Tekstovi

Tim naučnika sa Univerziteta u Dablinu dokazao je zaštitni efekat belančevine FEZ-1 tako što su zaustavili njeno stvaranje u ljudskim neuronima. Posledica toga bila je podložnost infekciji koje ranije nije bilo.

Istraživači se nadaju da su ovim stvorili uslove za nove mogućnosti suzbijanja virusa pomoću metoda genske terapije ili lekova koji bi aktivirali proizvodnju iste belančevine u drugim ćelijama u tijelu – posebno belim krvnim zrncima koje infekcija najjače pogađa.

Domaća regulativa sadrži mnoge matematičke izazove za 21. vek, poput rebusa zašto zvanična statistika ne može da dokaže da su softverske firme prošle godine iz Srbije izvezle usluge u vrednosti od 120 miliona evra. Podjednak izazov je i kako će republička vlada do kraja godine usvojiti predloge za sveobuhvatnu reformu propisa, kada samo za iščitavanje postojećih zakona i propisa treba gotovo četvrt veka i to pod uslovom da nijedan nije duži od jedne strane.

Predstavnici informatičke industrije veoma su skeptični kako će proteći najavljena „giljotina propisa“ koja deklarativno ima za cilj da znatno olakša poslovanje privredi i čijom procedurom je predviđeno da se preporuke preduzeća, nevladinih organizacija i stručne javnosti dostave nadležnima do 15. jula ove godine, kako bi ih nakon podrobnih analiza republička vlada usvojila do 15. decembra 2009. Naime, jednostavna računica pokazuje da kada bi od postojećih 8.800 zakona i propisa svaki bio sadržan samo na jednoj strani, svakom pojedincu u radnoj grupi za sveobuhvatnu reformu propisa trebalo bi 24 godine samo da ih pročita. Koliko tek treba vremena da se uradi uporedna analiza zakonskih odredbi kako bi se utvrdilo koje su zastarele, kontradiktorne, neprimenjive u postojećim uslovima? Do sada su ministarstva i regulatorna tela identifikovala tek oko 300 propisa koje treba staviti van snage, ali to su oni koji se usled zastarelosti odavno ne primenjuju, te od toga privreda nema bilo kakve koristi. Podjednako značajan problem je pitanje generalne kompetentnosti državne administracije da sprovede takvu reformu, budući da promene treba da izvrši manje više isti kadar koji je i kreirao „zakone za gušenje poslovanja“. Tako u Srbiji već godinama imamo apsurdnu situaciju da država neprestano proziva privredu da sledi primere dobre svetske prakse i uvodi inovacije kako bi postala konkurentnija, ali da sama ne sledi isti recept u kreiranju regulative, pa primena svetske prakse često vodi preduzeće u direktno kršenje nekog od domaćih zakona ili propisa. U sitaucijama kada „praksa ide ispred regulative“ država iskazuje fleksibilnost jedino prema bankarskom sektoru, dok za privredu to ne važi, rečeno je, između ostalog, na okruglom stolu o zakonskim kočnicama i neophodnosti regulatorne reforme za brži razvoj ICT industrije u Srbiji, u organizaciji Društva za informatiku Srbije.

Mnoge probleme koji su identifikovani u diskusiji informatička preduzeća dele sa ostatkom privrede. Ali budući da se bave novim tehnologijama i da su one postale nezaobilazne u funkcionisanju i privrede i države, jaz sa pravnim nasleđem iz vremena pre razvoja informacionog društva, koje dominira u domaćoj regulativi, u njihovom poslovanju je najuočljiviji i direktno ukazuje na kompleksnost problema za razvoj celog društva. Na primer, jedna od procedura koja za sva preduzeća u Srbiji predstavlja nepotreban trošak i gubljenje vremena je zahtev da privredni subjekti dostavljaju godišnje finansijske izveštaje na tri mesta (Agenciji za privredne registre, Poreskoj upravi i Narodnoj banci Srbije), umesto da za to bude nadležan samo jedan državni organ koji će dobijene podatke prosleđivati drugim državnim institucijama. Birokratsko trošenje vremena i novca još je očitije u zahtevu da svaki državni organ prilikom pocedure javne nabavke, ali i u mnogim drugim slučajevima, traži od preduzeća izvod iz Agencije za privredne registre, za šta se svaki put plaća taksa od 1.560 dinara. Imajući u vidu da je registar u potpunosti javan i dostupan preko Interneta i da se podaci u njemu redovno ažuriraju, logično je da se ovakav zahtev ukine, čime bi se ostvarila značajna ušteda za privredu na godišnjem nivou. Ali oba ova primera upućuju na neophodnost elektronske razmene podataka među državnim organima i razvoj elektronske uprave, koja pak zahteva primenu naprednih informatičkih rešenja. A da bi se ona razvijala i primenjivala i u državi i u privredi neophodna je adekvatna zakonska regulativa. I tu se krug zatvara.

