Sankcije EU protiv Rusije ugrožavaju poslovne interese Mađarske, izjavio je juče mađarski ministar privrede Mihalji Varga, javlja Portfolio.hu.
Branislav Bugarski, vršilac funkcije pokrajinskog sekretara za poljoprivredu pozvao je danas poljoprivrednike da se udružuju i da sami ulažu u svoje kapacitete, iako je to ravno naučnoj fantastici, navodi se u saopštenju NALED.
Postupajući u skladu sa zakonskim obavezama, Privredno društvo „EPS Snabdevanje“ pokrenulo je postupak prinudne naplate prema svim dužnicima iz kategorije domaćinstava koji imaju dug za utrošenu električnu energiju zaključno sa novembrom 2013. godine. Iako je bilo dovoljno vremena da se taj dug izmiri, i pored opomene oko 100.000 neplatiša nije izmirilo svoje obaveze, a nastali dug će biti naplaćen prinudnim putem, kaže se u saopštenju te kompanije.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) objavila je danas javni poziv za polaganje stručnog ispita za dobijanje licence za obavljanje poslova stečajnog upravnika, koji će se održati 25. oktobra 2014. godine u Beogradu.
Evropska komisija je povlačenje države iz medija i sprečavanje pretnji i nasilja nad novinarima uvrstila među prioritete u izveštaju sa skrininga Srbije o poglavlju 23 – Pravosuđe i osnovna prava. Skrininzi za to poglavlje su održani i izveštaj sačinjen pre donošenja novih medijskih zakona koji su stupili na snagu 13. avgusta i kojima se predvidja izlazak države iz medija i projektno finansiranje.
Ukupan uvoz hrane u Rusiju je u poslednjih dvanaest meseci iznosio 40 milijardi dolara. Najveće učešće u uvozu imaju: meso sa 6 milijardi, voće (kruške i jabuke) 6,1 milijarda, mlečni proizvodi 4 milijarde, povrće 3 milijarde, ribe i ljuskari 2,9 milijardi, industirjski preradjeni proizvodi za ishranu 1,7 miolijardi, i pića 3 milijarde prenosi Makroekonomija.org.
Izvoz Srbije u Rusiju istih proizvoda je u prethodnih godinu dana bio 245 miliona dolara ili 0,61% ukupnog ruskog uvoza.
Najviše je izvezeno sirovog voća, jabuke i kruške za 135 miliona dolara, ali je to samo 2,2% ruskog uvoza ove tarifne grupe. Jedino je jo vredno pomena povrće sa 15 miliona dolara i meso sa 8 miliona Tu su i mlečni proizvodi sa 23 miliona dolara. Ostale tarifne grupe nije vredno ni spominjati, jer su u ruskom uvozu na nivou statističke greške.
Kakvi su potencijali povećanja izvoza?
U svakom slučaju može doći do izvesnog povećanja kod nekih kategorija dobara ali spektakularnih promena ne može biti jer:
Nemoguće je da jedna mala zemlja sa uništenom i devastiranom poljoprivredom može u kratkom roku odgovoriti na zahteve tako velikog tržišta (u teroiji spoljne trgovine poznat odnos razmene male i velike zemlje);
Nemoguće je odgovoriti na povećane zahteve velike zemlje u kratkom roku jer glavni izvozni proizvod je na izmaku i čeka se nova berba (jabuke i kruške) nažalost prinosi su limitirani i ne podležu povećanju u kratkom roku (jedino povećanje zasada, traje 3-4 godine do punog roda)
Srbija je uništila katastrofalnim konceptom privatizacije velike poljoprivredne i prehrambene sisteme (prerada voća i povrća, sokova, kiselih programa i sl.)
Veliki prehrambeni sistemi (Dijamant, Vital, Imlek, poljoprivredni sistemi, šečerane i sl.) su davno u privatnim rukama i naravno da je odluka vlasnika kako će i gde svoje proizvode plasirati. Njih ni do sada nije ograničavalo ništa da povećavaju izvoz.
Postoji opravdana bojazan da u slučaju većih isporuka Rusiji u slučajevima ograničene ponude dodje do rasta domaćih cena hrane bar do nivoa izjednačavanja sa onim na ruskom tržištu (setimo se slučaja jagoda od pre godinu dana kada su na domaćim pijacama usred sezone bile 200 dinara jer su navodno ruski kupci otkupili svu našu sirotinju od prinosa po zagarantovanim cenama od 1,8 dolara.
Dakako da odluka predsednika Rusije nije ishitrena jer i sada Rusija već uveliko za svoje strateške proizvode (meso, mleko, voće, povrće ima strateške snabdevače van zemalja Evropske unije (Brazil Argenitna i Paragvaj za meso i ostale proizvode animalnog porekla, Turska, Ekvador, Južna Afrika, Novi Zeland, Egipat, Čile za voće, povrće, vina i sl.) Te zemlje su preko 70% u ruskom uvozu osnovnih prehrambenih proizvoda.
Prema tome potencijala ima ali oni zbog defektnosti našeg ekonomskog sistema ni izbliza ne mogu biti valorizovani. Ministar trgovine je rekao da su potencijali izvoza hrane u Rusiju 300 miliona dolara. To je beznačajno jer sada izvozimo 254 miliona.
Da li će ceh ovih potencijala platiti domaći potrošači kroz veće cene voća, mesa, preradjevina i sl. ostaje da se vidi u narednom periodu. Drugo je pitanje izvoznih cena odnosno isplativosti jer je uvozna cena svinjskog mesa u Rusiju u proseku 3,2 dolara, junetine 5,05 dolara, jabuka 0,58 dolara, krušaka 1,1 dolar po kg i sl. Ipak je domaće tržište eldorado…
|
|||
Poreska uprava Srbije utvrdila je nepravilnosti u evidentiranju prometa preko fiskalnih kasa u 2.128 slučajeva kontrole od početka godine do 9. avgusta, što je 25,7 odsto od ukupno 8.280 kontrola, saopštilo je danas Ministarstvo finansija. Najavljeno je da će za 648 obveznika biti izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Agencija za privatizaciju će u petak, 15. avgusta, na svojoj internet stranici www.priv.rs objaviti javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju 502 preduzeća sa zavisnim privrednim društvima, u skladu sa novim Zakonom privatizaciji, koji je danas stupio na snagu.
Vip je tokom prvih šest meseci ove godine ostvario ukupne prihode od 11.8 milijardi dinara što je porast po uporedivoj osnovi od 4.1% u odnosu na isti period 2013. godine. Tokom drugog tromesečja ove godine prihodi kompanije po uporedivoj osnovi porasli za 4.8% do iznosa od 6.1 milijardi dinara. Koristeći isto poređenje, šestomesečna dobit pre kamate, amortizacije i poreza (EBITDA) na kraju juna veća je za 4.3% i iznosi 3.6 milijardi dinara, dok je tokom drugog tromesečja zabeležena dobit od 1.8 milijardi dinara, 6.5% više u odnosu na prošlu godinu.