Ekonomija

Digitalizacija novca postaje ključni trend: stroži limiti za gotovinu, jasna pravila za kripto transakcije i priprema terena za digitalni euro.

Evropska unija počela je da oblikuje novi okvir finansijskog nadzora koji obuhvata gotovinske transakcije, transfere kriptovaluta i koncept digitalnog eura. Stručnjaci ocenjuju da je centralni trend — ubrzana digitalizacija novca i jačanje kontrole tokova — iako se regulativa oslanja na nekoliko odvojenih mehanizama.

Šta se menja kod keša?

Trenutna pravila o prenosu novca preko granice ostaju ista: svaka suma od 10.000 eura mora biti prijavljena pri ulasku ili izlasku iz EU.

Istovremeno se uvodi jedinstveni limit od 10.000 eura za velike gotovinske uplate u komercijalnim transakcijama širom Unije, dok države članice mogu propisati i niže pragove.

Ove mere su dio novog paketa za borbu protiv pranja novca (AML) usvojenog u proleće 2024. godine, a primena ključnih odredbi očekuje se nakon prelaznog perioda — približno od 2027. godine.

Kriptovalute pod posebnim režimom

Za digitalnu imovinu uvodi se odvojeni sistem. Prag od 1.000 eura odnosi se isključivo na transakcije sa kriptovalutama.

Prema AML paketu i regulativi o transferu sredstava (TFR): svi pružaoci kripto usluga moraće da sprovode KYC identifikaciju za transakcije vrijedne 1.000 eura i više, obaveza važi i za transfere ka self-hosted (privatnim) novčanicima – nije reč o zabrani, već o pooštrenom mehanizmu transparentnosti i nadzora

Digitalni euro: priprema, ali bez konačne odluke

ECB i Evropska komisija nastavljaju pripremnu fazu za moguće uvođenje digitalnog eura.

Razmatra se prelimitarni limit od 3.000 eura po korisniku u digitalnom obliku, ali konačna odluka o pokretanju projekta još nije doneta.

Cilj je proceniti tehnološke, ekonomske i regulatorne posledice ovakvog instrumenta i njegov uticaj na finansijsku stabilnost.

EU intenzivno jača mehanizme protiv pranja novca, povećava transparentnost gotovinskih i kripto transakcija i paralelno gradi regulatorne temelje za digitalni euro — bez uvođenja novih barijera u okviru jedinstvenog tržišta.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Evropska komisija će uskoro da pošalje formalno upozorenje Italiji zbog zabrinutosti da bi italijanska pravila „zlatne sile“ mogla da budu u suprotnosti sa pravom EU, objavio je list „Fajnenšel tajms„, pozivajući se na dva evropska zvaničnika.

Italijanske odredbe „zlatne sile“ osmišljene su da zaštite nacionalne interese u strateškim sektorima, uključujući odbranu i telekomunikacije, a zakon se primenjuje i na bankarski sektor.

Italija nije jedina članica EU sa takvim regulativama, ali Brisel smatra da neka od italijanskih pravila mogu da ograniče slobodno tržište i da krše evropske propise.

Slanje takozvanog „pisma obaveštenja“ označava početak formalnog postupka za prekršaj protiv Rima.

Prošlog meseca italijanski ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti najavio je da će da traži pojašnjenje od šefice EU za finansijske usluge Marije Luis Albukerke u vezi sa mogućim disciplinskim merama Komisije.

Evropska komisija u oktobru je takođe signalizirala da će da deluje protiv italijanskog zakona o „zlatnoj sili“ kao deo pritiska na zemlje EU koje ometaju konsolidaciju banaka u regionu.

Šta je pravilo „zlatene sile“

Izraz „zlatna sila“ (Golden Power) odnosi se na poseban set zakonskih ovlašćenja koja omogućavaju državi da interveniše, stavi veto ili postavi posebne uslove prilikom prodaje, spajanja ili preuzimanja kompanija i imovine koje se smatraju strateški važnim za nacionalne interese.

