Category:

Ekonomija

Nema zainteresovanih u prvom krugu za kupovinu JAT-ovih apartmana na Kopaoniku

by bifadmin 27. август 2026.

Za kupovinu JAT-ovih apartmana na Kopaoniku, a samim tim i privatizaciju tog državnog preduzeća, u prvom krugu nije bilo zainteresovanih, saznaje Nova.rs. Tačnije, niko nije dostavio validnu ponudu od minimum 5,1 mil EUR, kolika je bila početna cena, do 12. avgusta.

Ministarstvo privrede još se nije oglasilo o privatizaciji preduzeća JAT apartmani Kopaonik. Prodaja je oglašena 22. jula, a zainteresovani su do 12. avgusta morali da dostave ponude. Bilo je planirano da 14. avgusta one budu otvorene. Ipak, zvanične informacije o tome da li je bilo podnetih ponuda, da li su otvorene i ko se prijavio – nema. Portal Nova ta pitanja uputio je Ministarstvu privrede, ali odgovor nije stigao. Obaveštenja nema ni na sajtu tog ministarstva. Procenjeno je da preduzeće JAT apartmani na Kopaoniku vredi 5.165.473 EUR, a toliko je iznosila i početna cena.

Kako piše u katastru, sam objekat ima površinu od 1.884 kvadrata, a preduzeće ima i pravo korišćenja nad tri parcele, ukupne površine od 5.189 kvadratnih metara, koje se nalaze u zoni nacionalnog parka. Ovaj kompleks udaljen je samo 80 metara od žičara Pančićev vrh i Malo jezero i nema sumnje da bi budućem kupcu mogao doneti veliku zaradu.

Ukoliko bude drugog kruga za prodaju, što se očekuje, cena će izvesno biti niža. Zakon o privatizaciji predviđa da nova početna cena iznosi najmanje jednu trećinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.

U praksi se u drugom krugu obično cena spusti za 50%, što bi bilo oko 2,58 mil EUR. Ako ni u drugom krugu ne bude zainteresovanih, cena se spušta za još 20%, odnosno mogla bi da iznosi svega 1,72%.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

27. август 2026. 0 komentara

Troškovi rada od kuće: Koliko košta posao „u pidžami“?

by bifadmin 26. август 2026.

Rad od kuće je za poslodavce najčešće sinonim za „rad u pidžami“ i „hvatanje krivina“, a za zaposlene prilika da uštede vreme koje gube u prevozu ali i opasnost da se više ne zna šta je posao a šta kuća. Za razliku od ovih tema, u našoj javnosti se manje govori o tome koliki su troškovi rada od kuće i ko ih plaća? Srpsko zakonodavstvo je po ovom pitanju prilično zastarelo i stvara više problema nego što nudi mogućnosti za logična rešenja.

Pitanje naknade troškova za rad od kuće i dalje se određuje kroz Zakon o radu. Međutim, on je i pored brojnih izmena u ovom delu ostao podjednako nedorečen kao i 2005. kada je usvojen, a rad na daljinu bio statistička greška i egzotika za nekolicinu programera.

Važeći zakon prepoznaje da rad od kuće može da stvara dodatne troškove zaposlenom, ali ne propisuje kako se ta naknada obračunava, kaže za B&F Branka Anđelković, direktorka organizacije Re: People – Centar za društvo i tehnologiju.

Eksplicitno se navodi da ugovor o radu ili aneks mora da sadrži i posebne odredbe koje se odnose na sredstva za rad koje je poslodavac dužan da obezbedi, instalira i održava, zatim na korišćenje sredstava za rad i naknadu troškova za njihovu upotrebu, kao i naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja.

„Zakon ne daje zatvorenu listu troškova, ali iz njegove formulacije i pravne prakse proizilazi da oni mogu obuhvatiti korišćenje sopstvenog računara ili druge opreme, internet konekciju, električnu energiju, telefon i druge troškove koji nastaju zbog rada od kuće”, objašnjava Anđelković.

Ali, ako ugovor ili aneks uopšte ne uređuju ovo pitanje, u praksi nastaju sporovi jer zakonom nije utvrđena jedinstvena metodologija obračuna.

Srbija ne mora nužno da propiše jedinstveni iznos za sve zaposlene, ali bi mogla da definiše minimalne standarde ili metodologiju obračuna. Takva rešenja postoje u više evropskih zemalja. Belgija, na primer, prepoznaje administrativno utvrđene paušalne naknade za rad od kuće, dok Austrija i Nemačka koriste poreske mehanizme kako bi deo troškova rada od kuće bio priznat zaposlenima ili poslodavcima, navodi naša sagovornica.

Kako se rešava bezbednost podataka?

Kod poslodavaca se najčešće sreću tri modela nadoknade: paušalna mesečna naknada, refundacija stvarnih troškova ili obaveza poslodavca da obezbedi opremu, uz dodatnu mesečnu nadoknadu za troškove.

Međutim, rad od kuće otvorio je novo pitanje koje prevazilazi klasične troškove struje, interneta ili opreme – ko snosi troškove i odgovornost za bezbednost podataka?

Situacija je pravno jasna – odgovornost je primarno na poslodavcu. Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, poslodavac kao rukovalac podataka ima obavezu da obezbedi „odgovarajuće tehničke i organizacione mere“ kako bi zaštitio podatke od neovlašćenog pristupa, gubitka ili zloupotrebe. Ova obaveza važi bez obzira na to da li zaposleni radi u kancelariji ili od kuće.

U praksi to znači da poslodavac mora da obezbedi bezbedno digitalno okruženje i kada se rad obavlja van njegovih prostorija. To podrazumeva čitav niz troškova koji često ostaju nevidljivi u javnoj raspravi: službene uređaje, VPN pristup, enkripciju podataka, antivirus i druge bezbednosne sisteme, kao i stalnu IT podršku.

