Privrede evrozone nastavljajau da tonu – nemački privredni rast od 0,1 odsto u protekla tri meseca, uz Francusku recesiju, prema podacima EU Eurostata ne obećavaju nikakv skori rast. Smanjenje privrednog rasta evrozone u prva tri meseca 2013 za 0,2 posto znači da je evrozona sada u recesiji godinu i po dana, što je najduže razdoblje od 1995, od kada je Eurostat počeo prikupljanje podataka.
Odluka slovenačke vlade da na prodaju između ostalih ponudi aviokompaniju Adrija Airways i Telekom Slovenije neće imati uticaja na srpske pregovore oko prodaje nacionalne aviokompanije JAT i eventualne prodaje Telekoma Srbija, smatra ekonomista Aeksandar Stevanović. U izjavi za B&F Stevanović kaže da “Sloveniju ne treba uzimati kao reper jer je kod njih konačno došao na naplatu njihov loš model tranzicije koji je je godinama hvaljen u Srbiji. Oni su u kučinama iz kojih će se jako teško otpetljati, pa će shodno tome i dobijati i ponude”.
Preduzeće „SEE Business Embassies“ koju su prošle godine zajednički osnovali austrijske kompanije „Bena“ i konsultantska kuća „Ecovis ConFidas“, vodiće ubuduće Konstantin Varendorff koji je naimenovan na mesto generalnog direktora, dok je na mesto izvršnog direktora ove kompanije, koja će ubuduće biti zadužena za prodaju, marketing i event menadžment, imenovana Marina Antić.
Novi generalni direktor Sojaproteina je od 1. maja 2013. godine, Džejms P. King (James P. King) a Branislava Pavlović, koja je poslednjih osam godina uspešno vodila kompaniju, pridružiće se timu visokog menadžmenta Victoria Group, na poziciji direktora pravnih poslova, saopštila je ta kompanija.
Srbija je ove godine prvi put učestvovala u istraživanju o rasprostranjenosti prevara, mita i korupcije koje je Ernst & Young sproveo u 36 zemalja Evrope, Bliskog Istoka, Indije i Afrike – “EMEIA Fraud Survey, Navigating today’s complex business risks”. U istraživanju je ukupno učestvovalo 3,459 ispitanika od čega više od 100 iz Srbije.
Slovenijа je u četvrtak uspešno prodala $ 3,5 milijаrdi državnih obveznicа a investitori nisu uopšte reagovali na Mudizovu odluku da spusti rejting Slovenije na „džank“. Prodаjа obveznicа je prvobitno odložena posle odluke Mudis da snizi kreditni rejting Slovenije zа dvа podeokа u utorаk, tvrdeći dа pogoršаnje držаvnih finаnsija i troškovi čišćenja bаnkаrskog sektora povećаvaju šаnse da će ova zemlja zatražiti međunarodnu pomoć.
Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO pokrenula je inicijativu za izjednačavanje poreskog tretmana biomase i energenata dobijenih od biomase, u skladu sa poreskom stopom ostalih energenata. Ovaj najveći resurs obnovljivih izvora energije u Srbiji danas se oporezuje stopom višom poreskom stopom od 20% i kod nas nedovoljno koristi. “Ovo je izuzetno zanimljivo i važno pitanje za energetsku stabilnost zemlje i njen održivi razvoj pa bi stoga ono trebalo biti i pažljivo rešavano”, kaže Igor Lončarević, partner i rukovodilac Poresko pravnog odeljenja, KPMG Srbija za B&F.
Minimalna nadnica trebalo bi da je 21.72 dolara, ako bi ova išla u korak sa povećanjem produktivnosti radnika
Obamin poziv da se minimalne nadnice povećaju na devet dolara po satu bio je jedan od njegovih značajnijih predloga koje je u utorak uveče izneo u svom obraćanju naciji. Ali, devet dolara po satu još je uvek daleko od onoga što radnici zaslužuju, otkriva jedna prošlogodišnja studija.
U 2012. godini minimalna zarada trebalo je da bude 21.72 dolara – da je zaista i išla u korak sa stopom povećanja produktivnosti radnika, navodi se u studiji Centra za ekonomska i politička istraživanja. I dok je tehnološki napredak povećao količinu robe i usluga koje se mogu proizvesti u zadatom vremenu, plate su ostale relativno nepromenjene, ističe se u ovoj studiji.
Čak i da je minimalna nadnica prosto išla u korak s inflacijom iz kasnih 60-ih – perioda kada je “minimalac’ dostigao vrhunac svoje realne vrednosti – radnici s minimalnim nadnicama trebalo bi da zarađuju najmanje 10.52 dolara po satu. U periodu između završetka Drugog svetskog rata i kraja 1960-ih, produktivnost i plate rasli su stalno i stabilno. Međutim, od trenutka kada je minimalna nadnica dostigla svoj vrhunac – tokom 1968. godine – povećanje produktivnosti počelo je da konstantno nadmašuje rast “minimalaca”.
Trenutna minimalna zarada po satu iznosi 7.25 dolara. Studija koju je 2011. godine uradio.Javni institut za istraživanje religije pokazuje da više od 66 odsto anketiranih Amerikanaca podržava podizanje ove cifre na 10 dolara. Federalni “minimalac” je poslednji put povećan 2009, pre četiri godine. Na osnovu aktuelnih podataka za 31 američku državu, radnik koji prima federalnu minimalnu nadnicu ima godišnji prihod od oko 15. 000 dolara – ako je u pitanju 40-tosatna radna nedelja
Caroline Fairchild, Huffington Post
Kao nezavisni organ države Srbije, koji nije podređen Vladi i koji svoju nezavisnost izvodi iz Ustava Republike Srbije, Narodna banka Srbije ne može biti umešač, odnosno učesnik, u parničnom postupku koji je pokrenulo udruženje potrošača „Efektiva“. Prema važećim propisima Narodne banke Srbije, kao regulator banaka, ona zakonom nije ovlašćena za pokretanje postupaka za zaštitu kolektivnih prava i interesa potrošača. U vreme odobravanja kredita vezanih za švajcarski franak, Narodna banka Srbije, kao i svi regulatori u regionu, nije imala odgovarajuće nadležnosti i instrumente da bi u postupku nadzora nad bankama mogla uticati na suštinu obligacionih odnosa između banaka i klijenata, ističe Narodna banka Srbije.
Guvernerka Narodne banke Srbije i danas je građanima poslala optimističku poruku da u 2013. neće živeti lošije nego lane, čemu će doprineti i napori rukovodstva centralne banke da inflacija bude bar upola manja nego u 2012. Na predstavljanju redovnog mesečnog izveštaja NBS o inflaciji Tabaković je rekla da to što će pored države u ovoj godini manje morati da troše i građani, jer će im realno biti manja primanja, ne znači da će im padati životni standard. Po njenom tumačenju, Vlada Srbije i NBS će obezbediti makroekonomsku stabilnost, koja će privući strane investiture, a oni će u Srbiji otvoriti nova radna mesta i tako pomoći privrednom rastu i punjenju bužeta, što je svima od koristi. Istovremeno, Srbija će se, kako je objasnila, zbog tih pozitivnih kretanja povoljnije zaduživati u inostranstvu, što će umanjiti rashode po osnovu otplate javnog duga, što je opet dobitak za sve.