Ministarstvo finansija počelo je izradu zakona o naknadama za upotrebu javnih dobara i prihvatilo inicijativu NALED-a da zakonom bude formiran javni elektronski registar svih neporeskih nameta koje plaća privreda, najavio je ministar finansija Dušan Vujović na radnom susretu sa članovima NALED-a u hotelu Crowne Plaza.
U Rumuniji je registrovano 14000 turskih kompanija, u Bugarskoj 3000 a u Srbiji svega šezdesetak, od toga jedna investicija od 38 miliona evra. To je, zavisno od ugla iz kog se mera dosadašnjeg neuspeha u građenju tursko srpskih privrednih veza, ili ogroman potencijal za širenje saradnje. Na simpozijumu “Unapređenje ekonomskih odnosa između Turske i Srbije“ u hotelu Metropol danas je prevladao uglavnom ovaj drugi stav, ali uz napomenu ministra spoljne i unutrašnje trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića, da bi posle brojnih sličnih skupova voleo da se na sledećem okupljanju ne govori o potencijalima nego o uspesima saradnje dve zemlje.
Kao regulator bankarskog tržišta, Narodna banka je usvojila rešenje koje pomaže građanima da prevaziđu teškoće u otplati kredita u švajcarskim francima, kao i u slučaju jednostranog podizanja kamatnih marži od strane banaka, ali koje istovremeno ne ugrožava osnovne principe za koje se Narodna banka Srbije zalaže – pravnu sigurnost, tržišno poslovanje i odgovornost svih tržišnih učesnika za preuzete obaveze.
Odluka se sastoji od dva dela. Prvi deo se odnosi na svaki pojedinačni ugovor o kreditu u otplati koji je banka zaključila sa korisnikom pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS”, broj 36/2011), bez obzira na stranu valutu u kojoj je taj kredit indeksiran. Tim delom Odluke propisana je obavezna, jednoobrazna i detaljno uređena primena preporuke Narodne banke Srbije BAN 002/13 od 31. maja 2013. godine, koja se odnosila na primenu neodredivih elemenata promenljive kamatne stope pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Nakon sagledavanja efekata primene preporuke BAN 002/13 u bankama, Narodna banka Srbije je odlučila da bankama propiše obavezujući način postupanja sa sredstvima koje su više naplatile po osnovu jednostranih povećanja promenljivih neodredivih elemenata kamatne stope. Banke su dužne da taj višak uračunaju u prevremenu otplatu kredita i da o tome svakom pojedinačnom korisniku dostave obaveštenje sa izmenjenim planom otplate kredita u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu te odluke. Primena ovog dela Odluke od strane banaka je obavezna i prethodi primeni ostalih odredaba Odluke sadržanih u drugom delu.
Drugi deo Odluke odnosi se samo na ugovore o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Korisnicima ovih kredita banka će biti dužna da, najkasnije 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, ponudi četiri modela zaključenja aneksa ugovora kojima bi bili izmenjeni uslovi otplate kredita, uz zadržavanje postojećih instrumenata obezbeđenja, a rok za prihvat ponude aneksa ugovora od korisnika ne može biti kraći od tri meseca od dana prijema ponude. Korisnik kredita može u svakom trenutku prihvatiti ponudu u okviru ovog roka.
Banke su dužne da korisnicima ponude sledeća četiri modela:
konverzija kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima po kursu povoljnijem za 5%, uz dalju primenu kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima, uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;
konverzija kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima, uz snižavanje kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima na godišnjem nivou za 1 procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od 3%, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;
da kredit ostane indeksiran u švajcarskim francima, ali se kamatna stopa na godišnjem nivou snižava za 1 procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od 3%, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;
da kredit ostane indeksiran u švajcarskim francima, ali se iznos mesečne rate izražen u švajcarskim francima snižava za 20% ugovorenog iznosa u periodu od 36 meseci od dana zaključenja aneksa ugovora, a ukupan iznos za koji su mesečni anuiteti umanjeni otplaćuje se u 12 jednakih mesečnih rata nakon isteka prvobitnog roka dospeća kredita. Na potraživanja čija bi naplata bila odložena u skladu sa ovim modelom banka ne bi obračunavala niti naplaćivala kamatu.
Radi dodatnog olakšavanja položaja korisnika ovih kredita i njihove što sveobuhvatnije zaštite, banke neće moći da ponude konverziju, u modelima koji to rešenje sadrže, pod uslovima za odobravanje kredita indeksiranih u evrima koji su nepovoljniji u odnosu na uslove koje su u toj banci važili 31. decembra 2014. godine. Takođe, banke neće moći od korisnika da naplate naknadu za preduzimanje navedenih mera i aktivnosti, kao ni troškove koje mogu imati u vezi sa tim merama i aktivnostima, čime se teži minimiziranju pratećih troškova aneksiranja ugovora, koji bi eventualno demotivisali korisnike da prihvate ponude banaka i maksimiziranju efekata Odluke. U tom smislu, Narodna banka Srbije je već obavila neposredne razgovore i s drugim nadležnim institucijama (Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, Republički geodetski zavod, Ministarstvo pravde i dr.) i očekuje da će svi korisnici kredita koji aneksiraju ugovore u skladu sa Odlukom biti oslobođeni dodatnih troškova ili će ovi troškovi biti umanjeni do simboličnog iznosa.
Narodna banka Srbije ocenjuje da će primena Odluke u znatnoj meri pružiti mogućnost korisnicima stambenih kredita u švajcarskim francima da olakšaju svoj položaj pri izmirivanju obaveza, što će posledično sprečiti dalji rast udela problematičnih kredita indeksiranih u švajcarskim francima u ukupnim kreditima, a samim tim doprineti i očuvanju i jačanju stabilnosti čitavog finansijskog sistema.
Narodna banka Srbije smatra da su usvojenim rešenjima stvorene pretpostavke i podsticaji – obaveznost postupanja banaka, sloboda izbora korisnika kredita, kao i podela finansijskog tereta između poverilaca i dužnika – za trajno rešavanje problema kreditiranja u švajcarskim francima, čime se isključuje mogućnost daljih regulatornih aktivnosti Narodne banke Srbije vezanih ove kredite.
Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
Udruženje Efektiva je saopštilo da ove predloge smatra neprihvatljivim i da će u narednim danima izvesti računicu koju podrazumeva svaki od ovih predloga.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda na sastanku u ponedeljak odobriti Srbiji aranžman iz predostrožnosti. Geri Rajs portparol MMF nije na brifingu 19, februara odgovorio novinaru na pitanje da li bi aranžman Srbije i MMF mogao doći u opasnost zbog toga što nije pronađeno rešenje za Železaru Smederevo. On je novinaru rekoa da će mu odgovoiti posle brifinga.
Letonija je 1. januara preuzela predsedavanje EU i u narednih šest meseci prioriteti će joj biti konkurentnost i privredni rast, korišćenje digitalnih potencijala za razvoj EU i jačanje uloge Unije kao globalnog igrača. S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, jedno od glavnih pitanja spoljne politike EU tokom letonskog predsedavanja biće odnosi sa Rusijom. Za vreme predsedavanja EU u Letoniji će biti organizovano oko 200 sastanaka i skupova a korist od predsedavanja za ekonomiju te baltičke zemlje procenjuje se na 64,5 miliona evra.
U novembru je došlo do značajnog oporavka proizvodnje prerađivačke industrije, te postoji mogućnost da u decembru po prvi put od marta bude ostvaren međugodišnji porast proizvodnje. Prerađivačka industrija je imala rast indeksa u desezoniranoj seriji za 3,4 indeksna poena na vrednost od 99,4 od prosečne proizvodnje u 2013 godini. Ovo je najveći pokazatelj od maja 2014 godine i,uzevši u obzir oštar desezonirani pad u decembru 2013 (indeks 96,1) moguće je da počne blagi oporavak u proizvodnji u delu prerađivačke industrije.
U Grčkoj će 25. januara biti održani prevremeni opšti izbori pošto parlament te zemlje 29. decembra ni u trećem, konačnom glasanju nije uspeo da izabere novog predsednika, najavio je premijer Antonis Samaras. Izgledi za prevremene izbore pojačali su bojazni za finansijsku budućnost Grčke i uznemirili investitore koji su na veliko prodavali akcije grčkih kompanija. Ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na prednost Sirize na predstojećim izborima. Siriza kao stranka levice napada mere štednje i uslove pod kojima je Grčka dobila zajmove od međunarodnih kreditora. Ekonomija Grčke tek je počela da pokazuje znake oporavka nakon godina pada ali je stopa nezaposlenosti još iznad 25%.
