IT i nauka

ICT Hub, u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera (SAM) i Represent Communication, lansirao je istraživanje „Primena veštačke inteligencije u kompanijama u Srbiji: Trenutno stanje, izazovi i prilike“.

Ovo istraživanje, zasnovano na uzorku od 157 kompanija različitih veličina i industrijskih sektora, pruža detaljan pregled trenutne primene AI tehnologija, identifikujući ključne prepreke i mogućnosti za dalji razvoj u Srbiji.

Prema rezultatima istraživanja, samo 34% kompanija u Srbiji koristi veštačku inteligenciju u poslovanju, dok većina i dalje nije integrisala ovu tehnologiju u svoje procese. Najveća primena zabeležena je u sektorima informacija, komunikacija i stručnih delatnosti gde 60% firmi koristi AI. S druge strane, prerađivačka industrija pokazuje nizak nivo digitalizacije i automatizacije, uprkos velikom potencijalu.

Ključni nalazi istraživanja otkrivaju napredak u primeni veštačke inteligencije u pojedinim sektorima, ali ističu i značajne izazove i razlike među kompanijama.

61% kompanija koristi samo jedan tip AI tehnologije

Rasprostranjenost AI: Samo 34% kompanija u Srbiji koristi AI, dok više od 65% još uvek ne integriše ovu tehnologiju u poslovne procese. U tradicionalnim industrijama, kao što je prerađivačka, upotreba AI je zanemarljiva, što ukazuje na nedovoljnu digitalizaciju i automatizaciju.

Strateški pristup: Velike kompanije prednjače sa 85% koje imaju formalizovan pristup razvoju AI, dok je taj broj kod malih preduzeća samo 27,9%. Čak 13,5% kompanija koje koriste AI nemaju nikakve planove za dalje razvijanje strategije.

Izazovi: Najčešće prepreke su kvalitet podataka, integracija AI rešenja sa postojućim sistemima i nedostatak veština u oblastima kao što su mašinsko učenje i analitika podataka.

Efekti na poslovanje: Kompanije koje koriste AI prijavljuju povećanje efikasnosti u poslovanju (87%), poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga (83%) i smanjenje troškova kroz automatizaciju.

Tipovi AI tehnologije: 61% kompanija koristi samo jedan tip AI tehnologije, dok su naprednije kombinacije, poput mašinskog učenja i obrade prirodnog jezika, ređe.

Obuke i edukacija: Samo 20% kompanija je organizovalo ili planira obuke za AI što ukazuje na nedovoljnu spremnost za investiranje u razvoj ljudskih resursa.

Rezultati istraživanja osvetljavaju ključne prilike i prepreke za širu primenu veštačke inteligencije u Srbiji. Dok kompanije koje koriste AI već beleže povećanje efikasnosti i inovacija, istraživanje ukazuje na potrebu za strateškim pristupom kako bi se proširio uticaj ove tehnologije na veći broj sektora.

Foto: Pixabay

Srbija planira do kraja 2026. godine da spusti dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku na evropski nivo od 0,05 mikrograma po kilogramu, što uz sve češće suše i stanje u domaćoj poljoprivredi zvuči kao teško izvodljiv zadatak.

Aflatoksin dospeo je u fokus javnosti Srbije pre nešto više od deceniju, kada je nastala panika zbog njegovog visokog nivoa u mleku.

Od tada do danas gotovo je redovna rasprava oko toga kolika količina nije štetna za zdavlje ljudi i kolika je dozvoljena količina aflatoksina u mleku, a koliko bi trebalo da bude.

Dozvoljena količina aflatoksin

Poslednjih godina, Ministarstvo poljoprivrede „preti“ poljoprivrednicima snižavanjem dozvoljene granice. Naime, u Srbiji je trenutna dozvoljena granica aflatoksina u mleku 0,25 mikrograma po jednom kilogramu.
Iako je od 1. decembra prošle godine dozvoljena koncentracija aflatoksina trebalo da bude smanjena, prema pravilniku koje je Ministarstvo poljoprivrede donelo u avgustu, ipak je na kraju dozvoljena koncentracija aflatoksina ponovo ostala na istom nivou.

