U prvom nacrtu državnog budžeta za narednu godinu grčke vlasti najavljuju ekonomski rast od 0,6% i izlazak iz recesije prvi put posle šest godina.
Ministar finansija Grčke Hristos Staikuras izajvio je danas da će Grčka konačno izaći iz recesije tokom 2014. godine, za kada se predviđa rast od 0,6%. Ovo, međutim, neće još uvek biti veliko dostignuće, komentarišu ekonomisti, s obzirom na koji nivo su ekonomski pokazatelji pali tokom godina krize. Od 2008. godine grčka ekonomija smanjena je za čak 23%, a do sad je primila pomoć u visini od 240 milijardi evra od Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF, uz uslov da ove tri institucije i nadgledaju sprovođenje ekonomskih reformi u zemlji. Državni budžet takođe mora da prođe odobrenje ove „finansijske trojke“.
Prošlo je pet godina, a finansijska kriza nije nas ničemu naučila. Pre pet godina, Lehman Brothers, AIG i globalni finansijski sistemi nisu bili razneti sabprajm hipotekama, kolateralnim dužničkim obavezama ili kreditnim svopovima. Nije ih raznela pohlepa niti prevare. Finansijska kriza koja je milione ljudi ostavila bez posla vođena je jednom idejom: idejom da su neregulisana finansijska tržišta uvek dobra, i da možemo da se oslonimo na lične interese bankara, kako bismi poboljšali živote svih nas.
Ideologija slobodnih finansijskih tržišta stekla je prevlast 1990, sa Alenom Grinspenom na čelu američkih Federalnih rezervi (FED) i Robertom Rubinom u Trezoru, ne bivajući pritom ozbiljno osporavana u Vašingtonu do 2008. Bio je to konsenzus na relaciji Volstrit – Vašington koji je obuhvatio bankare, advokate, lobiste, novinare, obrazovne savetnike, zakonodavce, regulatore kao i najviše domete Klintonove i Bušove administracije. To nam je dalo finasijske derivate koji su divljali van domena regulacije, izostanak zaštite potrošača, kraj Glas-Stigalovog zakona, ‘kreativno’ računovodstvo kapitala, regulatornu arbitražu, i, napokon, desetine hiljada praznih kuća koje trunu u pustinji. Na kraju nas je ošinuo finansijski šok, od koga se svet još nije oporavio.
Na jedan trenutak, zakratko je izgledalo kako bi svetska ekonomija mogla samleti samu sebe dok se sasvim ne zaglavi – svima nama je u tom momentu izgledala nezamislivo i sama ideja da ćemo se više ikada vratiti na normalu. U jednom trenutku je čak i Alen Grinspen priznao kako je napravio grešku. Pet godina po izbijanju krize, međutim, ideologija finansijske deregulacije nam se vratila na velika vrata. I premda (još uvek) nije potpuno neosporna i neoboriva, čini se, ipak, da je finansijska deregulacija udobno zakovana za sve što je u svetu finansija iole važno.
Prošlog meseca su, na primer, federalni regulatori ‘progutali’ odredbu Dod – Frenkovog zakona kojim se od garanta finansijskog obezbeđenja tj.jemaca zahteva da zadrže pet odsto rizika hartija od vrednosti koje su stvarali – na osnovu toga što nam je stvarno, stvarno potreban povratak tržišta za hipoteke sa jemstvom. Ovo je usledilo na fonu ranijih pravila koje donosi CFPB kojima se – iako sigurno nisu sva tako loša – daje mogućnost zajmodavcima da (ponovo!) steknu široko utočište od odgovornosti – jer stvarno, stvarno želimo da banke prave hipotekarne kredite. Zatim, tu je Fani, a i Fredi, koji još uvek čine ono što su, uostalom, oduvek i činili: koriste kredite Savezne vlade za subvencionisanje stambenih kredita – jer niko drugi osim njih i dalje nema stomak niti petlju da preuzme odgovornost nad finansijskom džunglom koja se tiče nekretnina.
Ne radi se samo o stanogradnji. Uprkos ozbiljnoj larmi koja dopire iz Federalnih rezervi, kapitalni zahtevi upućeni bankama tj svim velikim finansijskim institucijama – istim onim koje su mogle srušiti finansijski sistem – biće, u najboljem slučaju ‘podignute’ sa nivoa smešnog do nivoa zabavnog. Kontrateg i suprotnost ovim „višim'“ kapitalnim zahtevima zasnovana je na (pogrešnoj) tvrdnji da će ubrizgavanje veće količine kapitala redukovati kreditiranje što će naneti štete privredi.
Pored toga, federalni regulatori su žalosno iza krivine, kada je u pitanju tehnologija rizika. Samo u poslednjih godinu i po dana videli smo najveći debakl za inicijalne javne ponude (IPO) kada je u pitanju BATS IPO, potom IPO fijasko kojeg je doživeo Facebook, pa urušavanje Knight Capital-a, pa katastrofu koju je doživeo London Whale (izazvane neispravnim modelovanjima rizika, delimično nastalim zbog Majkrosoftovog greške u programskom paketu Excel), potom pometnja oko Goldmana i opcija koje mu stoje na raspolaganju. U većim razmerama, i u pogrešno doba dana, ovi šokovi mogu ozbiljno destabilizovati finansijski sistem. U Kini se za ovakve “greške” i ispade dobija, u najboljem slučaju, doživotna robija. Ovde (u Americi i na Zapadu), gde tvrdimo kako smo mnogo bolji u zaštiti integriteta tržišta, izgleda da je ta zaštita mrtvo slovo na papiru.
Zatim, tu je Leri Samers – koji je, očigledno, i dalje Obamin prvi izbor za predsedavajućeg Federalnih rezervi. Svakako da Samers nije lišen kvalifikacija. Ali, ako ste zaista razumeli vezu između finansijske deregulacije iz 1990. sa finansijskom krizom iz 2008, shvatili biste da je Samers upravo poslednja osoba koju biste odabrali (na “skali neprimerenosti” on je negde između Grinspena i Rubina) za jednu od dve najvažnije pozicije finansijskog regulatora. Samers je bio ključni lik Klintonove administracije zadužen za finansijsku deregulaciju i sekretar za finansije koji je progurao Zakon o modernizaciji finansijskih službi iz 1999. kao i Zakon o modernizaciji fjučersa iz 2000. Malo je razloga da poverujemo kako su se njegovi stavovi na tu temu (tokom svoje aktuelne službe pod Obamom) promenili.
Ako ništa drugo, čini se da Obama više voli Samersa zbog njegovih veština „krizne borbe“. To je sumanuto. Ne zato što Samers nije vešt borac u kriznim situacijama, već zato što je taj povratak u loše stare dane Grinspena (ponovo) uspostavio nešto: ideju da ne morate da brinete o padovima, jer stolica Fed-a uvek može da svakoga izvuče iz finansijskih dubioza. Da je ovo povratak potpuno diskreditovane ideje (osam miliona izgubljenih radnih mesta, treba li još nešto dodati???) – iste one ideje koju nam je, nakon Alena Grinspena, uspešno zavukao i Leri Samers – jasan je pokazatelj koliko smo dosad malo naučili.
Zašto se ponašamo kao da se poslednjih pet godina nije ni dogodilo? Ideje se ne izmišljaju i šire tek same od sebe. One se promovišu od strane ekonomskih i političkih interesa. Finansijska deregulacija prerasla je u Vašingtonski konsenzus prvenstveno iz nekoliko osnovnih razloga. Tu su poslovni interesi koji dominiraju Republikanskom partijom. Potom su Demokrate, da bi ušle u trku za finansiranje svojih kampanja, morali da kultivišu bankarsku zajednicu sa Volstrita (u svoju korist). Bankari sa Volstrita i agenti za nekretnine hteli su da prodaju kuće svima. Lobisti postaju brokerski moćnici unutar Beltveja, vladinog “kruga dvojke” i nedodirljivih. Regulatori, koji su brinuli o svom vlastitom interesu, shvatili su da novac na dugi rok leži u gajenju prijateljskih odnosa sa industrijom. A svi oni su želeli ekonomski rast i niske kamatne stope.
Brzo premotajmo film do današnjeg dana i 2013. – preskačući neke male neprijatnosti iz 2008. – kako se malo toga promenilo. Republikanci žive u svetu fantazija u kojem je regulacija uvek loša a deregulacija uvek dobra. Demokrate se koprcaju u pokušajima da budu fini s menadžerima fondova i investicionim bankarima. Svi žele da se tržište nekretnina oporavi. Novac na dugi rok i dalje leži u industrijama i lobiranjima. I svi, pogotovo Demokrate – više nego ikad žele rast i zapošljavanje.
Finansijska stabilnost nema svoj lobi. Ona ima svoje advokate i akademike, kao što su Elizabet Voren i Anat Admati, ali nema super PAC ili 501 (c ) ( 4) organizacije. Zakratko je u 2009. i početkom 2010. nastao trenutak kada su svi hteli da ukrote finansijski sektor, ali je Obamina administracija – predvođena Lerijem Samersom i Timotijem Gajtnerom – odlučila da ne pritiska u pravcu preko potrebnih strukturnih reformi, koje bi mogle da nešto promene. Danas su se mediji i javnost preselili na neke druge teme. Ili predsednik Obama zaista veruje u retoriku deregulacije iz ludih Grinspenovih 1990-ih, ili se trudi da pokupi novčiće ispred buldožera, kladeći se da se sledeća finansijska kriza neće pojaviti u njegovom mandatu.
Sajmon Džonson i ja tvrdili smo u kjnizi “13Bbankara” da je najveći i najznačajniji uspeh Volstrita što je ubedio sve nas (svakog, zapravo, ko je iole važan u sistemu) da su neregulisane finansije dobre po čitav svet. Pet godina kasnije, njihova pobeda još uvek traje.
(Džejms Kvak je predavač u pravnoj školi pri Univerzitetu Konektikat. Koautor je knjige “Bela Kuća u plamenu: Oci osnivači, naš nacionalni dug i zašto ovo treba da vam je važno”. On i Sajmon Džonson takođe su napisali izuzetno zapaženu knjigu „13 Bankers: The Wall Street Takeover and the Next Financial Meltdown“ (Pantheon, 2010). Njih dvojica, takođe, imaju zajednički blog, The Baseline Scenario, u kojem iznose svoje ekonomske, pravne i koncepte javnih politika)
(M.L.)
Srpska privreda se oporavlja od recesije, ali se suočava sa brojnim izazovima. Snažan rast izvoza u automobilskoj industriji podstiče oporavak u 2013 a dvocifrena inflacija opada. Međutim, nezaposlenost koja je znatno iznad 20 odsto je veliki društveni problem a veliki deficiti budžeta i tekućeg platnog bilansa i predstavljaju ključne slabosti. Strukturne prepreke i dalje ugrožavaju ukupnu konkurentnost i ograničavaju Srbije u potencijalnom privrednom rastu, navodi se u izveštaju Izvršnog odbora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji je 1. jula zaključio konsultacije po Članu IV sa Srbiju, koji je usledio posle majske posete MMF.
Nacrtom EU je planirano da Brisel preuzme kontrolu nadgledanja ključne kamatne stope poznate kao LIBOR*. Evropske vlasti predlažu preuzimanje kontrole nad formiranjem međubankarske kamatne stope, LIBOR, te da ova bude pod nadzorom pariskog regulatora.
[*LIBOR: The London Interbank Offered Rate (Londonska međubankarska interesna stopa) – prosečna kamatna stopa koju procenjuju vodeće banke u Londonu. One procenjuju po kojoj će se kamatnoj stopi naplaćivati zaduživanja tj pozajmice kod drugih banaka. LIBOR kamatne stope dobijaju se kalkulacijama deset valuta i 15 perioda zaduživanja u rasponu od jedne noći do jedne godine, a objavljuju se svakodnevno u 11:30 (po londonskom vremenu) na Thomson Reutersu. Mnoge finansijske institucije, hipoteke zajmodavaca i agencije za kreditne kartice formiraju svoje cene u odnosu na LIBOR. Najmanje 350 triliona dolara u derivatima i drugim finansijskim proizvodima vezani su za indeks Libor. U junu 2012. izbio je skandal jer su šefovi nekih od najvećih londonskih banaka „nameštali“ visinu Libor stope]
Nacrtom ove uredbe predlaže se nadzor regulisanja visine ove stope, koja je prošle jeseni bila uzrok londonskog “Libor-skandala” na evropskom tržištu hartija od vrednosti i u Evropskoj upravi za hartije od vrednosti i tržišta (ESMA)*.
[* ESMA – evropska finansijska uprava čiji je cilj unapređenje i zaštita ulagača, kao i jačanje, stabilizacija i što bolje funkcionisanje finansijskih tržišta u Evropskoj uniji. Kao samostalna ustanova, ESMA postiže svoj zadatak izgradnjom jedinstvenog pravilnika za EU finansijska tržišta i osigurava njegovu doslednu primenu i nadzor u celoj EU. ESMA doprinosi nadzoru nad finansijskim uslugama kompanija pan-evropskog opsega, bilo putem neposrednog nadzora ili aktivnom koordinacijom nacionalnih supervizorskih aktivnosti]
Libor se koristi pri ocenjivanju triliona funti vrednih finansijskih ugovora, uključujući kredite i hipoteke. Izvor iz londonskog Trezora rekao je da je vlada, po ovom pitanju, „opuštena“.
Globalni problem
Ovaj široko postavljeni predlog Evropske komisije trebalo bi da bude objavljen na leto, čime će ESMA, kao nadzorni regulator finansijskog tržišta, biti “stavljena u pogon” za nadgledanje i odobravanje svih ključnih finansijskih merila i stopa u evropskim okvirima – uključujući i Libor.
Cilj je da se ovim merama uspostave „posebna pravila dobrog upravljanja radi obezbeđivanja veće transparentnosti, kontrolisanja sukoba interesa kao i obezbeđivanja reprezentativnosti repernih stopa“. Jedan zvaničnik iz Komisije je izjavio da „s obzirom da je Libor globalni reper koji se koristi prilikom sklapanja finansijskih ugovora širom EU, onda ima smisla da i nadzorno telo i funkcija odražavaju tu realnost i da, tako, nadgledanje formiranja Libor indeksa poprimi evropsku dimenziju, dok odgovornost za kontrolu treba da pripada evropskim nadzornim telima.“ Međutim, zvaničnik je istakao da ovaj nacrt, kojeg je predstavio evropski komesar Mišel Bernije, „još uvek nije dobio političku potvrdu i podložan je promenama“. Evropska uprava za hartije od vrednosti i tržišta (ESMA) ima svoj sedište u Parizu, na obalama Sene.
Sedište Libor-a trenutno se nalazi u Londonu, a ima za cilj utvrđivanje prosečne stope po kojoj banke između sebe plaćaju svoje pozajmice.
Libor se koristi za sve novčane transakcije: od obrazovanja referentne stope za podizanje kredita pri kupovini autoomobila do hipoteka na složene finansijske transakcije širom sveta.
Trenutno, Udruženje britanskih bankara (British Bankers’ Association) svakodnevno ustanovljava visinu Libor indeksa. Stopa se dobija na osnovu procene količine novca kojeg, kroz međubankarske pozajmice, svakog dana treba da plati 16 najvećih svetskih banaka smeštenih Londonu.
Skandal
Libor-skandal izbio je juna 2012, kada su vlasti SAD i Velike Britanije kaznile banku Barclay’s sa 290 milona britanskih funti zbog fiksiranja ključne međubankarske kamatne stope. Od tada, švajcarska banka UBS kao i škotska Royal Bank of Scotland kažnjene su sa 940 odnosno 390 miliona funti.
Izvor iz Trezora izvor rekao je da je vlada relaksirana u vezi planova, što je, zapravo, značilo „priznanje da je to globalni problem“.
„Vezano oko Libor-a, Britance trenutno jedino interesuje ko je taj na kontinentu ko je imao glavnu reč pri evropskom preuzimanju kontrole nad formiranjem ovog indeksa – samo zato što je Velika Britanija pokazala liderstvo u preduzimanju brzih akcija u reformi Libor-a“, kaže izvor.
Vlada očekuje da tokom leta objavi novog administratora za Libor i već je sprovela reforme, kao što je npr. stavljanje van zakona manipulisanje referentnim stopama.
Libor se razvijao na bazi poverenja i dosad je bio potpuno neregulisan, tako da – onog trenutka kada se korupcija uvukla u londonski sistem za procenu Libora – za ovaj indeks nisu postojale zaštitne mere.
Izbijanjem skandala postalo je jasno da su se trgovci iz nekoliko londonskih banaka dogovarali kako da utiču na Libor, zahtevajući pri tom od svojih kolega da javnosti na uvid podnose stope koje su više ili niže od stvarnih procena.
BBC Business, 6. jun 2013
Atlantic Grupa je donirala 120 posteljina Urgentnom centru Srbije kao svoj doprinos rešavanju nekih od ključnih problema u vreme krize.
„Atlantic Grupa, sistematski nastoji da svoje strateško opredeljenje društveno odgovornog poslovanja u svim njegovim segmentima prilagodi regionalnim uslovima i potrebama zemalja u kojima posluje i ostvari ga kroz sve članice Grupe. U Srbiji, to se pre svega odnosi na borbu protiv gladi i poboljšanje kvaliteta života najugroženijih socijalnih kategorija, ali i na doprinos smanjenju nezaposlenosti kroz mentorsku podršku mladih (Dostignuća mladih u Srbiji) i zapošljavanje, kao I na brigu o zaštiti životne sredine uz racionalnije korišćenje resursa i energije“, rekla je tim povodom Marina Savić, rukovodilac Korporativnih komunikacija za Srbiju.
Nemački gigant za razvoj softvera SAP planira da do 2020. godine zaposli stotine ljudi sa autizmom. Kompanija se nada da će imati koristi od njihovog neobičnog seta veština koje poseduju, izjavljujući kako su spremni za sve praktične izazove. Advokati se nadaju da bi ovaj program mogao da bude primer drugima.
Primanje autističnih na posao zahteva i razgovore koji su daleko od uobičajenih. Kada se 53-godišnji Kristijan Kuinke sastaje sa podnosiocem zahteva, umesto što bi uobičajeno pokušavao da pronađe rupe u njihovim biografijama tako što bi zaoštravao i produbljivao pitanja, on mora da bude izuzetno osetljiv. To ne znači da lica koja traže posao već nisu prošla kroz proces selekcije. Do trenutka kada stignu do ove tačke, već su “očistili” nekoliko prepreka koje uključuju uvodni sastanak i testove. Ali, ono što izdvaja ove kandidate od ostalih je to što imaju autizam.
Kuinke radi kao specijalista za pomoć autističnima u prilagođavanju radnom mestu. Zaposlen je u berlinskoj IT firmi Auticon, koja ugovara poslove s autističnim osobama, koje treba da budu zaposlene kao konsultanti, uglavnom u softverskoj industriji. Autizam je definisan kao poremećaj koji narušava društvenu i emotivnu komunikaciju, ali takođe može biti povezan sa izvanrednim smislom za analizu. Kuinkeov zadatak je pronalaženje što lakših načina na koji bi obe strane (autistični radnik i njegov poslodavac) koristili te snage i prednosti, kao i integrisanje ovakvih radnika u profesionalno okruženje.
(Saša Goldman, levo, i Filip Linden iz njujorškog ogranka kompanije ‘Autcon’ koja obučava autistične osobe za posao konsultanta)
Nemački softverski gigant SAP “otkrio” je ovu grupu potencijalnih zaposlenika, najavljujući da planira da do 2020. zaposli stotine ljudi sa autizmom na zadacima testiranja softvera, kao programere i stručnjake za kontroli kvaliteta podataka. Ovim saopštenjem je renomirana nemačka kompanija najavila otvaranje mejnstrim tržišta rada za grupu potencijalnih zaposlenika koji su u velikoj meri zapostavljeni od svih. Nemačka FBA asocijacija za autistične pozdravilo je ovaj korak, ohrabrujući i druge kompanije da slede primer kompanije SAP.
Teško je reći koliko ljudi živi sa autizmom u Nemačkoj. Prema procenama, oni čine jedan odsto stanovništva, mada ne postoje zvanični podaci. Oni se često suočavaju sa teškoćama na tržištu rada. Samo 5 do 6 odsto njih se zaposli, kaže sociolog Matijas Dalfert sa Univerziteta primenjenih nauka iz Regensburga (RUAS).
U stvari, mnoge kompanije imaju koristi od zapošljavanja osoba sa autizmom, a posebno u IT sektoru. Autistični poseduju sklonosti za detalje, i uživaju u zadacima kao što je provera složenih proračuna. U eri ubrzanog tehnološkog razvoja – kada kompanije koje žele da ostanu konkurentne i u vrhu moraju imati vrhunske nove programe i proizvode – osobe sa autizmom mogu biti radnici koji su veoma dragoceni.
Jedinstveni talenti
SAP se nada da će pomoći autističnima da se profesionalno ostvare tako što će ih podržavati u usmeravanju svojih jedinstvenih talenata. Nemački je projekat pokrenut uz pomoć danske službe za zapošljavanje autističnih ‘Specialisterne’, postavljajući sebi cilj da milion ljudi sa autizmom integriše u poslovni svet. Danski stručnjaci zaduženi su za obuku ljudi u SAP program, s obzirom da je poznavanje informatike i programiranje važan preduslov pri zapošljavanju u ovoj kompaniji.
Još je nejasno kada će tačno prvi autistični zaposlenici početi da rade za SAP. Kompanija zapošljava autistične radnike od 2011. u svojoj razvojnoj laboratoriji u Indiji, a prošle godine su sa agencijom ‘Specialsterne’ pokrenuli sličan projekat u Irskoj. Slični projekti u još osam zemalja. SAP program vidi kao dugoročnu investiciju, uprkos praktičnim izazovima koji će se sigurno javljati. Zaposleni koji nemaju iskustva u kontaktu sa autističnima moraće da se navikne na njihove često neuobičajene reakcije koje mogu varirati iz dana u dan, kaže Autikonov trener Kuinke. On kaže da će biti potrebni strpljenje i razumevanje za činjenicu da autistični ljudi različito doživljavaju svoje okruženje. Proces nije uvek lak, jer većina firmi jednostavno nema iskustva sa autizmom zaposlenih, dodaje on.
„Morate razvijati ogromne količine senzitivnosti za ljude i situacije“, kaže Kuinke. Prvi susret je posebno važan, kaže on, jer tada dobijate realnu predstavu o drugima. Uprkos teškoćama, međutim, Kuinke ima visoko mišljenje o svojim autističnim radnicima. „Ogroman potencijal tih ljudi vredan je nesporazuma koji se povremeno pojavljuju“. Njegov poslodavac se, čini se, slaže s njim. Auticon planira da otvori filijale i u Hamburgu i Frankfurtu – nameravajući da zaposli još više ljudi sa autizmom.
Redakcija Biznisa i Finansija pridružuje se apelu za pomoć 10-godišnjem Filipu Toromanu učeniku osnovne škole „Branko Ćopić“ kome je hitno potrebno lečenje u inostranstvu.
Sredstva za pomoć Filipu možete uplatiti na račun Eurobanke 250-158000346-1200-16 Pomoć se prikuplja i u radnjima „Foto KLIK“, „Green pekari“, „Mesari Tanasić“ i u holu škole „Branko Ćopić“ u „Kutiji snage i nade“
Na krilima novog bioskopskog rekorda, medijski gigant će ove nedelje saopštiti rezultate svog poslovanja u drugom fiskalnom kvartalu, pošto su njegove kacije na njujorškoj berzi u poslednjih 12 meseci dobile 50 odsto na vrednosti i dostigle istorijski maksimum.
Robert Dauni Džunior u naslovnoj ulozi u trećem delu „Gvozdenog čoveka“ („Iron Man 3“) doneo je rekordnih 679 miliona dolara od prodaje bioskopskih ulaznica u samo prve dve nedelje prikazivanja širom sveta. U SAD za prva tri dana film je zaradio 174 miliona dolara i ispred njega, po prvom vikendu, nalazi se samo prošlogodišnji blokbaster „Osvetnici“ („The Avengers“), takođe Disney/Marvel produkcije i sa Daunijem u jednoj od glavnih uloga. Kompanija iza sebe već ima dosada najprofitabilniji film u 2013, „Oz: Veliki i moćni“, sa zaradom od 225 miliona u SAD (ali i budžetom od oko 200 miliona).
Međutim, Disney ne ubira plodove samo od visokobudžetskih spektakala. Njegova „podružnica“ odgovorna za poslovanje sa medijskim mrežama potpisala je novi ugovor sa najgledanijom sportskom mrežom ESPN za koji se očekuje da će doneti dodatno uvećanje prihoda, a kompanija je nedavno imala veliku investiciju i u svojim zabavnim parkovima. Analitičari očekuju da će zarada Disney-a saopštiti ostvarenu zaradu u drugom kvartalu od oko 10,5 milijardi dolara, uz rast od 9% i zaradu po akciji od 76 centi (rast od 32%).
Predsednik Državna revizorska institucija (DRI) Radoslab Sretenović danas je objavio da je ta institucija zbog nepravilnosti u trošenju budžeta u 2011. godini nadležnim sudovima podnela niz prekršajnih i krivičnih prijava kojima je obuhvaćeno 319 lica, medju kojima su bivši ministri, bivši i sadašnji ambasdori i drugi državni službenici.
Nadležnim sudovima je podneto 193 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a tužilaštvima 28 prijava za privredni prestup i osam krivičnih prijava.
DRI je podnela 25 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv 25 odgovornih lica u ministarstvima, upravama, direkcijama i fondovima, zatim 100 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 16 prijava za privredni prestup i osam krivičnih prijava protiv 125 odgovornih lica u opštinama i gradovima.
Podneto je 58 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv 116 odgovornih lica u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i apotekama/domovima zdravlja koji u svom sastavu imaju apoteku.
Ta isntitucija je podnela i osam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 10 prijava za privredni prestup protiv 45 odgovornih lica u javnim preduzećima i privrednim društvima.
Krivične prijave podnete protiv gradonačelnika Požarevca Miodraga Milosavljevića, gradonačelnika Užica Jovana Markovića, gradonačelnika Vranja Miroljuba Stojčića, predsednika opštine Bački Petrovac Vladimira Turana, predsednika opštine Pirot Vladana Vasića, zatim protiv direktora Društvenog fonda za puteve opštine Pirot Miroslava Mančića, direktora predškolske ustanove Dečiji vrtić iz Užica Zorice Todorović i predsednika saveta Mesne zajednice „Ivanovo“ u Pančevu Josifa Vasilčina.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet je protiv ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića i bivših ministara kulture Predraga Markovića i Nebojše Bradića i bivšeg ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića.
Isti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet je i protiv sedam ambasadora Srbije u Belgiji Radomira Diklića, u Italiji Sande Rassković-Ivić, u Grčkoj Dragana Županjevca, u Francuskoj Dušana Batakovića, u Rusiji Jelice Kujak i Crnoj Gori Zorana Lutovca.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pokrenut je i protiv bivšeg direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Aleksnadra Vuksanovića i generalnih sekretara u Minisatrstvu spoljnih poslova Vladimira Ćurgusa i Mirjane Živković.
DRI je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i protiv bivših državnih sekretarki u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva Jasne Matić i Snežane Stojanović Plavšić, direktora Republičkog zavoda za informatiku i internet Damira Baralića, bivšeg direktora Uprave za veterinu Zorana Mićovića.
Isti zahtev DRI je podnela i protiv generalnog direktora Gradske čistoće Beograd Aleksandra Stamenkovića, direktora Elektrovojvodine Tihomira Simića, direktora Parka prirode „Mokra gora“ Emira Kusturice, generalnog direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, direktora GSP Beograd Milete Radojevića, direktora Termoelektrane i kopova Kostolac Dragana Jovanovića.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet je i protiv bivšeg direktora Agencije za osiguranje depozita Milorada Džambića i direktora Kontrole letenja Srbije i Crne Gore Nikole Stankova.
Protiv Stankova je podneta prijava i za privredni prestup, kao i protiv tri osobe u Kontroli – Borisa Broćića, Mirjane Branković i Vojisilava Okrajinova. Za privrendi prestup prijave su podnete i protiv v.d. direktora Agencije za osiguranje depozita Lidije Perović i Jelke Milošević, ssefa finansijskog odeljenja u Agenciji.
Zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka podneti su zbog nepoštovanja pojedinih odredbi Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o radu, Zakona o državnim službenicima, Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, Zakona o državnom premeru i katastru, Uredbe o budžetskom računovodstvu, Uredbe o kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima.
Prijave za privredne prestupe su podnete zbog nepoštovanja pojedinih odredbi Zakona o računovodstvu i reviziji, Zakona o privrednim društvima, Zakona o planiranju i izgradnji.
Krivične prijave podnete su zbog preuzimanja obaveza iznad iznosa odredjenih aproprijacijama koje su im odobrene za odredenu namenu u budžetskoj godini, što je krivično delo prema odredbama Krivičnog zakonika.
Sretenović je danas rekao da očekuje da sudovi brže i efikasnije sprovode postupke vezane za prijave DRI, kao i da su blage kazne po pravosnažanim presudama, zbog čega je zatražena izmena odgovarajućih zakona.
Spisak prijava koje je podnela DRI objavljen je na sajtu DRI www.dri.rs.