Narodna banka Srbije reagovala je na pisanje medija o velikom broju poskupljenja i mogućnosti podizanja inflacije. U saopštenju NBS odbacuje mogućnost za značajniji rast inflacije iako ne negira da je slabljenje dinara uticalo na rast nekih cena.
U oktobru 2014. godine banke su ukupno raspolagale sa 27.475 miliona evra (3.272 milijarde dinara), saopštila je Narodna banka Srbije. U pasivi banaka najvažniju poziciju predstavljaju devizni depoziti, koji su u oktobru vredeli 10.230 miliona evra, zatim kapital i rezerve (5.086 miliona evra), „ostale“ pozicije (4.441 milion evra), obaveze prema inostranstvu (3.591 milion evra), depoziti po viđenju (2.120 miliona evra), dinarski štedni i oročeni depoziti (1.557 miliona evra) i depoziti države (451 milion evra). To su osnovne pozicije pasive poslovnih banaka, koje se dalje mogu deliti po ročnosti izvora za finansiranje poslovanja, po ekonomskim sektorima (stanovništvo, privreda…) i po drugim kriterijumima (dugovni i nedugovni izvori finansiranja).
Od ukupne svote novca i kapitala kojom su raspolagale, malo više od jedne trećine (9.201 milion evra) banke su plasirale kao kredite privredi, malo više od jedne petine (6.045 miliona evra) kao kredite stanovništvu, a iznosi koje su imale u depozitima kod Narodne banke Srbije (4.118 miliona evra), u kreditima koji su odobreni državi (4.051 milion evra) i na ostalim pozicijama (3.850 miliona evra) bili su sličnih vrednosti.
Mesečne promene kod pojedinih pozicija aktive banaka ukazuju na promene u poslovnim politikama banaka (na primer više kredita privredi ili stanovništvu), dok kod pojedinih pozicija pasive ukazuju na promene u izvorima za finansiranje kreditnih aktivnosti.
Na osnovu promena u vrednosti depozita (po viđenju, dinarskih i deviznih) može se pratiti likvidnost pojedinih ekonomskih sektora, kao i neke promene u finansijskom ponašanju. Na primer, u oktobru su, u odnosu na septembar, druga preduzeća (bez javnih) smanjila vrednost depozita po viđenju za 8,6 milijardi dinara, deviznih depozita za 4,6 milijardi dinara, dok su povećala iznos za 12,2 milijarde dinara na dinarskim štednim i oročenim depozitima.
Javna preduzeća su u oktobru u bankama na računima imala ukupno 58,4 milijarde dinara, a ostala preduzeća 414,9 milijardi dinara.
Dalji rast bankarskog sektora u Srbiji u 2015. godini zavisiće od: (1) povećanja vrednosti depozita stanovništva i privrede; (2) povećanja vrednosti kapitala postojećih banaka; (3) ulaska novih banaka u Srbiju.
Za prenos pozitivnih efekata na realni sektor, još važnije od rasta bilansne sume banaka, jeste obnavljanje rasta kreditne aktivnosti. U ovom trenutku banke imaju više nego dovoljno slobodnih sredstava (u oktobru 37,72% aktive banaka je likvidno). Iskorišćenost paketa državnih subvencija u 2014. godini ukazuje da potencijal za finansiranje privrede postoji.
Međutim, kriterijumi banaka su u smislu spremnosti za preuzimanje rizika izuzetno visoki i nedostatak „kvalitetne“ tražnje predstavlja glavni ograničavajući faktor rasta kreditne aktivnosti (pogotovo u sektoru privrede). Imajući u vidu navedeno, promena percepcije rizičnosti plasiranja sredstava, pre svega privrednim društvima u Srbiji, može se pokazati ključnim faktorom rasta kreditne aktivnosti bankarskog sektora. S tim u vezi, neophodno je istaći da će zaustavljanje daljeg rasta problematičnih kredita (kredita u docnji) i rešavanje njihovog postojećeg nivoa biti preduslov za dalji kreditni rast.
Gotovo 25% populacije Evropske unije ili 122,6 miliona ljudi bilo je u 2013. godini izloženo riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, pokazuju podaci Eurostata. Rizik od siromaštva najviše preti građanima Bugarske i Rumunije a najmanje onima u Češkoj i Holandiji. Istovremeno svaki deseti građanin EU živi u oskudici i nema dovoljno novca za plaćanje računa ili vanredne troškove, nema kola, televizor ili telefon. Isti procenat živi u domaćinstvima u kojima su odrasli članovi uglavnom bez posla.