Ekonomija

Zbog velike potražnje u Hrvatskoj i Crnoj Gori za sezonskim radnicima Infostud je istraživao koje su procedure potrebne za privremeni rad u ovim zemljama.

Iako nema zvaničnih podataka, nezvanične procene pokazuju da Hrvatskoj tokom letnje sezone nedostaje između 50.000 i 70.000 radnika, dok Crnoj Gori nedostaje oko 25.000 radnika na Jadranskom primorju. Najveća potražnja je za kuvarima, konobarima, baristima, pomoćnim radnicima, recepcionerima, sobaricama i drugim sezonskim radnicima u turizmu i ugostiteljstvu.

Godinama unazad najveći broj sezonaca dolazi upravo iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Sezona obično traje od polovine maja do druge polovine septembra. Prema procenama hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom prošle godine radnicima iz Srbije izdato je više od 25.000 radnih dozvola.

Posrednici u pronalaženju poslova

David Antonijević, osnivač agencije za zapošljavanje Friendly HR, kaže da su radnicima iz Srbije koji žele da rade na Jadranu tokom letnje sezone najpre potrebni važeći pasoš i potvrda o nekažnjavanju.

Agencija Friendly HR bavi se posredovanjem između poslodavaca iz Hrvatske i Crne Gore i radnika koji su zainteresovani za sezonski rad. Poslodavci preko agencije daju oglas za određeni profil radnika, a agencija umesto njih traži kandidate i vrši preliminarnu selekciju.

„Od poslodavaca krajem decembra dobijamo zahteve za potrebnim profilima radnika za predstojeću sezonu. Potraga za kadrovima počinje već u januaru, kada oglašavamo otvorene pozicije, prikupljamo prijave i sprovodimo preliminarnu selekciju kandidata. Finalni razgovor potom organizuje sam poslodavac, bilo onlajn ili uživo. Važno je naglasiti da usluge posredovanja naplaćujemo isključivo od poslodavaca, dok kandidati naše usluge ne plaćaju“, ističe David.

Osim preko agencije, kandidati mogu i direktno da apliciraju na sajtovima poslodavaca koji potražuju radnike iz regiona za rad na Jadranu.

Koji uslovi se najčešće traže

Poslodavci za većinu sezonskih pozicija pre svega traže prethodno radno iskustvo i praktična znanja potrebna za obavljanje posla. Kada je reč o zanimanjima poput kuvara i konobara, značaj ima i odgovarajuća srednja stručna sprema, odnosno formalno obrazovanje povezano sa tim poslom.

Pored iskustva i stručnih kvalifikacija, poželjno je i znanje stranih jezika, imajući u vidu da je među gostima na Jadranskom primorju sve više stranih turista.

Radna i boravišna dozvola

Radnu i boravišnu dozvolu za sezonskog radnika pribavlja poslodavac kod nadležnog organa u Hrvatskoj ili Crnoj Gori.

Da bi sezonski radnik ostvario prava koja proističu iz radnog odnosa na isti način kao i državljani, odnosno zaposleni u Hrvatskoj ili Crnoj Gori, neophodno je da potpiše ugovor o radu.

Strani radnici i u Hrvatskoj i u Crnoj Gori moraju biti prijavljeni, odnosno moraju imati ugovor o radu. Takođe, moraju posedovati dozvolu za boravak i radnu dozvolu, koju pribavlja poslodavac.

Dozvola za boravak i rad uglavnom važi koliko i sam sezonski angažman, odnosno koliko traje period na koji je zaključen ugovor o radu. Na zahtev poslodavca, dozvola može biti produžena.

U praksi se dešava i da poslodavci, ukoliko postoji potreba za radnom snagom i obostrano zadovoljstvo saradnjom, zadrže radnike i nakon završetka turističke sezone.

Na šta obratiti pažnju pre potpisivanja ugovora

David Antonijević ističe da kandidati koji žele da se okušaju u sezonskom radu, posebno ako to rade prvi put, treba pažljivo da pročitaju ugovor koji potpisuju sa poslodavcem.

Veoma je važno da se unapred precizno definišu smeštaj i hrana, jer u gotovo 90 odsto slučajeva poslodavac obezbeđuje ove uslove.

„Važno je da kandidati znaju kakav tip smeštaja im se nudi, koliko je udaljen od radnog mesta, kao i broj obroka koji im je obezbeđen tokom radnog dana. Takođe, potrebno je jasno definisati radno vreme, broj radnih dana u nedelji i način obračuna zarade“, objašnjava David.

U praksi, sezonski rad često podrazumeva rad šest dana nedeljno, uz mogućnost prekovremenog angažovanja. Zbog toga je posebno važno da način obračuna i isplate prekovremenog rada bude unapred precizno ugovoren.

Preporuka je da se prekovremeni sati isplaćuju zajedno sa redovnom zaradom na mesečnom nivou, kako bi obe strane imale jasna i transparentna očekivanja.

Veliki hoteli ili mali poslodavci

Prema rečima sagovornika, postoji značajna razlika između rada u velikim i renomiranim hotelskim lancima i rada kod manjih privrednika.

U velikim hotelskim lancima plata može biti nešto niža, ali su ugovoreni uslovi gotovo po pravilu ispunjeni. Kod manjih poslodavaca često se nudi veća zarada, ali iza toga može stajati sedmodnevni rad po 10 ili više sati dnevno.

Takav rad ni u Hrvatskoj ni u Crnoj Gori nije zakonom dozvoljen, ali se u praksi dešava da pojedini poslodavci svesno krše pravila. Zbog toga kandidati treba posebno da obrate pažnju na radno vreme i obračun prekovremenog rada.

Kakva su prava sezonskih radnika

Na pitanje kakva su prava sezonskih radnika na Jadranu i koji su mehanizmi da ih zaštite, David Antonijević ističe da je ugovor ključna zaštita.

„Ako nisu temeljno definisali ugovor ili su verovali na reč, gotovo nikakvi. Zato je važno da se pažljivo raspitaju o svim detaljima kako samog posla, tako i smeštaja i drugih pogodnosti koje nudi poslodavac. Takođe, da pažljivo pročitaju ugovor koji potpisuju i obrate pažnju šta im se u tim ugovorima garantuje. Šta su im obaveze, a šta prava. Jer ugovor je jedina zaštita ukoliko dođe do nepredviđenih situacija“, kaže sagovornik Infostuda.

On savetuje kandidatima da se pre potpisivanja ugovora informišu o poslodavcu. Preporuka je da pročitaju recenzije i iskustva drugih radnika, koja se za većinu poslodavaca mogu pronaći na internetu.

Na taj način kandidati mogu dobiti realniju sliku o uslovima rada, smeštaju, isplati zarade i odnosu poslodavca prema zaposlenima.

Kako pripremiti CV za sezonu

Ne manje važno je i da kandidati pripreme adekvatan i jasan CV kojim će konkurisati za određenu poziciju. U biografiji treba posebno istaći iskustvo koje je relevantno za posao za koji se prijavljuju.

„U praksi se često dešava da kandidat konkuriše, na primer, za poziciju konobara, a da u biografiji ne istakne relevantno iskustvo iz ugostiteljstva, već akcenat stavi na radno iskustvo iz potpuno drugih oblasti. Poslodavcima je najvažnije da prepoznaju iskustvo i veštine koje su direktno povezane sa pozicijom za koju kandidat aplicira“, objašnjava David Antonijević.

Izvor: Infostud

Poslednje četiri godine Kolumbija uporno pokušava da smanji svoju zavisnost od fosilnih goriva u čemu je tek donekle uspela, a sada se postavlja pitanje da li je njen zaokret održiv na duže staze.

Odlazeći predsednik Kolumbije, Gustavo Petro, bivši gerilac i prvi levičarski lider u zemlji, došao je na vlast 2022. godine. Tada je obećao nešto što lideri velikih proizvođača fosilnih goriva ne pokušavaju – da će smanjiti zavisnost svoje zemlje od nafte, gasa i uglja.

Četiri godine kasnije, dok se Petro priprema da napusti funkciju nakon što je odslužio maksimalno jedan mandat koliko kolumbijski zakon dozvoljava, rezultati su mešoviti. Njegova vlada jeste postigla važan napredak, posebno u oblasti rasta udela obnovljive energije međutim mnoge od najambicioznijih reformi potkopale su opozicija, institucionalna inercija i oslanjanje na velike prihode od fosilnih goriva.

Iz tog razloga portal The Conversation kolumbijski slučaj vidi kao primer za ostale zemlje koje žele da rade na smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva a koje možda nisu svesne šta im na tom putu mogu biti zamke.

Povećanje udela obnovljive energije

Kolumbija tradicionalno dobija većinu električne energije iz hidroelektrana. Međutim, ekološka cena ogromnih brana, zajedno sa sušama povezanim sa klimatskim promenama i fenomenom El Ninjo, podstakla je kolumbijske doskorašnje vlasti da u svoj energetski sistem uključe više energije nastale pomoću vetra i sunca.

Kada je Petro izabran na vlast, obnovljivi izvori energije (izuzev hidroelektrana) činili su manje od 2% kapaciteta za proizvodnju električne energije u Kolumbiji. Do kraja 2025. godine taj udeo je porastao na 15%, uglavnom zahvaljujući solarnoj energiji. Ovaj skok mogao bi biti pojedinačno najopipljivije klimatsko dostignuće odlazećeg predsednika.

Petrova vlada je pak prepoznala da razvoj obnovljivih izvora može izazvati nejednakost na isti način kao i fosilna goriva, gde se profit izvlači a lokalno stanovništvo ostaje uskraćeno za prihode. Zato je nastojala da demokratizuje proizvodnju energije kroz energetske projekte namenjene regionima pogođenim siromaštvom, konfliktima ili zavisnošću od uglja. Oko 18.000 lokalnih zajednica izrazilo je interesovanje za učestvovanje u ovim projektima ali je oko 1.000 ušlo u programe obuke koje podržava vlada.

Otpor industrije fosilnih goriva

Petrova administracija je obećala i da će zabraniti fraking odnosno hidrauličko frakturiranje koje predstavlja kontroverznu metodu bušenja i crpljenja nafte i prirodnog gasa iz dubokih podzemnih stena kao što su škriljci. Najavila je i da će zaustaviti izdavanje novih dozvola za istraživanje nalazišta nafte, gasa i uglja, kao i da će ukinuti subvencije za benzin. Nova vlada međutim nije uspela u svemu što je najavljivala, nije čak uspela ni da ukine određene subvencije za fosilna goriva poput onih za dizel.

Naime, sprovođenje ovih reformi pokazalo se politički veoma izazovnim. Lobiji industrije fosilnih goriva su se oštro protivili njenim odlukama, a Petrova administracija nije imala ni većinu u parlamentu kada se odlučivalo o navedenim merama, a pojedine je obarao Ustavni sud.

Veliki problem je predstavljala činjenica da su nafta i ugalj među najvažnijim izvoznim proizvodima zemlje i značajno doprinose budžetu zemlje. Naime, više od polovine izvoza vezano je za fosilna goriva, pa prebrzo odustajanje od njih nosi ozbiljne ekonomske rizike. Iz navedenog razloga u javnosti se javila zabrinutost ne samo za prihode države, već i za zaposlene u proizvodnji fosilnih goriva.

Privremene promene

Međutim, javnost nije bila jedini problem. Na dugačkoj listi problema našla se i interntnost institucija, kao i pobune lokalnog stanovništva u delovima zemlje u kojima su građeni vetroparkovi.

Kako bi prevazišla sve izazove sa kojima se suočavala, posebno one vezane za zakonodavstvo koje je kočilo brzu zelenu tranziciju, Petrova administracija se okrenula dekretima ili privremenim odlukama, kao što je proglašavanje geografskih zona u kojima se ne mogu izdavati dozvole za rudarstvo. Međutim, zahvaljujući privremenom karakteru tih odluka, svaka buduća vlada sada može lako da ih poništi.

Zato je opstanak pojedinih Petrovih reformi trenutno pod znakom pitanja, no iskustvo Kolumbije ipak nudi važne smernice za druge zemlje koje pokušavaju da se udalje od fosilnih goriva i izgrade alternativne modele razvoja.

Izvor: The Conversation

Foto: Pixabay