Skupština Srbije će danas na posebnoj sednici izabrati Dušana Vujovića dosadašnjeg ministra za privredu, na mesto ministra finansija. Ime novog ministra privrede još nije saopšteno. Kori Udovički za koju se u štampi tvrdilo da će preći na mestro ministra finansija izjavila je nedavno da je zadovoljna svojim mestom ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Grupa od 40 zaposlenih iz „Takovo osiguranja“ počela je danas štrajk gladju u prostorijama kompanije u centru Kragujevca zbog odluke Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad i pokretanju postupka likvidacije tog osiguravajućeg društva. Štrajk je počeo posle kraćeg mirnog protesta zaposlenih iz „Takova“ koji je održan ispred poslovne zgrade te kompanije. Većina žena došla je na protest u crnoj odeći, kao i vlasnik kompanije Dragan Jovović. Na protestu su bili i predstavnici gradske vlasti u Kragujevcu.
Sa protesta je upućeno pismo premijeru Srbije Aleksandru Vučiću s molbom da preispita odluku NBS zbog koje će bez posla odmah ostati oko 400 zaposlenih u „Takovo osiguranju“. U pismu se navodi da nije jasno zašto je pokrenut postupak likvidacije „Takovo osiguranja“ koje postoji 22 godine i po tržišnom učešću je bilo na četvrtom mestu u Srbiji.
NBS je 31. jula oduzela dozvolu za rad „Takovo osiguiranju“ i zabranila raspolaganje imovinom tog društva do otvaranja postupka likvidacije. Utvrđeno je da se finansijsko stanje „Takovo osiguranja“ nije popravilo, kao i da društvo nije izvršavalo mere koje je NBS nalagala u postupku nadzora nad poslovanjem. „Ukoliko se ovo daje kao obrazloženje za likvidaciju, onda je na teritoriji Srbije odavno trebalo da bude likvidirano još mnogo osiguravajućih društava“, istaknuto je u pismu zaposlenih u „Takovo osiguranju“.
Vlasnik „Takovo osiguranja“ Dragan Jovović je novinarima rekao da je odluka NBS „čudna i iznenadjujuća jer postoji mnogo društava s većim problemima i sa lošijim ekonomskim pokazateljima“. On je izrazio spremnost da se, kao najveći akcionar „Takovo osiguranja“, odrekne svog udela u ime države, kako bi radnici sačuvali posao.
„Odluka o likvidaciji je iznenadjujuća i čudna, tim pre što se dešava u trenutku kada su privode kraju intenzivni razgovori o prodaji ‘Takovo osiguranja’ velikoj nemačkoj osiguravajućoj kući“, rekao je Jovović.
Redosled davalaca lizinga po tržišnom učešću prema visini bilansne aktive se na kraju prvog tromesečja 2014. godine nije mnogo izmenio u odnosu na kraj 2013. godine. Hypo Alpe-Adria-Leasing d.o.o. Beograd je zadržao vodeću poziciju, uz smanjenje tržišnog učešća sa 14,8% na 14,3%, saopštila je Narodna banka Srbije na osnovu pokazatelja poslovanja za prvo tromesečje 2014. godine.
| Ruska Federacija najavila je od 1. avgusta zabranu uvoza voća i povrća iz Poljske, pa je znatno povećana tražnja ruskih uvoznika za tim proizvodima iz Srbije. | |
|
Privredena komora Srbije (PKS) je tim povodom pozvala domaće proizvođače prehrambenih proizvoda koji izvoze u Rusiju da, zbog povećane tražnje ruskih uvoznika, objedine ponudu i dostave je Komori ili predstavništvu u Moskvi, radi efikasnijeg plasmana na rusko tržište.
 Sveta Vasiljević, direktor predstavništva PKS u Moskvi istakao je da su velike količine, visok nivo kvaliteta proizvoda, kao i kontinuitet isporuke, neophodni za uspešan plasman prehrambenih proizvoda iz Srbije na rusko tržište. Vasiljević je ukazao i na neophodnost profesionalnog izbora poslovnih partnera u Rusiji, gde izvoznicima, predstavništvo PKS u Moskvi, može dati sugestije i preporuke.
„Sa naše strane moramo da održimo očekivani nivo kvaliteta i bolje pozicioniramo brend srpskog proizvoda. Apelujemo na proizvođače u Srbiji da obrate pažnju kome i pod kojim uslovima prodaju robu. Predstavništvo PKS u Moskvi pružiće pomoć u proveri kredibiliteta ruskih kupaca, a po potrebi, i u rešavanju administrativnih problema da bi se uspešno realizovao posao“, objasnio je Vasiljević.
Rusija uvodi zabranu uvoza proizvoda iz Poljske zbog velikog broja potvrđenih slučajeva prekomernog korišćenja pesticida i nitrata i nedozvoljenog nivoa sadržaja u proizvodu.
PKS je pripremila Informaciju o propisanim nivoima sredstava i apelovala na proizvođače iz Srbije da se upoznaju za obaveznim kvalitetom proizvoda.