Jedan od glavnih razloga zašto država želi da smanji nivo aflatoksina jeste da bi se on izjednačio sa nivoom koji je dozvoljen u Evropskoj uniji (EU), a koji iznosi 0,05 mikrograma.

Dozvoljena količina aflatoksina značajno se razlikuje u različitim zemljama sveta, pa je tako dozvoljeni nivo u Rusiji, Americi ili Kini iznosi 0,5 mikrograma, što je 10 puta više nego u EU.

Kako bi naglo spuštanje dozvoljene granice aflatoksina u mleku ugrozilo rad domaćih proizvođača, država je uvođenje ove mere odložila, ali od toga nije odustala, što iz Ministarstva poljoprivrede potvrđuju za Danas.
„Čvrsto opredeljenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije je da naša zemlja do kraja 2026. godine ispuni sve uslove za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. To podrazumeva i implementaciju evropskih standarda u domaće zakonodavstvo u svim oblastima društvenog života, uključujući i poljoprivredu“, navode oni.

Međutim, iz Ministarstva nisu odgovorili na pitanje da li će država na neki način pomoći poljoprivrednicima da se prilagode ovim promenama.

Kako aflatoksin dospeva u mleko i kako se protiv toga boriti?

Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer objašnjava za Danas da aflatoksin, koji se nalazi u mleku, u njega dolazi isključivo kroz hranu za životinje.

„Ne postoji nijedan drugi način. Hrana za životinje je osnovni generator prenosa aflatoksina u mleko“, naglašava on.
Naš sagovornik dodaje da aflatoksin spada u grupu mikotoksnina, koji su svi produkti rasta gljivica plesni.

„Da bismo imali aflatoskin ili bilo koji drugi mikotoksin, prvo sirovina, u ovom slučaju hrana za životinje, mora da bude zaražena gljivicama plesni. Tu se, pre svega, misli na kukuruz, koji je najrizičnija sirovina u proizvodnji hrane za životinje. Dakle, kukuruz mora da bude zaražen tim gljivicama, koje u određenim uslovima stresa produkuju aflatoskin“, objašnjava Šefer.

On dodaje da je kukuruz glavni generator prisustva aflatoksina u hrani za životinje jer učestvuje sa preko 50 odsto u svim smešama za ishranu krava muzara, a i pogodan je supstrat za razvoj gljivica.

Gljivice, kako navodi, mogu da nastanu na polju ili usled lošeg skladištenja sirovina.

„Razvoju gljivica pogoduju i određeni klimatski uslovi, što je godina toplija i vlažnija, to je veća šansa da se one razviju. To se uvek dešava kao posledica toplih i vlažnih leta. Ovo leto je bilo idealno za razvoj gljivica, jer je bilo mnogo jako sunčanih dana“, ukazuje Šefer.

Pre 20 ili 30 godina aflatoksina uopšte nije bilo

Naš sagovornik podseća da do pre 20 ili 30 godina aflatoksina uopšte nije bilo, ali kako je došlo do zagrevanja i klimatskih promena, vremenski uslovi su pogodivali njegovom razvoju.

Šefer ukazuje da je pre više od deceniju, kada je bila prva kriza sa aflatoksinom kod nas, tome prethodilo vruće leto, sa pikovima vioskih temperatura koje su dugo trajale.

„Što bude toplije kod nas, to će se te gljivice više pojavljivati. Što aflatoksina ima više u hrani za životinje, ima ga više i u mleku“, zaključuje on.

Šefer navodi da postoje različite vrste borbe protiv aflatosina, kao što su borba u samom polju, u skladištima…

„Međutim, ako ga već imamo u hrani za životinje, onda se dodaju različiti apsorbenti koji sprečavaju apsorbciju aflatoksina u organizmu životinje. On se vezuje za te apsorbente, izbacuje u spolju sredinu i samim tim ga nemate ni u mleku“, pojašnjava naš sagovornik.

U nekim slučajevima, kako dodaje, ume da bude tolika intoksiciranost kao što je bila prošle godine, da ni prisustvo tih apsorbenata ne može u potpunosti da eleiminiše ili maksimalno smanji nivo aflatoksina u mleku.

„Korišćenjem ovih sredstva mi mahom uspevamo da spustimo aflatoksin na nivo od 0,25, koji je kod nas dozvoljen, ali kada su ovakve godine teško možemo da ga spustimo na nivo od 0,05“, ukazuje on.

Šefer poručuje da je jedno od potencijalnih rešenja za to da se potpuno izbaci kukuruz kao hranivo.

Kako spustiti nivo aflatoksina

„Da se umesto kukuruza koriste alternative kao pšenica, ječam… što sa sobom vuče drugi niz problema, kao što je skuplja proizvodnja, manja energetska vrednost hrane, manja proizvodnja mleka, ali to je u godinama kao što je ova jedini način da spustimo nivo aflatoksina na tih 0,05“, smatra on.

To su, kako zaključuje, jedine dve nutritivne stretegije kada već imamo aflatoksin prisutan u hrani za životinje. Sve ostale stregegije poradzumevaju preventivu.

I profesor poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Igor Jajić smatra da je nivo 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu mleka jako teško dostići.

„Pogotovo kada se suočimo sa žetvenim godinama kao što je bila 2024, onda je to praktično nemoguće. Ako govorimo o nekim prosečnim proizvodnim godinama, onda bi to moglo biti dohvatiljivo“, pojašnjava on.

Jajić navodi da je jedan od glavnih uzročnika klima.

„U ovim godinama kao što je bila prošla, mi smo u julu imali tropske noći u nekolio gradova u Srbiji, kao što su Beograd, Sombor, Novi Sad… gde je prevaziđen istorijski maksimum kada je u pitanju noćna temperatura. On je prevazišao i one iz 2012. godine kada smo imali još veći udar aflatoksina nego prošle godine i protiv toga ne možemo da se borimo, naši hibridi to ne mogu da izdrže na polju“, ukazuje naš sagovornik.

Vrućine utiču na razvoj gljivica

On podseća da kada je briselska administracija to donosila još pre skoro 20 godina, rukovodila se potrošačima kojima je mleko namenjeno, a to su deca.

„I taj nivo od 0,05 je preračunat srazmerno po kilogramu telesne mase kada ga koristi dete, a ne kada ga koristi odrasla osoba. Nije se uzimalo u obzir koliko u Holadniji ili Nemačkoj imate tropskih noći u kojima se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni, a ima svega jedna ili nijedna. A te tropske noći ekstremno utiču na razvoj gljivica na polju“, upozorava Jajić.

Od toga se, prema njegovim rečima, možemo braniti samo primenom pune agrotehnike.

„Ona kreće od dubokog oranja, pa da imamo sreće da izmrzne, pa da imamo sreće da bude snega, kog nema već deceniju ili kiše i slično. Prošle godine smo imali februar i mart koji su bili izuzetno sušni i već početkom aprila se u suvu zemlju sejalo zrno“, podseća on.

Biljka, kao i čovek, mora da bude zdrava

Jedina odbrana na polju je da biljka bude što zdravija, tvrdi Jajić.

„Biljka, kao i čovek, mora da bude zdrava i da ima što bolju kondiciju, jer se tako može odupreti gljivicama koje ih napadaju“, ističe on.

Primeni pune agrotehnike, kako kaže, jako mnogo doprinelo bi i navodnjavanje.

Ipak, u poslednje dve decenije ostvaren je napredak, tvrdi Jajić.

„U poslednjih 20 godina jeste dosta toga učinjeno u tom pravcu, posebno u pogledu skladišnog prostora. Oni su nama posle 2000. godine bili možda i najkritičnija tačka, a u međuvremenu su izgrađeni brojni skladišni prostori, silosi i slično po najmodernijim standardima i ne možemo reći da se aflatoksin formira u našim skladištima“, kaže on.

Pored navedenog, Jajić ističe da je bitan i momenat setve i skidanja roda.

„Ono šta svako može da radi, jeste da se na vreme zaore, a to ne rade svi poljoprivrednici. I tu već imamo ogroman rizik da se neće dobiti potpuno snažna i zdrava biljka koja će se odupreti“, poručuje on.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Portal Poreske uprave dobio novu uslugu koja omogućava da se brže isprave neispravni podaci obveznika

Poreska uprava pri Ministarstvu finansija je na portalu ePorezi omogućila da obveznici elektronski podnesu Zahteva za ispravljanje greške (ZIG).

Za podnošenje zahteva u elektronskom obliku, poreski obveznici mogu pristupi portalu ePorezi na tri načina: korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata, korišćenjem eID naloga odnosno mobilne aplikacije ConsentID i sertifikata u klaudu, ukoliko poseduju eID korisnički nalog na portalu za elektronsku identifikaciju, i korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata i SmartBox aplikacije, kaže se na portalu.

Kako je saopšteno, Poreska uprava Republike Srbije nastavlja sa unapređenjem svojih usluga, sa ciljem pružanja što efikasnije podrške poreskim obveznicima u ispunjavanju poreskih obaveza i ostvarivanju zakonom propisanih prava.

Portal omogućava brz i jednostavan pristup svim servisima Poreske uprave, čime se smanjuju vreme i troškovi obrade podnesaka, saopštila je Poreska uprava.

Poreska uprava ostaje posvećena daljem razvoju digitalnih usluga u cilju poboljšanja efikasnosti i transparentnosti poreskog sistema, uz pružanje maksimalne podrške poreskim obveznicima, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:24sedam
Foto:Pixabay

Tragajući za ekološkom zamenom za ambalažu od stiropora, čija se upotreba polako zabranjuje u svetu, Vrščanin Nikica Marinković, inače agroekonomista i inženjer poljoprivrede, pre nekoliko godina je napravio revolucionarnu kartonsku kutiju za transport hrane i lekova, u kojoj je termoizolator.

Iako je sa tim inovativnim proizvodom već prisutan na stranom tržištu, on kaže da je tek sada došlo vreme da taj njegov izum u potpunosti zameni kutije od stiropora, jer su nove generacije potrošača ekološki osvešćenije.

Kako je počelo

Sve je počelo od jednog kupca, koji je Marinkoviću, kada je vodio svoj prvi startap biznis dostave organske hrane, rekao da ne želi da mu donosi namirnice u stiropornim kutijama, jer on na visokim temperaturama aktivira kancerogene supstance. Tada je shvatio da u svetu ne postoji ekološka varijanta termoambalaže, pa je rešio da je sam osmisli.

– Vuna je prirodni izolator, koji može da se reciklira. Ima isti temperaturni koeficijent provodljivosti kao stiropor, ali taj potencijal dosad nije korišćen. Samo se u Srbiji godišnje baci oko 2.000 tona vune, jer stočari nemaju kome da je prodaju, što je, generalno, problem u celom svetu.

– Tako sam, rešavajući globalni problem stiropora, nenadano došao i do rešenja za višak vune – objašnjava Marinković, dodajući da je to shvatio tek kada je 2014. ta njegova ideja nagrađena na takmičenju Švedskog instituta.