Zastarelo i haotično
U kom vremenu su pisani zakoni na osnovu kojih treba da se uključimo u globalno tržište ilustruje i Zakon o opštem upravnom postupku, koji koristi termin „elektronski računari“. Nije poznato kakvih još računara ima osim elektronskih, komentariše navedeni primer ekspert za IT pravo Aleks Petrović, uz ocenu da u predstojećoj reformi propisa daleko veći i konkretniji značaj imaju njihove izmene i dopune nego ukidanje. Prvo što treba uraditi je da se terminologija modernizuje i ujednači u različitim zakonima: u jednima se koristi pojam softver, u drugima računarski programi, pojam računarskog programa nije isto definisan u Krivičnom zakoniku i Zakonu o autorskim i srodnim pravima, a neki zakoni uopšte ne definišu informatičke termine koje sadrže. No, mnogo je važnije suštinsko i sistemsko povezivanje postojećih propisa, koji različito tretiraju standarde koje nameće informaciono društvo i često su u koliziji. Tako već pomenuti Zakon o opštem upravnom postupku nalaže da isprave koje izdaju državni organi mogu biti prilagođene elektronskoj obradi podataka, što u praksi znači da je to opcija ali ne i obaveza. U Zakonu o računovodstvu govori se o elektronskom potpisu na računovodstvenim ispravama, a ne o kvalifikovanom elektronskom potpisu, iako su u pitanju veoma važna dokumenta, a prateći pravilnici koji definišu šta je standardni računovodstveni softver izazvali su mnogobrojne probleme u praksi. Istovremeno, Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa uopšte ne pominje digitalne sadržaje, što je u koliziji sa zakonima o elektronskom potpisu i elektronskom dikumentu, a zahtev u Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata da Centralni registar obezbedi neprekidno funkcionisanje informacionog sistema neprimenjiv je u praksi sa stanovišta kvaliteta i bezbednosti informatičke podrške, ocenjuje Petrović.

Sistemsko ujednačavanje je neophodno i kada su u pitanju kaznene odredbe. Na primer, kazne u Zakonu o elektronskom potpisu koje se određuju sertifikacionim telima ukoliko ne obezbede sve propisane podatke u kvalifikovanim elektronskim sertifikatima koje izdaju kreću se do 400.000 dinara, iako je u pitanju veliki pravni prestup. Sa druge strane, u prvom nacrtu Zakona o elektronskom dokumentu predviđena kazna za pravno lice koje ne potvrdi prijem elektronskog dokumenta je čak do milion dinara! Među malobrojnim pozitivnim primerima je Zakon o matičnim knjigama koji je nedavno stupio na snagu, a kojim je uvedena obaveza da se drugi primerak matične knjige mora voditi na sredstvima za automatsku obradu podataka. Suprotan primer zakonskog noviteta, koji ukazuje na krucijalan problem domaćih zakonodavaca da ne razumeju suštinu evropskih propisa koje pokušavaju da nakaleme na domaći pravni okvir je predlog Zakona o elektronskoj trgovini. Prema aktuelnom predlogu, ponuđači usluga informacionog društva mogu biti pravna lica i preduzetnici, ali ne i fizička lica, dok je suština evropske direktive u tome da se najširem krugu ponđača omogući nuđenje usluga informacionog društva kako bi se pospešio njegov razvoj, zaključuje Petrović.

Skupi besplatni uzorci
Do takvog ishoda došlo je usled nevoljnosti državne administracije da prihvati sugestije privrednika, objašnjava Aleksandar Birovljev, iz kompanije „e-dućan“ i predstavnik grupacije za elektronsku trgovinu Privredne komore Srbije. Zahvaljujući zalaganju PKS, u radnu grupu koja je pripremala predlog Zakona o elektronskoj trgovini prvi put su ušli i predstavnici privrede, ali je svaki njihov predlog kvalifikovan kao „neprimeren duhu zakona“, da bi, na kraju, u skupštinsku proceduru ušla verzija sa kojom nije bio upoznat niko od predstavnika privrede u radnoj grupi. Prepreke za razvoj elektronske trgovine generišu se već na nivou sistemskih zakona, pre svega kada je u pitanju Zakon o trgovini koji elektronsku mogućnost trgovanja svodi na komisionu prodaju, do carinskih procedura koje su podjednako destimulativne i za uvoz i za izvoz. Maloprodaja na Internetu teško može da zaživi ako je za kupovinu patika koje koštaju 20 do 30 dolara, neophodno platiti razne dažbine u iznosu od 180 dolara, a potom i carinu i porez. „A da ne pominjemo večitu raspravu oko toga zašto se carina dodaje na osnovicu za oporezivanje, odnosno sistem se pravi tako da ide taksa na taksu. Na primer, u Bosni i Hercegovini fizičko lice može da kupi robu u vrednosti do 500 dolara bez carine i poreza, što je jako važno jer građani jesu kritična masa za razvoj elektronske trgovine. Kod nas se, naprotiv, takse umnožavaju preko noći, a trenutno se na uvoz za fizičko lice plaćaju četiri takse u ukupnom iznosu od 1.910 dinara, što kada se uračunaju osnovne dažbine i špediterski troškovi znači da domaći kupac mora samo za jedno naimenovanje da plati 4.000 dinara i još carinu i porez“, nabraja Birovljev. Aktuelna regulativa oslobađa fizičko lice carine ukoliko je poručilo robu u vrednosti do 20 evra, i to samo ako je prodavac takođe fizičko lice, a izdavanje dozvole za oslobađanje od carine najčešće košta više od vrednosti robe koja je poručena. Bolja situacija nije ni u izvozu, jer ako, na primer, neka domaća firma dobije porudžbinu iz inostranstva za kupovinu dve majice čija je vrednost oko hiljadu dinara, izvozne carinske dažbine iznose oko 100 evra. Kako se domaća informatička industrija podstiče da izvozi znanje svedoči i primer jedne domaće kompanije, koja je dobila posao da razvija određeni uređaj za jedan britanski institut. Britanci su našoj kompaniji poslali besplatne uzorke, za koje je ova morala da plati ravno 2.000 evra carinskih dažbina.

Džinovski „muzički dinar“
Ali problemi sa razvojem elektronske trgovine su tek segment beskrajne priče o tome da država i dalje neguje otimačku filozofiju, umesto da stimulativnom politikom obezbedi dugorične unosne prihode. Kako ističe Jelena Jovanović iz grupacije za informatičku delatnost PKS, prema izjavama predstavnika softverske industrije iz Srbije je prošle godine izvezeno usluga u vrednosti od 120 miliona evra. Ali to ne može da se dokaže. „Kada počnete da analizirate podatke na državnom nivou, ako hoćete da identifikujete softveraše i kako generišu sopstveni prihod i koliko izovoze nailazite na problem u vidu zastarelog šifrarnika, gde je kompletna softverska industrija svarstana u trgovinu nekretnina i ostalo. U Srbiji imamo veliki broj programera koji su se specijalizovali za tržišta Holandije, Nemačke ili Amerike. Na Novom Beogradu su isprogramirani segmenti zdravstvenog i glasačkog sistema SAD, a zvanična statistika nema instrument koji to može da identifikuje, niti to može Poreska uprava jer nije doneta odgovarajuća klasifikacija. Znači, ako ste dobili posao preko Interneta, ovde ga odradili i poslali poručiocu preko Interneta, srećete se sa nizom zakonskih prepreka – od plaćanja PDV-a, do dokaza da ste uslugu izvezli jer je kod nas dokaz za to jedino carinska deklaracija“. Još veći problem od zakona predstavljaju interni akti državnih institucija, o čemu svedoči primer monitora koji su prema klasifikaciji EU svrstani u informatičku opremu za koju je carinska stopa 1%, ali ih Uprava carina tretira kao video opremu, za koju je carinska stopa 18%. Posebna priča je takozvani muzički dinar, odnosno obaveza IT distributera da na osnovu Zakona o autorskim i srodnim pravima, koji je na snazi od 2004. godine, plaćaju taksu producentskim organizacijama za 13 stavki koje su svrstane u IT, kao što su prazan CD, prazan DVD, CD rezač, DVD rezač itd. Takvih organizacija u Srbiji ima četiri, a na pomolu je i peta, a problem je što svaka od njih ima svoj cenovnik koji šalje distributerima. „To znači da za isti CD i to prazan, jer sadržaj se posebno plaća, morate da platite na ime autorskih i srodnih prava autorima, pa muzičarima, glumcima, književnicima i producentima. Kada smo izračunali koliki je to iznos, proizilazi da je „muzički dinar“ težak oko 36 miliona evra, koliko vredi oko 10% kompletnog IT tržišta Srbije“. Odugovlačenje države da reformiše sistemske zakone i donošenje zakona koji su neprimenjivi iz različtih razloga, kao i prebacivanje odgovornosti za takvu situaciju sa jedne na drugu državnu instituciju teraju sve veći broj IT preduzeća da otvaraju predstavništva, ćerke firme ili registruju kompaniju u inostranstvu, što donosi rizik da ubuduće naša IT industrija radi isključivo za strance, a naša privreda i država kupuju isključivo strana rešenja, upozorava Jovanović.

Zorica Žarković
broj 56, jun 2009.

Jedan od snažnih oporavka od početka globalne krize dogodio se na tržištu proizvoda nformacione i komunikacione tehnologije (IT) jer su u maju i junu intenzivirane narudžbine i povećana prodaja, pa se smatra da je sektor na putu punog oporavka, tvrdi se u najnovijoj analizi OECD-a.

Poslednjih godinu dana, naročito u prvom kvartalu ove godine, proizvodnja IT industrija pala je za 40 odsto što se naročito osetilo u azijskim ekonomijama, pogotovo u Kini, Japanu i Južnoj Koreji. Nakon katastrofalnog prvog tromesečja 2009. godine proizvodnja poluprovodnika, kao indikator dinamičnosti industrije, naglo je narasla.

U maju i junu kompletna je industrija zabeležila intenziviranje posla, a u maju je u Južnoj Koreji, koja je izgleda najbolje izašla na kraj s posledicama krize, u odnosu na maj prošle godine, proizvodnja pala samo za tri odsto.

Usporavanje proizvodnje prestalo je u SAD i u Evropi mada se još nije dogodeo osetniji skok kao u azijskim zemljeme. Podaci OECD-a pokazuju da je junska proizvodnja ICT industrije u SAD bila još 15 odsto niža nego u istom mesecu prošle godine, ali je obećavajuće da je stanje stabilizovano na svim stranama i da je započet ciklus oporavka i rasta, uvereni su analitičari OECD-a.

Proizvođač podnih obloga „Tarkett“ iz Bačke Palanke i beogradsko IT preduzeće „COMING – Computer Engineering“ nedavno su razvili rešenje „Disaster Recovery“ za oporavak računarskog sistema u slučaju njegovog pada, koje je bazirano na VMware SRM tehnologiji. Pošto je prethodno izabrano među više hiljada projekata, ovo rešenje je u aprilu ove godine predstavljeno na internacionalnom skupu SAP IT eksperata za virtuelizaciju u Palo Altou u SAD. Prema trenutnim podacima i komentarima objavljenim na Internetu, ovo rešenje je prvo ovakve vrste u svetu.

Takav ishod ne iznenađuje, s obzirom da je kompanija „Tarkett“ poznata u domaćoj javnosti kao jedan od najprilježnijih korsinika novih tehnologija, koje su prema rečima Slobodana Malbašića, direktora IT sektora u ovom preduzeću, značajno doprinele razvoju i širenju kompanijskog poslovanja. „Tarkett“ spada među 10 najvećih preduzeća u Srbiji po ukupnom prihodu i među pet najvećih izvoznika. Izvoz čini 95% ukupne prodaje ove kompanije koja raspolaže sa preko 10 proizvodnih pogona u Evropi i Americi i prodajnim oragnizacijama u više od 50 zemalja. U Srbiji, „Tarkett“ ima proizvodnju PVC podnih obloga i višeslojnog parketa, kao i prodajnu organizaciju za ceo Balkan.

Korišćenjem SAP-ovog softvera u kompaniji su automatizovani mnogi poslovni procesi, pre svega finansije, kontroling, logistika, proizvodnja, izveštavanje… Poslovanje u mnogome zavisi od razvoja i podrške SAP-a koja je, prema rečima Malbašića, na veoma visokom nivou i predstavlja glavnu kariku u informacionom sistemu. Kompanija ima dugogodišnje kvaliteno iskustvo i u primeni virtuelizacije, zahvaljujući kojoj je pojednostavljeno upravljanje IT infrastrukturom i njeno održavanje, a što se direktno očituje u smanjenju IT troškova.

S obzirom na veliki stepen zavisnosti poslovnih procesa od pojedinih servisa, prevashodno od SAP-a, doneta je odluka o razvoju “Disaster Recovery“ rešenja, kako bi se u slučaju nepredviđenih okolnosti i problema na primarnom sajtu kompletno poslovanje bez teškoća i u kratkom roku prebacilo na razvojni sajt. Rešenje je zasnovano na dve tehnologije, „XP continuous access“ (XP CA) koju je razvio HP i „VMware SRM“ (Site recovery manager), objašnjava naš sagovornik, ne krijući da je prijatno iznenađen interesovanjem koje je ono pobudilo na stručnom skupu u Palo Altou. To je veliki uspeh i za domaću informatičku industriju, a što se tiče efekata njegove primene u kompaniji, oni će posebno biti vidljivi na istočnoevropskom i tržištu Rusije, gde „Tarkett“ ima veoma razvijene poslove, velike pogone za proizvodnju i skladištenje. „Ovo rešenje će nam omogućiti da naše IT resurse i usluge koje pružamo kompaniji učinimo još stabilnijim i pouzdanijim i tako praktično pomognemo biznisu da „zaboravi“ na probleme do kojih može doći u informatičkoj podršci“, kaže Malbašić.

Kada je u pitanju dalji razvoj informatičke infrastrukture u kompaniji, aktuelna ekonomska kriza nalaže smanjenje troškova, što se direktno odražava i na izbor tehnologija. Prema oceni našeg sagovornika, virtuelizacija je svakako dobar informatički koncept ne samo u uslovima krize, već i generalno za unapređenje poslovanja, te su planovi usmereni na to da se izvrši potpuna virtuelizacija IT servisa. Cilj je da se infrastruktura što više pojednostavi, da se njome lako upravlja i da se maksimalno racionalizuju troškovi. U skladu sa tim, kompanija „Tarkett“ će i ubuduće biti fokusirana na razvoj i primenu novih tehnologija i rešenja, uveren je Malbašić.

Nikola Marković
broj 56, jun 2009.

Stefan Heminger, inženjer mreža otvorenog koda (open source) za brend Vyatta i Linux doprinosilac, otkrio je da je mrežni drajver u Majkrosoftovom Hyper-V koristi komponente otvorenog koda koje su licencirane pod GPL. Ove komponente su statično povezane sa delovima koji su zatvorenog koda, što je direktno kršenje licence.

Heminger je kontaktirao šefa Linux Driver Project-a, Grega Kroah-Hartmana, koji radi za kompaniju Novell, koja je poznata kao usko povezana sa Majkrosoftom. Iako je želeo veliku medijsku pažnju, on sumnja da če Greg postaviti prave ljude da slučaj istraže, što je izjavio na svom blogu.

Kada je donacija tj. otvaranje koda objavljeno u ponedeljak, ni Majkrosoft ni Kroah-Hartman nisu govorili o prekršaju licence. Da bi potvrdio priču, blogger Meri-Džo Foli je kontaktirao Kroah-Hartmana koji mu je celu priču potvrdio uz opasku da je Heminger neusumnjivo upravu: kod je prekršaj licence.

Stručnjaci i Microsoft bloggeri kažu da je ovo velika neprijatnost za Microsoft.

„Očekuje se pad IT potrošnje u Srbiji u periodu 2009-2010 a zatim ponovni rast od 2011 godine. Pad potrošnje treba iskoristi za reorganizaciju uloge IT-a unutar kompanije, pretvarajući njegovu ulogu od poslovnih usluga ka transformaciji poslova, time nudeći niz novih poslovnih prilika. “ kaže Atila Madai, Country Manager, IDC Adriatics. „Prosečna stopa rasta, međutim, zavisiće od sposobnosti dobavljača da se izbore sa ekonomskom krizom sa kojom se država suočila“.

IT potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji je dostigla $121 u 2008 godini, što je 11,6% od proseka potrošnje po glavi stanovnika u EU27 (914 $) – iza Slovenije ($ 494) i Hrvatske ($ 299), a ispred susedne Rumunije ($ 116). Ipak, Srbija je uzela 23,0% ukupne IT potrošnje osam zemalja Jadranskog regiona i bila je ispod prosečne IT potrošnje po glavi stanovnika u regionu od $ 145 u 2008.

IT oprema je činila 72,6% od ukupne vrednosti IT tržišta u Srbiji u 2008. IT usluge su se rangirale kao druge sa 16,7%, dok je sofver uzeo preostalih 10,7%.

IDC očekuje da će se IT potrošnja u Srbiji uvećavati sa prosečnim godišnjim rastom od 11,6% u narednih pet godina, te da će u 2013 godini ta vrednost premašiti 1,54 milijarde dolara.

„Globalna finansijska kriza će negativno uticati na IT tržište Srbije. IDC očekuje da će 1,37 milijardi dolara – iznos koji je veći od tipične godišnje vrednosti srpskog IT tržišta – biti izgubljeno u periodu između 2009 i 2012 godine kao rezultat krize.“ rekao je, Madai. „Veći projekti planirani za 2009. će biti stavljeni na čekanje do druge polovine 2010 godine. Novi projekti u 2009 će se pojaviti samo ako imaju razumni povraćaj uloženih investicija ( ROI ) u kratkom periodu.“

Studija „Serbia IT Market 2009-2013 Forecast and 2008 Vendor Shares“ (IDC#ESK11R9) predstavlja IT tržište u Srbiji i prognozu ukupne IT potrošnje po tehnologijama do 2013 godine. Studija sadrži veličinu tržišta, udeo dobavljača na tržištu, rast i projekcije za hardver i softver, kao i za pružanje IT usluga.

Na sajtu National Geographic možete videti fotografije potpuno identičnih zlatnih Labradora koji su prošli višemesečnu obuku za otkrivanje droge. Oni su potomci, tj klonovi, psa koji je nekada bio u istoj službi.

Povod za kloniranje je dobar genetski materijal psa koji je bio veoma uspešan u njušenju opojnih supstanci, a pokazalo se da „iver ne pada daleko od klade“, svih sedam njegovih potomaka prošlo je test otkrivanja droge, što je uspeh s obzirom na činjenicu da samo 10 do 15% ostalih pasa prođe ovaj test.

Kloniranje je izveo naučni tim koji je pre četiri godine prvi u svetu uspešno obavio prvo kloniranje psa, koji se nada da će se ovaj posao isplatiti, iako kloniranje svakog pojedinačno košta od 100 000 do 150 000 dolara.

Predstavljajući svoj radni manifest za novi petogodišnji mandat, Redingova je u svom govoru rekla da deli frustracije Internet kompanija, uključujući Google, koje žele da ponude interesantne poslovne modele na polju mrežnog izdavaštva, „ali to ne mogu da urade zbog rascepkanog regulatornog sistema u Evropi“.

Ona je odbacila postojeći pravni okvir koji se odnosi na preuzimanje sadržaja, kao što su muzika i filmovi, sa Interneta i tvrdi da on korisnike primorava da postanu pirati i pozvala na usvajanje „jednostavnih, za korisnike prijateljskih“ pravila za pristupanje digitalnom sadržaju na jedinstvenom evropskom tržištu.

Oko 60 procenata ispitanika starih između 16 i 24 godine priznalo je da je ilegalno preuzimalo sadržaj sa Weba, rekla je Redingova predstavljajući rezultate istraživanja Evropske komisije. Piraterija se sve više smatra „seksi“ među, kako ih je Redongova nazvala, mladim „digitalnim domorocima“.

„Da li na tržištu postoji zaista dovoljno atraktivnih legalnih ponuda? Da li naš postojeći pravni sistem za zaštitu intelektualne sredine zaista opravdava očekivanja Internet generacije? Jesmo li razmotrili sve alternative represiji? Jesmo li ovaj problem proučili iz perspektive jednog 16-godišnjaka? Ili samo iz perspektive profesora prava koji su odrasli u Gutenbergovom dobu“, zapitala se Redingova.

„Sve veća piraterija na Internetu je glas nepoverenja u postojeće poslovne modele i pravna rešenja. To bi trebalo da bude znak za uzbunu koji će probuditi one koji donose zakone“, rekla je ona na konferenciji Lisabonskog saveta.

Pored pronalaženja boljih rešenja za zaštitu od kopiranja na Mreži, Redingova želi da stvori evropski javni registar knjiga koje se više ne štampaju ili čiji se autori ne mogu identifikovati. „Više od 90 procenata knjiga u evropskim nacionalnim bibliotekama više nije komercijalno dostupno, jer se ne doštampavaju ili su ‘siročići'“, navela je Redingova i dodala da bi jedan takav registar „stimulisao privatno investiranje u digitalizaciju uz pristojnu i prihvatljivu naknadu autorima čija će se dela naći u digitalnom svetu“.

U kompaniji Google su, naravno, pozdravili izlaganje evropskog komesara. „Projekti digitalizacije knjiga šalju snažne signale da autori, izdavači, biblioteke i tehnološke kompanije mogu zajedno da rade kako bi u život vratili ‘izgubljene’ knjige“, rekao je Santjago de la Mora, Googleov direktor za Evropsko partnerstvo u oblasti izdavaštva. Stvaranje registra je „važno“, dodao je on i zaključio: „Mi želimo da odigramo našu ulogu“.

Najveći deo govora Vivijan Reding je posvetila tome kako informatičke i komunikacione tehnologije mogu da podignu Evropu iz najveće svetske ekonomske krize još od tridesetih godina prošlog veka. Pored ideje o podsticanju stvaranja digitalnog sadržaja, ona je ponovila poziv za što brže usvajanje niza zakona, poznatih pod nazivom telekomunikacioni paket, koje je proletos bilo blokirano zbog neslaganja oko prava korisnika Interneta.

Telekomunikacioni paket pokriva sve – od raspodele radio frekvencija preko osnivanja regulatornog tela na nivou Evrope do zaštite privatnosti korisnika na Mreži. Osnovni cilj tih zakona je osnivanje jednog telekomunikacionog tržišta za sve zemlje članice EU. „Stručnjaci takođe procenjuju da trenutno postojeća regulatorna fragmentacija u sektoru telekomunikacija košta evropske kompanije 20 milijardi evra godišnje – što je činilac, koji u svetlu vladajuće krize, moramo što pre eliminisati efikasnom primenom reformi i novih pravila“, rekla je Redingova. (M.Đ.)

Izvor: Mikro.rs