Na kraju jula je javni dug iznosio 41,82 milijarde evra, a njegovo učešće u BDP-u bilo je 43,2 odsto.
Javni dug jer na kraju prošle godine bio 39,34 milijarde evra, odnosno 43,7 odsto BDP-a.
Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 78,2 milijardi dinara i akciza u iznosu od 26,9 milijardi dinara. Nominalno prihodi od PDV-a su povećani za 10 odsto, a realno za sedam odsto u odnosu na isti period lane.
Prihod po osnovu poreza na dobit iznosi 18,3 milijardi dinara, što je za čak 17 odsto više nego u prvih osam meseci prošle godine, dok je realno povećanje ovih prihoda oko 14 odsto. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 52,5 milijardi dinara, a priliv donacija u avgustu iznosio je milijardu dinara.
Jedino je zabeležen pad priliva od akciza, i to pre svega na naftne derivate od 16 odsto nominalno i 18 odsto realno, zbog smanjenja akcize usled rasta cena nafte.
Rashodi su izvršeni u iznosu od 196,4 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene su iznosili 54,5 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 34,4 milijardi dinara.
Kapitalni izdaci iznosili su 33,9 milijardi dinara što je za 28,6 odsto više nego lane, a 25 odsto ukoliko se isključi uticaj inflacije.
Za socijalnu zaštitu potrošeno je 19,4 milijardi dinara. Rashodi za robu i usluge iznosili su 16,4 milijardi dinara, a isplata subvencija 14,2 milijardi dinara.
Na nivou sektora države u osam meseci ove godine je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 109,3 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od šest milijardi dinara.
Deficit na nivou države od januara do avgusta iznosio je 109,3 milijarde dinara, što je dvostruko više nego u istom periodu u 2025. godini kada je iznosio 53,5 milijarde dinara, pokazuju podaci Ministarstva finansija.
Dok evropska ekonomija beleži najbrži rast poslovnih aktivnosti u poslednje tri i po godine, evro je danas pao na oko 1,116 dolara, što je njegova najniža vrednost od maja 2025. godine.
Poslovna aktivnost u evrozoni u septembru je rasla najbržim tempom u gotovo tri i po godine zbog rasta tražnje, koji je pomalo iznenađujuć jer se dešava uprkos rastu inflacije. Da podsetimo, prošlog meseca inflacija je porasla na 3,8 odsto sa 3,2 odsto u avgustu, predvođena rastom cene energenata.
Dodatno iznenađenje predstavlja činjenica da se očekuje dalji rast cena zbog sukoba na Bliskom Istoku, odnosno zbog potencijalne nestašice energenata.
Danas je evropska valuta pala na 1,11 dolara, što je njen najniži nivo od maja 2025. Razlog tome je zabrinutost da li će Francuska moći da uspori rast svog budžetskog deficita. Naime, u nacrtu francuskog budžeta za 2027. planirano je smanjenje budžetskog deficita sa 5,4 odsto ove godine na 5 odsto naredne, ali mnogi ekonomisti smatraju da će biti teško to postići.
Istovremeno, u Španiji se intenzivirao rizik od političke nestabilnosti zbog stambene krize do koje je došlo zato što gradnja već godinama ne prati rast broja stanovnika, zaposlenosti, turizma i potražnje u velikim gradovima. Prema proceni Banke Španije koju prenosi Reuters, ovoj zemlji trenutno nedostaje oko 750.000 stanova, a manjak bi do 2028. mogao da premaši milion. Na sve to, prosečna cena stanova i kuća u drugom kvartalu 2026. bila je 12,2% viša nego godinu ranije.
Evropska privreda, dakle, trenutno pokazuje veću otpornost nego što bi se očekivalo, ali se ispod te slike gomilaju rizici. Poslovna aktivnost raste, ali sa njom ponovo ubrzavaju i cene, dok skuplja energija može dodatno da poveća troškove. Istovremeno, fiskalni problemi Francuske i stambena kriza u Španiji pokazuju da pojedine velike evropske ekonomije imaju i svoje specifične slabosti.