Osnovni cilj ovih pravila je da se spreči da ključni nacionalni resursi, infrastruktura ili tehnologija dođu pod kontrolu stranih subjekata (posebno onih van Evropske unije) na način koji bi mogao da ugrozi nacionalnu bezbednost, javni red ili funkcionisanje države.

Koji sektori su obuhvaćeni?

Država unapred definiše strateške sektore u kojima može da primeni ova ovlašćenja. To su najčešće:

Energetika: Naftovodi, gasovodi, električne mreže, rafinerije.

Odbrana i bezbednost: Kompanije koje proizvode vojnu opremu i tehnologiju.

Telekomunikacije: Mrežna infrastruktura (5G mreža), telekomunikacione kompanije.

Transport: Ključne luke, aerodromi, železnička infrastruktura.

Zdravstvo: Proizvodnja lekova, vakcina i ključne medicinske opreme.

Visoka tehnologija: Veštačka inteligencija (AI), robotika, poluprovodnici, sajber bezbednost.

Finansijski sektor i mediji.

Koja ovlašćenja država dobija?

Kada strana kompanija želi da preuzme značajan udeo ili potpunu kontrolu nad kompanijom iz strateškog sektora, država može da iskoristi svoja „zlatna“ ovlašćenja, koja uključuju:

Pravo veta: Potpuno blokiranje i zabrana transakcije.

Postavljanje posebnih uslova: Odobravanje prodaje, ali pod određenim uslovima (npr. da sedište kompanije ostane u zemlji, da se ne otpuštaju radnici, da se garantuje snabdevanje domaćeg tržišta).

Ograničavanje prava glasa: Dozvoljava se sticanje vlasništva, ali se ograničava uticaj novog vlasnika u upravnom odboru.

Zahtev za dodatnim informacijama: Država može tražiti sve detalje o kupcu i njegovim namerama.

Kada se pravila aktiviraju?

Pravila se aktiviraju kada postoji namera preuzimanja od strane stranog investitora. Kompanija koja je predmet prodaje, ili sam investitor, obično ima zakonsku obavezu da prijavi nameru o transakciji nadležnom državnom telu (najčešće ministarstvu privrede ili finansija), koje zatim sprovodi proveru (screening).

Kontekst unutar Evropske Unije

Iako države članice imaju pravo da štite svoje interese, „zlatna sila“ unutar EU mora biti u skladu sa osnovnim principima jedinstvenog tržišta, pre svega sa slobodnim kretanjem kapitala.

Zbog toga je EU donela Uredbu o proveri stranih direktnih investicija (FDI Screening Regulation), koja uspostavlja okvir za kontrolu. Prema pravilima EU, primena „zlatne sile“ mora biti:

Nediskriminatorna: Pravila se ne smeju primenjivati drugačije na investitore iz različitih država članica.

Opravdana: Sme se koristiti samo radi zaštite legitimnih javnih interesa, kao što su javni red i bezbednost.

Proporcionalna: Preduzeta mera mora biti najmanje restriktivna moguća da bi se postigao željeni cilj zaštite.

Ukratko, pravila „zlatne sile“ su odbrambeni mehanizam države kojim ona štiti svoju ekonomsku i bezbednosnu kičmu od potencijalno štetnih stranih preuzimanja, ali ta primena, posebno u EU, mora biti strogo kontrolisana i opravdana.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Evropa ima jedne od najjačih socijalnih sistema na svijetu – od penzija i zdravstvene zaštite, do pomoći za nezaposlene i socijalnog stanovanja. Ali ko je u Evropskoj uniji najdarežljiviji kada govorimo o javnoj potrošnji?

Prema najnovijim podacima Eurostata, sve zemlje EU povećale su izdvajanja za socijalnu zaštitu u 2024. godini, za ukupno gotovo 7%. Ukupan „socijalni račun“ EU sada iznosi skoro 5 milijardi eura, dok prosečna izdvajanja dostižu 27% BDP-a.

Finska, Francuska i Austrija – lideri socijalne potrošnje

Razlike među zemljama su velike:

Finska, Francuska i Austrija troše oko 32% BDP-a na socijalne beneficije – najviše u EU.

Irska je posljednja sa svega 12% BDP-a.

Zanimljivo, Irska troši manje čak i od država van EU, poput Bosne i Hercegovine (20%) i Srbije (18%).

Zašto je Irska na dnu?

Stručnjaci objašnjavaju: Irska ima mlado stanovništvo, pa su troškovi za penzije, dugotrajnu njegu i starosnu zdravstvenu zaštitu znatno niži. Uz to, BDP je veštački uvećan zbog prisustva multinacionalnih kompanija koje koriste Irsku kao poresku bazu.

„Za životni standard stanovnika GNP je mnogo bolji pokazatelj“, kaže profesor Bernhard Ebbinghaus sa Univerziteta u Manhajmu.

Ipak, Irska nije „škrtica“ u svemu – druga je u EU po izdvajanjima za socijalno stanovanje u odnosu na BDP.

Gde se troši najviše? Penzije i zdravstvo gutaju najveći dio budžeta

Struktura potrošnje u EU:

Penzije: 2 biliona eura – najveća stavka.

Zdravstvo i bolovanja: skoro 1,5 biliona.

Porodična i dječja podrška: 0,4 biliona.

Invalidnine: 0,3 biliona.

Ko najviše daje za penzije?

Iako se Francuska nedavno suočila s kontroverznom reformom, ona nije najveći potrošač u ovoj kategoriji.

Lideri su:

Austrija – 14,7% BDP-a

Italija – 14,6%

Finska – 14,5%

Zdravstvo:

Nemačka ulaže najviše – 9,9% BDP-a

Slede Francuska i Holandija (9,5%)

Nezaposlenost:

Francuska prva – 1,75% BDP-a

Finska (1,65%)

Španija (1,5%)

Socijalno stanovanje:

Finska vodi – 0,99% BDP-a

Irska (0,72%)

Nemačka (0,63%)

U Eurobarometru za 2025, čak 40% građana EU navelo je da im je nedostatak pristupačnog stanovanja najhitniji problem – čak 51% među stanovnicima velikih gradova.

Estonija iznenadila – najbrži rast socijalne potrošnje u EU

Iako postoji jasna „istočno-zapadna podjela“, manje razvijene zemlje značajno ubrzavaju izdvajanja.

Najveći rast u 2024:

Estonija +20%

Hrvatska +18%

Rumunija +17,5%

Ali estonski rast nije politička odluka, već posledica ekonomije: penzioni indeks je „skočio“ zbog ranije visoke inflacije i rasta plata, roditeljske naknade su vezane za prosečnu platu a dodatni pritisak stvaraju povećanje neoporezivog dela prihoda i rast troškova života.

Nemačka ima skromniji rast, ali nema naznaka stezanja kaiša

Najsporiji rast socijalne potrošnje u EU zabeležile su:

Grčka (+3,2%),

Švedska (+3,9%),

Italija i Danska (+4,3%).

Nemačka, sa oko +6,5%, deluje umereno – ali stručnjaci ne veruju da će zemlja uskoro krenuti u oštre rezove.

„Troškovi zbog izbeglica iz Ukrajine i usporavanja ekonomije i dalje stvaraju pritisak“, navodi Ebbinghaus.

Izvor: Euronews Business/Investitor

Foto: Pixabay

Porodični investicioni holding preduzetnika i investitora Andreja Jovanovića, AJFH, kao vodeći investitor, zajedno sa Bojanom Radunom, jednim od najistaknutijih menadžera u regionu i aktuelnim generalnim direktorom Imleka, potpisali su sporazum o zajedničkoj kupovini Imleka od dosadašnjeg vlasnika – fonda MidEuropa, saopštio je Imlek.

Kompanija Imlek, sa sedištem u Padinskoj Skeli u Beogradu, poseduje i dve mlekare u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, sa najsavremenijim proizvodnim pogonima i otkupljuje mleko od više od 3.500 farmera, prerađujući gotovo 400 miliona litara sirovog mleka godišnje, navodi se u saopštenju.

„Dvojica vodećih srpskih preduzetnika, obojica duboko povezana sa Imlekom i sektorom prehrambene industrije u regionu, udružuju snage kako bi ovu kompaniju vodili u narednu fazu rasta i razvoja“, ukazuje se.

Andrej Jovanović, dodaje se, donosi bogato iskustvo iz oblasti robe široke potrošnje. On je suosnivač i bivši vlasnik kompanije „Marbo Product“, vodećeg proizvođača grickalica u Srbiji kojeg je kasnije preuzeo PepsiCo, i kao CEO i suvlasnik grupacije Moji Brendovi (koja je obuhvatala Bambi, Knjaz Miloš i Imlek).

Bojan Radun, koji je od 2018. godine na čelu kompanije Imlek, ima više od dve decenije iskustva u industriji robe široke potrošnje, uključujući pozicije generalnog direktora kompanija Bambi – vodećeg proizvođača konditorskih proizvoda u regionu – i Nectar, jednog od najznačajnijih proizvođača sokova, gde je i značajan akcionar.

Radun je takođe i predsednik nadzornog odbora kompanije „Hortex“, istaknutog proizvođača smrznute hrane i sokova u Poljskoj. Tokom svoje karijere imao je ključnu ulogu u transformaciji i širenju nekih od najprepoznatljivijih regionalnih brendova.

Jovanović i Radun saglasni su da Imlek ima ogroman potencijal za dalji rast kao vodeći regionalni proizvođač mlečnih proizvoda – kroz kontinuirane investicije, operativnu izvrsnost i inovacije.

„Imlek je izvanredna kompanija sa dugom tradicijom, snažnim brendovima i izuzetnim ljudima. U partnerstvu sa Andrejem Jovanovićem, siguran sam da možemo da otključamo dodatnu vrednost i dodatno učvrstimo poziciju Imleka kao najpouzdanijeg mlečnog brenda u Srbiji i regionu“, izjavio je Bojan Radun, generalni direktor Imleka.

Očekuje se da će transakcija biti završena u prvom kvartalu 2026. godine, uz standardna regulatorna odobrenja i uslove zatvaranja.

Foto: Imlek

Kupac NIS-a je pred vratima, što se može zaključiti prema poslednjim vestima i porukama kako ruskih većinskih vlasnika, tako i predstavnika naše države. Pregovori su u toku, o kupcu i ceni se još spekuliše, a moglo bi da se dogodi i da od prodajne cene Kremlj ne vidi ni cent – bar ne u dogledno vreme. Evo i zašto.

Tržišna vrednost NIS-a iznosila je oko milijardu evra pre obustavljanja trgovanja na berzi sredinom januara. Realna vrednost je još veća, a prema procenama tržišnih eksperata kreće se između tri i četiri milijarde evra. Podsećanja radi, 2008. godine revizorska kuća Dilojt, koju je angažovala Vlada Srbije, procenila je da je vrednost po prinosnom metodu bila 2,2 milijarde evra za 100 odsto vlasništva NIS-a bez rudnog bogatstva.

Ipak, čak i ako se prodaja NIS-a uspešno završi moglo bi se dogoditi da Rusija od kupoprodajne sume ne vidi ni – cent.

Razlog čuči u američkim sankcijama. Prema pravilima Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC), SAD ne dozvoljavaju da ruska država, blokirani entiteti ili sankcionisane institucije ostvare finansijsku korist od bilo kakve prodaje imovine ili udela koji podleže američkim sankcijama. To važi i za NIS.

Gde će onda završiti pare od prodaje NIS-a

Sva potencijalna sredstva od prodaje morala bi da budu uplaćena na blok specijalni račun na kojem je novac zamrznut i kojim upravlja američka strana. Ovakva sredstva formalno pripadaju prodavcu, ali njima ne može da se raspolaže sve dok OFAC ne donese drugačiju odluku.

