Jedna žena iz Floride podnela je u sredu tužbu protiv Googlea u kojoj ga optužuje da je svojim novim alatom za mrežno druženje Buzz narušio prava privatnosti korisnika.
Eva Hibnik, stanovnica okruga Sarasota, podnela je tužbu saveznom sudu u San Hozeu u svoje ime i u ime oko 31 miliona američkih korisnika popularnog servisa e-pošte Gmail. U tužbi se navodi da je Google prekršio savezni zakon o kompjuterskim prevarama i zloupotrebama (donet 1984. da bi zaštitio pojedince od kompanija koje kompromitiju poverljivost kompjutera), time što je prošle nedelje dodao Buzz u svoj servis Gmail.
U tužbi se kaže da je „Google Buzz privatne podatke koji pripadaju korisnicima Gmaila učinio javno dostupnim bez znanja i saglasnosti korisnika. Google je javno priznao da njegov program Buzz ima problema s privatnošću i u nekoliko talasa ga je menjao. Međutim, te izmene nisu išle dovoljno daleko kako bi se problem sasvim rešio. Pored toga, Googleove akcije su već izazvale štetu, jer je program Buzz otkrio privatne informacije korisnika istog momenta kad je Google lansirao svoj servis. Zvuk zvona koje je označilo kršenje privatnosti ne može se prečuti.“
Hibnikova traži odštetu (iznos nije poznat) i zahteva od suda da spreči Google da nudi Buzz „bez odgovarajućih zaštita, odredbi u slučaju neispunjenja obaveza i mehanizama za proaktivno uključivanje u njegovo korišćenje“.
Google ne želi da objavi nikakav komentar po ovom pitanju dok ne primi i ne razmotri tužbu.
Google je u arenu društvenih mreža ušao prošle nedelje tako što je Gmailu dodao nove mogućnosti pomoću kojih se ovaj servis e-pošte pretvara u čvorište za mrežno druženje. Google Buzz je pokušaj ove kompanje da pojednostavi prebiranje gomile poruka, slika i video snimaka i olakša nalaženje važnih informacija.
Korisnici su počeli da izražavaju zabrinutost zbog složenog tretmana privatnosti u Buzzu maltene odmah pošto je lansiran 9. februara.
Reagujući na to Google je dva dana kasnije objavio da je podesio svoju tehnologiju i otklonio sporne detalje u vezi privatnosti. Tom prilikom je rečeno da će te izmene olakšati korisnicima da blokiraju pristup svojim stranama i da pronađu dve različite stavke vezane za privatnost.
U svojoj tužbi Hibnikova je ocenila da su ova Googleova podešavaja Buzza nedovoljna i da su došla prekasno.
Jedan upućeni analitičar je ocenio da će ova tužba, ako ništa drugo, dobro doći da Googleovim rukovodiocima otvori oči.
„Ovo bi nesumnjivo trebalo da im bude znak za buđenje koji će ih naterati da pažljivo pročešljaju ceo Buzz koristeći veliku lupu, potraže bilo kakve druge potencijalne probleme i proaktivno ih reše. Ova tužba me nije nimalo iznenadila. Zapravo me više čudi što je do sada podneta samo jedna. Imajući u vidu to da smo društvo sklono parničenju, kao i da je Google nedavno napravio nekoliko pogrešnih koraka u pogledu privatnosti, ne bih se iznenadio ukoliko se u celu priču uključe i neki državni ili savezni organi. Google je napravio nekoliko ozbiljnih grešaka s Buzzom, a nije više ni slabija strana koja privlači simpatije. Njihov oreol počeo je da tamni.“
Po njegovom mišljenju tužba neće imati velikog finansijskog uticaja na Google, ali bi mogla pojačati motrenje na tu kompaniju i njenu politiku i poteze vezane za privatnost. (M.V.)
Kristian Kornerup: Otkako je početkom 2008. godine ukinuta obaveza otkupa domaćeg duvana, politika BAT-a u ovoj oblasti se zasniva isključivo na tržišnim principima. S obzirom da naše proizvode odlikuje vrhunski kvalitet, u njima se nalazi samo duvan koji zadovoljava takve kriterijume. S druge strane, srpski duvan je u najvećoj meri prosečnog kvaliteta i kao takav teško pronalazi mesto u našoj proizvodnji. 
Kako je objasnio Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, nakon što NIS postane otvoreno akcionarsko društvo i iznese akcije na Beogradsku berzu, svi koji su dobili besplatne akcije NIS-a moći će da trguju njima na berzi. 
Ovaj Akcionarski fond neće imati organe upravljanja niti zaposlene, dok će njegovim portfeljom akcija i udela upravljati Agencija za privatizaciju. I ovim objedinjenim akcijama moći će da se trguje na berzi ili da se prodaju Akcionarskom fondu kada on uputi poziv za otkup sopstvenih akcija. Njegovu početnu imovinu čine akcije i udeli iz Privatizacionog registra 78 paketa akcija nominalne vrednosti 4,7 milijardi dinara i šest udela knjigovodstvene vrednosti 5,4 miliona dinara. Takođe i akcije i udeli u vlasništvu Akcijskog fonda što je 1.500 paketa akcija, nominalne vrdnosti oko 24 milijarde dinara.
Tradicionalno, najtrgovanija hartija na tržištu bila je niška AIK banka koja je zabeležila realizaciju od 197,9 miliona dinara uz sedmoprocentni rast vrednosti. Uprkos tome što je početkom januara ova banka obavestila akcionare da nije ispunila uslove NBS-a te će obećanu isplatu dividende iz 2009. godine preneti u tekuću, inostrani fondovi su se u velikoj meri tiskali za akcijama ove najprofitabilnije domaće banke na berzi. Još uvek nisu poznati poslovni rezultati AIK-a za proteklu godinu ali se očekuje da bi ova bankarska ustanova mogla objaviti neto dobit od 4 milijarde dinara. Iz uprave Agrobanke, pak, objavljeno je da je kompanija ostvarila profit od oko 1,3 milijardi dinara u 2009. godini dok je bilansna suma narasla 48 odsto na 58 milijardi dinara. Ipak, optimizam ulagača sputale su najave da bi ova banka mogla izvršiti novu dokapitalizaciju u tekućoj godini te je izostao veći promet akcija Agrobanke koja je porasla 6,2 procenata. Komercijalna banka se tokom januara stabilizovala na ceni od 30.000 dinara nakon što je tokom decembra padala i ispod kote od 27.000 usled najave i sprovođenja dokapitalizacije zatvorenog tipa. Tokom januara EBRD, IFC, DEG i Swed fund su uplatili sumu od 120 miliona evra čime je u potpunosti okončana dokapitalizacija ove najveće banke pod kontrolom države. Prema rečima menadžmenta Komercijalne, ova sredstva će mahom biti iskorišćena za podizanje kvaliteta portfelja banke, te za dokapitalizaciju filijala u Crnoj Gori i Bosni. Gubitnike iz bankarskog sektora predvodila je Univerzal banka koja je pala preko 10 procenata dok je među najvećim dobitnicima bila kragujevačka Credy banka nakon novih najava da bi ova banka u većinskom državnom vlasništvu mogla biti predmet preuzimanje od slovenačke Nove kreditne banke. 
Bik meseca – Akcije beogradske trgovačke kompanije Progres porasle su tokom januara 58 procenata nakon što su se u javnosti pojavile informacije da bi ovo preduzeće moglo naplatiti znatan deo iračkog duga, ranije osporavanog od strane bosanskih kompanija. Kako su javili mediji iz BiH, sredinom januara, Federacija BiH je dala saglasnost Vladi za sklapanje sudske nagodbe sa Progresom kojom su deblokirana sredstva tzv. iračkog duga od 53 miliona američkih dolara. Po sudskoj nagodbi 15,6 miliona američkih dolara trebalo bi da pripadne Progresu, dok bi Federacija BiH trebala da dobije ostatak sredstava. Nakon ove vesti, akcije Progresa su u nekoliko navrata beležile snažne skokove, stižući na momente i do nivoa od 170 dinara uz ne toliko velike promete ali svakako znatno iznad prošlogodišnjeg proseka. Kraj januara, Progres je dočekao na nivou od 158 dinara što odgovara tržišnoj kapitalizaciji kompanije od 852 miliona dinara (8,6 miliona evra). 
R. Veljanovski: Sigurno je da hoće, posebno zbog visokih kazni predviđenih novim zakonom. Ja sam bio glavni i odgovorni urednik velikog medija i nisam nikada imao platu u današnjoj vrednosti od 1000 evra. Nadam se da danas ima dobro plaćenih urednika, ali činjenica je da zaposleni u većini medija ne mogu da isplate ovako visoke kazne. To znači da će iste sankcije novinare i urednike primorati da odustanu od istraživačkog novinarstva, jer se ono ne može svrstati u istraživačko ako uvek saopštava činjenice dokazane na sudu. To bi pretvorilo novine u sudske hronike, a samo novinarstvo inače služi da čeprka po površini, da se daju indicije da negde ima kriminala, korupcije, sukoba interesa i sl. U slučaju „Kurir“ – Dinkić je gospodina ministra verovatno više zabolelo to što je ovaj medij otkrio koliku platu ima direktor aerodroma koga je na položaj namestila njegova stranka, nego to što ga je nacrtao kao Firera. 
Trend