Odluka o zabrani uvoza voća i povrća iz Poljske otvara mogućnost značajnijeg pozicioniranja srpskih proizvođača, koji kvalitetom i količinama mogu da preporuče proizvode za izvoz i u kontinuitetu plasiraju prehrambene proizvode na zahtevno tržište Ruske Federacije. Ukupan godišnji izvoz poljskog voća i povrća u Rusiju procenjen je na oko milijardu dolara. Poljska je najveći svetski izvoznik jabuka i prema procenama ruskih analitičara zabrana će prvenstveno da pogodi taj segment prehrambenih proizvoda. Od ukupnog izvoza poljskih jabuka, 60 odsto se izvozi na rusko tržište, što je u sezoni 2013-2014. iznosilo bezmalo 500.000 tona.
Proizvođači jabuka iz Srbije izvezli su u prvoj polovini 2014. godine 32,4 hiljade tona tog voća, 100 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
|
| Da bi se očuvali tradicionalni tokovi trgovine i nakon ulaska Hrvatske u EU, usvojen je Protokol kojim su predviđene nove kvote za izvoz i uvoz između Srbije i EU | |
| Danas, 1. avgusta, počinje primena Protokola o prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Protokol, koji je Srbija potpisala sa EU, usvojen je da bi se očuvali tradicionalni tokovi trgovine nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji i sadrži odrđeni broj koncesija iz sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA, koji je za Hrvatsku prestao da važi nakon sticanja punopravnog članstva u EU.Srbija je protokolom dobila nove, veće kvote za izvoz šarana, ribljih prerađevina, vina i šećera. S druge strane, Evropska unija je dobila kvote za izvoz u Srbiju: svinja, klaničnih proizvoda, mlečnih proizvoda, povrća, žitarica, ulja, šećera, soka, alkohola, šarana, duvana i cigareta. Kvote koje je Srbija odobrila predstavljaju tek 2,4 odsto uvoza iz Hrvatske.
Od 1. jula 2013. godine, kada je Hrvatska postala punopravna članica Evropske unije, trgovina između Republike Srbije i Hrvatske, do tada regulisana sporazumom CEFTA, počela je da se odvija prema odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, zaključenog između Srbije i EU. Članom 39 tog Sporazuma predviđena je mogućnost da se prilagode odredbe u vezi sa trgovinom između nove članice, u ovom slučaju je to Hrvatska, i države koja sa EU ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, u ovom slučaju je to Srbija. Uslovi da se u novim okolnostima očuvaju povlastice iz prthodnog sporazuma bili su da dve zemlje te povlastice zaista i koriste, kao i da su povlastice veće od onih koje daje SSP. Sve koncesije iz Protokola koji je danas stupio na snagu odobrene su na osnovu ostvarene međusobne trgovine između Srbije i Hrvatske, a biće dostupne i svim državama članicama EU, ne samo Hrvatskoj. Detalje o efektima Protokola o prilagođavanju SSP pogledaje OVDE. |
United Grupa, u čijem sastavu posluje vodeći srpski kablovski operator SBB, postigla je dogovor o preuzimanju većinskog paketa akcija u crnogorskom kablovskom operateru BBM. Ovom kupovinom kompanija je najavila ulazak na tržište Crne Gore na kome ima ambiciozne planove i nastavila da realizuje planove za širenje poslovanja u regionu, navodi se u saopštenju te kompanije.
Erste grupa zabeležila je u prvoj polovini godine neto gubitak od 929,7 miliona evra. „U datom okviru, razvoj kvaliteta našeg kreditnog portfolija je zadovoljavajući. Pokazuje kontinuiranu tendenciju poboljšanja. Što se tiče stres testa, naročito je izražen pozitivni razvoj odnosa osnovnog kapitala: uprkos gubitku porastao je na 11,7%, uzimajući u obzir i direktne i indirektne troškove po Bazelu III“, izjavio je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Group Bank AG, na predstavljanju rezultata za prvi kvartal 2014. godine.
U Srbiji i Sloveniji udeo ruskih turista u ukupnim noćenjima stranaca u prva četiri meseca ove godine raste. U Sloveniji je broj ruskih turista porastao na 7,1% (bio je 6,4% u periodu januar-april 2013), a u Srbiji na 7,6% (bio je 6,1% u periodu januar-maj 2013 godine), prenosi Makroekonomija.org.
Regionalna grupacija „Agrokor“ je u prošloj godini ostvarila prihod od prodaje u visini od 30,1 milijarde kuna (oko 3,93 mlrd EUR) i dobit u iznosu od 34 miliona kuna (oko 4,451 mil EUR, pokazuju konsolidovani podaci o poslovanju. Prihod od prodaje veći je za 1,34% u odnosu na godinu ranije, dok je dobit dvostruko manja nego u 2012. godini, preneo je „Tportal.hr“.
Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela kompanija A.T. Kearney (A. T. Karni) u bankarskom sektoru u 2014. godini se ne očekuju brzi obrti. Iako ekonomski oporavak Evrope konačno počinje, banke oklevaju da se upuste u velike promene. Uspešno će poslovati one poslovne banke koje budu imale pametne strategije u vitalnim oblastima – distribuciji, digitalizacii i ekonomičnosti.