Category:

Ekonomija

Maleno kraljevstvo u tajnosti drži milione dolara u kriptovalutama

by bifadmin 22. април 2023.

Butan, izolovano himalajsko kraljevstvo, tajno je uložio milione dolara u kriptovalute, uključujući Bitcoin i Eter, tokom prošle godine.

Forbes je pregledao prijave bankrota BlockFi-a i Celciusa i otkrio tajni kripto portfelj zemlje. Druk Holding & Investments (DHI), 2,9 milijardi dolara vredna državna investicijska podružnica Butana, bila je klijent oba bankrotirana kripto zajmodavca, tvrdi američki poslovni magazin.

Butan nikada nije javno otkrio ulaganja DHI-ja. Njihov sadržaj postavlja pitanja o odnosu Butana sa kripto ekonomijom. Nije jasno da li fondovi podržavaju nedavne i tekuće inicijative modernizacije u Butanu.

U februaru 2022, DHI je pristao da pozajmi 30 miliona lokalne valute od BlockFi-ja, ali nije izvršio otplatu zajma, podstaknuvši advokate da uruče žalbu prošlog meseca. Čak i nakon što je zajmodavac likvidirao kolateral od 1.888 bitkoina, i dalje je postojao neplaćeni iznos od 820.000 dolara. Izvršni direktor DHI-ja, Ujjwal Deep Dahal, rekao je za Forbes putem e-pošte: „Nemamo komentara jer je stvar s BlockFi-jem riješena. Nismo u mogućnosti da komentarišemo slučaj zbog povjerljivosti.”

Tajnost Butana o svojoj holding kompaniji

Mesecima ranije, DHI je bio istaknut kao institucionalni kupac Celzijusa. Firma je obavila mnoge trgovine između aprila i juna 2022, deponujući, povlačeći i pozajmljujući Bitcoin, Ether, Tether i pregršt drugih kriptovaluta.

Nije jasno odakle su ta sredstva nastala niti kako su ih zvaničnici koristili. Međutim, vlasništvo DHI-ja moglo bi pokrenuti dalje sudske postupke jer su Celsiusovi advokati primetili svoju nameru da traže „povraćaj“ depozita uplaćenih u roku od 90 dana od njegovog bankrota.

DHI-jevo ulaganje desetina miliona dolara u kriptovalute može izgledati kao čudan izbor, ocenjuje Forbes i dodaje da, s obzirom na navodnu ulogu holding kompanije da promoviše domaće poduhvate, čini se čudnim da DHI ulaže u kriptovalute.

Ako je to državni fond, on bi bio prvi koji bi direktno posjedovao kriptovalute. Kraljevska povelja, koja je osnovala fond 2007. godine, kaže da je svrha DHI-ja “čuvati nacionalno bogatstvo, te upravljati i povećati takvo bogatstvo kroz razborita ulaganja.”

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

22. април 2023. 0 komentara

Sve glasniji zahtevi da se vrati poreski kredit na ulaganja u opremu: Privrednike nema ko da čuje

by bifadmin 21. април 2023.

Četiri petine privrednika u Srbiji smatra prioritetnim da država vrati poreski kredit za ulaganje u osnovna sredstva za poslovanje, pokazuju istraživanja PKS. Uprkos tome što preduzeća i poslovna udruženja već godinama traže da se vrati ova poreska olakšica, Ministarstvo finansija odbija da usvoji taj predlog, bez jasnih obrazloženja u javnosti šta su razlozi.

Poreski kredit za ulaganje u nekretnine, postrojenja, opremu i biološka sredstva, a ne i za ulaganja u ostalu imovinu, kao vid podsticaja novim investicijama, uveden je 2013. ali je krajem te godine i ukinut. Zakonom o porezu na dobit pravnih lica bili su propisani slučajevi u kojima poreskom obvezniku može da se umanji poreska obaveza po osnovu tog ulaganja.

Pravo na poreski kredit priznavalo se u iznosu od 20% od izvršenog ulaganja, s tim što iznos nije mogao biti veći od 50% od obračunatog poreza u godini u kojoj je bilo ulaganje. Malom pravnom licu priznavalo se pravo na poreski kredit od 40% od vrednosti ulaganja, a iznos nije mogao biti veći od 70% od obračunatog poreza. Ako je u istoj godini umanjenje po osnovu poreskog kredita premašivalo 50%, odnosno 70 procenata obračunatog poreza za tu godinu, razlika se mogla preneti u sledeće godine, odnosno u roku od 10 godina.

Poreski obveznik, pri obračunu obaveze za porez na dobit pravnih lica, morao je prvo da koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva ostvaren u tekućoj godini, a tek onda poreske kredite prenete iz ranijih godina.

Tek uvedeno, pa ukinuto

Izmenama zakona iz decembra 2013. ova olakšica je potpuno ukinuta, a povećani su brojni podsticaji kod novih ulaganja, čime su postojeće kompanije stavljene u nepovoljniji položaj. Većina firmi „sa stažom“ je tada ukazivala da ne mogu da izdrže konkurenciju novoosnovanih preduzeća, ali ni uvoznika koji robu kupuju od inostranih proizvođača koji uživaju subvencije svojih matičnih država.

Usledili su zahtevi privrednika i preduzetnika, kao i njihovih udruženja, da im Ministarstvo finansija vrati poreski kredit na ulaganja koji bi iznosio 100% vrednosti ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu. Predloženo je, takođe, da poreski obveznik ima pravo da koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iz prethodnih godina bez vremenskog ograničenja, odnosno najkraće u narednom roku od pet godina, što je rok uobičajen u uporednoj pravnoj praksi.

Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, prosečna tehnološka starost mašina, opreme i alata u Srbiji je 27,5 godina, što je 12 godina ispod proseka u Evropskoj uniji i direktno utiče na nivo tehnološke razvijenosti privrede i na niske zarade zaposlenih. Taj problem je posebno izražen na jugu Srbije, gde je oprema u proseku stara preko 30 godina, pa bi oslobođenje od poreza za ulaganja u nabavku novih mašina i opreme, u znanje i nove tehnologije dodatno doprinelo i smanjenju ogromnih regionalnih razlika i velikih razlika u standardu stanovništva.

Obrazloženje Ministarstva finansija za ukidanje poreskog kredita, u vreme fiskalne konsolidacije javnih finansija, bila je da će time biti povećana naplate javnih prihoda. Predstavnici tog resora su navodili da su brojne studije pokazale da, pri niskoj poreskoj stopi, poreske olakšice ne predstavljaju efikasan mehanizam podsticanja investicija, odnosno ne utiču presudno na odluku za ili protiv ulaganja, pa je procenjeno da ukidanje tog poreskog podsticaja neće imati značajan uticaj na opredeljenje za investiranje.

Preporuka koja se ne miče iz čekaonice

Preporuka o poreskom kreditu za ulaganje u opremu je predlog Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koji najduže od svih čeka na usvajanje, još od 2008. godine.

„U prvih nekoliko godina smo predlagali da se tadašnji sistem unapredi jer su privrednici zakonom bili obavezani da prvo moraju da iskoriste poreski kredit ostvaren u tekućoj godini pa onda iz prethodnih, s tim što su to morali da urade u roku od 10 godina, pa se moglo dogoditi da i ne iskoriste sve poreske kredite. Predlog je bio da im se ukine ograničenje od 10 godina, a potom smo sugerisali da se ukine ograničenje visine poreskog kredita. Predložili smo kroz Sivu knjigu da i pravna lica i preduzetnici mogu da dobiju poreski kredit do 100% izvršenih ulaganja. Nažalost, u decembru 2013. je ova olakšica u potpunosti ukinuta, tako da je od tada preporuka obuhvatila i inicijativu da se poreski kredit vrati“, kažu u NALED-u za B&F.

U ovom udruženju procenjuju da to ne bi donelo veće smanjenje poreskih prihoda za državu, dok bi pozitivni efekti na drugoj strani bili značajni. „Država se opredelila za drugačiji koncept i uvela podsticaje kod novih ulaganja, odnosno za novoosnovane kompanije, čime su one u odnosu na postojeće dobile značajnu konkurentsku prednost. Zbog toga su privrednici morali da se dovijaju, pa se događalo da postojeće kompanije osnivaju nova privredna društva kako bi na taj način ostvarili pravo na podsticaje, a neke od posledica su bile dodatno komplikovanje poslovanja i smanjenje pravne sigurnosti kooperanata takvih kompanija“, smatraju u NALED-u.

Imajući u vidu koliko dugo se ova preporuka nalazi u Sivoj knjizi i da poslednjih deset godina nije bilo promena po ovom pitanju, nisu u potpunosti optimisti da će se situacija promeniti, ali i dalje veruju da bi se to moglo dogoditi. Na pitanje šta bi za mala i srednja preduzeća značilo vraćanje te poreske olakšice, odgovaraju da je za sve privredne subjekte, a posebno za male firme, poreski kredit važan kako bi na jasan način dobili priliku da ulažu u modernizaciju poslovanja i poboljšanje konkurentnosti. Za male privrednike to je značajna olakšica, imajući u vidu njihove ograničene resurse i kapacitete da ulažu u razvoj poslovanja kroz nabavku osnovnih sredstava.

Privrednici neće odustati

Privredna komora Srbija u poslednjih pet godina takođe predlaže vraćanje ovog vida podsticaja za mikro, mala i srednja preduzeća. PKS je anketirala 305 firmi, od kojih je 80% iskazalo interesovanje za vraćanje poreskog kredita.

„Inicijativom PKS predloženo je da se poreski kredit vrati za sve privredne subjekte koji izvrše ulaganja u osnovna sredstva tako da poreski kredit iznosi 100% izvršenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na iskazanu poresku obavezu. Predložili smo i da se iskazani poreski kredit može koristiti u narednim godinama poslovanja, bez vremenskog ograničenja, odnosno najkraće u narednom roku od pet godina“, kaže za B&F Gordana Jelisavčić iz Centra za privredna pitanja PКS.

Međutim, Fiskalna strategija za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. ne predviđa uvođenje stimulativnih mera, koje po karakteru odgovaraju nekadašnjem institutu poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva, napominje Jelisavčić i dodaje:

„Ponovno uspostavljanje poreskog kredita za sva pravna lica koja izvrše ulaganja u osnovna sredstva su od značaja zbog stimulisanja novih ulaganja, proširenja proizvodnih kapaciteta kao i modernizacije proizvodnje. Privrednici, a posebno mikro, mala i srednja preduzeća, vide poreski kredit kao pomoć u poslovanju kroz umanjenje fiskalnih nameta, a ušteđena sredstva bi bila iskorišćena za izmirenje dospelih poslovnih obaveza, isplatu zarada zaposlenima, za nova ulaganja i proširenje proizvodnje uz dodatno zapošljavanje“.

U Ministarstvu finansija za B&F nisu hteli da odgovore na pitanje da li razmatraju sve glasnije zahteve privrednika da ponovo imaju poreske olakšice ukoliko nabavljaju nova sredstva za rad.

Bez obzira na gluvoću nadležnih, privrednici, posebno tekstilna industrija, neće odustati od zahteva da plaćaju manji porez ako modernizuju poslovanje, kaže za B&F direktorka Klastera modne i odevne industrije Srbije Slađana Milojević. „Poreske olakšice su nam potrebne za ulaganja u napredak, posebno u digitalizaciju. Bez toga naša privreda ne može da uhvati korak sa svetom. To je važno za svaku proizvodnju, a posebno za tekstilnu koja je niskoakumulativna privredna grana. Bez toga ona ne samo da neće napredovati, već će početi da se gasi, jer nećemo uspeti da zadržimo radnike, niti ćemo imati koga da zaposlimo. To sigurno nije u interesu države“, uverena je Milojević.

Marica Vuković

Biznis & finansije 208, april 2023.

Foto: Umit Yildirim, Unsplash

21. април 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Najviše se vojne opreme i naoružanja iz Srbije izvozi u SAD

by bifadmin 21. април 2023.

Za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2021. godini izdato je 371 dozvola, u ukupnoj vrednosti od 1,23 milijardi dolara.

U odnosu na 2020. godinu broj ukupno izdatih dozvola veći je za 20 odsto (63 dozvola više), a ukupna vrednost izdatih dozvola je značajno uvećana, za 47 odsto – za 393 miliona dolara, navodi se u Godišnjem izveštaju o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja i vojne opreme za 2021. godinu koji je objavio Službeni glasnik.

U 2021. godini izdate su dozvole za izvoz naoružanja i vojne opreme (NVO) kupcima iz 62 države, što ukazuje, kako se navodi u ovom izveštaju, da je u odnosu na 2020. godinu tržište prošireno za tri zemlje.

„Prema broju izdatih dozvola, najatraktivnije su sledeće destinacije: Sjedinjene Američke Države (39), Bosna i Hercegovina (31), Republika Bugarska (29), Češka Republika (19), Država Izrael (15), Republika Kipar (14), Republika Severna Makedonija (13) Republika Turska (12), Republika Poljska (11), Crna Gora (11), Sent Kits i Nevis (10) i Rumunija (10)“, stoji u izveštaju.

Za ovih 12 destinacija u 2021. godini je izdato 183 dozvola, što čini 50 odsto od ukupnog broja izdatih dozvola za izvoz NVO.

Najznačajnija izvozna destinacija Sjedinjene Američke Države

U periodu od 2005. do 2021. godine izdato je 6.062 dozvole za izvoz NVO.

„Vrednosno gledano, najznačajnije izvozne destinacije u 2021. godini su Sjedinjene Američke Države (634,19 miliona dolara, odnosno 52 odsto ), Kraljevina Saudijska Arabija (142,65 miliona dolara, odnosno 12 odsto), Republika Kipar (87,58 miliona dolara, odnosno sedam odsto), Hašemitska Kraljevina Jordan (48 miliona dolara, odnosno četiri odsto) i Republika Bugarska (31,76 miliona dolara, odnosno tri odsto)“, navodi se u Godišnjem izveštaju.

Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova izvoza, prema izdatim dozvolama izvoznicima za prvih pet destinacija iznosi 944,18 miliona dolara što čini 77 odsto od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO u 2021. godini.

„Vrednost izdatih dozvola za sve ostale destinacije izvoza iznosi 284,70 miliona dolara što čini 23 odsto od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2021. godini“, stoji u ovom dokumentu.

Izvoz NVO u prvih jedanaest država iznosi 337,42 miliona dolara, što čini 75% ukupne realizacije izvoza NVO u 2021. godini.

U periodu 2005–2021. godine ukupna vrednost izdatih dozvola za izvoz NVO iznosi 10,95 milijardi dolara.

Realizovan izvoz

Kada je reč o realizovanom izvozu, on je 2021. godine iznosio 448,92 miliona dolara.

U odnosu na 2020. godinu povećana je vrednost izvoza za 64,67 miliona dolara (za 17 odsto).
Najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u Sjedinjene Američke Države (70,7 miliona dolara, odnosno 16%), Republiku Azerbejdžan (63,91 miliona dolara, odnosno 14%), Republiku Ugandu (38,93 miliona dolara, odnosno 9%), Ujedinjene Arapske Emirate (37,51 miliona dolara, odnosno 8%), Republiku Kipar (26,09 miliona dolara, odnosno 6%), Kraljevinu Saudijsku Arabiju (24,03 miliona dolara, odnosno 5%) i Kraljevinu Bahrein (22,90 miliona dolara, odnosno 5%), Burkinu Faso (14,34 miliona dolara), Demokratsku Narodnu Republiku Alžir (14,11 miliona dolara), Republiku Bugarsku (12,72 miliona dolara) i Arapsku Republiku Egipat (12,18 miliona dolara) svaka sa po tri odsto od ukupne vrednosti izvoza.

U 2021. godini, u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći, upisano je 16 novih privrednih subjekta, a ponovo upisano 25, navodi se u ovom izveštaju.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

21. април 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Slatko od ljubičica zvano “Šinkina teglica“,

by bifadmin 21. април 2023.

Dok ne stigne prvo voće, slatko može da se pravi i od cvetova. Sa prvim sunčanijim danima, kad ljubičice prekriju svojim mirisnim cvetićima šumska i livadska polja koja počinju da zelene na obroncima Stare planine, Vineta, Negovan i njihov sin Nemanja Šinka, kao i baka Dragica, kreću u berbu. Razmile se vredne ruke po travi dok beru najlepše cvetove ljubičice od kojih će praviti slatko nesakidašnjeg ukusa i boje. Slatko od ljubičica jedno je od najtraženijih, a kako i ne bi, kad se jednom proba, ponovo se poželi.

“Recept za slatko od ljubičice je našoj porodici poznat već više od 70 godina, s tim što je svaka generacija usavršavala kvalitet“, počinje priču za Plodnu zemlju Nemanja Šinka. “Šinkina teglica“ je malo registrovano porodično domaćinstvo iz Knjaževca.

„Nastala je slučajno 2021. godine, kada je majka ponašla stare recepte u kućici na selu i rešila da isproba neke od njih. Prijateljima se to svidelo i rešili smo da se oprobamo kao mali proizvođači zdrave hrane, a posle prvih narudžbina i pohvala kupaca, znali smo da smo na dobrom putu.“

Među starim receptima koje su pronašli u selu bio je i recept za slatko od ljubičice. Selo Dejanovac iz koga Vineta potiče je smešteno u jednom siromašnom kraju uže Srbije. Žene iz tih sela su bile ,,dovitljive“, pa su slatka pravile od onoga što nađu u prirodi. Tako da ne treba da čudi odakle baš recept za slatko od ljubičice, ali i jorgovana, bagrema…

Sa Midžora po celoj Srbiji

Za jednu „Šinkinu teglicu“ slatka od ljubičice potrebno je jako puno ljubičica, truda i vremena.

„Mi slatko pravimo od latica ljubičica, pa od ubranih ljubičica treba skinuti samo latice. Dosta tu otpada, 2/3, a nekada i ¾ na čašicu, a latice su vrlo lagane. Tako da i kada se kući vratite sa punom korpicom ljubičica osim što vas čeka ceo dan čišćenja, dobićete latice možda za 3-4 teglice. Iako sam proces kuvanja i spremanja deluje prosto, nije lako doći do toga. Cela porodica učestvuje u branju i čišćenju, ponekad i ceo dan, da bi smo na kraju mogli da napravimo 3-4 teglica ovog slatka. Zato je ovo slatko pravi delikates među ukusima. Možemo reći da su nam ljubičica ali i borovnica najteži za branje. Borovnicu beremo ručno, a ona je i sitna i raste na nepristupačnim terenima. Beremo je podno najvišeg vrha uže Srbije, Midžora koji se nalazi na 2.169 metara nadmorske visine“, ističe Negovan.

Slatko od cvetova ima svoju posebnu boju i ukus

Svako slatko ima svoju specifičnu boju i ukus. Slatko od ljubičica je kristalno ljubičaste boje, mekane teksture i karakterističnog i jedinstvenog ukusa. Sladokusci kažu da se ovo slatko ne može uporediti ni sa jednim drugim. Slatko od bagrema sa druge strane ima žuto-belu nijansu, a poseduje intenzivan ukus. Najsličniji je bagremovom medu. Jorgovan je tamno ljubičaste boje i sa blagim citrusnim ukusom. Preovladava miris jorgovana. Slatko od majskih ruža je nežno roze boje, a ukus je isti kao da jedete ratluk od ruže. Dominantan je miris majskih ruža. Ostale proizvode prave sa malom količinom šećera tako da preovladava ukus voća od koga je slatko napravljeno.

„Naše proizvode možete prepoznati i zatvorenih očiju od kog su voća napravljeni“, ističe Vineta.

Sirovinu za proizvode nabavljaju ili na Staroj planini ili je to iz njihovog malog voćnjaka. Na Staroj planini uglavnom beru šumsko voće. Ukoliko im i ponestane sirovine, kupuju je od lokalnih i proverenih voćara, koji isto tako kao i oni ne prskaju voće.

Ljubav prema prirodi, zdravoj hrani i kuvanju opredelila ih je za ovaj posao. Prepoznali su potrebu današnjeg vremena i života za domaćim, prirodnim i zdravim proizvodima. Upravo to i jeste prednost malih proizvođača u odnosu na industrijsku proizvodnju što sve prave ručno i spremanjem malih količina postiže se visok kvalitet koji industrijska proizvodnja na veliko ne može da prati.

Mali proizvođači i važnost marketinga

„Malim proizvođačima je mnogo teže da plasiraju svoj brend u odnosu na velike kompanije, jer velike kompanije imaju više resursa. Za malog proizvođača najbitniji je marketing, jer bez dobrog marketinga džabe vam kvalitetan proizvod jer niko neće znati za vas. Mi smo se u marketingu snašli veoma dobro, jer naš marketing vodi sin Nemanja, koji po struci jeste master istoričar ali se odlično snašao. Kao nov izazov pred nama jeste cilj da održimo kvalitet naših proizvoda, a da povećamo proizvodnju. Promocijom naših proizvoda kao i pravljenje novih, želimo da zdrava hrana stigne do što više sladokusaca širom Srbije, a i šire“, kaže Negovan.

Kupci najviše traže proizvode „Šinkine teglice“ od šumskih plodova, divlje maline, brusnice, borovnice, divlje kupine, mušmula, šumskih jagoda, trnjina.

„Od kada smo počeli da pravimo slatka od ljubičice, jorgovana i bagrema, sve više ljudi naručuje i njih, jer nemaju gde drugde da pronađu. Mnogi prvi put kod nas čuju za neka slatka. Takvo je i slatko od šargarepe. Mi se trudimo da imamo što više proizvoda koji su specifični i koji se mogu naći samo kod nas“.

Posebnost „Šinkine teglice“ su i voćni namazi koji se dosta razlikuju od klasičnih džemova.

Voćni namazi 70% od voća

„Prave sa sa mnogo manje šećera. U voćne namaze ide preko 70% voća tako da preovladava ukus voća. Namazi se mnogo manje kuvaju od džemova, pa voće zadržava hranjive sastojke i vitamine. Prave se sa mnogo manje šećera. Ukratko možemo reći da su voćni namazi mnogo zdraviji od džemova i da kada ih jedete imate osećaj da jedete sveže voće“.

Iako im je u nazivu i reč teglica, pitamo da li planiraju da šire asortiman i da prave sokove.

„Nemamo u planu, a razlog je taj što bi to iziskivalo još više vremena i još više sirovina, a onda ne bismo mogli sve da radimo ručno. Naš cilj je da širimo proizvodnju do granica ručne prozvodnje. Samo tako možemo da očuvamo kvalitet naših proizvoda“, kaže Nemanja Šinka za Plodnu zemlju dok se polako priprema za berbu jorgovana koji su i ove godine baš ukrasili bašte Knjaževca.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto: Pixabay

21. април 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Energija dobijena iz vode i iz sunca, mogu unaprediti poziciju Srbije

by bifadmin 21. април 2023.

Trenutna situacija na domaćem energetskom tržištu, kao i mogućnosti unapređenja samog tržišta, ali i saradnje sa kompanijama iz Velike Britanije bili su tema nedavno održanog vebinara „Mogućnosti u energetskom sektoru Srbije” u organizaciji Britansko – Srpske privredne komore (British – Serbian Chamber of Commerce) i PR i PA agencije Grayling.

Na praktične, regulatorne, infrastrukturne i izazove finansiranja i tehnologija u kontekstu razvoja domaćeg energetskog tržišta pokušali su da nađu odgovore predstavnici UK Export Finance for the Western Balkans (Duško Krsmanović), Department for Business and Trade in Serbia (Nikola Milivojević), LDK Consultants – člana Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (Nenad Jovanović), kompanije Continental Wind Partners (Maja Turković) i advokatske kancelarije AKT Todorovic (Ivan Todorović), zajedno sa Aleksandrom Ranđelovićem, ekspertom za zeleno finansiranje za MSP, koji je održao uvodno predavanje, i moderatorom, Rosom Lairdom iz Grayling kancelarije u Velikoj Britaniji.

Prelazak sa fosilih goriva, koja trenutno apsolutno dominiraju u energetskoj potrošnji srpskih domaćinstava i privrede, postavlja se kao preduslov daljeg razvoja i usklađivanja sa globalnim trendovima. Cilj je da Srbija do 2040. godine dostigne učešće obnovljivih izvora energije od 40%. Međutim, šta to može značiti za pojedinačne kompanije i građane i da li su opasnosti od rasta troškova veće od prilika koje se mogu ostvariti?

Prilika Srbije da profitira

Prema oceni panelista, s obzirom na geografsku poziciju Srbije, naša država ima dobru priliku da profitira od dodatnog razvoja energetskih kapaciteta i regionalnog povezivanja, ali je za to neophodna još brža i odlučnija regulatorna podrška, koja će biti prilagođena lokalnim okolnostima i mogućnostima. Kompanije iz Velike Britanije su u određenoj meri već prisutne na domaćem tržištu električne energije, a mogućnosti za unapređenja saradnje postoje, pre svega kroz razmenu znanja i iskustava, i finansijsku podršku.

Aktuelna geo-politička situacija investicije čini skupim, te glavni kriterijum za donošenje odluke o investiranju jeste mogućnost povrata investicije u zadovoljavajućem roku. Zbog toga je važno svim učesnicima na tržištu energije omogućiti uslove u kojima je poslovanje isplativo, ne oslanjajući se na bankarske kredite ili pozajmice.

Ono što praksa u oblasti proizvodnje električne energije u ovom trenutku pokazuje, i to ne samo za srpsko, već i druga tržišta regiona, jeste da veći problem leži u mogućnostima povezivanja na električnu mrežu, nego u samoj raspoloživosti kapitala. Upravo zbog toga, učesnici vebinara pozitivno su ocenili trenutne projekte razvoja infrastrukture, kako za električnu energiju, tako i za prirodni gas i naftu.

