Od ukupno 121.000 preduzeća i oko 224.000 preduzetnika u Srbiji, u opštinama koje je zadesila nezapamćena elementarna nepogoda nalazi se oko 11.500 preduzeća i 26.000 preduzetničkih radnji, što je približno 11 procenata svih registrovanih privrednih subjekata u zemlji, prenosi E kapija.
Najviše firmi je iz sektora trgovine, poljoprivredno-prehrambene industrije i građevinarstva, pokazuju prvi podaci Kriznog štaba Privredne komore Srbije (PKS), koji je u stalnom zasedanju i koordinaciji sa Ministarstvom privrede od uvođenja vanredne situacije. Prema istom izvoru, najveću materijalnu štetu u katastrofalnim poplavama u Srbiji pretrpele su poljoprivreda i infrastruktura – saobraćajna, energetska, kao i vodoprivredni objekti.
Koliko su katastrofalne posledice po srpsku privredu, znaće se tek po povlačenju vode, potvrdila je juče ministarka uprave i lokalne samouprave Kori Udovički i poručila ugroženima od poplava da nisu prepušteni sami sebi i da će komisije za utvrđivanje štete da krenu na teren čim se za to steknu uslovi.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskih materijala i stambenu privredu u Privrednoj komori Srbije Viktor Kobjerski u razgovoru za „eKapiju“ kaže da je posle poplava osnovno obezbediti infrstrukturu odnosno puteve i kanalizaciju, pa potom kuće, zgrade i proizvodne hale.
– Novonastale probleme trebalo bi rešavati u velikom zamahu. Moraju da se što pre oforme timovi da bi se videlo kolika je šteta. Prvo bi trebalo snimiti postojeće stanje, da se država opredeli za prioritete. Trebalo bi videti koliko stanova i kuća može da se useli i da se pomogne ljudima u saniranju šteta. Biće nam potrebna pomoć stranih država jer Srbija ne može samostalno da sanira posledice ovolikih poplava – ocenjuje Kobjerski.
On napominje da građani ne bi trebalo da ulaze u kuće i stanove pre provere stručnjaka koji će da proceni bezbednost objekta.
– Voda je verovatno oštetila dosta objekata. Takođe, u terenu koji je poplavljen mogu da nastanu velike rupe od vode koje se na prvi pogled ne vide jer su prekrivene tankim slojem zemlje. Građani treba da budu veoma obazrivi.
Kobjerski ističe da bi svaki region trebalo da ima svoju građevinsku operativu, koja je velika pomoć u situacijama obnavljanja zemlje.
– Došli smo do toga da su građevinske firme u kolapsu jer se nije obratila pažnja na njih i koliko su one potrebne društvu. Firme nisu mogle da naplate svoja potraživanja, imaju velike kredite i sada su u velikim problemima. Država mora da brine o tim firmama i da im pomogne da opstanu. Sada će te firme, nadamo se uz pomoć države, da učestvuju u sanaciji i izgradnji – objašnjava naš sagovornik.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore, rekao je E kapiji da je najbolje da se odmah krene u sanaciju infrastrukture.
– Naša komora je već zasedala i napisala predlog za akciju. Nema ništa od priča, okruglih stolova i samopromocije već esnaf da se organizuje. Operativa i stručnjaci odmah treba da deluju, nema vremena za bilo kakve procedure, tendere, projektovanje – ističe Rodić.
On navodi da bi trebalo da se okupe lokalna vodoprivredna preduzeća, „Srbijavode“, „Vojvodinavode“, „Energoprojekt“, „Planum“, „Mostogradnja“, „Putevi Užice“, i da naprave plan delovanja.
Rodić napominje da su veliki problem klizišta, koja nisu zahvatila samo stambene objekte već i puteve i mostove.
