Ekonomija

Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,5 procentnih poena i ona sada iznosi 10,5 odsto.

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi zatražio je od mađarskih vlasti informacije o njihovim planovima za rešavanje problema obračunavanja dugova stranim zajmodavcima u forintama. Međutim, mađarsko Ministarstvo ekonomije nije želelo da objavi kakav je odgovor poslalo na Dragijevo pismo.

Da podsetimo, javnost je saznala za ovo kada je guverner austrijske centralne banke preneo Dragijevo upozorenje Mađarskoj da bi bilo bolje da ne primorava banke da kredite u stranim valutama pretvaraju u forinte. Ovu vest je prvi preneo Der Standard, komentarišući da bi promena ove mađarske politike bila dobra za Austriju.

Ove novine prenele su navodnu Dragijevu zabrinutost zbog pritiska na strane banke u Mađarskoj, koji bi mogao da ima brojne negativne efekte na tamošnju ekonomiju poput smanjenja pozajmica koje bi konačno moglo da potkopa stabilnost i ekonomski rast.
Izvor: Portfolio

Dve nedelje drame u Vašingtonu okončane su privremenim rešenjem, odnosno produženjem važenja limita za zaduživanje SAD. Međutim, ovo nije kraj američkim nevoljama.

Standard & Poors je procenio da su ovaj poremećaj u funkcionisanju države i nesigurnost usled straha od bankrota koštali Ameriku 24 milijarde dolara (17,6 milijardi evra), i usporili prognozirani ekonomski rast od 3% na 2%.

U 1995. i 1996. godini blokada državnih organa koštala je Ameriku 1,4 milijarde dolara pa se procenjuje da sličnu cifru treba dodati u ovu računicu.

Kada se u posledice uračunaju i rast cene pozajmljivanja, novi krediti, pad domaće potrošnje, generalno usporavanje ekonomije i sl, dolazi se do brojke od 700 milijardi dolara, koliko bi američku ekonomiju mogao da košta ovaj sukob između demokrata i republikanaca.

Izvor: Kvarc

Bassilichi grupa, vodeća italijanska kompanija u sektoru outsourcinga poslovnih procesa, kupila je u julu 80 odsto kapitala Asoft4Solutions, srpske kompanije osnovane 2008. godine, specijalizovane za prodaju, instalaciju i održavanje POS uređaja, bankomata i interaktivnih automata po sistemu potpunog outsourcing-a. Nakon akvizicije, ime kompanije je promenjeno u Bassilichi CEE. Nemanja Paunović, izvršni direktor Asoft4Solutions, nastaviće da bude na čelu nove kompanije, dok će Danilo Rivalta, direktor za međunarodno poslovanje, u njoj zastupati interese Bassilichi grupe.

Bassilichi CEE zapošljava 32 ljudi kvalifikovanih za rad na platnim sistemima. Sa sedištem u Beogradu, kompanija je kroz svoju mrežu prisutna i u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori. Danas kompanija održava 11.000 POS uređaja i 700 bankomata za klijente kao što su UniCredit Bank Srbija, Credit Agricole, AIK Bank, Marfin Bank, NLB banka i Nova banka. Istovremeno je zvanični distributer kompanije Diebold i distributer Ingenico terminala, u komercijalnoj oblasti.

Kompanija će se u budućnosti posebno fokusirati na POS terminale za benzinske pumpe, kioske, automate i punktove za plaćanje putarina sa PayPass tehnologijom, a u cilju doprinosa brzom širenju beskontaktnog plaćanja u balkanskom regionu. Već je instalirano 346 beskontaktnih čitača na 200 uređaja.

„Izabrali smo Srbiju jer želimo da ova zemlja postane platforma za širenje našeg poslovanja u centralnoj i istočnoj Evropi“, rekao je Danilo Rivalta, direktor međunarodnog poslovanja u Bassilichi grupi. „Naša strategija će se ogledati u ulaganju sredstava i tehnologija, ne samo da u cilju širenja instalirane baze POS uređaja i bankomata, već i ulaska na tržište izdavanja i sticanja kartica“, zaključio je Rivalta.

Bassilichi u Italiji pruža široku ponudu proizvoda i usluga koje se tiču elektronskog plaćanja, od outsourceovanog upravljanja sa preko 8.000 bankomata i više od 225.000 POS uređaja širom zemlje, do usluga korporativnog bankarstva i elektronske trgovine. Pored toga, kroz sopstvenu POS mrežu Bassilichi obezbeđuje niz inovativnih i funkcionalnih servisa sa dodatnom uslugom, kao što su: Taxi mreža Italija, računi za gorivo, prenos novca, poklon vaučeri, programi vernosti, elektronski novčanik, vaučeri za hranu, kućno bankarstvo.

Zaposlenost u OECD-u u drugom kvartalu 2013. bila je 65,1%, što znači da je u odnosu na prethnodni kvartal porasla za 0,1%. Međutim to je i dalje za 1,4% ispod pretkriznog nivoa.

U evrozoni je zaposlenost u ovom periodu pala za 0,1% na 63,4%, međutim veoma neravnomerno ako se gleda po zemljama: u Italiji je pala na 55,5%, dok je u Nemačkoj porasla na 73,3%. U Francuskoj je stagnirala na 64%.

Od ostalih velikih ekonomija zaposlenost je rasla u Japanu (na 71,5%), Velikoj Britaniji (70,5%) i Kanadi (72,6%), dok je u SAD bila stabilna (na 67,3%).

Najveći pad stope zapošljavanja zabeležile su Grčka (za 0,5%), Slovenija (za 0,4%), Holandija (za 0,3%) i Turska za isto toliko. Najveći rast bio je u Mađarskoj (0,8%), Islandu (0,8%), Češkoj (0,5%) ali i u Portugalu (0,3%).

Nemački nedeljnik Die Zeit objavio je reportažu o poslovanju Hypo Alpe Adria banke u Hrvatskoj, pod naslovom „Hrvatska noćna mora“. U tekstu koji prenose hrvatski mediji, novinar Richard Schneider opisuje niz propalih poslova koje je autrijska banka kreditirala u Hrvatskoj, ko su bili glavni učesnici i koliko će iskazani gubici koštati austrijske poreske obveznike.

„Vodeći ljudi banke iz Klagenfurta su se u svom ekspanzionističkom naletu većinom koncentrisali na ambiciozne strane projekte. Poslovna strategija je završila najvećim bankarskim skandalom u istoriji austrijske Druge Republike, a sve zajedno bi austrijske poreske obveznike moglo da košta i do sedam milijardi evra“, ističe se u uvodu teksta.

Ovaj hamburški nedeljnik, koji se deklariše kao levo liberalni, krenuo je u istraživanje o ‘draguljima Hypovih profitera’, na koje je – procenjuje se – potrošeno 1,8 milijardi evra kredita, pa novinar Schneider svoj obilazak po Hrvatskoj započinje u Rijeci. „U Rijeku su koruški bankari željni poslovnog širenja stigli na poziv Franje Tuđmana. Autoritarni osnivač države je u Klagenfurtu intervenisao za potomka svog prijatelja iz zajedničkih partizanskih dana tokom Drugog svetskog rata. Štićenik nacionalističkog predsednika je s klagenfurtskom bankom ušao u veliki posao: uz projekat u Rijeci, Hypo banka je finansirala još obnovu i izgradnju starih dvoraca-hotela, koji su privatizovani nakon što se Hrvatska otcepila“, piše Die Zeit i dodaje kako se u svim „politički motivisanim kreditima“ Hypo ponašao isto – ukoliko je pretio bankrot, „skandalozna banka iz Klagenfurta bi jednostavno otkupila zaduženi projekat i parkirala ga u neku od svojih brojnih ćerki firmi“.

Sledeća stanica novinara Die Zeita je Novi Vinodolski, u kojem je Hypo banka finansirala izgradnju hotela Novi, koji nemački nedeljnik opisuje kao „mesto s pogledom na Krk od kojeg zastaje dah. U ovom slučaju je korisnik kredita bio Tuđmanov učitelj tenisa, koji je uvek pazio da svaki meč protiv predsednika izgubi u poslednjim sekundama“, navodi se u tekstu i konstatuje da je ceo posao završio sa 146 milona evra gubitka koje Hypo mora da pokrije.

Die Zeit citira i „tajni dosije hrvatskog odeljka za korupciju“ (verovatno se misli na USKOK, tumače hrvatski mediji koji prenose tekst), gde se navodi da je Hypo banka „koncipirana kao kuća za poslove političke, tajkunske i medijske oligarhije“, sa kojom je „mogao da sarađuje svako s vezama prema organizovanom kriminalu“. Važnu ulogu u hrvatskoj ekspanziji Hypo banke odigrala je i konsutantska kompanija Michaeler & Partner, koju je 1995. osnovao Othmar Michaeler, usmerena na „finansiranje velikih turističkih i građevinskih projekata“. U međuvremenu su svi ti projekti u Hrvatskoj austrijske poreske obveznike koštali najmanje 330 miliona evra, koliko je već otpisano iz ukupne sume od 670 miliona evra koliko je uloženo u Hypove kredite.

Zadar se u tekstu opisuje kao „Hypograd“, i ističe da su novcem Hypo banke sagrađeni hoteli Punta skala i Borik, čiji je današnji suvlasnik Zdenko Zrilić, ranije predstavnik Hypo banke u ovom dalmatinskom gradu. Njegov partner je već spomenuti austrijski preduzetnik Michaeler, a navedeni hoteli „već godinama beleže gubitke“. Nemački novinar opisuje Zrilića kao „zadarskog kuma, protiv kojeg se vodi istraga u 15 slučajeva zbog sumnje u prevaru“.

„U Splitu se poznati plavo-beli logo Hypo banke može videti čim se uplovi u luku“, konsttuje Die Zeit i navodi da je koruška banka u ovom gradu finansirala megalomanski projekat „trgovačkog centra sa 200 prodavnica, poslovnim tornjem, kockarnicom i multipleks-bioskopom“, a cena se procenjivala na 180 miliona evra, u čemu je Hypo banka učestvovala sa 50 miliona. „Danas je tu svega nekoliko kranova iznad građevinskog rugla“, piše Die Zeit i podseća da je „korisnik kredita, konzorcijum nekoliko hrvatskih firmii, odavno u stečaju“. Zanimljivo je da je nedovršeni trgovački centar preuzela firma Mejaši prvi d.o.o., čiji je, pak, vlasnik salcburška firma Mejaši Holding GmbH, koja u svojim poslovnim bilansima ne navodi investiciju u Hrvatskoj.

Vodeća osoba salcburške kompanije je advokat Malte Berlin, a indikativno je i da se vrednost splitske građevine procjenjuje na 38 miliona evra, što je „slučajno istovetna suma kao i iznos kredita koji Hypo banka nije uspela da naplati’, zaključuje Die Zeit, uz napomenu da je spomenuti Malte Berlin brat Tila Berlina, poslednjeg predsednika uprave Hypo banke pre njenog javnog bankrota 2008. godine.

Ove godine prosečan građanin Srbije uštedeo je za 600 dinara manje nego prošle, ali je istovremeno postao optimističniji po pitanju visine svoje buduće štednje, pokazalo je jedno istraživanje sprovedeno za Erste banku.

Naime, ovo istraživanje o navikama, stavovima, motivima i brigama građana Srbije u pogledu štednje za Erste banku sprovela je Agencija za tržišna istraživanja IMAS tokom septembra. Ono je pokazalo da je u odnosu na prošlogodišnje istraživanje gotovo isti broj ispitanika smatrao da je odvajanje novca po strani važno (74 odsto). Više od polovine mladih (njih 60 odsto) starosti od 15 do 19 godina smatralo je da je važno štedeti, a štednji najviše pridaju značaj građani starosti od 30 do 49 godina – čak 84% njih slaže se da je ostavljanje novca na stranu veoma važno ili prilično važno.

Od štednih proizvoda najviše se koriste oročena štednja, životno osiguranje i štednja po viđenju. Istraživanje je pokazalo i da skoro polovina ispitanika, njih 48 odsto (prošle godine 55%), bez obzira da li koristi i neki od štednih proizvoda ili ne, i dalje ušteđevinu čuva i u „slamaricama“, a najviše onih koji to čine su starosti od 15 do 29 godina. Približno jedna trećina ispitanika se izjasnila da ne štedi.

Prema istraživanju, prosečan mesečni iznos koji se odvaja za štednju iznosi 4.185 dinara, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada su ispitanici tvrdili da mesečno odvajaju 4.770 dinara. Između 2.000 i 6.000 RSD odvaja 41 odsto ispitanika.

Slično kao prošle godine, istraživanje pokazuje i dalje osetno nezadovoljstvo sumom koju građani odvajaju svakog meseca. Oko 65 odsto građana izrazilo je nezadovoljstvo zbog toga, a najnezadovoljnija je populacija iznad 30 godina.

Jedno od pitanja odnosilo se na glavne razloge i motivaciju građana za štednju. Prvenstveno, to su vanredne okolnosti i hitni slučajevi, odnosno „crni dani“, o kojima brine čak 75 odsto štediša. Ostali važni razlozi za štednju su odvajanje novca kako bi sebi kasnije priuštili nešto (45 odsto), a zatim manje ili veće nabavke u koje spada i renoviranje stana (38 odsto). Dopuna penzije u budućnosti ili zdravstvenog osiguranja ne predstavljaju toliko bitne razloge za štednju, naročito među mlađima do 30 godina. Svaki deseti ispitanik tvrdi da štedi i bez specijalnog razloga.

Broj onih koji smatraju da će za pet godina moći da štede manje nego trenutno smanjio se u odnosu na prošlogoišnje istraživanje. Takav stav je 2012. zauzimalo njih 36 odsto, dok je ove godine pesimista skoro 10 odsto manje.

Najveća briga koju stanovnici Srbije imaju u vezi sa štednjom tiče se i dalje makroekonomskih faktora – čak 69 odsto njih brine zbog mogućeg slabljenja valute, opadanja kupovne moći ili visoke inflacije, što predstavlja porast u odnosu na prošlu godinu. Polovina ispitanika ima bojazan da više neće biti u stanju da odvaja za štednju, a isto toliko ljudi strahuje da neće dovoljno uštedeti za budućnost.

Čak 57 odsto štediša ne zna iznos kamatnih stopa ni za jedan svoj štedni proizvod. Svega 32 odsto je reklo da zna kamatne stope za sve proizvode koje koriste. Na pitanje „Koliko često poredite ponude kamata koje različite banke odobravaju za štednju“ njih 74 odsto odgovorilo je da nikada ne porede kamatne stope.

Online bankarstvo

Podaci prikupljeni u specijalnom istraživanju pokazuju da se građani još uvek opredeljuju za šalter u odnosu na plaćanje računa putem interneta. Čak 45 odsto ispitanika je reklo da nema kompjuter ili pristup internetu. Njih 23 odsto izjavilo je da nisu zainteresovani za ovakve pogodnosti, 13 odsto kaže da ne zna dovoljno o tome, dok svaki deseti ispitanik nije dovoljno siguran u bezbednost onlajn bankarstva.

Mobilne aplikacije

Oko 4 odsto ispitanika je do sada koristilo mobilne aplikacije za vođenje svojih bankarskih poslova na pametnim telefonima ili tabletima.

Kristin Lagard je juče upozorila da kriza u američkom Kongresu može uskoro da gurne čitav svet u novu recesiju. Američko ministarstvo finansija ostaće i zvanično bez sredstava u četvrtak, ukoliko u međuvremenu ne dođe do razrešenja.

Američki kongresmeni u ovom trenutku drže čitav svet u neizvesnosti. Ispred Bele kuće i Kongresa u Vašingtonu juče su bili organizovani protesti ljutitih građana, a vođe poslaničkih grupa po prvi put su konačno sele za pregovarački sto u subotu, međutim, bez rezultata. Kristin Lagard je u intervjuu za američku televiziju ABC kritikovala odgovorne političare zbog ovog pat stanja: „Uz ovoliki nivo poremećaja i rast nepoverenja u američke zakonodavce, bez rešenja u četvrtak svet će biti u velikoj opasnosti od pada u novu recesiju.“

Zabrinutost je izrazio i novi predsednik Svetske banke, Kim Jong Džim. „Nereagovanje SAD na dužničku krizu sopstvene vlade moglo bi da rezultuje povećanju kamatnih stopa, padom poverenja investitora i usporavanjem tek uspostavljenog krhkog ekonomskog rasta“, izjavio je Jong Džim. S druge strane, najveće učešće u MMF i Svetskoj banci, najvećim svetskim kreditorima, imaju upravo Sjedinjene Države.

Komercijalna banka je uvela novu Karticu za mlade MyTag/One&Only, koja omogućava mladima, već od 14 godina i više, da koriste karticu u plaćanju  robe i usluga u zemlji i svetu prilikom ekskurzija, letovanja, putovanja, ali i za duže boravke van mesta stanovanja, školovanje, studiranje i sl, uključujuci i inostranstvo i zato je posebno pogodna za đake i studente.