Sledeći koraci, bi zatim trebalo da podrazumevaju i razvoj infrastrukture i tržišta za skladištenje električne energije, dok se u oblasti proizvodnje sve više gleda u pravcu zelenog hidrogena.

Svetlo na kraju tunela

Ono što je veoma važno za privredu, počev od malih i srednjih preduzeća, pa do velikih kompanija, jeste činjenica da prelazak na obnovljive izvore energije i generalna dekarbonizacija poslovanja mogu direktno uticati na njihovu konkurentnost i poziciju u lancu proizvodnje. Upravo zato, važno je da se, pored stanovništva, i sektori industrije i transporta, što pre uključe u proces unapređenja efikasnosti potrošnje energije i izbor obnovljivih resursa za poslovanje.

Iako nije za očekivati da će ugalj u Srbiji u kratkom vremenskom roku postati prošlost, učesnici vebinara složni su u činjenici da se vidi svetlo na kraju tunela. Energija dobijena iz vode, zajedno sa energijom iz sunca, uz već planirani razvoj infrastrukture i odgovarajuća regulatorna rešenja mogu unaprediti poziciju Srbije i rezultovati u povećanju obima izvoza električne energije, ali i konkurentnosti domaće privrede.

21. април 2023. 0 komentara

B&F Plus Ekonomija

Kako se izboriti za svoje ime u porodičnoj kompaniji koju nasleđujete?

by bifadmin 20. април 2023.

Procenjuje se da oko 95% svih privatnih preduzeća u Srbiji spada u porodične kompanije. Njihovi osnivači uglavnom očekuju da ih naslede deca tj. da posao „ostane u porodici“, a kako ta tranzicija na naslednike izgleda u praksi mogli smo čuti juče na Bizit konferenciji pod nazivom „Tradiciju nemamo, znanje i iskustvo imamo“ u organizaciji PC Pressa.

Osnivači i naslednici nisu isti. Ovu mantru konsultanti su do sada ponovili sigurno nekoliko hiljada puta, ali čini se da postoji potreba za utvrđivanjem tog gradiva. Osnivači kompanija su specifični ljudi, koji nemaju samo „preduzetnički njuh“ i dobre ideje, već i marljivost i znanje kako te ideje da realizuju. „To se ne uči, takav se jednostavno rodiš“, kaže prvi domaći konsultant za tranziciju u porodičnim preduzećima Boris Vukić, aludirajući na neke urođene predispozicije osnivača ali i na neiscrpnu želju za uspehom koja ih motiviše da rade i više od 12 sati dnevno.

Deca ne moraju da budu kopija uspešnih roditelja

Stvaralački kapacitet svakog pojedinca na ovoj planeti je ograničen trajanjem njegovog života ili, u boljem slučaju, zdravstvenim stanjem koje mu omogućava da radi ili ga pak sprečava u tome. Mnoštvo osnivača uspešnih kompanija uopšte ne razmišlja o prestanku rada, a jedan od Vukićevih klijenata je jednom izrekao naširoko čuvenu rečenicu „Ako ja jednoga dana umrem“. Od onih koji pak razmišljaju o budućnosti, većina se nada da će, kada za to dođe vreme, „u njihove cipele“ uskočiti njihova deca.

Ipak, izreka da iver ne pada daleko od klade nije primenjiva u svim oblastima života. Dobar primer za to je poslovanje, gde deca najvčešće nemaju takav preduzetnički poriv kao njihovi roditelji. Srećom, ni ne moraju da ga imaju. Privatne kompanije koje su preživele sve izazove u poslednjih nekoliko decenija u Srbiji uglavnom su dovoljno porasle da više ne funkcionišu kao preduzetničke radnje, već imaju više zaposlenih i nešto kompleksniju organizacionu struku od jednog čoveka koji radi sve u firmi. Njima dakle nisu potrebni uporni i preduzetni lideri već profesionalni menadžment. A menadžeri mogu biti i njihova deca, ako su stekla određeno ekonomsko obrazovanje i dovoljno radnog iskustva, ali i profesionalci dovedeni „sa strane“.

Oba ova izbora su u redu ali treba imati u vidu da je za uspešnu tranziciju potrebno izvršiti sve četiri pripreme a ne samo jednu, poručili su učesnici ove konferencije. Prva je profesionalizacija preduzeća, sledi je već pomenuta priprema naslednika za kojeg je najbitnije da nije nateran da preuzme kompaniju već da to zaista želi, zatim priprema osnivača jer je većini ljudi veoma teško da drugima prepuste svoje životno delo, i na kraju – priprema porodice kao i implementacija porodičnog protokola, dokumenta koji predstavlja spisak pravila ponašanja i reguliše odnose u firmi.

Roditelji bi u isto vreme i da predaju ali baš i da ne predaju firmu

Prema rečima učesnika Bizitove konferencije, pomoć oko profesionalizacije i tranzicije vlasništva uglavnom traže naslednici, dok joj se osnivači često opiru. Međutim, i kada pristanu na nju, ona ne ide uvek glatko.

Kako kaže jedna naslednica, čak i kada roditelji svoja zaduženja olako prenesu na vas, često nastave da vam se mešaju u posao jer oni to zapravo urade samo „na papiru“ ali u svojoj glavi još uvek nisu raskrstili sa preduzećem.

I ostali naslednici imaju slična iskustva. „Kada smo, na moju inicijativu, ušli u proces profesionalizacije morali smo da dovedemo nove kadrove, iskusne menadžere ali i struke iz drugih oblasti kao što je HR. Gledajući sve to moj otac je konstantno džangrizao jer, kako je tvrdio, iracionalno povećavamo troškove. Ipak, posle nekoliko godina ispostavilo se da su ti troškovi bili minorni naspram onoga što je kompanija počela da zarađuje. Samo je trebalo izdržati da se taj proces završi. I slušati njegove žalopojke da ćemo propasti“, rekao je jedan od naslednika na jučerašnjoj konferenciji, čiji identitet nećemo objavljivati budući da je ovaj događaj održan u opuštenoj atmosferi, bez prisustva novinara, kako bi vlasnici kompanija mogli otvoreno da pričaju o svim izazovima sa kojima se suočavaju.