Septembarski rast zato nije toliko znak da su problemi evropske privrede rešeni, koliko pokazatelj da ona za sada uspeva da ih apsorbuje.
Foto: Markus Winkler, Unsplash
Prosečna potrošačka korpa bila je 110.739 a prosečna neto plata je u maju ove godine iznosila 118.398 dinara.
S druge strane medijalna plata, koja je za razliku od „prosečene plate“ veličina mnogo približnija onome što prima velika većina zaposlenih, bila 93.277 dinara i kao takva ni približno ne pokriva prosečnui potrošačku korpu (0,84).
Kod minimalne potrošačke kopre, koja je u maju bila 57.188 dinara, nju pokriva minimalna neto plata od 62.328 dinara (1,09).
U saopštenju piše da je nova mera deo kontinuiranog procesa otvaranja i međunarodne integracije Argentine.
Deca mlađa od 18 godina mogu da se prijave uz doprinos od 25.000 dolara.
Argentina se ovim potezom izdvaja kao prva u Južnoj Americi koja uvodi ovakav direktan model privlačenja kapitala.
Zemlje poput Svetog Kitsa i Nevisa, Antigve i Barbude, Dominike, Grenade i Svete Lucije već decenijama imaju ovakve sisteme. Oni uglavnom funkcionišu kroz donacije državnom fondu od oko 100.000 do 200.000 dolara ili kupovinu odobrenih nekretnina.
Turska ima veoma popularan program sticanja državljanstva kroz kupovinu nekretnina čiji je prag tradicionalno bio oko 400.000 dolara.
Iako je ekonomska statistika u Srbiji bolja od one u regionu, javni podaci pate od brojnih praznina i nelogičnosti, a najveća teškoća nastaje onog trenutka kada se sa opštih pređe na detaljnije analize, ukazuju ekonomski analitičari. Od kvaliteta podataka još problematičnije je njihovo selektivno tumačenje, pa ne čudi što građani često imaju utisak da se stvarnost u kojoj žive drastično razlikuje od one kojom se hvale političari.
Kakav je kvalitet javnih podataka o privredi Srbije, pa time i njihova upotrebna vrednost? Ekonomista Goran Radosavljević ocenjuje da Narodna banka Srbije (NBS) ima najbolje analize jer „sedi“ na podacima, solidna je i statistika Ministarstva finansija „iako bi neki segmenti mogli biti razrađeniji“, dok su finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR) o poslovanju preduzeća upitni iz razloga što te izveštaje niko ne proverava, osim kroz retke revizije.
Najviše se kriju podaci o javnim nabavkama, naročito u javnom sektoru, pa moraju da se traže preko poverenika za informacije od javnog značaja, a često se ne dobiju ni tako.
„Ono što država hoće da sakrije, uspeva u tome. Ministarstvo finansija izveštava o trošenju republičkog budžeta i izgleda kao da je sve transparentno, a u stvari, neretko se fingira transparentnost. Šta, na primer, stoji iza cifara za specijalizovane usluge, ne zna se“, komentariše Radosavljević za B&F.
Prema njegovom mišljenju, statistika u Srbiji se popravila od 2004. godine, kada je rađen program provere podataka, ali i dalje ima praznina i neobjašnjivih metodoloških nelogičnosti, od toga koliki je tačno bruto domaći proizvod (BDP) i kako u nekom periodu nominalno raste 20%.
Ukrštanjem podataka, trebalo bi da se dođe do suštinskih zaključaka, „ali, kada se, na primer, vlast hvali rastom BDP-a po glavi stanovnika, deo tog rasta je nastao zbog odlaska građana u inostranstvo, a isti je razlog i za pad nezaposlenosti. Ako se ukrsti podatak o količini nekretnina kupljenih sopstvenim sredstvima sa prosečnom zaradom, prvi zaključak je da neko pere pare. Ili, ukoliko se posmatraju podaci o poljoprivredi o broju kokošaka ili svinja, bez nekog trenda, čemu oni služe“, pita naš sagovornik.
Uprkos navedenim i drugim manjkavostima, Radosavljević ocenjuje da je po broju, dostupnosti i kvalitetu javnih podataka Srbija bolja od država u regionu, a u odnosu na EU je na nivou proseka.
Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta takođe zaključuje da NBS redovno izveštava javnost, posebno kada je reč o kretanju inflacije, korisne analize daje i Privredna komora Srbije (PKS), dok pregled najvažnijih ekonomskih pokazatelja publikuje RZS, ali to su deskriptivno-tehničke analize, bez vrednosne ocene.
S druge strane, Ministarstvo finansija u Fiskalnoj strategiji i Programu ekonomskih reformi objavljuje detaljnije analize i projekcije, međutim, to su zvanični izveštaji republičke vlade i po pravilu su afirmativni.
„Mi u Fiskalnom savetu nezavisno ocenjujemo privredna kretanja, preispitujemo realnost državnih projekcija i ukazujemo na ključne strukturne rizike koji mogu ugroziti javne finansije i privredni rast. Spoljni reper su nam podaci iz publikacija Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke“, kaže Brčerević za B&F
Naš sagovornik navodi da je statistički sistem Srbije razvijeniji nego u zemljama regiona koje su kandidati za članstvo u EU i zasniva se na međunarodnoj metodologiji. Međutim, u pojedinim oblastima, poput statistike državnih finansija postoje nelogičnosti. „Učestale su revizije statističkih podataka, pre dve godine urađena je relativno velika revizija BDP-a, prošle godine je vrednost izvoza naknadno korigovana za preko milijardu evra, a verovatno će se neki podaci i dalje revidirati“, predviđa Brčerević.
Na pitanje da li vlast „šminka“ podatke, naš sagovornik odgovara kako ne veruje da se to radi namerno, jer se podaci produkuju po standardnim metodologijama, a podatke RZS-a preuzimaju i proveravaju Evrostat i MMF.
„Češći je problem u tumačenju, a ne u samim podacima. Političari po pravilu ističu pokazatelje koji idu u prilog njihovim politikama, dok prećutkuju one koji ukazuju na probleme. Zbog toga građani ponekad stiču utisak da zvanična statistika ne odgovara njihovom svakodnevnom iskustvu, iako razlika uglavnom proizlazi iz selektivnog predstavljanja podataka“, ukazuje glavni ekonomista Fiskalnog saveta. .
Najveći problem, međutim, nastaje kad se sa opštih pređe na detaljnije analize. „Tada se često pokaže da za Srbiju nedostaju pojedini pokazatelji koji su standardno dostupni za zemlje EU. U takvim slučajevima, analitičari moraju da odustanu od dela analize ili da sami pronalaze rešenja“, predočava Brčerević.
Još jedan problem je to što su podaci o osnovnim agregatima međunarodno uporedivi, ali nisu svi podjednako pouzdani, ukazuje Svetozar Tanasković, saradnik Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).
„Statistika koja posmatra ove podatke je metodološki usklađena sa evropskim standardima, kakve su statistika cena, nacionalni računi, spoljna trgovina ili monetarna i fiskalna statistika, ali ipak postoje slabosti kod serija koje su među najvažnijim za ocenu privrednih kretanja“, kaže Tanasković za B&F.
On navodi primer da je Anketa o radnoj snazi godinama pokazivala rast zaposlenosti, koji se nije mogao objasniti kretanjem proizvodnje, potrošnje i doprinosa jer je od 2012. do 2017. zaposlenost rasla trostruko brže od BDP-a, što je bilo bez presedana u regionu. Slično je i u građevinarstvu, koje se procenjuje iz izveštaja izvođača o vrednosti izvedenih radova. Kod te serije se dešavalo da se zabeleže dvocifreni skokovi i padovi, dok kod drugih pokazatelja koji bi trebalo slično da reaguju, nije uočena promena tolikog intenziteta.
„To je jedan od razloga zašto ’Kvartalni monitor’ koji izdaju FREN i Ekonomski fakultet u Beogradu, uz zvanične podatke prati i sopstveni indeks proizvodnje cementa kao ‘dodatnu indikaciju stvarnog stanja’. U stručnoj javnosti su već neko vreme prisutne i zamerke na pojedine pondere koji se koriste prilikom računanja inflacije, pa podaci o njoj kao da ne odslikavaju stvarni rast cena“, komentariše Tanasković.
Slično Brčereviću, i saradnik FREN-a napominje da je dostupnost podataka za standardne makroekonomske pokazatelje koje objavljuju RZS, NBS i Ministarstvo finansija zadovoljavajuća, ali da teškoće počinju onog trenutka kada analiza zahteva detaljnije podatke od objavljenih. Znatan deo onoga što RZS prikupi i obradi nikada se javno ne objavi, a pristup tim podacima nije slobodan.
„Republički zavod za statistiku ustupa mikropodatke samo akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama, uz odobrenje direktora i poseban ugovor. Nezavisni analitičari izvan tog kruga, do njih ne mogu da dođu. Za posebne obrade na zahtev RZS naplaćuje naknadu, pa nezavisna analiza time poskupljuje“, objašnjava Tanasković.
Ogroman problem srpske statistike je nedovoljan broj sektorskih analiza. To najviše pogađa mala i srednja preduzeća koja su zato primorana da odluke o ulaganjima donose na osnovu sopstvenih iskustava, dok država neretko raspoređuje podsticaje bez uvida u detaljnije analize tržišta. Za takve analize potrebni su vreme i novac, traju mesecima, zahtevaju izuzetno veliki analitički trud, uz pažljivu obradu i tumačenje podataka, ukazuje Brčerević.
Tanasković smatra da to nije slučajno, jer tržište primenjenih ekonomskih istraživanja gotovo da ne postoji. „Ako država i naruči analize, poverava ih institutima za koje se unapred zna da nijedan aspekt državne politike neće oceniti nepovoljno, a kompanije koje imaju poslove sa državom odvraćaju se od finansiranja nezavisnih istraživanja, jer strahuju da bi ih to moglo koštati ugovora“, navodi Tanasković.
Svetlana Jovičić
Biznis i finansije 249, septembar 2026.
Foto: Drew tilk, Unsplash
Nakon objave rezultata svog poslovanja u prvom kvartalu fiskalne 2027. sportski gigant Nike najavio je smanjenje radne snage.
Kompanija je istovremeno objavila i prognozu za celu fiskalnu godinu, navodeći da očekuje da će prihodi u fiskalnoj 2027. godini pasti za visok jednocifren procenat. Nike očekuje i prilagođenu zaradu po akciji u rasponu od 1,15 do 1,35 dolara.
Akcije kompanije pale su u trgovanju nakon zatvaranja berze više od pet odsto, na oko 33 dolara
Sportski gigant je u ovom periodu prihodovao 11,2 milijarde dolara, što je četiri odsto manje nego u istom kvartalu lane. Dobit mu je bila 712 miliona dolara, što je 2% manje nego godinu dana ranije.
Kompanija je saopštila da je prihod brenda Nike pretrpeo udarac prvenstveno zbog kontinuiranog pada poslovanja u Kini. Prihod na tom tržištu smanjen je 26%. Izvršni direktor Elliott Hill rekao je analitičarima da kompanija „hitno preduzima mere“ kako bi poboljšala poslovanje u tom regionu.
Prihod u Severnoj Americi iznosio je 5,13 milijardi dolara, nešto više od očekivanih 5,11 milijardi, prema podacima StreetAccounta. Nike je prijavio i bruto maržu od 42,8%, dok su analitičari očekivali 42,4%.
„Uprkos tom napretku, naš biznis usmeren na sportske performanse još nije dovoljno velik da nadoknadi pritisak koji osećamo u segmentima Nike Sportswear, Jordan Brand i Velika Kina“, rekao je Hill analitičarima.
Prihod Nikeovog segmenta sportske odeće, koji je prema Hillovim rečima činio nešto manje od polovine ukupnih prihoda u kvartalu, pao je za dvocifren procenat.
Kompanija je najavila je i plan reorganizacije čiji je cilj da „pozicionira Nike za dugoročni rast“. Navedeno je da će strategija dovesti do otpuštanja počev od 2027. godine, ali kompanija nije saopštila koliko bi radnih mesta moglo biti ukinuto. To je treći krug otpuštanja koji je Nike najavio ove godine.
Kompanija planira da se usredsredi na modernizaciju lanca snabdevanja, organizaciju poslovanja u tri geografske celine, izgradnju novog kampusa u Indiji, kao i promene u načinu rada i organizaciji zaposlenih. Tri geografske celine biće: Amerika; Azija i Pacifik i Velika Kina; te Evropa, Bliski istok i Afrika.
Očekuje se da će strategija, koju je Nike nazvao Pace, doneti oko 2,5 milijardi dolara ušteda do fiskalne 2031. godine. Kompanija je dodala i da će reorganizacija smanjiti zaradu po akciji u fiskalnoj 2027. godini za 15 centi zbog troškova restrukturiranja.
Izvor: CNBC
Foto: c1n3ma, Pixabay
Francuska je trenutno jedna od glavnih tačaka napetosti na evropskom tržištu obveznica. Prinos na njene desetogodišnje obveznice približio se simboličnom nivou od pet odsto, najvišem od 2002. godine, dok je razlika u odnosu na nemačke obveznice blizu nivoa zabeleženih tokom dužničke krize evrozone. Investitore brine sposobnost francuske vlade da sprovede mere štednje predviđene budžetom za 2027. godinu, dok je cena osiguranja francuskog duga od rizika neplaćanja dostigla najviši nivo od 2013. godine. Zbog toga se pojavilo i pitanje da li bi Evropska centralna banka mogla da interveniše na francuskom tržištu.
Sličan pritisak vidi se i u drugim velikim ekonomijama. Prinos na britanske tridesetogodišnje obveznice prešao je šest odsto, što je najviše od 1998. godine, dok se usporavanje rasta cena kuća povezuje sa efektima viših kamata. U Japanu su prinosi na državne obveznice peti uzastopni kvartal beležili rast, u trenutku kada se zemlja posle višedecenijske deflacije suočava sa trajnijom inflacijom. Institut za međunarodne finansije procenjuje da su razvijene zemlje tokom prethodne godine platile više od 3.300 milijardi dolara kamata samo na međunarodno trgovane državne obveznice, više nego što je globalno potrošeno na veštačku inteligenciju, odbranu ili čistu energiju.
Pritisak se u četvrtak proširio i na druga tržišta, ali su obveznice pretrpele najveći udar. Akcije i tržište korporativnog duga bili su nestabilni, dok je indeks kreditnih svopova za visokorizične obveznice, instrumenta kojim se investitori štite od neizvršenja obaveza, dostigao najviši nivo od početka aprila. U isto vreme, prinosi na državne obveznice u više velikih ekonomija ostali su na nivoima koji su znatno viši nego ranije tokom godine.
Istovremeno, podaci iz realne ekonomije za sada ne pokazuju naglo usporavanje koje bi centralnim bankama olakšalo odluku da ponovo snize kamate. Industrijska aktivnost u Evropi i Aziji prošlog meseca je porasla, delom zahvaljujući ulaganjima povezanim sa veštačkom inteligencijom. Tržišta zato menjaju ranija očekivanja o smanjenju kamata u SAD nakon povećanja prošlog meseca. Sada se očekuju još najmanje tri povećanja do sredine 2027. godine. U evrozoni je inflacija takođe bila viša od očekivanja, a tržište predviđa još tri povećanja kamate ECB od po 0,25 procenata do sredine 2027.
Mesečni Euribor porastao je sa oko 2,1% početkom godine na gotovo tri odsto do 22. septembra, uz posebno snažan rast tokom septembra. Od januara, tromesečni i šestomesečni Euribor porasli su za po 30%. Kao jedan od ključnih razloga stručnjaci navode rast cena energenata, pre svega nafte. Postavlja se pitanje hoće li to, i kako, uticati na rast kamata na stambene kredite.
Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije ocenjuje da je aktuelni rast Euribora posledica energetskog šoka i očekivanja da bi centralne banke mogle da zadrže ili povećaju kamatne stope.
Grubišić za Euronews Srbija objašnjava da trenutna situacija podseća na period iz 2022. i 2023. godine, kada je nagli rast cena energenata snažno uticao na inflaciju.
– Radi se o klasičnom energetskom šoku koji smo imali poslednji put 2022. i 2023. godine. Cena nafte se stabilno održava iznad 100 dolara po barelu i neizvesno je kada će se spustiti na prirodni nivo između 60 i 70 – navodi Grubišić.
On dodaje da rast cena energenata proizvodi inflatorne pritiske i povećava inflaciona očekivanja, zbog čega centralne banke moraju da vode računa o kamatnim stopama.
– Centralne banke moraju da podignu kamatne stope, jer im je prvi mandat da zadrže inflaciju u ciljanom koridoru. To je uradila i Evropska centralna banka i onda posledično Euribor reaguje i na podizanje kamata i na očekivanja eventualnog daljeg povećanja, u najavi je još jedno do kraja godine – objašnjava profesor.
On kaže da korisnici kredita sada ne treba da brinu.
– Ovaj porast je već ukalkulisan u ono što zovemo zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, takozvanu krovnu kamatu – kaže on.
Prema njegovim rečima, zakonsko ograničenje sprečava da zbirna kamatna stopa nastavi da raste bez ograničenja, čak i ukoliko Euribor u određenom periodu nastavi da raste.
– Čak i da se desi da Euribor dalje raste, njihova zbirna kamatna stopa ne može da poraste, jer je to, ipak, zaštićeno i zakonom – ističe Grubišić.
Građani koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom već su mogli da osete posledice rasta Euribora.
– U odnosu na period kada je Euribor bio oko 2,1%, korisnici su određeni rast već osetili, u zavisnosti od toga da li imaju tromesečni ili šestomesečni Euribor i kada im dospevaju promene kamatne stope – navodi Grubišić.
Kod kredita vezanih za šestomesečni Euribor promene se, kako on objašnjava, odražavaju dva puta godišnje, dok se kod tromesečnog obračun usklađuje četiri puta godišnje.
– Nekog porasta je već bilo i oni su to već i osetili, jer ovo traje od marta. Možda će blago još doći do neke korekcije, ali približava se ipak tom svom plafoniranju, jer je dalje povećanje omeđeno zaštitom po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga – kaže profesor.
Postavlja se pitanje da li je pitanje da li je sada trenutak za prelazak na fiksnu kamatnu stopu s obzirom na porast Euribora.
– Ne bih gledao tu odluku prema događajima koji se povremeno dešavaju – rekao je on i dodao da kod stambenih kredita govorimo o periodima od 20 ili 25 godina i da je teško praviti precizne projekcije za tako dug period.
Kako kaže sagovornik Euronews Srbija, ni izbor fiksne kamatne stope sam po sebi ne mora biti loš, ali ne savetuje građanima da sada naglo ulaze u refinansiranje samo zbog trenutnog rasta Euribora.
– Ne bih sada jurio refinansiranje. Takve ‘krivine’ vas obično više koštaju – upozorava Grubišić.
Prognoziranje kretanja Euribora za narednu godinu, prema njegovim rečima, veoma je teško, ali ne očekuje nova velika povećanja referentnih stopa Evropske centralne banke.
– Ne bi trebalo dalje da bude podizanja Evropske centralne banke. Referentna kamatna stopa je već otišla na oko 2,5 i blizu tri odsto, što je neki dugoročni prosek. Mislim da daljeg podizanja od Evropske centralne banke neće biti, a onda ni Euribor nema razloga da reaguje na ta očekivanja – rekao je on.
Kada je reč o mehanizmima kojima NBS može da zaštiti građane od naglih promena kamata, Grubišić izdvaja Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i ograničenje maksimalne kamatne stope.
– To je maksimalan nivo kamatne stope do kojeg može da se dođe usled dejstva tržišta. Time se ograničava tržište tako da, čak i ako uslovno kažemo da tržište i poludi, kamatna stopa ne može da pređe taj plafonirani nivo – objašnjava profesor.
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay