Krediti stanovništvu i mikro klijentima uvećani su u prvom kvartalu 2014. godine za 1,1% u odnosu na kraj 2013. godine i iznose 26,8 milijardi dinara, dok su depoziti stanovništva i mikro klijenata uvećani za 2,6% na 33 milijarde dinara, saopštila je Erste bank a.d. Novi Sad.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – mart 2014. godine iznosila je 8451,1 miliona dolara i porasla za 11,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Izraženo u evrima, tromesečni skor je 6167,3 miliona evra – što je porast od 7,4% u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Tek su prošli jedni neradni dani (za Uskrs) a nastupaju drugi (sa vikendom četiri dana prvomajskih praznika), ali broj ljudi u Srbiji koji može sa sigurnošću da računa da tih dana zaista neće ni raditi zapravo je sve manji.
U prva dva meseca 2014 godine u Srbiji je registrovano 231.844 noćenja stranaca, što je za 7,6% više nego u istom periodu 2013 godine. Dolasci stranaca u Srbiju su jedna od retkih ekonomskih statistika koja ima stalni rast, pa ako se do kraja godine nastavi trend iz prva dva meseca može se očekivati da će biti oko 2 miliona i 140 hiljada registrovanih noćenja stranaca, a što će biti za oko 150 hiljada više nego u 2013 godini. Ako pomnožimo 150 hiljada noćenja sa cenom noćenja i ostalom potrošnjom, recimo sa 200 evra ukupno, dolazimo do rasta deviznog priliva u Srbiju od 30 miliona evra. U prošloj godini je registrovano 792 miliona evra priliva pri 1,98 miliona noćenja ili po 398 evra po noćenju, prenosi sajt Makroekonomija.org.
Kompanija Rakita Exploration, ogranak kompanije Freeport-McMoRan predstavila je danas Info centar u ulici Moše Pijade 28/1 u Boru gde će građani Bora i okoline moći na jednom mestu da se informišu o fazama razvoja projekta „Chukaru Peki“, rezultatima istraživanja u Borskom basenu i planovima kompanije.
„Projekat „Chukaru Peki“ je još uvek u ranoj fazi istraživanja, ali su početni rezultati ohrabrujući. Ipak pre odluke o eksploataciji rude, potreban je još značajan niz pozitivih rezultata. S obzirom da će istraživanja potencijala za rudarenje u Boru trajati duži niz godina, nadamo se da ćemo otvaranjem Info centra, uspostaviti kvalitetnu komunikaciju sa građanima i institucijama, a rezultate istraživanja učiniti lako dostupnim i transparentnim,“ istakao je Dejan Koželj, direktor kompanije Rakita Exploration.
Od kraja 2012. godine, izbušeno je oko 10.000 metara sa ohrabrujućim početnim rezultatima, a od kraja 2013. godine, kompanija je izbušila više od 27.800 metara kako bi definisala glavne karakteristike novootkrivene mineralizacije. Dalje bušenje, koje dostiže dubinu od nekoliko hiljada metara, planirano je za 2014. godinu da bi se utvrdila procenjena veličina potencijalnog rudnog tela i definisao srednji sadržaj bakra i zlata.
Projekat „Chukaru Peki“ u vlasništvu je kompanije Rakita Exploration d.o.o. koja je ogranak kompanije Freeport-McMoRan sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, jedne od najvećih globalnih kompanije za istraživanje i iskopavanje ruda. Osim u okolini Bora, istraživanja i iskopavanja trenutno se vrše i na lokacijama širom sveta: Severnoj i Južnoj Americi, Indoneziji, Africi i u Evropi.
Info centar će biti otvoren od 05. maja, od ponedeljka do petka, osim praznicima, od 9 sati ujutro do 1 popodne i od 5 popodne do 9 uveče.
Prosečna zarada isplaćena u martu 2014. godine iznosi 59.782 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u februaru 2014. godine nominalno je manja za 1,7% i realno je manja za 1,4% saopštio je danas republički zavod za statistiku.
Domaće medije još uvek potresa (post)izborna groznica i svakog dana pojavljuju se novi naslovi i nagađanja o sastavu buduće Vlade Srbije. Samim tim, i reč ministri pojavljivala se mnogo više od nekih prethodnih unosa u našoj rubrici.
Pre dve godine, još uvek aktuelna Vlada Srbije zvanično je formirana 27. jula, odnosno nešto više od dva meseca nakon održavanja parlamentarnih izbora. Sve su šanse da ćemo 2014, zahvaljujući ubedljivoj pobedi naprednjaka na izborima, novu vladu dobiti u nešto kraćem roku. Međutim, to ne znači da u međuperiodu, sivoj zoni rada tehničke vlade i cenjkanja za nova ministarska mesta, neće doći do novih troškova za državni budžet. Ekonomista Stojan Stamenković je 2012. godine procenio da je svaki dan bez Vlade Srbiju koštao i do 50 miliona evra njenih državnih rezervi.
Prema poslednjim najavama, novi mandatar Aleksandar Vučić, koji će danas i zvanično preuzeti dužnost od predsednika države Tomsilava Nikolića, pre prvomajskih praznika predstaviće javnosti novu vladu, za koju se zna da će osim nekoliko eksperata-nestranačkih ličnosti (Kori Udovički, Ivan Tasovac, Lazar Krstić…) u sebi imati i predstavnike Stranke vojvođanskih Mađara i to na mestima državnih sekretara. U Vladu će gotovo sigurno ući i dosadašnji premijer Ivica Dačić, i to po cenu odustanka Tadićeve Nove demokratske stranke u raspodeli ministarskih mesta. Za Dačića se pre nedelju dana govorilo da će dobiti mesto potpredsednika Vlade ili ministra inostranih poslova, ali svežiji naslovi u medijima sugerišu i/ili resore prosvete i zdravlja.
Sastav nove Vlade bitan je i za nastavak pregovora sa Prištinom, čiji poslednji „nastavak“ se desio još 31. marta. Visoka predstavnica Evropske komisije za bezbednost Ketrin Ešton je najavila da će poslednjih dana aprila posetiti Beograd i razgovarati sa novim predstavnicima srpske Vlade, pa se i ta informacija uzima kao ozbiljan indikator da ćemo pre 1. maja imati popunjena sva ministarska mesta. Do tada, naravno, nije isključeno da će se desiti još neke iznenađujuće kadrovske ili koalicione promene, kao ni da će buduća Vlada imati više od 17 resora, odnosno najmanje u novijoj srpskoj istoriji — koliko je prethodno najavio Aleksandar Vučić.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Nove elektrane na ugalj u zemljama na putu ka EU mogu prekoračiti odredbe o zagađenju ako se budu gradile prema objavljenim planovima, upozorila je savetodavna pravna firma iz EU. Odredbe evropskog zakona o industrijskoj emisiji verovatno će prekršiti termoelektrane „Kolubara B“ u Srbiji, „Pljevlja II“ u Crnoj Gori i „Tuzla 7“, „Stanari“ i „Banovići“ u Bosni i Hercegovini (BiH), preneo je portal Euraktiv.
Organizatori konferencije TECHNOBANK 2014 dodelili su nagradu za najbolju bankarsku tehnologiju Erste Banci, za funkcionalnost „Slikaj i plati“ koja je deo Erste mBanking aplikacije za pametne telefone.
„Slikaj i plati“ omogućava plaćanje računa pomoću kamere mobilnog telefona. Za uplatu je potrebno svega par jednostavnih komandi u aplikaciji: fotografisanje računa, potvrda slanja i potvrda transakcije. Na ovaj način se može platiti bilo koji račun (struja, telefon, komunalije, itd.).
mBanking aplikacija Erste Banke dostupna je korisnicima Android i iOS uređaja. Tokom prva tri meseca od njenog lansiranja, korišćenjem funkcionalnosti „Slikaj i plati“ plaćeno je blizu 3.000 računa, ukupnog iznosa 7 miliona dinara.
„Ponosni smo što smo klijentima omogućili ovakvu revoluciju u načinu plaćanja“, izjavila je povodom nagrade Aleksandra Ognjanović, direktorka Direkcije za razvoj poslova sa stanovništvom. „Iako su korisnici na Google Play Erste mBanking ocenili prosečnom ocenom od 4,61, što je veoma visoko za jednu finansijsku aplikaciju, mi planiramo da je i dalje unapređujemo“, dodala je Ognjanović.
Osim opcije „Slikaj i plati“, Erste mBanking aplikacija ima brojne druge funkcionalnosti: sva plaćanja, detaljne preglede tekućih, kreditnih i štednih računa, ugovaranje i ažuriranje trajnih naloga, ugovaranje dodatnih usluga poput SMS servisa i Kusur štednje, menjačke poslove, preglede plaćanja, slanje poruka banci. Tu su i pretraživač filijala i bankomata sa navigacijom, kursna lista, kalkulator za izračunavanje najboljeg modela štednje, povezivanje sa bankom na društvenim mrežama i druge opcije.
Nagrada je Erste Banci dodeljena tokom upravo završene 14. konferencije i izložbe bankarskih tehnologija TECHNOBANK u Beogradu
Grupacija domaćih proizvođača lekova Privredne komore Srbije (PKS) zatražila je da se ukine novi Pravilnik o lekovima koji se izdaju na recept, jer će uništiti domaću proizvodnju lekova.