Šta se desi u šok sobi, ostaje u šok sobi

Mnogi od njih su sa okupljenima podelili sitne trikove koji su im pomogli da steknu autoritet koji često nedostaje naslednicima. Na njih naime stariji zaposleni obično gledaju kao na povlašćene „sinove i ćerke“ koji su ceo život jeli zlatnim kašikama i koji ni za šta nisu morali da se potrude. Zato kada preuzmu preduzeće oni moraju da se bave njegovom modernizacijom i sređivanjem, ali i da se konstantno dokazuju okolini. „Znajući da ću se po završetku fakulteta vratiti u porodično preduzeće i u jednom trenutku ga preuzeti, jedan mentor mi je rekao da će moj najveći uspeh biti da me jednog dana zovu mojim imenom a ne nečijim sinom ili unukom“, izjavio je jedan od govornika, koji je u tome uspeo tek posle velikog i riskantnog poslovnog podviga.

Trikovi koje su juče podelili vlasnici porodičnih preduzeća su zaista raznovrsni i razlikuju se u zavisnosti od grane privrede u kojoj posluju njihove kompanije, kao i od organizacione strukture istih. Među njima se, osim znanja i vrednog rada, nalaze i kreiranje novih proizvoda ili modernizacija kompanijskog imidža, uvođenje novih tehnologija, prodor na nova tržišta, ali i neki prizemniji kao što je osposobljavanje „šok sobe“ u kojoj se, daleko od očiju radnika, braća – vlasnici preduzeća – raspravljaju. Tako ne narušavaju ni radnu atmosferu, a ni poverenje zaposlenih u rukovodstvo.

Među svim tim interesantnim trikovima i podvizima, ipak se najviše izdvaja onaj koji je izveo Darko Budeč, osnivač kompanije „BUCK lighting“, koji je zahvaljujući uspostavljanju dobrog menadžmenta uspeo da ostvari svoj san – da bude uspešni preduzetnik koji ima odmor u trajanju od dva do tri meseca godišnje. Jer, njegova logika govori da svako ko je vredno radio i izborio se da stvori nešto, treba da dobije mogućnost da deo života i uživa u plodovima svog rada.

20. април 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Ttržište obveznica ne pokriva više inflaciju, da li je rešenje zlato

by bifadmin 20. април 2023.

Cena zlata probila je 2.000 dolara za uncu ali analitičari pronogziraju da može otići i na 4.000 dolara

Cena zlata na spot tržištu je ove godine prešla 2.000 dolara za uncu – što je istorijski rekord za ovaj plemenit metal. Od početka godine cena je skočila skoro 10 odsto i tako nastavila rast od novembra, posle prošlodišnjeg pada na 1.600 dolara.

U intervjuu za „Blumberg Adrija konekt“ (Bloomberg Adria Connect), generalni direktor (CEO) i osnivačica „Tim Valores“ iz Ljubljane, Irena Linasi Rogač, kaže da ovaj plemeniti metal ima još prostora za rast cene.

– Skoro svi na tržištu imaju ocenu da će zlato do 2030. godine dostići preko 4.000 dolara za uncu – to je duplo više nego danas. Znamo da ono što se veže za novac, depozite, obveznice, osiguranja, druge penzijske fondovi, ima preniski prinos za vlasnike i to nije dovoljno da pokriva inflaciju. To znači da ostaju samo nekretnine, deonice i plemeniti metali. A od onog što svaki dan možeš da prodaš, jer ne znaš kakva će da bude situacija – najlakše se prodaju plemeniti metali – kaže Linasi Rogač.

Ttržište obveznica ne pokriva više inflaciju

Odnos investitora prema zlatu zanimljivo je pratiti i kroz istoriju – otkako se dolar odvojio od zlatne podloge 1971. godine (ukidanje Bretonvudskih sporazuma), cena zlata je rasla do dosadašnjeg istorijskog maksimuma u ranim 1980-tim a nakon toga, ovaj plemenit metal nije uspevao da drži korak sa inflacijom. Dans je sutiacija skroz drugačija.

– Banke su tada odlučile da uvedu kamatne stope od 20 odsto na depozite i tako se sačuvaju od prebrzog rasta zlata. Danas više nisu takva vremena. Uz sve to, tada je na svetu bilo četiri milijarde ljudi, sada ih je sedam milijardi. Kina, Indija i ostale države nisu imale uloge na tržištu kakve imaju danas – kaže Linas Rogač ocenjujući da su postojeću uslovi dobra podloga za dalji rast cena zlata.

Trajektorija cene zlata išla je uzlaznom putanjom u poslednjih dvadeset godina – politička bitka zbog granice američkog federalnog duga je prethodila prvom od značajna dva skoka cene – drugi je došao tokom kovid pandemije.

Najniža tačka zabeležena je pre 10 godina, kada je postalo jasno da očajničke monetarne mere nakon Velike finansijske krize 2008/09. nisu podstakle inflaciju. Međutim, tokom protekle godine, zlato se držalo na nižem nivou uprkos inflaciji koja je hvatala zamaha.

Screenshot: Goldprice.orgCena zlata u poslednjih 15 godina

Šta se promenilo sada? Bloombergovi analitičari ukazuju na kretanja na tržištu obveznica – niži prinosi čine zlato poželjnijom investicijom – a trajektorije cena su gotovo savršeno sinhronizovane.

– Jasno je da tržište obveznica ne pokriva više inflaciju – svi traže nešto što bi očuvalo vrednost imovine. Zato sad nije vreme za bankarske depozite i državne obveznice – smatra Linasi Rogač.

Srebro možda i bolja investicija

Veliki povrtak u ovoj godini ima i srebro – a Linasi Rogač veruje da ono ima potencijal da bude čak i lukrativnije za investitore od zlata.

– Srebro ima još i viši potencijal nego zlato, jer kad pogledamo proizvodnju zlata, godišnje se proizvede oko 3.000 tona, a srebro oko 30.000 tona. Srebro je ujedno i jedan od najtraženijih elemenata, pogotovo u zelenoj industriji u narednih deset godina, zato je moja prognoza da srebro ima i viši doprinos za klijente nego zlato – zaključila je ona.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

20. април 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Prva dva meseca Srbija zabeležila suficit od 163 miliona evra

by bifadmin 20. април 2023.

Tekući račun platnog bilansa Srbije je u prva dva meseca ove godine bio u suficitu za 163 miliona evra, dok je u istom periodu zabeležen minus od 993 miliona evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Suficit je posledica međugodišnjeg rasta prihoda od 25 odsto i rashoda od svega pet odsto u ovom periodu.

U razmeni roba i usluga zabeležen je deficit od 540 miliona evra, naspram 1,35 milijarde evra deficita u prva dva meseca prošle godine. ovo je posledica rasta izvoza od 17,7 odsto, dok je uvoz povećan za 2,8 odsto.

Kod spoljnotrgovinske razmene robe minus je iznosio 1,16 milijardi evra, što je za 20 odsto manje nego prošle godine, dok smo u uslugama imali suficit od 617 miliona evra, skoro dvostruko veći nego u januaru i februaru 2022. Telekomunikacione i IT usluge su za dva meseca zabeležile izvoz od pola milijarde evra, za 44 odsto više nego u istom periodu lane.

Manjak u razmeni roba i usluga nadoknađen je u sekundarnom dohotku. To se pre svega odnosi na prihode od ličnih transfera iz inostranstva ka rezidentima Srbije neto 637 miliona evra, od čega su doznake radnika u neto iznosile 549 miliona evra i za 40 odsto bile veće nego u istom periodu prošle godine.

Strane direktne investicije u prva dva meseca iznosile su 401 milion evra neto, odnsno 431 milion evra bruto, što je rast od 1,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. Od toga je 180 miliona evra reinvestirana dobit, 150 miliona je uložen novi vlasnički kapital i 101 milion evra se odnosi na dužničke instrumente.

Izvor:Danas

Foto: Pixabay

20. април 2023. 0 komentara

B&F Plus Ekonomija

Koliko vlasnici majstorskih radnji imaju posla: Mušterije se baš i ne grabe

by bifadmin 20. април 2023.

Iako je uvreženo mišljenje da se na bilo kog majstora u Srbiji čeka u redovima, jer ih je malo, majstori sa kojima smo razgovarali kažu da se do mušterija ne dolazi lako, pa moraju da se oglašavaju. No, i kada nemaju posla odlažu dolazak, da bi se stekao utisak kako su prezauzeti. Njihovi glavni klijenti su domaćinstva, dok drugi preduzetnici jako retko zovu majstore „iz oglasa“ za popravke svojih uređaja, već se oslanjaju na servisere. Koliko ima električara, vodoinstalatera, bravara, parketara, keramičara i drugih zanatlija u Srbiji nemoguće je utvrditi, jer mnogi rade u „sivoj zoni“, ili im je to samo dopunski posao „za popodne“.

U jednoj viber grupi, sa preko 3.200 članova, u kojoj su okupljeni stanari jednog velikog naselja u Beogradu, skoro svaki dan neki električar, vodoinstalater, keramičar, parketar ponudi svoje usluge. Poruke su najčešće upečatljive, kombinacija slika i teksta, kao reklame. Često pozivaju i članove te grupe kojima su nešto popravljali ili menjali da napišu utiske o njima i njihovom radu. I svi su saglasni u jednom, reklama „od usta do usta“ nije dovoljna za posao, potrebno je nešto više truda da bi se došlo do mušterija. Sa druge strane, ako bi se pitale te mušterije, dobre, brze i povoljne majstore skoro je nemoguće pronaći. Iako je uvreženo mišljenje da je do majstora bilo kog profila veoma teško doći, i da ih je na tržištu malo, istina je ipak negde između.

Čini se da su njihove usluge najpotrebnije domaćinstvima. Kako kažu, skoro 90 odsto svih poziva koje dobijaju su od ljudi kojim je potrebna neka popravka u njihovom domu ili vikendici. Broj preduzetnika i nekih malih preduzeća koji ih zovu je gotovo zanemarljiv. Srednje i velike kompanije svoju potrebu za majstorima najrazličitijih profila rešavaju angažovanjem specijalizovanih firmi ili podizvođača, i ne zovu majstora preko oglasa.

Od baletana do električara

„Radim veliki broj popravki, od veš mašina do frižidera, menjam prekidače, utičnice, punim sistem etažnog grejanja… To mi je dodatni posao, inače sam zaposlen kod jednog prodavca bele tehnike. Usluge koje nudim oglašavam u više velikih viber zajednica, kao što su one koje naprave stanari nekih naselja. Iz mog iskustva, oglašavanje i reklama su potrebni, inače mušterije ne dolaze same tek tako lako. Posla imam, jer su i kućni aparati zaista sve lošijeg kvaliteta“, ocenjuje električar iz Beograda Bojan Bogdanović. Kako kaže, poznaje i majstore koji danas nemaju posla, ali kada ih neko pozove uvek kažu da će doći sutra ili prekosutra, jer im je važno da ostave utisak da su stalno zauzeti. To, naravno, i naplate.

„Shvatio sam da ima puno ljudi koji bi mogli i sami da urade nešto ili poprave, ali im je izgleda lakše da zovu nekoga da to obavi umesto njih. Često imam slučajeve da se čarape ili donji veš zaglave u filteru mašine za pranje veša. I ljudi samo odvrnu filter, i ako nije tamo, zovu mene. A bilo bi dovoljno da se malo sagnu i pogledaju unutrašnjost gde stoji filter i našli bi“, priča Bogdanović za B&F. Iako je završio srednju baletsku školu, i ima zvanje profesionalnog igrača folklora, kaže da od toga ne može da se živi, pa se „prekvalifikovao“ u električara. Pekari, mesari, frizeri ga, kaže, skoro nikada nisu pozvali. Ponekad neki kafići, ali, na primer, njihove profesionalne aparate za kafu održavaju distributeri tih aparata.

„Iz mog iskustva, ljudi koji imaju neke male poslove, uvek se opredeljuju da zovu distributere svoje opreme ili da kupe novu“, kaže ovaj električar.

Ili ne znaju da poprave, ili su preskupi

Aida Stanimirov je vlasnica salona za ulepšavanje „Beauty by Aysha“ u Beogradu. Ona je tipičan primer iz priče električara Bojana Bogdanovića. Iako bi neke njene aparate koje koristi u svom salonu, u praksi mogao da popravi neki električar, ona ga nikada nije zvala. Uvek se oslanja na distributere i ovlašćene servise za opremu koju je kupila. Ili, u slučaju nekih većih kvarova, kupuje nov aparat.

„U mom poslu koristi se veliki broj uređaja, kao što su aparati za tretmane lica koji rade na radio-frekventnu struju, aparati za mikro dermo abraziju, za mezoterapiju, oni bez igala… i preko oglasa, i danas za sutra, ne može se pronaći majstor za popravku ako se neki pokvari. Uz sve ove aparate dobija se naravno i garancija, tako da se ja oslanjam na to i njihove distributere“, kaže Stanimirov za B&F. Prema njenim rečima, veliki problem je to što se delovi za te aparate teško nalaze, i kada se poruče preko ovlašćenih distributera rok isporuke je od 30 do 60 dana. A do tada, ni klijenti ne mogu da dobiju tu uslugu, a samim tim i mogućnost za zaradu je manja.

„Najjeftiniji aparati u mom salonu koštaju od 500 do 1.000 evra. Svi ostali su znatno skuplji. I to je jedan od razloga zašto mi je važno da ih popravljaju ili menjaju delove samo ovlašćeni distributeri. Ali, i to ume da potraje. Jer mi smo mala zemlja, i gotovo uvek imamo samo jednog distributera za određeni aparat. Pa kad neki deo želim da naručim, oni to skoro nikad nemaju na lageru i onda se čeka“, žali se Aida Stanimirov.

Stanka Tripunović je vlasnica mikro firme za ketering u Novom Sadu. Kuhinju u kojoj radi je vremenom opremila profesionalnim, specifičnim, pekarskim aparatima, ali uglavnom polovnim. I kako kaže, dobro je služe, već skoro deset godina. Ali, kada se nešto pokvari, najčešće kupuje nov uređaj. Srećom, njen suprug se „razume“ u elektroniku, pa ponekad nekim pekarskim aparatima uspe i da produži životni i radni vek. Ni ona nikada ne zove majstore iz oglasa.

„Nedavno mi se pokvario blender. Iako sam ga kupila polovnog, i odavno nije bio pod garancijom, ja sam ipak tražila ko je ovlašćeni serviser da tamo odnesem na popravku. Ali, servisa nije bilo. Zatvorio se još pre nekoliko godina, i bukvalno niko više ne servisira blendere kao što je bio moj. Niti sam uspela da nađem originalni rezervni deo. Inače, profesionalni blenderi koštaju od 30.000 dinara pa naviše“, navodi Tripunović za B&F. Naša sagovornica dodaje da je ranije zvala majstore preko oglasa, ali da od toga ništa nije bilo. Neki su joj iskreno rekli da ne žele da popravljaju profesionalne pekarske mašine jer nisu sigurni u svoje znanje o njima, a nekad su, za svoju uslugu, tražili previsoku cenu. Od tada je odlučila da zove samo ovlašćene servise, ili da kupi novo aparat.

Računica bez računa

Slično razmišlja i vlasnica malog frizerskog salona u Subotici, Elvira Nađ. Ona prostor u kome radi iznajmljuje, i kako kaže, sve probleme koje bi imala sa vodom, jer joj je to najvažnije, rešio bi vlasnik prostora, i ona o tome ne brine.

„Kod mene se najčešće kvare fenovi, ili bolje da kažem, oni imaju ograničen vek trajanja, jer se stalno koriste. Kada sam počinjala da radim, nosila sam ocu da mi popravi, ali već dugo čim se neki pokvari, kupim novi. Profesionalni fenovi za frizerske salone su od 10.000 do 20.000 dinara“, kaže za B&F Elvira Nađ.

Prema poslednjim istraživanjima portala za zapošljavanje „Infostud Poslovi“, zarade vodoinstalatera, električara, stolara, molera mogu biti i veće od 1.000 evra, naročito ako su spretni i imaju svoje preduzetničke radnje. Iz „Infostuda“ kažu za B&F da je problem u tome što je ovakvih majstora malo, jer zanatske, mašinske i građevinske škole već godinama upisuje sve manji broj učenika.

Koliko tačno u Srbiji ima električara, vodoinstalatera, bravara, parketara, keramičara i drugih zanatlija teško je pobrojati. Činjenica je da veliki broj njih radi u „sivoj zoni“ ili se bave ovim poslom samo dopunski, pored onoga koji imaju „za stalno“. Takođe, male zanatske radnje su skoro uvek registrovane kao paušalci i samim tim nemaju obavezu predavanja završnog računa. Prema podacima Agencije za privredne registre u Srbiji ima 311.576 registrovanih preduzetnika. Među njima su i zanatske radnje, ali te delatnosti ne spadaju u top 10 delatnosti, koje ti preduzetnici obavljaju.

Aleksandra Galić

Biznis & finansije 208, april 2023.

Foto: jarmoluk, Pixabay

20. април 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Na tržištu u Srbiji 40 odsto falsifikovanog meda

by bifadmin 20. април 2023.

Bagremov med ne može se kupiti za manje od 1.500 dinara za kilogram. Očekuje se da bi cena mogla da ide i do 1.800, ali je izvesno da jeftiniji biti neće. Livadski med je oko 1.200, a suncokretov 1.000 dinara. Domaći med ima i dobru cenu, a procene stručnjaka su da na našem tržištu ima oko 40 odsto falsifikovane robe.

Kada je reč o bagremovom medu, prošla godina je bila prosečna, a suncokret lošiji, a lipa iznad proseka. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović ne očekuje da će cene meda da skaču, ali neće ni padati, jer su ulaganja u pčelarsku proizvodnju dramatično poskupeli. Put do pravog meda nije jednostavan a ni jeftin, pa je zbog toga na tržištu sve više lažnog.

– Falsifikata ima stalno, pa se ove godine beleži i sve veći broj do sada nepoznatih firmi na tržištu sa medom sumnjivog kvaliteta – kazao nam je Živadinović. – Procena je da na tržištu Srbije ima oko 40 odsto falsifikovanog meda. I to je prvi put da ga kod nas ima manje nego u Evropskoj uniji, gde je taj procenat oko 50. Uz lažni med, veliki problem svake godine je i trovanje pčela.

Ove godine, zasad, nisu prijavljena masovna trovanja, inače ih ima stalno. Pčelari očekuju da će država konačno ovom problemu stati na put.

– Sve više se piše o ovom problemu i pojedine informacije dolaze bolje do poljoprivrednika – smatra Živadinović. – Tako i oni shvataju kakvu štetu sebi prave ubijanjem pčela, ali i taj proces mora dodatno da se ubrza. Najvažnije je da država počne sa primenom poslednjih izmena zakona. A to znači obuka poljoprivrednika oko primene pesticida i samo takvi mogu da kupuju i primenjuju ove preparate.

Dugoočekivano proleće, koje nikako da se ustali, utiče i na pčelarstvo. Prolećni razvoj pčela ove godine, smatra Živadinović, nije preterano obećavajući, zbog promenljivog vremena. Matice su zbog toga, već dva puta smanjivale polaganja jaja ili ga potpuno prekidale.

– Pčelari koji su uradili sve što treba i uzimili pčele sa dovoljnim zalihama hrane nemaju razloga za veću brigu – naglašava Živadinović.

Manje izvozimo za 23 odsto

Prema zvaničnim podacima, ukupni izvoz meda iz naše zemlje u prvih deset meseci prošle godine bio je 1.479 tona. Vrednost ovog izvoza bila je 8,2 miliona evra. U odnosu na 2021. godinu to je pad od nekih 23 procenta. Srbija je 2022. uvezla nekih 480 tona meda i to platila 1,4 miliona evra.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

20. април 2023. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci