Nove tehnologije

Ekipa naučnika sa turskog Univerziteta Ondukoz Mayis otkrila je na mobilnim telefonima meticilin – rezistentni Staphylococcus aureus (MRSA), navodi se u studiji objavljenoj u specijalizovanom časopisu Annals of Clinical Microbiology and Antimicrobials.

Istraživanje sprovedeno na uzorku oko 200 mobilnih telefona lekara i medicinskih sestara sa hirurškog i odelenja intenzivne nege pokazalo je da samo njih 10 odsto redovno dezinfikuje svoj mobilni. Gotovo 95 odsto testiranih mobilnih telefona bilo je zaraženo najmanje jednim tipom bakterije, a neke od njih mogu kod bolničkih pacijenata da izazovu teške zaraze tokom lečenja.

Među dobijenim uzorcima sa mobilnih telefona, skoro 35 je sadržavalo dve vrste bakterija, a 11 odsto tri ili više. Nakon objave pomenutog istraživanja, autori su napomenuli da bi njihove rezultate valjalo dopuniti drugim studijama.

Servis je otvorenog tipa, što znači da korisnici šalju savete za štednju novca i nalazi se na adresi www.google.com/tipjar.

Neki od zanimljivih saveta su da ljudi ne bi trebali da kupuju skupa SUV (terenska) vozila za porodične svrhe, već da im je dovoljan i običan veći porodični auto, kao i to da treba gasiti monitor kompjutera kada ste odsutni od kuće, jer će vam to uštedeti račun sa struju.

Sud je obrazložio svoju odluku saopštenjem u kome se navodi da je upotreba tih mašina predstavljala kršenje ustavnog pravila da glasanje mora da bude transparentno. Dva univerzitetska profesora, fizičar Urlih Visner i njegov otac, politikolog Joakim Visner, koji je politikolog, žalili su se sudu tvrdeći da je moguće da se neprimećeno manipuliše „hardverom“ glasačkih mašina, proizvedenih u Holandiji.

Reč je o glasačkim mašinama koje su prvi put korišćene na izborima za Evropski parlament 1999. godine, a skoro dva miliona birača ih je koristilo na proteklim parlamentarnim izborima u Nemačkoj 2005. godine. Sud u Karlsrueu odlučio je da rezultati izbora u pomenutom periodu ostaju na snazi i saopštio da presuda ubuduće ne sprečava kompjutersko glasanje – sve dok postoji štampana evidencija izbornih rezultata.

Autori sajta formular.rs imaju ubedljivo najčudniju viziju – žele da njihov servis postane neupotrebljiv. S obzirom da su samoinicijativno preuzeli posao državne uprave, da uz pomoć građana, da objavljuju ažurne informacije o raznim administrativnim procedurama, jasno je koliko je krucijalno da se ta vizija što pre ostvari. Na žalost, stvari se trenutno odvijaju u potpuno drugom smeru, servis je svakim danom popularniji.

Ne možemo poreći, poslovi vezani za državnu administraciju i pribavljanje dokumenata asociraju nas na duge redove, stres, nervozu, neefikasnost, zbunjenost, ali i nadu da imamo svu potrebnu dokumentaciji i da će sve brzo proći. Iako su građani finansijeri državne administracije koja bi trebalo njima da služi, čak i dobijanje tačnih informacija o potrebnoj dokumentaciji i celokupnoj proceduri prilikom obavljanja nekog administrativnog posla najčešće predstavlja problem.

Centar za razvoj Interneta sa ekipom od deset članova je pronašao odgovarajuću krivinu rešenja prvog problema, neefikasnost objavljivanja tačnih informacija vezanih za administrativne poslove. Kreirali su sajt formular.rs, zasnovan na besplatnoj web aplikaciji MediaWiki, koju koristi najpopularnija internet enciklopedija, Wikipedia. Po istom principu radi i Formular, autori teksta mogu biti svi građani. I poput Wikipedije koja se ograđuje od odgovornosti i tačnosti objavljenih informacija, tako se i Formular ograđuje. I dok je na sajtu eUprave (www.euprava.gov.yu) evidentan nedostatak bitnih podataka, jer objavljuju isključivo zvanične podatke, Formular popunjava taj nedostatak, jer, kako i sami navode na svom sajtu “mi ažuriramo redovno i tačno, zato što to zavisi samo od nas.” Članci su pre svega rezultat iskustva građana, a ne propisane procedure. Iako se za Formular može vezati ista kontroverza kao i za Wikipediju oko istinitosti članaka, volonteri Formulara rade aktivno i dobro svoj posao i postižu isti kvalitet tekstova kao i Wikipedija.

Interesantna je struktura članaka, oni su kategorisani prema potrebnom dokumentu ili potrebnoj proceduri, zatim prema okrugu, gradu i na kraju opštini. I sami autori navode da je ta struktura rezultat razbijene iluzije da je državna uprava jedna firma i da svugde važe ista pravila, da su iste procedure, pravila, iznosi taksi i sl. Zbog toga navode da broj od preko 360 članaka na Formularu, koliko god impozantno zvučao, ne sadrži sve informacije, i da bi pored ogromne posete voleli veći broj ažuriranja.

Projekat je počeo sa radom pre tri meseca i za to vreme je stekao veliku popularnost i među građanima i u medijima. U galeriji O3one je povodom toga 23. januara održan okrugli sto na temu “Koliko još do elektronskog šaltera?”, gde su, između ostalih, govorili i Branislav Dobrosavljević iz Agencije za privredne registre, Slobodan Marković, specijalni savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo, Ðuro Vojnović, direktor Centra za informatiku i elektronsko poslovanje Privredne komore Srbije i Slobodan Vučković, ekspert za informaciono društvo. Stoga, evidentno je da su i državni organi svesni da navedeni projekat popunjava njihove propuste. I sami autori navode da su sigurni da su institucije upoznate sa projektom, ali ne mogu da znaju da li zaposleni učestvuju u ažuriranju članaka, što bi bilo itekako korisno. Iako Formular obavlja državni posao, nedostaje zvanična podrška Vlade. Međutim, autori za to ne mare, činjenica da projektom generišu samo troškove u vremenu i novcu kompenzovana je, kako i sami kažu, znanjem da čine pravu stvar, i da ih građani podržavaju i pomažu im u volontiranju za Državu kako bi se ostvarilo opšte dobro.

Više ažurnih informacija uvećava kvalitet Formulara, dok s druge strane, autori žele da pre odbacivanja i neupotrebljivosti projekta, kojoj se iskreno nadaju da će brzo doći, osoba koja bude zadužena za izgradnju, implementaciju i razvoj elektronskog šaltera shvatiti Formular kao neiscrpan izvor informacija o pravom stanju administrativnih poslova sa građanima i pravnim licima, koje itekako mogu pomoći u optimizaciji navedenih aktivnosti.

Ono za šta je Formular najviše zaslužan danas je to što je pokazao da poslovi subjekata sa državom ne moraju biti Sizifov posao i Tantalove muke. Formular je pokazao da se jedan posao za koji je država zadužena može obaviti efikasno, čak iako “radnici” nisu za to plaćeni. Ono čemu se možemo nadati je da su osobe koje su odgovorna za postojeće stanje barem malo postiđene, i da će Formular shvatiti kao izazov, konkurenciju, pretnju, bilo šta, samo ne olakšanje zbog kojeg će se zavaliti u fotelju, podići noge na sto i pomisliti: “Sve je u redu, moj posao danas radi neko drugi.”

Nikola Svitlica,

broj 52, februar 2009.

Amit Kapur, Džim Bendeto i Stiv Pirmen najavili su svoje ostavke. MySpace se trenutno suočava sa žestokom konkurencijom sajta Facebook koji preti da mu oduzme dominantan položaj u Americi.

Moguća zamena za Kapura može biti Adam Bein (Fox Audience Network), Džef Berman (direktor prodaje i marketinga MySpace-a) i Travis Kac (direktor MySpace International). Pored njih, mesto će takođe biti ponuđeno i Marku Boerisu, bivšem Yahoo Mobile direktoru, Bredu Garlinghausu, bivšem Yahoo potpredsedniku, Ovenu Van Nati (direktoru za plejliste, koji trenutno razmatra poziciju MySpace Music direktora) i Dejvu Goldbergu, koosnivaču LAUNCH Media Inc. koji je preuzeo Yahoo 2001.

Izbor telesnih karakteristika deteta je utemeljen na primeni predimplantacione genetske dijagnoze (PGD), tehnike koja se inače koristi za otkrivanje naslednih bolesti kod embriona. PGD uključuje testiranje ćelije izdvojene iz embriona koji se nalazi u vrlo ranoj fazi razvoja, pa se na osnovu sprovedene analize odabiru zameci koji će biti implantirani u maternicu. Prvo „dizajnirano“ dijete očekuje se iduće godine, javlja BBC.

Radi se o višegodišnjem trendu smanjivanja broja učesnika, budući da je na CeBIT-u 2006 učestvovalo 6262 izlagača, dok je 2001. godine na sajmu izlagalo više od 8000 izlagača. Organizatori CeBIT-a su naveli da su izlagači dosada iznajmili oko 200.000 kvadratnih metara izložbenog prostora (240.000 kvadratnih metara na CeBIT-u 2008), kao i da će najviše biti smanjen broj učesnika iz Kine, Tajvana i Južne Koreje.

Kompanija Deutsche Messe je poslednjih godina donekle pomerila težište CeBIT-a sa potrošača i kućnih korisnika informacionih tehnologija ka velikim kompanijama i poslovnim korisnicima. Što se tiče posetilaca, sajam je u prethodnim godina obično posećivalo oko 200.000 posetilaca, uglavnom iz Nemačke. Organizatori su saopštili i da je broj do sada akreditovanih novinara i prijavljenih posetilaca na novou prethodnih manifestacija.

Da bi privukli izlagače i posetioce, organizatori su ove godine u saradnji sa nemačkom aviokompanijom Lufthansa po prvi put stranim učesnicima ponudili avionske karte uz popust od 20 posto. Osim toga, manjim kompanijama su ponuđeni i svojevsrni izlagački paket-aranžmani koji omogućavaju da učesnici sajma snize svoje troškove za čitavih 50 posto.

U centru pažnje učesnika i posetilaca ovogodišnjeg CeBIT-a biće teme poznate pod zajedničkim nazivom Web 2.0 tehnologije – društveno umrežavanje, Internet dnevnici, ujedinjene komunikacije, računarstvo u oblaku (cloud computing) itd. Kao i ranijih godina posebna pažnja će biti posvećena i zaštiti životne sredine, odnosno takozvanim “zelenim” informacionim tehnologijama.

U okviru misije nazvane po nemačkom astronomu iz 17. veka Johanesu Kepleru, jedan svemirski teleskop obletaće oko sunca snimajući više od stotinu zvezda u našoj galaksiji Mlečni put. Sonda Kepler biće lansirana 5. marta iz Kejp Kanaverala, na Floridi, raketom tipa Delta 2, koja će poneti specijalni teleskop za registrovanje periodičnog slabljenja svetla pojedinih zvezda kada planete prolaze ispred njih.

Ključ će biti merenje koliko je nekoj planeti potrebno da obleti oko zvezde, jer su one koje obleću brzo verovatno suviše vrele. Obratno tome, one kojima treba mnogo vremena verovatno su previše hladne.

Tokom tri i po godine sonda Kepler posmatraće više od stotinu zvezda, a naučnici kažu da će se kroz nekoliko godina znati da li neka od njih ima planetu sličnu Zemlji.

Turski dnevnik Sabah navodi da je HP odabrao grad Čorlu u evropskom delu Turske za izgradnju fabrike u kojoj namerava da proizvodi oko 200 hiljada desktop računara i zaposli oko dve hiljade ljudi. Istim povodom u makedonskim medijima se oglasio makedonski ministar za strane investicije Vele Samak, koji tvrdi da je Makedonija i dalje u pregovorima sa američkom kompanijom oko izgradnje fabrike jer u HP-u ocenjuju da je Makedonija atraktivna za takvu vrstu proizvodnje i da je konkurentnija od Turske, budući da bi troškovi za investitore bili oko 40 odsto jeftiniji.

S obzirom da koristi istu tehnologiju kao i Google Chrome, Safari 4 se može smatrati Google Chrome verzijom za Mac. Naime, Google do sada nije izbacio Chrome verziju za MacOs, a pored sličnog izgleda sa Google Chrome browserom, Safari 4 (beta) donosi još mnogo toga. Lista svih poboljšanja i karakteristike su brojne, možete ih videti na Apple sajtu.

Naravno, kao i prethodne verzije Safarija i ova je dostupna za besplatno preuzimanje sa Apple sajta u verzijama za MacOs i Windows.

Apple reklamira svoj browser kao „najbrži na web-u“.