, itx.ba