Postoji mogućnost i da će olakšani način da Rusi naplate ovu prodaju odrediti i kupca njihovog dela u NIS-u.

Naime, u aktuelnim okolnostima, ova transakcija je za potencijalne evropske kupce otežana zbog izbacivanja pojedinih ruskih banaka iz SWIFT-a, dok su SAD uvele „full-blocking sankcije“. To znači da američke firme i banke ne smeju uopšte da posluju sa ruskim bankama, a njihov novac i imovina su zamrznuti.

Ipak, priča bi bila lakša za neke azijske potencijalne partnere za koje ne važi SWIFT.

Drugim rečima, ako dođe do ove transakcije vredne preko milijardu evra, Rusija neće moći da podigne, preusmeri ili upotrebi taj novac ukoliko je kupac iz Evrope.

Ovaj mehanizam deo je šireg režima sankcija uvedenog posle početka rata u Ukrajini. Sličan model primenjuje se i na druge ruske državne kompanije i entitete čija je imovina pod kontrolom američkog regulatora.

Posebnim aktima i reakcijama pojedinačnih poslovnih eniteta, odnosno donošenjem hitnih zakonskih mera, ovo bi moglo i da se revidira – s podsećanjem da OFAC za sve mora da da saglasnost.

U tom smislu, OFAC je i dozvolio licencu ruskim vlasnicima u vezi NIS-a do 13. februara, baš pod pretpostavkom da u tom roku može da se završi potencijalna transakcija. Tako to bar tumače sagovornici „Blic Biznisa“.

Bojan Stanić, iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) ocenio je za naš portal da period do 13. februara otvara prostor za dodatne pregovore i potencijalne uplate kupca.

– Ostaje otvoreno pitanje da li je upravo za taj datum vezano eventualno uvođenje novih sankcija, ne samo za NIS, već i za druge kompanije ili sektore važnih za našu privredu. To vreme može biti iskorišćeno i za razgovore o drugim temama, uključujući i pitanje snabdevanja gasom, ali i plaćanje ukoliko se nađe kupac – kaže Stanić.

Opasnost od sekundarnih sankcija

Iako je prodaja ruskog udela u NIS-u jedna od ključnih tačaka u pregovorima koji su u toku, postoji i opasnost od tzv. sekundarnih sankcija po sve subjekte koji posluju sa onima koji su pod sankcijama.

– Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje – rekla je Tabaković u sredu na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Prema njenim rečima, upozorenje je stiglo u vreme dok je deo administracije američkog OFAC bio u svojoj blokadi rada, pa NBS na upite nije dobila i precizno objašnjenje šta bi sve te sekundarne sankcije obuhvatile.

– Nismo mogli da dobijemo preciznije objašnjenje, ali ozbiljno shvatamo to upozorenje. Nadam se da ih neće biti jer bi to značilo blokadu svih plaćanja – navela je ona.

U tom smislu, naša zemlja je bila spremna i na specijalnu operaciju ako bi do transakcije došlo, odnosno ako bi Srbija otkupila NIS.

Šta bi značila „specijalna operacija“ u plaćanju

Na naše pitanje šta znači „specijalna operacija“ koju je pominjao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sednici vlade o Naftnoj industriji Srbije i sankcijama prema toj kompaniji protekle nedelje, rečima: „Jorgovanka, ono o čemu smo svojevremeno pričali, o specijalnoj operaciji, to ćemo morati da izvedemo ako budemo morali sami da platimo“, Tabaković je rekla da je specijalna operacija specijalna i o njoj se ne govori.

– NBS ima 29,4 milijarde evra deviznih rezervi i ima tehnički problem jer u trezoru nema dovoljno prostora za skladištenje zlata, ali se upravo radi na iznalaženju tehničkog rešenja i za to – rekla je Tabaković.

Istakla je da „vanredne okolnosti traže i vanredna rešenja“, ali i da joj nije jasno zašto Srbija nije podoban kupac.

– Ne mogu čudu da se načudim zašto Srbija nije dovoljno dobar kupac za NIS – rekla je Tabaković.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay