Osim toga, biće predstavljene i liste vodećih banaka i osiguravajućih društava u Centralnoj Evropi. Ovaj regionalni projekat Deloitte organizuje već četvrtu godinu za redom.

Na konferenciji za štampu će govoriti Deloitte-ovi stručnjaci za pojedine privredne sektore u okviru kojih posluju kompanije na listi, a deliće se mesečnik Biznis i finansije sa listom 500 kompanija.

PERISKOP
8 Prognoze Svetska banka: Istočna Evropa najteže iz krize
10 Ekologija i biznis: Da li će BP preživeti mrlju?

BIZNIS
12 Nikola Avram, generalni direktor MK Mountain Resort: Za novi sjaj Kopaonika
14 Giljotina propisa: Poluoštar srp
15 Evropska berza rada: Danas vas čeka 890.219 ponuda za posao

Evropska berza rada prosečno dnevno posao nudi za oko 900.000 ljudi, uslovi su samo da ste kvalifikovani i da ste iz zemlje EU.

FINANSIJE
18 Beogradska berza: Nastavak apatije i negativnog trenda
20 Poslovanje javnih preduzeća u 2009.: Lažni sjaj „porodičnog srebra”
23 Svetske banke: Pod teretom dugova
25 Srbija: Nelikvidnost najveći problem

TEMAT
26 Hrana: Usta puna obećanja

Uprkos opštem konsenzusu o tome da su poljoprivreda i proizvodnja hrane naša najveća komparativna prednost, Srbija, smatraju stručjaci, nema pravu strategiju razvoja poljoprivrede.

29 Glad: Alhemičari preživljavaju
31 Genetski modifikovana hrana: Više štete ili koristi?
33 Tržište piva: Pivopije bankrotirale
35 Konditorska industrija: Slatki profit
35 Anketa B&F
39 Svet: Šta jedu i piju drugi i koliko to plaćaju?

INTERVJU
42 Sanja Knežević, preduzetnica godine: Država bi trebalo da podstiče mlade

SKENER
46 Srbija na Zapadu 6: Netrpeljivost!

Stiče se utisak da je naša sredina natprosečno sklona netrpeljivosti, mada je podjednako dobar i sinonim – netoleranciji.

50 Numerologija: U znaku minusa
51 Grčka: Povećana nelikvidnost
53 Preko ramena: Jun 2010.

IT
56 Kompanija Špica: Novi prodori u automatizaciji poslovanja
57 Clouding: Posao „u oblacima“
59 Elektronski otpad: Realna opasnost

KOKTEL
64 Dezmond Pejn, Beefeater Gin: Piće za mladiće
66 Noćno planinarenje: Golija!
69 Ćoškarenje: Sve će to narod pozlatiti

KOMUNIKACIJE
72 Kaleidoskop
74 Štampani mediji i kriza: Čekajući bolje sutra

Kada se stalno govori o demokratiji i širenju sloboda, teško je odrediti gde ta sloboda završava, a gde počinje govor mržnje.

76 Umrežavanje: Sadržaj i kako njime upravljati

PRINT/REPRINT
78 Ekonomska istorija Evrope u XX veku

OTISAK MESECA
82 O makazama protiv topova

PERISKOP
8 XIX svetsko prvenstvo u fudbalu: Hleba i fudbala
Nova Adidasova lopta konačno se zakotrljala zelenim terenima Južnoafričke republike, posle četiri godine nestrpljivog iščekivanja.

BIZNIS
14 Nekretnine: Iskoristiti zatišje na tržištu
16 Milan Popadić, ICAP: Podrška biznisu
17 Trimo: Nagrade za istraživanja

INTERVJU
20 Darko Matijašević, generalni direktor Executive Group-a: PR kao potreba

SKENER
24 Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu: Šta sve možeš u Srbiji kad si žrtva mobinga
26 Pedofilija: Surova realnost
Reči kao što su pedofilija i dečja pornografija izazivaju u svima osećaj užasavanja, ali je pitanje koliko o toj temi zaista znamo?

28 Srbija na Zapadu (5): Beograd je svet, a Srbija?
32 Numerologija: 2012. = 0,∞0
33 Preko ramena: Maj 2010.

IT
38 Goran Oparnica, Insig2: Digitalna forenzika
40 Manfred Jozef, SAP: Ne čekati da kriza prođe

KOKTEL
42 Amsterdam: Od ribarskog naselja do kosmopolitskog grada
45 Kuća terora u budimpešti: Muzej užasa XX veka
47 Ćoškarenje: Razum i bezosećajnost

KOMUNIKACIJE
49 Kaleidoskop
50 Monopolizacija: Bilo kuda VAC svuda
Nemačka medijska kuća VAC, uprkos zakona o zabrani monopola, na Balkanu je na putu da postane apsolutni gospodar medijskog neba.

52 Umrežavanje: Klik u oko

OTISAK MESECA
53 Život je drugde

FINANSIJE TOP 2009.

U 2009. godini, koja je protekla u znaku globalne, ali i domaće krize, zaustavljen je pozitivan trend rasta finansijskog sektora, ali je, uprkos brojnim problemima, sačivana njegova stabilnost.

70-109 Banke
112-131 Osiguranje
134 -146 Berze
148 – 159 Fondovi
160 – 168 Lizing
170 – 171 Revizija
172 – 178 Istorija

Edicija Finansije TOP 2009. je sastavni deo broja 67.

PERISKOP
8 Dan planete Zemlje: Klimatski bluz
10 „Save the Children“: Najbolje je majkama u Norveškoj
12 Tim Džuda: Uticaj

BIZNIS
14 Štedno-kreditne zadruge: Bogati ih razvijaju a Srbija gasi
16 Hrvatska: Oporavak privrede ili proračuna
18 Trgovina oružjem: Kriza proizvodi sukobe

FINANSIJE
22 Beogradska berza: Najzad pozitivan impuls
24 Poslovanje akcionarskih društava u protekloj, kriznoj godini: Zavidna otpornost domaćih korporacija
28 Projektno finansiranje: Lakše do stana

TEMAT
30 Nauka u Srbiji: Strategija paradoksa

U Srbiji se naukom bavi oko 9.000 ljudi, registrovano je 28 naučnih i 30 istraživačkih instituta i sve se to finansira sa jedva stotinak miliona evra godišnje, ili 0,3 odsto BDP-a.

33 Odliv mozgova: Daleko nam lepa kuća
35 Aleksandar Belić, Institut za fiziku: Nauka kao bajka
38 Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, Beograd: Bez mladih nema budućnosti
40 Saša Brajović, Filozofski fakultet u Beogradu: Odricanja zbog ljubavi

INTERVJU
44 Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava: Predrasude pre rasude

SKENER
48 Albanija: Treći balkanski rat
49 Beč: Prestonica Centrope
51 Srbija na Zapadu (4): Prosjački vodvilj
55 Numerologija: Igre na nesreću
56 Preko ramena: April 2010.

IT
60 Anketa B&F
62 Ekologija: Štedljive sijalice
64 Vesti

KOKTEL
68 Ig Nobel Nauka, verovali ili ne
70 Tomislav Peternek: Fotografija naša nasušna
72 Ćoškarenje: Spasavanje redova Brke

KOMUNIKACIJE
75 Kaleidoskop
76 Govor mržnje u medijima: Poziv na netoleranciju

Kada se stalno govori o demokratiji i širenju sloboda, teško je odrediti gde ta sloboda završava, a gde počinje govor mržnje.

78 Umrežavanje: Munje i gromovi

OTISAK MESECA
82 FIAT ili o budućnosti

PERISKOP
8 Indeks srećne planete: Srbija bez butan gasa
Indeks srećne planete je pokazao da su 2009. godine na vrhu liste 143 zemlje bili državljani Kostarike, dok je Srbija na 58. mestu

10 Industrija utjecaja: Nema krize za lobiste
12 Tim Džuda: Imidž

BIZNIS
14 Privatizacija Telekoma: Ničim izazvana prodaja
Od munjevite brzine kojom je obnarodovana prodaja državnog paketa Telekoma, jedino je više začudio broj protivnika ove privatizacije.

16 Poljoprivreda: Srpski farmer, država i EU
19 Ruralno stanovništvo: Dno se ne nazire

FINANSIJE
22 Beogradska berza, mart 2010: Bez naznaka oporavka
25 Tržište lizinga u Srbiji: Još malo pa nestalo

TEMAT
28 Automobilska industrija: Zastava na tričetvrt koplja
Države su izdašno pomogle svojim autoindustrijama da prebrode krizu – najviše SAD sa 18 milijardi dolara. U Srbiju je došao Fijat, ali se sad treba pokazati kao solidan partner.

31 Industrija komercijalnih vozila: Renault Trucks Teškaši u klinču sa krizom
33 Starost vozila: Bez starca… nema voznog parka
34 Ekološki automobili: Mali zeleni su budućnost
36 Američko tržište: Kotrlja se…
38 Anketa B&F

INTERVJU
42 Vuk Marjanović, producent: Čudesna sudbina srpske produkcije

SKENER
46 Srbija na Zapadu (3): Čovek je naše najveće – siromaštvo
50 Nigerija: Bratoubilački rat među hrislamistima
Za četiri godine suverenosti Nigerija je preživela nekoliko vojnih udara i građanske ratove u kojima je poginulo milion ljudi.

52 Razglednica iz Praga: Bajka za novi milenijum
54 Preko ramena: Mart 2010.
57 Numerologija: Trijumfalizam protiv algebre

IT
58 Vesti

KOKTEL
62 Venecija: Mletački turista
64 Leteći cirkus Montija Pajtona: Žitije Pajtonovo
66 Ćoškarenje: Zašto moje belo više nije belo?

KOMUNIKACIJE
69 Kaleidoskop
70 Građansko novinarstvo: Put kojim se često ide
72 Umrežavanje: Ћирило и ДОМЕНтије

PRINT/REPRINT
76 Enciklopedija društvenih nauka
76 Raste nezadovoljstvo ekonomskom politikom srpske vlade
77 Zajednički projekti Užica, Valjeva i Šapca: Još jedan autoput?
77 „Nuklearni zaokret“ SAD
78 Flaširana voda je čak dvije tisuće puta skuplja, a ništa zdravija
79 Britanska fondacija promoviše „poštenu trgovinu“
79 Grčka u sve većim teškoćama

OTISAK MESECA
82 Ev(ro)zoni na obrubu

PERISKOP
8 Kosovo: Kolevka sa dvojcem bez kormilara

Kosovo je jedno od najotvorenijih regionalnih tržišta, u dućanima je 92% uvozne robe, a tamo posluje više od 1.600 stranih kompanija.

10 Kriza u Hrvatskoj: Politika slobodnog pada
12 Tim Džuda: Periferija

BIZNIS
14 Izgradnja jeftinih stanova: Daleko je topli dom
16 Aleksandar Radosavljević, Carlsberg Srbija: Tokom krize se manje pije
17 Prognoze: KPMG – Bauk prezaduženosti

FINANSIJE
20 Beogradska berza, februar 2010.: Prometi i dalje na minimalcu
22 Finansiranje ekoloških projekata: Država rešila da animira banke

U Fondu za zaštitu životne sredine najavljuju aranžmane sa poslovnim bankama za kreditiranje eko industrije u Srbiji.

25 Završena treća revizija aranžmana sa MMF: Moguće odmrzavanje plata i penzija

TEMAT
28 Krediti: Sudbina dužnika

Od niza definicija kredita, čini se najadekvatnijom, mada ne i preterano preciznom ona koja kaže da je kredit „motor anticipirane potrošnje“.

30 Subvencionisani krediti: Razvoj na rate
32 Start-up krediti i samozapošljavanje: Vetar u jedra
34 Vladan Manić, Marfin banka: Nema razloga za strah
37 Anketa B&F

INTERVJU
46 Dušica Bojović, predsednica udruženja SECPA: Bezbednost hrane u Srbiji

SKENER
49 Srbija na Zapadu (2): Svet, pamet, promet
54 In Memoriam: Zoran Đinđić
56 Preko ramena: Februar 2010.
58 Numerologija: Doživotno bogat

IT
60 Uticaj recesije na IKT sektor: Čeka se rast proizvodnje i tržišta
62 Informatička podrška tržištu osiguranja: Ipak se ulaže

Trendovi u IT rešenjima za sektor osiguranja bili su tema skupa koji je organizovala kompanija Siemens IT Solutions and Services.

64 Vesti

KOKTEL
68 Fudbal u raljama biznisa (2): Bogataši sahranili romantiku
70 Ekonomija stripova: Zlatne sličice
72 Ćoškarenje: Mladost

KOMUNIKACIJE
75 Kaleidoskop
76 Monitorg izveštaj o stanju u medijima: Hladni medijski decembar
77 Deloitte: Trendovi u medijima za 2010. – Televizomani
78 Umrežavanje: O pokojniku sve najgore

PRINT/REPRINT
79 Novi MAP
79 Slab odziv za upis u poseban birački spisak
80 Islanđani menjaju imidž zemlje
80 Besplatne kupine
81 Manjinski birački spisak: Nema pravila
81 „Robin Hudov porez“ za britanske bogataše

OTISAK MESECA
82 Pigs

PERISKOP
8 Svetski ekonomski forum: Globalno selo na čarobnom bregu

Među 2.500 hiljade učesnika iz celog sveta, ove godine nije bilo nikog iz Srbije na 40-tom po redu Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

10 Tim Džuda: Grčka

BIZNIS
12 Kristian Kornerup generalni direktor BAT za istočni Balkan: Tri stuba
14 Problemi finansijskog tržišta: Stariji od samih ulagača
15 Januar fleš

FINANSIJE
16 Beogradska berza, januar 2010.: Mirno more
18 Nastavlja se besplatna podela akcija: Na redu i „Telekom“

TEMAT
22 Šta nas čeka u 2010?: Forsiranje stvarnosti

Štrajkovi i opšte socijalno nezadovoljstvo, pad dinara i kupovne moći, nezaposlenost, rastući dugovi, unutrašnji i spoljni…. samo su neki od problema koji nas strpljivo čekaju u 2010.

23 Anketa B&F
28 Poslovanje u Srbiji: Kursne traume
30 Dugovi: Maca i vratanca
32 Nezaposlenost u 2010.: Neradno vreme
36 Kupovna moć: Sve manja korpa
37 Saradnja: Od Triglava do fildžana
39 Svet: Odlaganje buđenja

INTERVJU
42 Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja: Pred očima javnosti

SKENER
46 Kratka istorija demokratije: Srbija na Zapadu

Koliko ćemo čekati na prijem, zavisi od toga šta ćemo učiniti da dokažemo da nam je mesto u Evropi.

50 Iz ekonomske istorije: Naša ekonomna politika
53 Numerologija: Formula za brak
54 Preko ramena: Januar 2010.

IT
58 Elektronski servisi: Korisni, ali nedovoljno razvijeni
60 Internet: Avantura redizajna sajta
61 Vesti

KOKTEL
66 Kopije svetskih brendova: Deda Luj Viton i baba Koko Šanel
68 Avatar: Uspeh ljudi-štrumpfova
69 Bil Voterson: Kalvin bez Hobsa
70 Ćoškarenje: Vežite se, polećemo

KOMUNIKACIJE
72 Kaleidoskop
74 Viralni marketing: Novi virus

Možda i ne znate, ali ste kad-tad podržali jedan od najnovijih oblika marketinga – viralni, a da toga niste ni bili svesni.

76 Umrežavanje: SEO? Jesam!

PRINT/REPRINT
78 Srbija: Domaći pisci najčitaniji
78 Svet: Roman za Oskara
78 Gde je nestao svinjski grip?
80 Glasanje nogama
80 Potrošačka ekonomija uzrokovala je krizu
81 Isparilo trgovanje dionicama

OTISAK MESECA
82 Kontranapad bankara

PERISKOP
8 Vize: Lajkovačka pruga za Brisel
10 In memoriam – Pol Samjuelson: Imao se rašta i roditi
12 Tim Džuda: Jugosfera2

Prisustvujemo rekonsolidaciji većeg dela nekadašnjeg jugoslovenskog prostora koja se ogleda u sve većem obimu poslovanja i saradnje.

BIZNIS
14 Srbija i EU: Čekajući ujaka iz Amerike
16 Poslovanje beogradske privrede: Nizbrdo i u metropoli
18 Nemanja Popov, generalni direktor Centroproizvoda: Uspeh je veći ako se podeli

FINANSIJE
22 Budžet za 2010.: Paket dobrih namera
23 Beogradska berza u 2009.: Vreme dugog pamćenja

MSP 2008.

Najveća trenutna sličnost između zemalja EU i Srbije su veoma veliki dugovi država prema malim i srednjim preduzećima.

32 IX međunarodni kongres MSP: Jedan zaposleni manjka
33 Razvijenost MSPP u Srbiji: Natprosečni među lošima
35 Konkurentnost: U magarećoj klupi
36 Osnivanje i gašenje malih firmi: Više bivših nego novih
42 Hrvatska: Na dnu hranidbenog lanca
43 Kriza i MSP: Vapaj za podnošljivim uslovima

INTERVJU
72 Miroslav Miletić, Društvo lobista Srbije: Moć ubeđivanja
74 Deena Gordon Parla, Business Management Consultants: Biznis treneri

SKENER
78 Siromaštvo: Mostarina na ćupriji
80 FAO: Vodeeeee!
82 Ekologija i parlament: „Zeleni“ narodni poslanici
83 Numerologija: Intelektualna poligamija

IT
87 Antivirus programi: Eset softver i na srpskom jeziku

KOKTEL
88 Fudbal u raljama velikog biznisa: Klubovi fabrike novca
90 100 godina od rođenja Milene Pavlović Barili: Život i snoviđenja
92 Ćoškarenje: Vozanje

KOMUNIKACIJE
95 Kaleidoskop
96 Tabloidizacija: Žuto ne izlazi iz mode

Čini se da više nije glavni problem svakodnevna količina kiča i šunda u medijima već bojazan da ih se nećemo nikada rešiti.

98 Umrežavanje: Novagodina.sveisvašta
102 Događaji 2009.

OTISAK MESECA
106 Videokratija

Niz nelogičnosti koje se provlače u domaćoj privredi ilustruje činjenica da trećina preduzeća nema nijednog zaposlenog, dok 90% preduzeća zapošljava manje nego 1% velikih. Gospođa Kostić se osvrnula i na uticaj svetske ekonomske krize na srpsku privredu, rečima da je, ne samo zbog krize, već zbog višedecenijske tranzicije preživljavanje postalo naš ekonomski model. Parafrazirajući Petera Jungena koji je gostujući u Beogradu rekao da je kapitalizam dokazao svoju neuspešnost, ovoj tvrdnji suprotstavila je činjenicu da je u svojoj istoriji kapital ciklično prolazio kroz krize i da sada treba obnoviti duh koji je kapitalizam učinio toliko efikasnim – preduzetnički duh i radnu energiju. Milica Kostić je završila svoje obraćanje rečima da kod nas ljudi više gledaju u državu nego u ono što treba da rade, i da je realna opasnost koju nosi ova kriza zapravo apatija i osećaj bespomoćnosti.

Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, je u svom obraćanju okupljenima pomenuo da je za promenu načina poslovanja i efikasnosti privrede potrebna učestala zakonodavna aktivnost, čiji smo svedoci bili proteklih meseci, počev od uvođenja jednošalterskog sistema. Osim donacije Svetske banke koja je upotrebljena za razvoj softverskog sistema APR-a, g. Obradović je izjavio da će do marta naredne godine ova agencija osvežiti ostatak informatičke opreme. Kao posledica takvih inovacija prvi registri su krenuli sa radom, poput Registra javnih glasila iz oktobra, za koji je do sada podneto 240 prijava. Ove aktivnosti dovešće do prve sistematski pravljene baze podataka, što će omogućiti transparentnost i lakše praćenje poslovanja.

Nenad Gujaničić, ekonomski analitičar iz Sinteza Brokera, svojim izlaganjem obuhvatio je efekte krize u tekućoj godini, govoreći o padu prometa na berzi, koji je u 2009. godini 3 do 4 puta manji nego u prošloj. Iako je prekinut dvogodišnji silazni period, uočljive su fluktuacije u cenama nelikvidnih hartija, a još uvek zavisimo od stranog kapitala koji u velikoj meri diktira kretanja na tržištu hartija. Slabost Beogradske berze pokazuje da je država i dalje premalo zainteresovana za tržište kapitala, i da umesto da pospešuje transparentnost, svedoci smo slučajeva koji to upravo negiraju. Gospodin Gujaničić podsetio je na netrensparentnost domaćih preduzeća, rečima da još uvek imamo samo pet kompanija koje kontinuirano izveštavaju o poslovanju. Dok na berzi dominira bankarski sektor, njegova ekspanzija u domaćoj privredi je ove godine prekinuta, kada su problemi iz realnog sektora počeli da utiču na finansijski. Banke su postale rezervisane prema riziku, što je uticalo na njihovu likvidnost ove godine, a Gujanićeva je prognoza da će se situacija pogoršati. Oprez banaka u ovim slučajevima pogoršaće poslovanje realnog sektora, koji već sada oseća krizu zbog nekreditiranja, a zaključke o posledicama možemo odonositi u proleće naredne godine, kada budu publikovani godišnji izveštaji kompanija.

Edicija Biznis Top 2008. može se naručiti preko B&F sajta ili kontaktiranjem marketinga, a liste najvećih domaćih kompanija, prognoze i analize, izdvojili smo za vas na ovoj stranici.

Više fotografija sa događaja imate na našoj fejsbuk stranici.

Pogledajte video sa promocije Edicije

Ko su najveći u Srbiji

Najveća kompanija po poslovnom prihodu u Srbiji je Naftna industrija (NIS) jer je, po završnom računu za 2008. godinu zabeležila poslovni prihod od 304.284.213,00 dinara. NIS se nalazi i na petom mestu najvećih kompanija po kapitalu, na četvrtom mestu po boju zaposlenih i šestom mestu po aktivi. Posle NIS-a, na listi najboljih po poslovnom prihodu su EPS, US Steel Srbija, Telekom, Eurobank EFG, Srbijagas i Delta Maxi.

Najbolja kompanija po aktivi i kapitalu, Elektroprivreda Srbije, istovremeno je i kompanija koja beleži gubitke uprkos poskupljenjima struje i nijednoj novoj investiciji u neki novi objekat, ali i sa ogromnim nenaplaćenim potraživanjima. Posle EPS-a, na listi najboljih kompanija po aktivi su Banka Inteza, Železnice Srbije, Telekom Srbija, Komercijalna banka i NIS, dok su po kapitalu, posle EPS-a najbolje rangirane Železnice Srbije, Hidroelektrane Đerdap, Telekom Srbija i NIS.

Najbolja po dobiti u 2008. godini je Rajfajzen banka, sledi Banka Ineza a zatim Telekom Srbije, Industrija hemijskih proizvoda Prahovo, AIK banka, Fabrika duvana Niš, Eurobank EFG i Telenor.

Najveći poslodavac su Železnice Srbije koje zapošljavaju 20.139 radnika. Slede JP PTT Srbija sa 15.290 radnika, beogradski Ural sa 12.491 zaposlenim, NIS sa 12.182 radnika i Rudarski basen Kolubara sa 10.806 radnika.

Lista kompanija po konsolidovanim bilansima pokazuje da je vodeća kompanija u prošloj godini bila JP PTT Srbija, slede Rajfajzen banka, Industrija hemijskih proizvoda Prahovo, Banka Inteza, Sintelon, Invej, Telenor i Hemofarm.

Mikro privreda sa makro problemima

Preko polovine svih gubitaka (54,8%) koncentrisano je u 100 privrednih društava. Ovih 100 kompanija učestvuju u ukupnim sredstvima sa 23,3%, kapitalu sa 27,4%, kumuliranim gubicima sa 49,1% i u broju zaposlenih sa svega 11,5%. S druge strane, sto privrednih društava koja su poslovala sa neto dobitkom ostvarilo je 32,3% ukupno iskazanog neto dobitka svih privrednih društava, a njihovo učešće u ukupnim sredstvima je 12,5%, kapitalu 15,9% i u broju zaposlenih 7,5%.

Podaci pokazuju da 95,1% privrede Srbije čine mala privredna društva, ali ona zapošljavaju manje radnika (386.005) nego 1% velikih kompanija u kojima je zaposleno 472.267 radnika.

Sektorska struktura privrede, pak, pokazuje da se najveći broj kompanija bavi trgovinom, 40,1%, prerađivačnom imdustrijom bavi se 20,6% kompanija, a čak 14,6% privrednih subjekata radi sa nekretninama. Što se zaposlenosti tiče, više od četvrtine (25,8%) preduzeća nema nijednog zaposlenog, a preduzeća koja imaju do 10 zaposlenih, koja su po standardima Evropske unije svrstana u mikro preduzeća, čine 86,2 odsto ukupnog broja privrednih društava.

Privredna društva u Republici Srbiji su u 2008. godini iskazala ukupne prihode u iznosu od 6.825.288 miliona dinara i ukupne rashode u iznosu od 6.836.858 miliona dinara, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje za 19,3%, odnosno za 20,8%. Više od polovine ukupnih prihoda ostvarila su privredna društva iz dva sektora i to: trgovina na veliko i malo, 2.492.128 miliona dinara i prerađivačka industrija, 1.798.639 miliona dinara, koji su u odnosu na prethodnu godinu veći za 19,3% odnosno 16,3%. Ova dva sektora iskazala su i više od polovine ukupnih rashoda: trgovina na veliko i malo 2.465.503 miliona dinara i prerađivačka industrija 1.790.834 miliona dinara.

Velika privredna društva ostvarila su više od polovine (3.719.670 miliona dinara) ukupnih prihoda, koji su u odnosu na prethodnu godinu veći za 28,0%. Privredna društva sa teritorije Centralne Srbije ostvarila su više od dve trećine (4.866.898 miliona dinara) ukupnih prihoda u Republici Srbiji, a u odnosu na prethodnu godinu veći su za 19,7%. Preko dve trećine ukupnih prihoda privrednih društava sa teritorije Centralne Srbije, odnosno 68,2% ostvarila su privredna društva sa teritorije Grada Beograda. Privredna društva sa teritorije Vojvodine ostvarila su 1.941.968 miliona dinara ukupnih prihoda, od čega se na Južno-bački okrug odnosi 58,4%.

Čeka nas permanentna kriza

Mere koje su do sada preduzete za izlazak iz globalne krize zaobišle su korenitu promenu sistema koji ju je i prouzrokovao, te nakon privremenog opravka privrede sledi ponovni pad. U uslovima permanentne krize Srbija mora da traži izlaz oslanjajući se na sopstvene snage, pametnim korišćenjem domaćih i međunarodnih resursa, smatra Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije.

I pored najava MMF-a da su najcrnji dani globalne recesije iza nas, među ekonomskim stručnjacima u svetu ima još mnogo dilema da li je kriza zaista završena, šta su prioritetne mere za oporavak privrede i njeno dalje funkcionisanje. Podršku ocenama MMF-a daju ekonomisti koji zastupaju koncept da su ispoljavanje krize i privredni oporavak u obliku slova V, smatrajući da je dno recesije iza nas i da je oporavak već započeo. Pobornici koncepta da je kriza u obliku slova L, predviđaju da nakon pada sledi dug period deflacije. Treća grupa zastupa stav da je kriza u obliku slova W: recesija je došla do dna, ali će oporavak biti privremen jer su mere koje su do njega dovele ireverzibilnog karaktera, te će ponovno uslediti pad. Novi oporavak će nastupiti tek kada se reši strukturna kriza u koju je zapao kapitalizam, odnosno kada sistem u vodećoj zemlji liberalnog kapitalizma – SAD, bude funkcionisao na drugim osnovama, opisuje ukratko razmimoilaženja među svetskim ekonomistima Dragan Đuričin.

Neizdržljive kamate

Uslovi kreditiranja u Srbiji nametnuli su domaćoj privredi dvostruki problem. Sa jedne strane, troškovi zaduživanja na domaćem tržištu kapitala su među najvišima u regionu. Sa druge, trend usporavanja rasta kreditne aktivnosti izraženiji je kod preduzetnika i stanovništva, što preko samnjenja domaće tražnje utiče i na smanjenje privredne aktivnosti, ocenjuje se u izveštaju Udruženja finansijskih organizacija Privredne komore Beograda o izvorima i uslovima finansiranja privrede.

Prema podacima Kreditnog biroa na dan 31. avgusta ove godine, potraživanja bankarskog sektora od pravnih lica i preduzetnika iznosila su 921,9 milijaradi dinara, što je rast od 7,8% u odnosu na decembar 2008. godine, a 1,6% u poređenju sa julom tekuće godine. Krediti pravnim licima beleže rast od 8,9% u odnosu na decembar prethodne, odnosno 1,8% u odnosu na jul tekuće godine, pri čemu je rast najveći u sektoru javnih preduzeća. Suprotno tome, kreditiranje preduzetnika opalo je za 4,6% u poređenju sa decembrom i 1,5% u odnosu na jul ove godine, dok su ukupna potraživanja od privrede i stanovništva u odnosu na jul porasla za 1,2%.

Prema poslednjim dostupnim podacima Ministarstva ekonomije, za šest meseci primene mera Vlade Srbije u vidu subvencionisanih kredita privredi i stanovništvu, banke su odobrile 812 miliona evra subvencionisanih kredita, od čega u avgustu 118 miliona evra. Najveći deo, oko 688 miliona evra čine krediti za likvidnost preduzeća, dok je za investicije odobreno svega 2,2 miliona evra. Udeo subvencionisanih kredita je u porastu, te su, prema podacima NBS, u julu ove godine činili 22% kredita odobrenih preduzećima, dok se 30% odnosi na reprogram.

Poslovanje kompanija u tekućoj godini: Kriza, kriza, e pa šta je…

Pojedinačna otpornost privrednih subjekata uglavnom je zavisila od njihove veličine, grane u kojoj posluju, i poslovne politike vođene u bliskoj prošlosti (pre svega po pitanju zaduživanja). Zajednički imenitelj koji se ticao apsolutno svih kompanija bila je likvidnost, gorući problem aktuelnog stanja domaće ekonomije.

Kompanija iz realnog sektora na Beogradskoj berzi, premda u akcionarskom dakle privatnom vlasništvu, nisu pokazale ništa žilaviji otpor, ako ih ne gledamo kroz prizmu večitih gubitaša u državnom i društvenom vlasništvu. Štaviše, prva poznatija žrtva „juriša poverilaca“ bila je Fidelinka, kompanija sa kontinuiranog segmenta trgovanja na Beogradskoj berzi, koja je platila ceh nelikvidnosti, blokadom poslovnog računa, otežanim poslovanjem i naporima poverilaca za restrukturiranjem kompanije. Slične probleme finansijske preopterećenosti imale su i druge kompanije a ishod njihove borbe zavisio je od spleta mikro-okolnosti. Tako su bečejski Sojaprotein i subotički Veterinarski zavod sproveli dokapitalizacije kako bi ojačali kapitalnu bazu i restrukturirali dugove, što je bilo moguće zahvaljujući snazi dominantnih akcionara.

Kako se ostale kompanije nose sa teretom krize, nepuna dva meseca do isteka poslovne godine, manjeviše prilična je nepoznanica uzevši u obzir ovdašnju transparentnost i dostupnost javnih informacija. Svega nekoliko kompanija sa Beogradske berze objavljuje kvartalne izveštaje o poslovanju te je mogućnost detaljnijeg izvođenja preseka zdravstvenog stanja realnog sektora prilično umanjena. Ono što je sigurno jeste da će kompanije koje u tekućoj godini ponove prošlogodišnje rezultate svakako biti smatrane uspešno vođenim kolektivima, dok će retki izuzeci koji premaše učinak iz 2008. godine, zajedno sa njihovim akcionarima, biti istinski dobitnici tržišta.

Polugodišnji rezultati nekolicine transparentnih kompanija sa berze svedoče o jakom kriznom talasu koji je zahvatio realni sektor. Vodeći domaći građevinar Energoprojekt uspešno je prebrodio prvi talas krize zahvaljujući ranije ugovorenim poslovima, te su rezultati na polugođu bili sasvim zadovoljavajući, dok akcionarima velika briga ostaje znatan pad novougovorenih poslova koji su od krucijalnog značaja za budućnost kompanije. Sojaprotein, nakon sprovedene dokapitalizacije, izvršio je finansijsko restrukturiranje čime se nakon negativnog prvog kvartala vratio pozitivnom poslovanju sa velikim izgledima za uspešan završetak godine. Preduzeća iz metalske industrije, Metalac i Alfa plam, ostvarila su pad aktivnosti u odnosu na lani ali su ipak prikazala zadovoljavajuće rezultate koji su pre svega plod višegodišnjeg vođenja od strane iskusnog menadžment tima.

Rizici od povećanja siromaštva u Srbiji: Poslednja rupa na kaišu

U Srbiji, prema zvaničnoj statistici, na granici siromaštva je svaki osmi njen žitelj, pokušavajući da preživi sa oko 8.000 dinara mesečno. Preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvih šest meseci ove godine pokazuju da je u Srbiji nešto manje od 700.000 (9,2%) građana koji žive ispod granice siromaštva, odnosno da mesečno imaju prihode manje od 8.360 dinara. Prema anketi o potrošnji domaćinstava, broj siromašnih u drugom kvartalu porastao je za oko 0,2% u odnosu na prva tri meseca ove godine, kada je evidentirano oko 697.000 siromašnih građana, među kojima je najviše višečlanih porodica, penzionera i nezaposlenih sa osnovnim obrazovanjem. Istovremeno, nezaposlenost u Srbiji je od početka godine porasla za 1,1 odsto, a najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da ima oko 750.000 nezaposlenih, od kojih više od polovine čine žene. Među licima na evidenciji NSZ najzastupljenija je starosna grupa od 25 do 29 godina (12,92%), slede građani između 30 i 34 godine, zatim od 50 do 54, dok je najmanje nezaposlenih u starosnoj grupi od 35 do 39 godina.

Adria region: Među 100 najvećih kompanija, 23 iz Srbije

Na listi Top 100 kompanija u Adrija regionu, koju je objavila konsultantsko- revizorska kompanija Deloitte nalaze se 23 kompanije iz Srbije. U region su uključene sledeće zemlje: Srbija,Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija.

Na prvih pet pozicija na listi, zasnovanoj na prihodima od prodaje u 2008. godini, hrvatska Agrokor grupa je najbolje plasirana, prate je INA iz Hrvatske, srpski NIS a zatim slovenački Petrol i Mercator. Pored NIS-a, najbolje rangirane srpske kompanije su EPS na 8., Delta M na 9. mestu i PTT na 12. rang poziciji. Na listi dominiraju kompanije iz sektora robe široke potrošnje i energetike.

Najveći broj kompanija na listi, njih 38, dolazi iz Slovenije, a po zastupljenosti slede hrvatske (30) i srpske kompanije (23). Najveći broj firmi, njih 34, dolazi iz sektora prodaje i proizvodnje robe široke potrošnje. Politika snažne ekspanzije kroz organski rast i selektivne akvizicije osigurale su Agrokoru lidersku poziciju na listi. Agrokor je ostvario i najveći godišnji rast prihoda, od čak 36 odsto, a nešto slabiji rast imala je grupacija Delta M (rast od 35 odsto).

Ukupni prihodi od prodaje kompanija iz energetskog sektora porasli su za 22 odsto na godišnjem nivou. To je znatno više od prosečne stope rasta među Adria Top 100 kompanijama, koja je iznosila 16 odsto.

Citati

Bez panike

Posledice globalne finansijske oluje počele su da se osećaju u ekonomijama zemalja Adrija regiona u poslednjem kvartalu 2008. godine. Iako se pre pada Lehman Brothersa očekivalo da će ekonomije u Adrija regionu nastaviti svoj solidan rast, nakon toga se pojavio oštar zaokret prema negativnim projekcijama rasta. Trenutno se čini verovatnim da će se prosečni BDP u regionu tokom 2009. Smanjiti za 5 do 6 odsto, što je ubedljivo najgori godišnji rezultat još od ranih 90-ih. Usprkos različitim strukturama ekonomija u regionu, nivo smanjenja njihovog BDP-a biće sličan.

Kao posledica tog osetnog i naglog smanjenja ekonomske aktivnosti, i još bržeg širenja nelikvidnosti, upravljanje novčanim tokovima postalo je od izuzetne važnosti za sve kompanije (pa čak i vlade) u Adrija regionu. Da stvari budu još komplikovanije, u čitavom regionu su se – sa Slovenijom kao delimičnim izuzetkom – znatno povećali troškovi finansiranja iz inostranih izvora.

Budući da su sve ekonomije u Adrija regionu poslednjih godina pokazale veliki deficit tekućeg računa, nagli prekid toka jeftinih izvora finansiranja iz inostranstva rezultirao je značajnim povlačenjem investicija, dok su više kamatne stope, kao popratni element čitavog procesa, dovele i do većeg povlačenja kupaca. Značajna povećanja državnog deficita, do kojih je došlo zbog slabijih rezultata u prikupljanju poreza, pokušavaju da se smanje kombinacijom povećanja stope poreza, finansiranja deficita i smanjenja troškova (posebno putem odlaganja novih investicija).

Svaka zemlja u Adrija regionu pokušava da smanji efekte krize korišćenjem sopstvenih specifičnih prednosti. Slovenija, kao stabilna članica Euro-zone, i dalje se može koristiti relativno jeftinim izvorima inostranog finansiranja, pa su se stoga slovenačka vlada i velike kompanije, poput NLB-a, višekratno služile evropskim kreditnim tržištem. Hrvatska i Crna Gora položile su svoje nade u uspešnost turističke sezone, koja je ove godine bila relativno uspešna. Srbija i Bosna i Hercegovina osigurale su stand-by aranžmane sa MMF-om kako bi osigurale podršku tokom krize.

(Radoš Ilinčić, direktor u Sektoru za finansijsko savetovanje, Deloitte)

Privreda na jednom mestu

Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja predstavlja jedan od nadragocenijih instrumenata za kreiranje regionalne politike. Radi se o bazi podataka o svim novčanim podsticajima iz različitih državnih izvora-budžeta, fondova, agencija, pa i fondova Evropske unije. Na osnovu tih podataka, kreatori politike mogu da ocene da li preduzete mere daju efekte i da donose strateške odluke na osnovu verodostojnih podataka. Na primer, danas podaci APR pokazuju da se 60 odsto od ukupnog broja privrednih subjekata nalazi u Beogradu ili Novom Sadu, dok se broj preduzeća i preduzetnika u pojedinim okruzima na jugu Srbije iskazuje u promilima. Tolika neravnoteža odslikava koliko je važno da politika regionalnog razvoja bude postavljena na realnim pretpostavkama i kreirana na duži rok, jer bi u suprotnom Beograd i Novi Sad u ne tako dalekoj budućnosti mogli da postanu centri sa najvećim brojem nezaposlenih i socijalnih slučajeva, puni ljudi koji nisu mogli u svojim gradovima da nađu posao niti perpspektivu. Agencija zato nudi pravi model za analizu i donošenje odluka o odgovarajućim merama, a na političarima i donosiocima odluka je da to i iskoriste na najbolji način. Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja trebalo bi da proradi po uspostavljanju Nacionalne agencije za regionalni razvoj.

(Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre)

Metamorfoza šaltera

Ukupno opterećenje privrede preliminarno je procenjeno na oko šest miliona evra. Takvu analizu efekata moguće je sprovoditi različitim metodama – zbrajanjem prihoda institucija koje su te izveštaje primile ili u potrošenim radnim satima ili radnim danima. Pitanje je ko i u kom momentu plaća za ‘izgubljeno vreme’ pri prikupljanju neophodnih dokumenta. Naravno, mislim da je sada najbolje platiti ’izgubljeno vreme’ na samo jednom mestu, kada već mora da troši vreme na takve stvari. Finansijski izveštaji će, takođe, moći da budu predati u elektronskom obliku, a zadržaćemo i opciju predaje papirnih dokumenata za one koji to žele. Uvođenjem novih nadležnosti u APR, ona gubi prerogativ da je samo za privredne registre. Mislim da je to dobar potez Vlade i parlamenta, i da to pokazuje da je APR institucija koja ima pogled u budućnost. Ovakva institucija može pozitivno da doprinese razvoju društva, a u nekim zemljama poslovi sličnih organa dovedeni su do perfekcije. Mislimo da je APR dostigla vrlo visoke kriterijume, ne samo u odnosu na druge državne organe u Srbiji, već i u odnosu na mnoge države Evropske unije.

(Miladin Maglov, Registrator u Agenciji za privredne registre)

Pogledajte video sa promocije Edicije