Istovremeno, rad od kuće povećava rizik od incidenata – od korišćenja privatnih uređaja, do pristupa poslovnim sistemima preko nezaštićenih mreža. Ipak, ni u tim situacijama odgovornost zaposlenog nije automatska. On može snositi posledice samo ako je prekršio jasno definisana pravila, na primer korišćenjem neodobrene opreme ili deljenjem pristupnih podataka.

Zbog toga ključnu ulogu imaju interni akti poslodavca – politike sajber bezbednosti, pravila rada od kuće i procedure za reagovanje u slučaju incidenta. Bez takvih dokumenata, poslodavac teško može da dokaže da je preduzeo sve potrebne mere zaštite. Međutim, u praksi, mnoge kompanije i dalje nemaju jasno definisane politike rada od kuće i sajber bezbednosti, ukazuje Anđelković.

Porez kao na zarade

Problem sa radom od kuće je i u tome što poreski tretman ne ide na ruku nijednoj strani, upozoravaju stručnjaci. Ministarstvo finansija je stava da se na naknadu troškova za korišćenje sopstvenih sredstava rada, koje poslodavac obračuna i isplati zaposlenom koji radi od kuće, plaća porez od 10%. To znači da su ovi troškovi oporezovani istom stopom kao i zarade, dok je jedini ustupak taj što se na njih ne plaća obavezno socijalno osiguranje.

Poreski savetnik Milan Trbojević smatra da ovo nije logično jer već postoje različite naknade koje su neoporezive, na primer naknada za prevoz za dolazak i odlazak sa posla. Zbog toga bi izmene zakona trebalo da idu u pravcu poreskih oslobađanja ovih troškova, što bi verovatno uticalo da ovaj modalitet rada za poslodavce bude stimulativniji.

„Prednosti za sve mogu biti višestruke. U svetlu ove krize sa energentima, rad od kuće bi značio manju potrošnju goriva zbog manjeg kretanja, a poslodavac ne bi bio kažnjen zbog poreza za te troškove. Dokle god ne bude bilo precizne definicije nalaziće se ’kreativni’ načini za rešavanje tih problema. Praksa pokazuje da takvo ponašanje prestaje kada se postavi precizan zakonski okvir”, ističe Trbojević za B&F.

Frilenseri sve sami plaćaju

I dok rad od kuće za zaposlenog u nekoj firmi podrazumeva bar deljenje odgovornosti i troškova sa poslodavcem, kod frilensera je i jedno u drugo na plećima samog radnika.

Mlada preduzetnica Hana Stevović posao obavlja kao paušalni obveznik i radi od kuće. Kaže da je na samom početku morala da nabavi osnovnu opremu u vrednosti od oko 1.500 evra, a najveće stavke su bile laptop i telefon za koje je izdvojila po 600 evra. Mikrofon i stativ su koštali još 100 evra. Mesečno, za pretplate za nekoliko servisa koje koristi u svom digitalnom radu, troškove električne energije i interneta dodatno izdvaja najmanje još 100 evra. Kao paušalac koji svakog meseca za poreze i doprinose daje oko 27.000 dinara, nema mogućnost za bilo kakve poreske olakšice ili odbitke.

Trbojević napominje da preduzetnici koji su u sistemu vođenja knjiga ili posluju kao društvo sa ograničenom odgovornošću mogu da koriste poreske olakšice za troškove rada od kuće, dok paušalci i frilenseri nemaju mogućnost prikazivanja dodatnih troškova.

I dok je za jedne rad od kuće fleksibilniji oblik rada unutar postojećeg sistema zaštite koji obezbeđuje Zakon o radu, za druge znači preuzimanje uloge sopstvenog „poslodavca“ sa svim troškovima, obavezama i rizicima koje ta uloga nosi.

„Naša istraživanja pokazala su da se javna rasprava u Srbiji uglavnom fokusira na poreski status frilensera, dok su pitanja radnih prava, socijalne zaštite, bezbednosti i zdravlja na radu, kolektivnog predstavljanja i zaštite od ekonomskih rizika ostala u drugom planu. Zato Re:People zagovara uvođenje šireg pojma radnika u domaće radno zakonodavstvo, po uzoru na rešenja koja se razvijaju u evropskoj praksi”, ističe Branka Anđelković.

Samo troškovi, bez ikakvih prava

Takav pristup omogućio bi da određeni osnovni nivo zaštite bude dostupan i osobama koje formalno nisu zaposlene u klasičnom radnom odnosu, ali svoj rad obavljaju pod uslovima koji ih čine ekonomski zavisnim od jednog ili malog broja nalogodavaca. Ovo je posebno važno za radnike na digitalnim platformama i druge prekogranične pružaoce usluga čiji su poslodavci ili klijenti van Srbije.

Danas se veliki broj ovih radnika nalazi gotovo potpuno izvan sistema zaštite koji obezbeđuje Zakon o radu. Oni sami snose troškove rada, opreme, stručnog usavršavanja, socijalnog osiguranja i poslovnih rizika, a istovremeno često nemaju mogućnost da ostvare prava koja su zaposlenima dostupna kroz radni odnos.

Zato se pitanje rada od kuće ne može posmatrati odvojeno od šire transformacije tržišta rada. Ono što je nekada bila retka forma organizacije rada, danas postaje deo mnogo šireg procesa digitalizacije i fragmentacije rada, koji zahteva nova regulatorna rešenja i drugačije razumevanje zaštite radnika u 21. veku, smatra Anđelković.

Izvor: Biznis i finansije 247/248, julski dvobroj, autor Jelena Stjepanović

Foto: Pixabay

26. август 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Šta sve nije dobro u javno-privatnim partnerstvima: Rizik od korupcije veliki, a nadzor mali

by bifadmin 26. август 2026.

Deo putne infrastrukture u Vršcu od 2020. pa sve do 2030. trebalo bi da projektuje, gradi i održava i obezbeđuje dostupnost Sremput. To je jedno od javno-privatnih partnerstava u Srbiji. Privatni partner ima pravo na varijabalnu naknadu za održavanje puteva, a najviše do 50 miliona dinara godišnje. Reč je o putevima dužine od oko 15 kilometara, odnosno oko 70.000 kvadratnih metara površine.

Opština Žagubica je od 2015. godine, takođe, na 10 godina zaključila ugovor sa beogradskom firmom A. S. A. Eko. Privatnom partneru je dodeljen posao sakupljanja i transporta komunalnog otpada. U Registru javnih ugovora, koji se nalazi na Portalu javnih nabavki, teško je pronaći nešto više detalja o ovom poslu. Stoji još da su kapitalni troškovi projekta blizu 38 miliona dinara.

Prethodna partnerstva su izdvojena metodom slučajnog uzorka. Ali i jedan i drugi potvrđuje da javnost iz registra ne može da sazna baš sve značajne detalje o načinu i uslovima pod kojim su javni poslovi dodeljeni privatnim firmama. Transparentnost Srbija tvrdi da i posle najavljenog Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koji je sada u formi nacrta, stvari neće biti mnogo drugačije.

Nije gori od postojećeg, ali ni bolji

„Ovaj nacrt zakona nije lošiji od postojećeg. Ima i neka unapređena u odnosu na postojeća rešenja. On, međutim, ne rešava nijedan od glavnih problema koje smo uočili i u sadašnjem zakonu i u njegovoj primeni“, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti za Forbes Srbija.

Transparetnost upozorava i na način na koji je nacrt zakona pripremljen, kako je obrazložen, na izostanak konsultacija… Zamerke i komentare na neka od predstavljenih rešenja ova organizacija uputila je Ministarstvu privrede.

Kako objašnjava Nenadić, Zakon o javno-privatnom partnerstvu ima sličnosti sa Zakon o javnim nabavkama. I pojedine odredbe koje se primenjuju u javnim nabavkama, primenjuju se i prilikom izbora privatnog partnera.

Registar ugovora bez ugovora

„U nekim segmentima su rešenja i ishod do koga ona dovode gori nego u javnim nabavkama. To je najvidljivije po pitanju transparentnosti. Trenutno javnost nema potpuni uvid u to šta su obaveze privatnog partnera. Postoji takozvani Registar javnih ugovora, ali on ne sadrži same ugovore. Sadrži samo pojedine podatke iz njih. Ne objavljuju se ni svi podaci koji nisu proglašeni za poverljive Taj nedostatak ostaje i u nacrtu“, pojašnjava Nenadić.

Transparentnost je neophodna prilikom trošenja svakog javnog dinara. Ali posebno je važna u slučajevima javno-privatnog partnerstva, jer su dugotrajni i zahtevni ugovori.

„Značajni su i svi nadzorni mehanizmi jer su javno-privatna partnerstva složeniji vid poslovnog odnosa između države i privatnika“, dodaje Nenadić. „Kod javnih nabavki država plati i dobije šta treba. Ovde neki od vidova partnerstva podrazumevaju da se formira zajedničko preduzeće. Generalno i logično, privatni partner će gledati da smanji svoje obaveze i izvuče što veću korist, a reč je o dugoročnim angažmanima“.

S obzirom na to da su rizici od korupcije veći, bitno je i da mehanizmi nadzora budu bolji. Među najvećim problemima kod javno-privatnih partnerstava, sve i kada se sprovedu po zakonu, je pitanje da li su bila uopšte neophodna. Da li je neko drugo rešenje bilo svrsishodnije.

Ovaj vid saradnje privatnog i državnog sektora jeste nekada način da se izbegne dodatno zaduživanje. Ali to nije uvek jedino rešenje nekog problema.

Gradski prevoz, vidimo i iz prakse, može da se reši kroz javno-privatno partnerstvo. Može da se dodeli privatniku i kroz ugovor o javnoj nabavci. A naravno, može da ga obavlja i gradsko preduzeće.

„To da li je partnerstvo bolje rešenje dugoročno, da li više odgovara javnom interesu nego neki drugi vid ugovaranja i ulaganja, za to ne postoji mehanizam ispitivanja i utvrđivanja. Komisija će odobriti projekat ako je u skladu sa pravilima. Nema jasne dužnosti da se građanima predoče sve prednosti i nedostaci i zašto je to najbolje rešenje. Izuzetak su koncesije. Kod njih postoji obaveza izrade studije opravdanosti. Ali, mi ne možemo da procenimo koliko je korisna, jer na primeru Aerodroma Beograd još od 2018. nismo uspeli da dobijemo studiju“, predočava Nenadić.

Problem je i što se zakon u ovoj obasti ne primenjuje uvek. Izbegavaju ga poslovi dodeljeni preko međudržavnih sporazuma ili posebnih zakona.

Ne poznaje ih Krivični zakonik

U slučaju prestupa u javnim nabavkama, kako nam objašnjava Nemanja Nenadić, krivično delo postoji, iako je loše definisano.

„Kod javno-privatnog partnerstva to nije slučaj“, kaže Nenadić. „Ovde to nije slučaj. Same formulacije u Krivičnom zakoniku su takve da je veliko pitanje da li bi bilo moguće primeniti ih ukoliko bi tužilaštvo ispitivalo povredu pravila. To znači da bi trebalo sa menjanjem prekršajnih kazni uporedo menjati i Krivični zakonik“.

Nenadić pominje i primere saradnje javnog i privatnog sektora koji su ugovoreni mimo javno-privatnih partnerstava. A nije tako trebalo.

„To su, na primer, Prokop i Generalštab“, zaključuje Nenadić.

Izvor: Forbes, Aleksandra Bulatović

Foto: Pixabay

26. август 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Velike firme čine tek 0,6 odsto preduzeća, ali stvaraju 50,4 odsto bruto dodate vrednosti

by bifadmin 26. август 2026.

Iako velikih preduzeća nema mnogo u Srbiji, odnosno čine svega 0,6 odsto svih preduzeća u nefinansijskom sektoru, njihov značaj za domaću privredu je nesrazmerno veliki. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, velika preduzeća stvaraju 50,4 odsto ukupne bruto dodate vrednosti (BDV) i ostvaruju 42,2 odsto ukupnog prometa.

Srednja preduzeća ostvarila su 22,7 odsto ukupne bruto dodate vrednosti, mala 16,3 odsto, a mikro 10,5 odsto.

Velika preduzeća najčešće posluju u prerađivačkoj industriji, u kojoj se nalazi 274 od ukupno 675 velikih firmi. U trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila posluje 111 velikih preduzeća, u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima 65, a u sektoru informisanja i komunikacija 53 firme.

Upravo su velika preduzeća u prerađivačkoj industriji bila najuspešnija i ostvarila promet od oko 3 279 milijardi dinara. Istovremeno su stvorila i najveću bruto dodatu vrednost, oko 878 milijardi dinara. Slede velika preduzeća iz trgovine, koja su ostvarila oko 2 014 milijardi dinara prometa, dok se po BDV-u iza prerađivačke industrije izdvajaju informisanje i komunikacije i rudarstvo.

Sa druge strane, mikro, mala i srednja preduzeća zajedno čine čak 99,4 odsto svih preduzeća u nefinansijskom sektoru. Mikro firme najbrojnije su u trgovini na veliko i malo, gde posluje 27 508 preduzeća, a zatim u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima, sa 14 083 firme. Kod malih preduzeća takođe je najzastupljenija trgovina (2 999 firmi), dok kod srednjih prvo mesto zauzima prerađivačka industrija, gde posluje 928 firmi.

Mikro i mala preduzeća najveći promet i bruto dodatu vrednost ostvaruju u trgovini. Mikro preduzeća su u trgovini ostvarila promet od oko 1 343 milijarde dinara i BDV od oko 152 milijarde dinara.

Mala preduzeća su u trgovini zabeležila najveći promet od oko 1 690 milijardi dinara i BDV od oko 239 milijardi dinara. Kod srednjih firmi najveći promet takođe dolazi iz trgovine, oko 1 625 milijardi dinara, ali najviše nove vrednosti stvara prerađivačka industrija, sa oko 322 milijarde dinara BDV-a.

Na nivou cele nefinansijske privrede najveći promet prošle godine je ipak ostvarila trgovina (33,5 odsto), dok je prerađivačka industrija donela nešto manje prometa (27,2 odsto). Ali kada se gleda BDV, prerađivačka industrija je prva sa 25 odsto udela, ispred trgovine sa 16,4 odsto učešća.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: deagreez1, Depositphotos

26. август 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Evropska unija zabeležila trgovinski deficit od 21,8 milijardi evra

by bifadmin 26. август 2026.

Evropska unija je u drugom tromesečju 2026. zabeležila trgovinski deficit od 21,8 milijardi evra, što je prvi minus za tri godine, pokazali su danas objavljeni podaci Evrostata.

Prema izveštaju, Evropska unija je od aprila do juna iz zemalja van Unije uvezla robu vrednu 701,8 milijardi evra, dok je izvezla robu za 680 milijardi evra.

Za razliku od prvog kvartala 2026, kada je trgovinski bilans bio u suficitu, uvoz je u drugom tromesečju porastao znatno brže od izvoza.

U odnosu na prvo tromesečje 2026, izvoz EU povećan je 5,4 odsto, odnosno za 34,9 milijardi evra, dok je uvoz porastao čak 9,9 odsto, odnosno za 63,4 milijarde evra.

Deficit u kategoriji energenata povećan je sa 71,3 milijarde evra u prvom kvartalu na čak 101,1 milijardu evra u drugom tromesečju, što je osetno uticalo na ukupni rezultat, napominje se u izveštaju.

Pored toga, povećani su i deficiti EU u trgovini sirovinama i ostalim industrijskim proizvodima.

Istovremeno je suficit Evropske unije u trgovini mašinama i vozilima smanjen sa 24,9 milijardi na 23,2 milijarde evra, dok je suficit u ostaloj robi pao sa 11,6 milijardi na 9,1 milijardu evra.

Suficit u trgovini hemikalijama, nasuprot tome, povećan je sa 47,1 milijardu na 54 milijarde evra, dok je višak u trgovini hranom i pićima porastao sa 10,7 milijardi na 11,5 milijardi evra, navodi Evrostat na svojoj veb stranici.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

26. август 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Misterija od 39 milijardi dinara: Kako su nepoznati profiti državnih firmi završili u rebalansu budžeta

by bifadmin 26. август 2026.

Predlog rebalansa budžeta donosi značajne izmene u državnoj kasi, a jedna od najupadljivijih nalazi se na prihodnoj strani i odnosi se na neporeske prihode.

Dok je u javnosti uglavnom bilo reči o većoj naplati poreza i jednokratnim davanjima stanovništvu, stručna analiza koju je izradio Fiskalni savet otkriva da se značajan deo novih budžetskih priliva planira na osnovu priliva od dobiti i dividendi.

Odakle dolazi 520 miliona evra za budžet?

Planirani ukupni neporeski prihodi uvećani su u rebalansu na gotovo 80 milijardi dinara (oko 682 miliona evra), pri čemu najveći deo tog „skoka“ potiče od revizije plana uplate dobiti i dividendi preduzeća u državnom vlasništvu.

Ova stavka podignuta je sa inicijalno planiranih 12 milijardi dinara (oko 102 miliona evra) na čak 73 milijarde dinara (oko 622 miliona evra), što predstavlja povećanje od 61 milijardu dinara (oko 520 miliona evra).

Analizirajući ove podatke, Fiskalni savet upozorava da iz dokumentacije koja prati rebalans nije moguće utvrditi sve izvore tog skoka.

Nepotpuno obrazloženje Ministarstva finansija

Iako se u tekstu obrazloženja rebalansa pominje da značajan deo povećanja potiče od uplate dobiti Narodne banke Srbije u iznosu od oko 34 milijarde dinara (oko 290 miliona evra), to objašnjava tek polovinu u ukupnom skoku ove kategorije.

Druga polovina novoplaniranih priliva, u iznosu od oko 39 milijardi dinara (oko 332 miliona evra), ostala je bez specifikacije o kojim je konkretno javnim ili državnim preduzećima reč, pa Fiskalni savet zato skreće posebnu pažnju na taj nedostatak u pratećim aktima Vlade.

Čija dobit bi mogla da pojača budžet?

U analizi Fiskalnog saveta procenjuje se da potencijalni izvori mogu biti preduzeća iz rudarskog ili energetskog sektora budući da su ostvarila visoke dobiti u 2025. godini.

Pored samog porekla novca, u izveštaju se analizira i održivost ovakvih budžetskih priliva, pa Savet u svojoj oceni podseća da iako ne postoje precizne informacije o ostatku očekivanih uplata, „po svim izgledima reč je o profitima preduzeća koja su posledica privremeno pogodnijih tržišnih kretanja, pa se ne mogu smatrati dugoročno održivim budžetskim prihodima“.

Nepouzdani prihodi problem za planiranje

Osnovni problem sa ovakvim vrstama prihoda jeste njihova izražena promenljivost tokom vremena. Zbog toga Fiskalni savet navodi da su ovi prilivi po prirodi volatilni i ne mogu se smatrati trajnim izvorom za finansiranje javne potrošnje, a njihovo poreklo u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano.

„Ministarstvo finansija svakako raspolaže detaljnim informacijama o ostvarenim dobitima i planiranoj raspodeli dobiti ovih preduzeća, pa ne postoje izraženi rizici da planirani iznosi neće biti ostvareni. Ipak, imajući u vidu njihov izuzetno visok iznos i značaj za ukupni fiskalni okvir, dodatni izvori ovih prihoda trebalo je da budu znatno preciznije prikazani u obrazloženju Rebalansa“, ocenio je Fiskalni savet.

Izvor: Nedeljnik, Milica Rilak

Foto: Pixabay

26. август 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Prosečna neto zarada za jun 120 401 dinara, medijalna 94 281 dinara

by bifadmin 25. август 2026.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2026. godine iznosila je 166 123 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 120 401 dinar.

Rast bruto zarada u periodu januar-jun 2026. godine, u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 11,3% nominalno, odnosno 8,2% realno, dok je prosečna neto zarada veća za 11,5% nominalno, odnosno za 8,4% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jun 2026. godine, nominalno je veća 12,3%, a realno za 9,3%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 12,4%, odnosno za 9,4% realno.

Medijalna neto zarada za jun 2026. godine iznosila je 94 281 dinar, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Foto: BIF

25. август 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Očekuje se najveći investicioni događaj izlaskom na berzu OpenAI i Antropik

by bifadmin 25. август 2026.

Dve vodeće kompanije za razvoj veštačke inteligencije, OpenAI i Antropik, pripremaju se za izlazak na berzu, a procene njihovih mogućih vrednosti već se mere bilionima dolara. Ako se očekivanja ostvare, njihova inicijalna javna ponuda akcija mogla bi da bude među najvećim berzanskim događajima do sada.

Antropik bi, prema očekivanjima dela investitora, na berzu mogao već u oktobru, uz procenjenu vrednost od najmanje dva biliona, a moguće i tri biliona dolara. Za OpenAI se pominje vrednost od oko bilion dolara, dok kompanija još nije objavila kada bi tačno mogla da izađe na berzu.

Investitori već plaćaju budući rast

Ove procene podrazumevaju da će obe kompanije narednih godina nastaviti izuzetno brzo da povećavaju prihode. Antropikov godišnji ritam prihoda premašio je 47 milijardi dolara, dok je kod OpenAI-ja, prema navodima iz teksta, prešao 40 milijardi.

Međutim, vrednost Antropika od dva biliona dolara bila bi oko 43 puta veća od njegovog sadašnjeg godišnjeg ritma prihoda. Ako bi kompanija bila procenjena na tri biliona, taj odnos bi dostigao gotovo 64 puta. OpenAI bi sa vrednošću od bilion dolara vredeo oko 25 svojih sadašnjih godišnjih prihoda.

Takve procene znače da investitori unapred računaju na ogroman budući rast. Problem nastaje ako prihodi počnu da rastu sporije, konkurencija obori cene usluga zasnovanih na veštačkoj inteligenciji ili troškovi razvoja i računarske infrastrukture ostanu previsoki.

Antropik, prema informacijama Rojtersa koje se navode u tekstu, računa na mogućnost da do 2028. dostigne prihode između 190 i 200 milijardi dolara. Ako bi se to ostvarilo, sadašnje procene vrednosti kompanije izgledale bi znatno drugačije nego kada se porede sa trenutnim prihodima.

Odakle će dolaziti stotine milijardi dolara

Ključno pitanje nije samo koliko će OpenAI i Antropik vredeti na berzi, već kako će opravdati tako visoke procene. Pretplate na Čet-Dži-Pi-Ti i Klod same po sebi teško mogu da obezbede prihode koji se očekuju od kompanija vrednih više biliona dolara.

Mnogo veća prilika nalazi se u poslovnom sektoru. Kompanije već troše ogromne iznose na zaposlene, softver, programiranje, konsultantske usluge, marketing, korisničku podršku, računovodstvo i druge poslove koje bi veštačka inteligencija mogla delimično da automatizuje.

Ako firme deo tog novca počnu da preusmeravaju ka OpenAI-ju, Antropiku i drugim dobavljačima veštačke inteligencije, tržište bi moglo da dostigne razmere koje danas opravdavaju visoka očekivanja investitora.

Ali postoji i suprotan scenario. Sve snažnija konkurencija između OpenAI-ja, Antropika, Gugla, Mete, kineskih kompanija i modela otvorenog koda mogla bi da obori cene. Veštačka inteligencija bi u tom slučaju mogla da postane jedna od najvažnijih tehnologija u istoriji, a da kompanije koje je razvijaju ipak ne ostvaruju profit koji današnje procene njihove vrednosti podrazumevaju.

Ogromni prihodi prate i ogromni troškovi

Za razliku od klasičnih softverskih kompanija, razvoj najnaprednijih modela veštačke inteligencije zahteva čipove, centre podataka, ogromne količine električne energije i dugoročne ugovore za računarske kapacitete.

OpenAI je, prema navodima iz teksta, sa Oraklom ugovorio računarske kapacitete vredne oko 300 milijardi dolara tokom približno pet godina. Antropik se takođe oslanja na velike infrastrukturne aranžmane, uključujući saradnju sa Guglom.

To znači da investitori neće kupovati samo očekivanje da će veštačka inteligencija nastaviti brzo da napreduje. Moraće da veruju i da će prihodi rasti dovoljno brzo da pokriju ogromne troškove infrastrukture, dok će OpenAI i Antropik istovremeno morati da zadrže tehnološku prednost pred konkurencijom.

Zbog toga potencijalni izlasci ovih kompanija na berzu predstavljaju veliki test za tržište. Investitori će praktično određivati koliko danas vredi očekivanje da će veštačka inteligencija tokom narednih godina preuzeti značajan deo novca koji se trenutno troši u drugim industrijama.

Ako se takva očekivanja ostvare, današnje procene vrednosti mogle bi da budu opravdane. Ako rast uspori ili konkurencija snažno spusti cene, investitori koji uđu po bilionskim procenama mogli bi da plate veoma visoku cenu za budućnost koja se još nije dogodila.

Izvor: Blic Biznis/jutarnji

Foto: olly18, Depositphotos

25. август 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Koliko mladih u Srbiji ne radi, niti se školuje

by bifadmin 25. август 2026.

Za razliku od Nemačke, Luksemburga, Danske, Austrije i Litvanije, koje u protekloj deceniji beleže rast broja mladih koji ne rade, ne obrazuju se, niti pohađaju obuke, u Srbiji se ovaj procenat – takozvana NEET stopa – smanjuje. Međutim, iako se smanjuje, i dalje je veća od ovog pokazatelja za sve druge EU države, osim – Rumunije.

Prema podacima zvanične statistike, udeo mladih starosti od 15 do 24 godine, koji nisu obuhvaćeni obrazovanjem, zaposlenošću ili obukom (takozvana NEET stopa) u Srbiji iznosi 13 odsto za 2025. godinu, pokazuju podaci RZS.

Ova stopa je među mladima muškog pola 13,4 odsto, a ženskog 12,6 procenata.

Procenti se razlikuju kada se pogleda NEET stopa kod mladih starosti od 15 do 29 godina – u toj starosnoj grupi čak 15,1 odsto mladih niti radi, niti se obrazuje, niti pohađa neke obuke.

U ovoj grupi više je mladih žena nego muškaraca – NEET stopa za žene je 15,9 odsto, a za muškarce 14,4 procenta.

Poslednji dostupni podaci RZS iz Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2026, pokazuju da NEET stopa nastavlja da pada pa tako za prva tri meseca 2026. iznosi 14,2 odsto (za uzrast od 15 do 29 godina), odnosno 12 odsto (15-24 godine).

Kako je u EU

Prema podacima zvanične evropske statistike (Eurostat) u 2025. godini, udeo mladih uzrasta od 15 do 29 godina koji nisu zaposleni, niti se obrazuju ili učestvuju u programima obuke (NEET: „Not in Education, Employment, or Training“) u EU iznosio je 11 odsto, što je smanjenje u odnosu na 11,1 odsto u 2024. godini i 15,2 odsto u 2015. godini.

„Time se EU približava ostvarivanju cilja da do 2030. godine smanji stopu mladih koji pripadaju NEET kategoriji na devet procenata, kako je utvrđeno Evropskim stubom socijalnih prava (The European Pillar of Social Rights)“, navodi Eurostat.
NEET stopa među mladima razlikuje se u zavisnosti od uzrasta.

„Među najmlađima (15–19 godina) svega 5,3 odsto pripadalo je NEET kategoriji, dok je stopa bila više nego dvostruko veća među mladima uzrasta 20–24 godine (12,8%) i 25–29 godina (14,7%)“, navodi Eurostat.
Najniže stope NEET među mladima u Evropskoj uniji zabeležene su u Holandiji (5,3%), Švedskoj (5,9%) i Sloveniji (7,6%).

Nasuprot tome, najviše stope registrovane su u Rumuniji (19,2%), Bugarskoj (13,8%) i Grčkoj (13,6%).
Zemlje našeg regiona bliže su ovoj drugoj grupi.

Naime, NEET stopa u Srbiji je za 2025. godinu (starosna grupa od 15 do 29 godina) iznosila 15,1 odsto.

Od nas veći udeo mladih koji nisu obuhvaćeni zaposlenjem, obrazovanjem, niti obukom, ima samo pomenuta Rumunija (19,2%), potom Bosna i Hercegovina gde svaki peti mladi čovek pripada ovoj grupi (NEET stopa 20%), zatim Severna Makedonija (23,4%) i Turska za koju Eurostat takođe daje podatke (26,3%).

Za Crnu Goru ne postoje podaci za 2025. godinu u izveštaju Eurostata, ali prema tamošnjem Zavodu za statistiku (Monstat) u 2024. je NEET pokazatelj bio 16,5 odsto.

U Hrvatskoj je ova stopa 10,8 odsto, dok je Slovenija, pomenuli smo već, među zemljama koje imaju najnižu NEET stopu – 7,6 odsto.
KOMS: Šta nam mladi govore 2026. godine

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je prošle nedelje predstavila Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2026. godinu.

Visoki troškovi života postali su, navodi se, najveći problem mladih – 82,6 odsto mladih navodi visoke troškove života kao jedan od najvećih problema mladih u Srbiji. Slede korupcija (76,9%) i nedostatak demokratije i pravde (71,3%).

Istovremeno, percepcija nezaposlenosti kao problema značajno je opala: sa 89,1 odsto u 2017. godini na 35,8 odsto u 2026.

Broj nezaposlenih mladih danas iznosi 62.437, što je za oko 133.000 manje nego 2014. godine, navodi se u izveštaju.

Posao za mlade nije samo pitanje zaposlenja, već i kvaliteta života.

Iako je nezaposlenost mladih smanjena, 55 odsto zaposlenih mladih nije zaposleno na poziciji za koju se školovalo, dok još 11 odsto radi na poziciji koja je delimično povezana sa njihovim obrazovanjem, ukazuje se u izveštaju.

„Za pristojan život u Srbiji mladi najčešće procenjuju da je potrebno više od 130.000 dinara mesečno, dok je prosečna zarada niža i iznosi 121.650 dinara. Više od četvrtine mladih smatra da nikada neće moći da kupi sopstvenu nekretninu“, stavovi su mladih ljudi u ovom istraživanju.

Ko su NEET mladi

NEET grupa uključuje različite podgrupe mladih ljudi sa različitim iskustvima i potrebama.

Tu, prema objašnjenju izveštaja Model za dosezanje i aktivaciju NEET mladih koji se nalaze van sistema (Ministarstvo za rad, januar 2024) spadaju mladi koji su dugoročno nezaposleni, oni koji tek ulaze na tržište rada, mladi koji brinu o deci ili članovima domaćinstva, oni koji su privremeno bolesni ili žive sa dugotrajnim invaliditetom i mladi ljudi koji jednostavno prave pauzu od posla ili obrazovanja.

„Oni uključuju mlade ljude sa malo kontrole nad svojom situacijom i one koji mogu da biraju, one koji su vezani za tržište rada (nezaposleni mladi) i one koji su potpuno odvojeni (neaktivni mladi, koji nisu u obrazovanju ili obuci), one koji su registrovani kod javnih službi (zapošljavanje, socijalna pomoć ili zdravstvena služba) i oni koji su ‘van radara’“, pojašnjava se u ovom izveštaju.

Međunarodna organizacija rada sprovela je mapiranje NEET mladih u Srbiji za potrebe pripreme Plana implementacije Garancije za mlade, na bazi podataka za period od 2017. do 2020. godine, što ovaj izveštaj uzima kao polaznu tačku u sagledavanju ključnih karakteristika NEET mladih u našoj zemlji.

Populacija NEET obično se, kako se navodi, deli na sedam podgrupa.

Nezaposleni se dele prema trajanju nezaposlenosti (kratkoročno i dugoročno nezaposleni), dok se neaktivni mladi dele na različite grupe prema razlogu neaktivnosti.

Prema podgrupama, podela izgleda ovako:

Kratkoročno nezaposleni (nezaposleni mladi, koji traže posao manje od godinu dana),

Dugoročno nezaposleni (nezaposleni mladi, koji traže posao više od godinu dana),

Lica koja se vraćaju (na tržište rada ili obrazovanje) – već su dobili posao i očekuju da uskoro počnu da rade, ili su se upisali u obrazovanje, uskoro treba da napuste NEET kategoriju,

Bolest, invaliditet (ne traže posao zbog bolesti ili invaliditeta, a ovde spadaju i oni koji primaju socijalnu pomoć),

Porodične obaveze (ne mogu da rade jer se brinu o deci ili odraslim trajno nesposobnim licima)

Obeshrabrena lica (smatraju da nema prilika za zaposlenje i prestali su da traže posao)

Ostali NEET (veoma heterogena grupa, obuhvata najugroženije, ali i privilegovane koji mogu da priušte da ne rade).

Međunarodna organizacija rada: NEET stopa dostigla 20%

U 2025. godini globalna stopa nezaposlenosti mladih dostigla je 12,4 odsto, dok je udeo mladih koji nisu zaposleni, nisu u obrazovanju niti su na obuci (NEET) dostigao 20 procenata, ukazala je Međunarodna organizacija rada (MOR) u svom godišnjem izveštaju „Zaposlenost i socijalni trendovi 2026“.

„To znači da je 67,3 miliona mladih bilo nezaposleno, dok je ukupno 257 miliona mladih propustilo priliku da stekne dragoceno znanje i iskustvo koji bi mogli da poboljšaju njihove buduće izglede na tržištu rada“, ukazuje se u izveštaju.

NEET stope, ukazuje MOR, najniže su u zemljama sa visokim prihodima, a najviše u zemljama sa niskim prihodima.

U 2025. godini iznosile su 10,9 odsto u zemljama sa visokim prihodima, naspram čak 27,9 odsto u zemljama sa niskim prihodima.
„Slično tome, globalna stopa nezaposlenosti mladih, koja je bila u padu od 2020. godine, stabilizovala se 2024. na 12,3 odsto i očekuje se da će ostati približno na tom nivou do 2027. godine“, navodi se u izveštaju MOR.
Gde raste NEET stopa

U Srbiji je 2015. godine NEET stopa bila 24,6 odsto – to znači da svaka četvrta mlada osoba, starosti od 15 do 29 godina, nije bila obuhvaćena obrazovanjem, zaposlenošću ili obukom.

Danas je ovaj procenat pao na pomenutih 15,1 odsto.

Iako se na nivou EU beleži trend pada udela mladih koji su van obrazovanja, zaposlenosti i obuka (sa 15,2% na 11%), postoje države u EU gde je primetan trend u suprotnom smeru.

Tako je NEET stopa u protekloj deceniji porasla u Nemačkoj (sa 8,5% na 9,5%).

Kako piše Dojče vele (DW), u Nemačkoj raste broj mladih koji niti rade, niti se obrazuju.

Stručnjaci, prema navodima DW, upozoravaju da ovaj trend donosi velike rizike za društvo – od političke frustracije mladih do gubitka preko potrebne stručne radne snage na tržištu.

Institut za ekonomska i društvena istraživanja (WSI) Fondacije Hans Bekler ocenio je ovaj društveni razvoj u Nemačkoj kao „zabrinjavajući“.
Za mlade ljude koji se nađu u takvoj situaciji to znači „neizvesnu perspektivu za budućnost i najverovatnije trnovit put u poslovni život“, kazala je za DW direktorka WSI Betina Kolrauš.

I dodala da za nemačko tržište rada to znači da se gubi važan stručni kadar.

Kolrauš je, kako se navodi, dodala da je neophodno ponuditi dobre mogućnosti za stručno obrazovanje, kao i dalju podršku kako bi mladi ljudi pronašli mesto za stručno osposobljavanje u kompanijama, a zatim uspešno prešli i na tržište rada.
Rast broja mladih koji ne rade, niti se obrazuju od 2015. do kraja 2025. beleže i Luksemburg (7,6% na 8,8%), Danska (8,5% na 8,9%), Austrija (8,7% na 10,3%) i Litvanija (11,8% na 12,4%).

Izvor: N1

Foto: Pixabay

25. август 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Fiskalni savet: Deficit sa 3% na 3,5 % bruto domaćeg proizvoda

by bifadmin 25. август 2026.

Rebalans budžeta za 2026. donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita sa 3% na 3,5 % bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za 59 milijardi dinara, naveo je danas Fiskalni savet u oceni Predloga rebalansa državnog budžeta za ovu godinu koji se razmatra u Skupštini Srbije.

Dosadašnja kretanja prihoda i rashoda ukazuju na to da bi, kako je istaknuto, bez rebalansa deficit u 2026. godini iznosio od 2% do 2,5 %BDP-a.

„Stoga rebalans suštinski pogoršava fiskalni rezultat za više od jedan procentni poen BDP-a. Ovakva vanredna fiskalna ekspanzija bila bi ekonomski opravdana u slučaju naglog pogoršanja privrednih kretanja, kad se budžetskom intervencijom privremeno podstiče tražnja i privredna aktivnost i tako ublažava kriza. Međutim, u 2026. takvih okolnosti nema“, ocenio je Fiskalni savet.

Dodaje se da je „naprotiv, najnovijom projekcijom Vlade prognoza privrednog rasta povećana sa 3% na 3,3 %“.

U takvoj situaciji, u kojoj je očekivani rast BDP-a Srbije blizak svom potencijalu, dodatno podsticanje tražnje fiskalnom ekspanzijom ne može, kako je ocenio Fiskalni savet, doprineti održivom privrednom rastu, ali može pojačati inflatorne pritiske.

Glavni razlog povećanja deficita jeste, kako je navedeno, snažan rast rashoda, pre svega za jednokratna davanja stanovništvu.

Ističe se da se rebalansom republički rashodi povećavaju za 172 milijarde dinara a prihodi rastu za 112 milijardi dinara.

„Najznačajnija nova politika su jednokratne isplate građanima, u ukupnom iznosu od gotovo 100 milijardi dinara, pri čemu će 71 milijarda biti finansirana iz budžeta, a oko 28 milijardi iz Akcionarskog fonda. Iako su isplate penzionerima diferencirane prema visini penzije, veliki deo programa isplata stanovništvu ostaje neselektivan, izvan sistemskih okvira i privremenog karaktera“, navedeno je u tom dokumentu.

Dodaje se da „to implicira veoma ograničene efekte na smanjenje siromaštva, nejednakosti i na privredni rast, a u aktuelnim makroekonomskim uslovima može čak dodatno podstaći inflaciju“.

Ističe se da bi bez ovih diskrecionih davanja deficit ostao ispod 3% BDP-a, odnosno u granicama koje propisuju opšta fiskalna pravila koja su trenutno suspendovana.

Fiskalni savet je, kako je naglašeno, ranije upozoravao da nepotrebna suspenzija tih pravila do 2029. otvara prostor za ad hok vođenje fiskalne politike i narušava njen kredibilitet, a ovogodišnji rebalans predstavlja upravo primer takvog rizika.

Najveća promena odnosi se, istakao je Fiskalni savet, na neporeske prihode, koji su povećani za gotovo 80 milijardi dinara, uglavnom zbog očekivanih uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i NBS.

Ti prilivi su, kako je ocenjeno, „po prirodi volatilni“ i ne mogu se smatrati trajnim izvorom za finansiranje javne potrošnje, a njihovo poreklo u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

25. август 2026. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci