Skupština Srbije će danas na posebnoj sednici izabrati Dušana Vujovića dosadašnjeg ministra za privredu, na mesto ministra finansija. Ime novog ministra privrede još nije saopšteno. Kori Udovički za koju se u štampi tvrdilo da će preći na mestro ministra finansija izjavila je nedavno da je zadovoljna svojim mestom ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Grupa od 40 zaposlenih iz „Takovo osiguranja“ počela je danas štrajk gladju u prostorijama kompanije u centru Kragujevca zbog odluke Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad i pokretanju postupka likvidacije tog osiguravajućeg društva. Štrajk je počeo posle kraćeg mirnog protesta zaposlenih iz „Takova“ koji je održan ispred poslovne zgrade te kompanije. Većina žena došla je na protest u crnoj odeći, kao i vlasnik kompanije Dragan Jovović. Na protestu su bili i predstavnici gradske vlasti u Kragujevcu.
Sa protesta je upućeno pismo premijeru Srbije Aleksandru Vučiću s molbom da preispita odluku NBS zbog koje će bez posla odmah ostati oko 400 zaposlenih u „Takovo osiguranju“. U pismu se navodi da nije jasno zašto je pokrenut postupak likvidacije „Takovo osiguranja“ koje postoji 22 godine i po tržišnom učešću je bilo na četvrtom mestu u Srbiji.
NBS je 31. jula oduzela dozvolu za rad „Takovo osiguiranju“ i zabranila raspolaganje imovinom tog društva do otvaranja postupka likvidacije. Utvrđeno je da se finansijsko stanje „Takovo osiguranja“ nije popravilo, kao i da društvo nije izvršavalo mere koje je NBS nalagala u postupku nadzora nad poslovanjem. „Ukoliko se ovo daje kao obrazloženje za likvidaciju, onda je na teritoriji Srbije odavno trebalo da bude likvidirano još mnogo osiguravajućih društava“, istaknuto je u pismu zaposlenih u „Takovo osiguranju“.
Vlasnik „Takovo osiguranja“ Dragan Jovović je novinarima rekao da je odluka NBS „čudna i iznenadjujuća jer postoji mnogo društava s većim problemima i sa lošijim ekonomskim pokazateljima“. On je izrazio spremnost da se, kao najveći akcionar „Takovo osiguranja“, odrekne svog udela u ime države, kako bi radnici sačuvali posao.
„Odluka o likvidaciji je iznenadjujuća i čudna, tim pre što se dešava u trenutku kada su privode kraju intenzivni razgovori o prodaji ‘Takovo osiguranja’ velikoj nemačkoj osiguravajućoj kući“, rekao je Jovović.
Redosled davalaca lizinga po tržišnom učešću prema visini bilansne aktive se na kraju prvog tromesečja 2014. godine nije mnogo izmenio u odnosu na kraj 2013. godine. Hypo Alpe-Adria-Leasing d.o.o. Beograd je zadržao vodeću poziciju, uz smanjenje tržišnog učešća sa 14,8% na 14,3%, saopštila je Narodna banka Srbije na osnovu pokazatelja poslovanja za prvo tromesečje 2014. godine.
| Ruska Federacija najavila je od 1. avgusta zabranu uvoza voća i povrća iz Poljske, pa je znatno povećana tražnja ruskih uvoznika za tim proizvodima iz Srbije. | |
|
Privredena komora Srbije (PKS) je tim povodom pozvala domaće proizvođače prehrambenih proizvoda koji izvoze u Rusiju da, zbog povećane tražnje ruskih uvoznika, objedine ponudu i dostave je Komori ili predstavništvu u Moskvi, radi efikasnijeg plasmana na rusko tržište.
 Sveta Vasiljević, direktor predstavništva PKS u Moskvi istakao je da su velike količine, visok nivo kvaliteta proizvoda, kao i kontinuitet isporuke, neophodni za uspešan plasman prehrambenih proizvoda iz Srbije na rusko tržište. Vasiljević je ukazao i na neophodnost profesionalnog izbora poslovnih partnera u Rusiji, gde izvoznicima, predstavništvo PKS u Moskvi, može dati sugestije i preporuke.
„Sa naše strane moramo da održimo očekivani nivo kvaliteta i bolje pozicioniramo brend srpskog proizvoda. Apelujemo na proizvođače u Srbiji da obrate pažnju kome i pod kojim uslovima prodaju robu. Predstavništvo PKS u Moskvi pružiće pomoć u proveri kredibiliteta ruskih kupaca, a po potrebi, i u rešavanju administrativnih problema da bi se uspešno realizovao posao“, objasnio je Vasiljević.
Rusija uvodi zabranu uvoza proizvoda iz Poljske zbog velikog broja potvrđenih slučajeva prekomernog korišćenja pesticida i nitrata i nedozvoljenog nivoa sadržaja u proizvodu.
PKS je pripremila Informaciju o propisanim nivoima sredstava i apelovala na proizvođače iz Srbije da se upoznaju za obaveznim kvalitetom proizvoda.
Odluka o zabrani uvoza voća i povrća iz Poljske otvara mogućnost značajnijeg pozicioniranja srpskih proizvođača, koji kvalitetom i količinama mogu da preporuče proizvode za izvoz i u kontinuitetu plasiraju prehrambene proizvode na zahtevno tržište Ruske Federacije. Ukupan godišnji izvoz poljskog voća i povrća u Rusiju procenjen je na oko milijardu dolara. Poljska je najveći svetski izvoznik jabuka i prema procenama ruskih analitičara zabrana će prvenstveno da pogodi taj segment prehrambenih proizvoda. Od ukupnog izvoza poljskih jabuka, 60 odsto se izvozi na rusko tržište, što je u sezoni 2013-2014. iznosilo bezmalo 500.000 tona.
Proizvođači jabuka iz Srbije izvezli su u prvoj polovini 2014. godine 32,4 hiljade tona tog voća, 100 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
|
| Da bi se očuvali tradicionalni tokovi trgovine i nakon ulaska Hrvatske u EU, usvojen je Protokol kojim su predviđene nove kvote za izvoz i uvoz između Srbije i EU | |
| Danas, 1. avgusta, počinje primena Protokola o prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Protokol, koji je Srbija potpisala sa EU, usvojen je da bi se očuvali tradicionalni tokovi trgovine nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji i sadrži odrđeni broj koncesija iz sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA, koji je za Hrvatsku prestao da važi nakon sticanja punopravnog članstva u EU.Srbija je protokolom dobila nove, veće kvote za izvoz šarana, ribljih prerađevina, vina i šećera. S druge strane, Evropska unija je dobila kvote za izvoz u Srbiju: svinja, klaničnih proizvoda, mlečnih proizvoda, povrća, žitarica, ulja, šećera, soka, alkohola, šarana, duvana i cigareta. Kvote koje je Srbija odobrila predstavljaju tek 2,4 odsto uvoza iz Hrvatske.
Od 1. jula 2013. godine, kada je Hrvatska postala punopravna članica Evropske unije, trgovina između Republike Srbije i Hrvatske, do tada regulisana sporazumom CEFTA, počela je da se odvija prema odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, zaključenog između Srbije i EU. Članom 39 tog Sporazuma predviđena je mogućnost da se prilagode odredbe u vezi sa trgovinom između nove članice, u ovom slučaju je to Hrvatska, i države koja sa EU ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, u ovom slučaju je to Srbija. Uslovi da se u novim okolnostima očuvaju povlastice iz prthodnog sporazuma bili su da dve zemlje te povlastice zaista i koriste, kao i da su povlastice veće od onih koje daje SSP. Sve koncesije iz Protokola koji je danas stupio na snagu odobrene su na osnovu ostvarene međusobne trgovine između Srbije i Hrvatske, a biće dostupne i svim državama članicama EU, ne samo Hrvatskoj. Detalje o efektima Protokola o prilagođavanju SSP pogledaje OVDE. |
Regionalna grupacija „Agrokor“ je u prošloj godini ostvarila prihod od prodaje u visini od 30,1 milijarde kuna (oko 3,93 mlrd EUR) i dobit u iznosu od 34 miliona kuna (oko 4,451 mil EUR, pokazuju konsolidovani podaci o poslovanju. Prihod od prodaje veći je za 1,34% u odnosu na godinu ranije, dok je dobit dvostruko manja nego u 2012. godini, preneo je „Tportal.hr“.
Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela kompanija A.T. Kearney (A. T. Karni) u bankarskom sektoru u 2014. godini se ne očekuju brzi obrti. Iako ekonomski oporavak Evrope konačno počinje, banke oklevaju da se upuste u velike promene. Uspešno će poslovati one poslovne banke koje budu imale pametne strategije u vitalnim oblastima – distribuciji, digitalizacii i ekonomičnosti.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila je u drugom kvartalu ove godine 20,3 odsto od ukupnog broja aktivnih stanovnika (zaposleni i nezaposleni) i manja je za 0,5 procenata u odnosu na prethodno tromesečje, saopštio je na osnovu Ankete o radnoj snazi, Republički zavod za statistiku. Od toga se 19,5 odsto odnosi na mušku i 21,3 odsto na žensku populaciju.
Stopa nezaposlenosti u Beogradskom regionu iznosila je 18,3 odsto, a u Regionu Vojvodine 21,6. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa nezaposlenosti iznosila je 18,3 procenta, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije iznosila 23,3 odsto.
Stopa zaposlenosti, koja predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina, u drugom kvartalu iznosila je 39,5 odsto, pri čemu je zaposlenost muškaraca bila 46,7 a žena 32,8 odsto.
Najveća stopa zaposlenosti bila je regionu Šumadije i Zapadne Srbije 42,1 odsto, a zatim u Vojvodini 39,4 odsto. U Beogradskom regionu, ta stopa iznosila je 38,9 odsto, a u regionu Južne i Istočne Srbije 36,8.
Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu manja je za 0,5 procenata u odnosu na prvi kvartal, kada je bila 20,8 odsto, dok stopa zaposlenosti beleži porast od 1,1 procentni poen, jer je u prvom tromesečjui iznosila 38,4 odsto.
Stopa neformalne zaposlenosti u drugom kvartalu 2014. veća je za 0,7 procentnih poena, odosno porasla je sa 20,5 na 21,2 odsto.
Tu stopu predstavlja broj lica koja rade bez formalnog ugovora o radu u ukupnom broju zaposlenih. Ta kategorija obuhvata zaposlene u neregistrovanoj ili registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i penzionog osiguranja, kao i neplaćene pomažuće članove domaćinstva.
Radnu snagu (aktivno stanovništvo) čine sva lica koja rade, makar jedan sat sedmično, ili aktivno traže posao sa ciljem sticanja sredstava za život.
Anketa je sprovedena u drugoim kvartalu na uzorku od oko 10.000 domaćinstava, a prikupljeni su podaci o demografskim obeležjima za sva anketirana lica, kojih je bilo više od 23.000. Podaci o radnoj aktivnosti prikupljeni su za 20.481 lice.
Tokom prvog kvartala 2014. godine, došlo je do blagog rasta iznosa bruto problematičnih kredita, koji na kraju prvog kvartala 2014. godine iznose 403,4 mlrd dinara, odnosno 2,0% više nego na kraju četvrtog kvartala 2013. godine. Kod dominantne kategorije – sektora privrede (privredna društva i javna preduzeća) dolazi do blagog povećanja pokazatelja NPL-a delimično i pod uticajem pada kreditne aktivnosti , koji je sada 26,5%. Sektor stanovništva je znatno ispod proseka NPL-a i tokom T1 2014. godine je ostao na relativno bezbednom nivou od 9,6%, piše u izveštaju NBS o poslovanju banaka za prvi kvartal ove godine.
Ostali sektori koji uključuju i lica u stečaju osim banaka i dalje iskazuje najviši nivo problematičnih kredita sa NPL pokazateljem na nivou od 35,4%. Aktivnosti banaka po osnovu ustupanja dospelih potraživanja licima van finansijskog sektora tokom T1 2014.godine rezultirale su izmeštanjem dodatnih 3,6 mlrd dinara – po isključenju međubankarskih prenosa.
Sposobnost bankarskog sektora da apsorbuje potencijalne rizike po osnovu trenutnog nivoa NPL-a je i tokom T1 2014. godine ostala na izuzetno stabilnom nivou. Na kraju T1 2014. godine nivo bruto problematičnih kredita pokriven je regulatornim rezervisanjima za bilansne izloženosti u iznosu 114,3%, a računovodstvenim ispravkama vrednosti po MRS-
ima 55,2%.
Na tromesečnom nivou nije došlo do značajne promene nivoa bruto problematičnih kredita privrednih društava (u nominalnom iznosu povećani su za 2,6%). Ukupno posmatrano, nivo bruto NPL privrednih društava je za 6,2 mlrd dinara veći u odnosu na kraj
godine, s tim što treba imati u vidu izmeštanje dela NPL-a do kojeg je došlo oduzimanjem dozvole za rad Univerzal banci A.D. Beograd tokom januara 2014. godine.
Privredna grana građevinarstvo, koja čini 9,8% ukupne bruto kreditne aktivnosti privrednih društava, odnosno 17,8% ukupnog NPL-a, iskazuje daleko najviši nivo pokazatelja NPL-a od 53,4%.
Dominantne privredne grane – prerađivačka industrija i trgovina na veliko i malo, sa učešćem od preko 66,4% ukupne kreditne aktivnosti prema privrednim društvima,doprinose ukupnom bruto NPL-u privrednih društava sa 63,0% (T4 2013. godine je iznosio 61,3%).
Problematični krediti fizičkih lica
Problematični krediti fizičkih lica iskazuju nivo značajno ispod proseka ukupnog portfolija i na kraju T1 2014. godine imaju bruto NPL pokazatelj od 10,95%. Dominantan udeo u ukupnom NPL-u fizičkih lica nastaje po osnovu kredita za stambenu izgradnju koji na kraju T1 2014. godine doprinose ukupnom NPL-u fizičkih lica sa 29,8%, uz udeo od 47,2% u ukupnoj bruto kreditnoj aktivnosti fizičkim licima.
Uz dominantan udeo kategorije kredita za stambenu izgradnju u ukupnom NPL-u fizičkih lica, značajan doprinos imaju i gotovinski krediti, koji učestvuju sa 25,7%, pa je kumulativno učešće ove dve najveće kategorije u ukupnim NPL kreditima fizičkih lica 55,6%, dok je učešće ove dve kategorije u ukupnoj bruto kreditnoj aktivnosti prema fizičkim licima 73,1%
Prema preliminarnoj oceni Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji pad BDP-a u drugom tromesečju iznosi 1,1%.
Industrijska proizvodnja je u junu, prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, opala za 3,0%, a u odnosu na isti mesec prethodne godine za 9,2%. Posmatrano prema strukturi ukupne industrije, u sektoru prerađivačke industrije zabeležen je međugodišnji pad od 2,7%, a u sektorima rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom međugodišnji pad od 17,0% i 34,8%, respektivno. Nepovoljna kretanja u industrijskoj proizvodnji u najvećoj meri su posledica poplava.
Prerađivačka industrija je, prema desezoniranim podacima, u junu opala za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje motornih vozila i proizvoda od metala, a pozitivan od proizvodnje hrane i pića.
Međugodišnje posmatrano, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo u junu je bio realno viši za 4,6%.
Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu je zabeležen pad izvoza robe u evrima u odnosu na prethodni mesec od 3,2% i pad uvoza od 1,2%. Međugodišnje posmatrano, u junu je robni izvoz, izražen u evrima, povećan za 2,1%, a uvoz za 4,6%.