Prvi njegov patentirani proizvod bila je drvena kutija sa ulošcima od kompresovane vune, za koju je zajedno sa partnerom na „Ekspo 2020“ u Dubaiju dobio nagradu od 100.000 dolara kao globalni inovator. Kupci su, međutim, tražili ambalažu manje težine, pa je Nikica samostalno osnovao sadašnji startap Woolapack, za proizvodnju kutija od kartona.

Taj proizvod je 2022. na takmičenju Globalne mreže preduzetništva u Rijadu ušao među 40 najboljih, u konkurenciji 30.000 startapa iz 53 zemlje.

– To nam je otvorilo vrata arapskog tržišta, poput Saudijske Arabije i Abu Dabija, a prisutni smo i u Rumuniji, Poljskoj, Austriji. Sada, uporedo sa patentiranjem proizvoda, radimo na ubrzanom širenju izvoza u centralnu Evropu. Planiramo i otvaranje predstavništva u Americi, jer su veoma zainteresovani za naše kutije – ističe on.

Pogon se trenutno nalazi u Vršcu, ali je Marinković u potrazi za većim prostorom, možda i u nekom drugom gradu, jer treba da nabavi automatsku mašinu, kojom će moći da udesetostruči proizvodnju i tako zadovolji potrebe svih zainteresovanih kupaca.

Održava temperaturu

Za ove ekološke kutije počeli su da se interesuju i kupci iz Srbije, pre svih vinari i proizvođači sireva, koji bi ih koristili tokom letnjih festivala na otvorenom, s obzirom na to da one mogu da održe temperaturu od dva do sedam stepeni tokom 24, pa čak i 72 sata. Stranci ove kutije često koriste za transport goveđeg mesa od kog se pravi stek, kao i za dostavu sladoleda, organske kozmetike…

– Tendencija u svetu je da se stiroporna ambalaža u potpunosti izbaci iz upotrebe, što očekujem da će se desiti i u Srbiji za oko pet godina. Abu Dabi je to među prvima učinio 2023, jer taj materijal kroz lanac ishrane završava u organizmu kao mikroplastika, koja vremenom izaziva teška oboljenja – ukazuje Marinković.

Ovca pramenka

Koriste isključivo vunu autohtone balkanske rase ovce pramenke, koja je gruba za tekstilnu industriju. Nabavljaju je u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori. Nakon kompresovanja, vuna se uvija u nepromočivi papir i stavlja u kutiju za višekratnu upotrebu. Te vunene uloške kasnije, u saradnji sa drugim manjim domaćim firmama, recikliraju u uloške za tablete, laptope, mobilne telefone…

Izvor:Novosti
Foto: Pixabay

Iako je Starlink, satelitski internet Ilona Maska, dostupan u većini evropskih zemalja, Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora jedine su države na kontinentu koje još nisu omogućile ovu uslugu. Međutim, nezvanične informacije ukazuju da bi Starlink tokom ove godine mogao stići i u region, čime bi se otvorile nove mogućnosti za digitalnu povezanost, posebno u ruralnim krajevima.

Naime, na mapi dostupnosti koju je Starlink objavio, navedeno je kako će usluga u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori biti dostupna od 2025. godine.

Gde je Starlink posebno atraktivan

Da li su pokrenuti pregovori ili proces odobrenja za poslovanje Starlinka u Srbiji pitali smo i RATEL i Ministarstvo telekomunikacija, ali se oni zasada ne oglašavaju. Dok Starlink ubrzano osvaja korisnike širom sveta, postavlja se pitanje: da li bi satelitski internet mogao promeniti dinamiku telekomunikacija u regionu?

Dr Miloš Jovanović, predsednik OpenLink Grupe i docent na Univerzitetu u Kragujevcu, smatra da je Starlink posebno atraktivan u oblastima s ograničenom infrastrukturom, poput ruralnih i teško dostupnih krajeva.

– Njegova sposobnost da omogući brzu i pouzdanu Internet konekciju u ruralnim i udaljenim krajevima Srbije predstavlja ključnu komparativnu prednost. Tradicionalne mreže zahtevaju fizičku infrastrukturu, što može biti skupo i vremenski zahtevno za implementaciju, dok Starlink koristi mrežu satelita u niskoj orbiti, eliminišući potrebu za kablovima i baznim stanicama. Brzina protoka i niža latencija (vreme kašnjenja) često su bolji od onih koje nude mobilni operateri u područjima sa slabijom pokrivenošću ističe profesor Jovanović za eKapiju.

Međutim, dodaje da ova tehnologija nije bez izazova.

– Jedan od najvećih izazova za Starlink je uticaj vremenskih uslova, poput jakih kiša, snega ili gustih oblaka, koji mogu izazvati smanjenje kvaliteta signala ili prekide u vezi. Takođe, postoji pitanje kapaciteta mreže kako se povećava broj korisnika, što može uzrokovati zagušenje i smanjenje brzine Interneta. Još jedan tehnološki izazov je održavanje i upravljanje velikim brojem satelita u orbiti, što nosi rizik od sudara i stvaranja svemirskog otpada. U Srbiji, dodatni izazovi uključuju pravne regulative i troškove pristupa koji bi mogli ograničiti širu upotrebu. Takođe, tokom poslednjih godina mnogo se radilo na razvoju optičke i druge infrastrukture za pristup Internetu. Pristup brzom Internetu putem optičke infrastrukture postaje sve dostupniji, naročito u urbanim sredinama, što može smanjiti potrebu za satelitskim Internetom kao alternativom – objašnjava on.

Visoka cena kao prepreka

Ekonomičnost je još jedan faktor koji ograničava širu primenu ove usluge. Početni troškovi, uključujući antenu i modem od oko 500 EUR kao i mesečna pretplata od 100 EUR znatno su veći u poređenju sa cenama tradicionalnih provajdera u Srbiji. Stoga naš sagovornik ne očekuje velike promene na tržištu.

– Starlink može imati određeni uticaj u ruralnim i teško pristupačnim područjima, ali treba naglasiti da je inicijalna oprema prilično skupa za prosečnog korisnika – oko 500 evra je potrebno izdvojiti za antenu i modem, dok mesečni paket košta oko 100 evra. To je znatno više ako uporedimo sa cenama kod tradicionalnih provajdera koji opremu ustupaju bez naknade, što postavlja ekonomski aspekt usluge u prvi plan, i posebno jer korisnici već imaju pristup bržim i jeftinijim opcijama. U tom kontekstu, iako Starlink može privući određeni broj korisnika u specifičnim područjima, očekivani uticaj na tržište neće biti dramatičan. Postojeći provajderi, koji već nude konkurentne usluge, neće biti ugroženi, a ukupna dinamika tržišta će ostati uglavnom nepromenjena – navodi Jovanović.

Pitanje uticaja Starlink-a na tržište telekomunikacija ostaje složeno. Na primerima drugih zemalja, poput Hrvatske, gde je usluga dostupna od 2021. godine, uticaj na konkurenciju bio je, kako ističe – minimalan.

– Na primeru Hrvatske, gde je usluga dostupna od novembra 2021. godine, uticaj na tržište je bio minimalan, veliki provajderi nisu izgubili korisnike, Starlink nije privukao veliki broj korisnika, što je posebno relevantno imajući u vidu da Hrvatska, iako članica Evropske unije i NATO, nije među zemljama sa najbržim Internetom u Evropi – pojašnjava.

Sateliti u orbiti: Tehnologija sa dugim stažom

Kada je reč o potencijalu Starlink-a za poboljšanje internet konekcije u Srbiji, Jovanović podseća da je satelitski internet već decenijama prisutan u avijaciji, pomorstvu i udaljenim regijama.

– Treba naglasiti da tehnologija satelitskog Interneta nije nova. Ljudi u Srbiji su već krajem 90-ih i početkom 2000-ih koristili satelitske Internet veze, a takve usluge su dostupne i danas kroz različite provajdere. Satelitski Internet se već dugo koristi za komunikaciju u avijaciji, na morima i okeanima, i u mnogim udaljenim mestima širom sveta. Generalno gledano, iako Starlink može doneti određene prednosti u pogledu brzine i stabilnosti u nekim regionima, važno je razumeti da sam koncept nije nov i da odranije postoje alternative. Naravno, za korisnike u područjima gde druge opcije nisu dostupne ili su vrlo skupe, Starlink može pružiti vrednost i otvoriti nove mogućnosti za rad na daljinu, obrazovanje i pristup digitalnim uslugama – navodi sagovornik eKapije.

Menja pravila igre za ruralne oblasti

Dostupnost Starlink-a, smatra, može doprineti digitalnoj transformaciji Srbije, posebno ako govorimo o poslovnom sektoru, obrazovanju i e-zdravstvu, omogućavajući pristup Internetu u teško dostupnim područjima.

– Na taj način mogu biti stvoreni infrastrukturni preduslovi za bolju povezanost malih i srednjih preduzeća, udaljeno učenje i telemedicinske usluge koje mogu omogućiti bolju zdravstvenu zaštitu u ruralnim regionima. Važno je istaći da projekti u oblasti telemedicine zahtevaju ozbiljne strukturne reforme zdravstvenog sistema, kao i ogromna ulaganja. Imajući u vidu nedavno najavljeni strateški dijalog između Srbije i SAD, potencijalna saradnja Vlade Republike Srbije sa Starlink-om mogla bi omogućiti bolju povezanost u ključnim sektorima, kao što su zdravstvo i obrazovanje, koji su značajni za sveukupnu digitalnu transformaciju – pojašnjava Jovanović.

Vojni i bezbednosni aspekti

Ističe da je važno razmotriti bezbednosna pitanja.

– Pristup Internetu preko infrastrukturnih rešenja drugih država može imati implikacije na suverenitet i sigurnost podataka, odnosno na sveukupnu povezanost kritične infrastrukture zemlje – naglašava.

Profesor Jovanović podseća da osim komercijalnih prednosti, Starlink ima i strateški značaj.

– Starlink je pružao podršku vojnim operacijama SAD, posebno tokom rata u Ukrajini, gde je omogućio stabilnu satelitsku Internet vezu za ukrajinske vojne i vladine strukture, omogućavajući im bolju koordinaciju i komunikaciju u oblastima sa uništenom infrastrukturom. Pored Ukrajine, Starlink je korišćen i u drugim kriznim situacijama, kao što su prirodne nepogode u kojima su usluge mobilnog Interneta bile onemogućene, kao i u misijama američke vojske u Siriji, gde je pružao podršku za komunikaciju i prenos podataka u udaljenim područjima. Ovi primeri pokazuju kako Starlink, iako komercijalna usluga, igra značajnu ulogu u modernim vojnim operacijama – zaključuje naš sagovornik.

Izvor Ekapija
Foto: Pixabay

Kompanije iz Centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CIJIE) su pojačala ulaganje u razvoj, međutim  Zapadna Evropa je daleko razvijenija i mnogo više ulaže u ovu oblast.

Preduzeća u Centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CIJIE) su u protekloj deceniji udvostručila broj zaposlenih u sektoru istraživanja i razvoja i povećala investicije u intelektualnu svojinu sa 10% na 12%, navodi se u danas objavljenom izveštaju Evropske investicione banke (EIB).

Produktivnost rada u ovom regionu beležila je rast od 1,9%o na godišnjem nivou, što je znatno više nego u severnoj i zapadnoj Evropi tokom istog perioda.

U izveštaju se navodi da se privrede regiona ipak i dalje suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom veština i da svega osam od 2.500 najvećih svetskih investitora u istraživanje i razvoj ima sedište u regionu.

Kada je reč o broju registrovanih patenata, navodi se primer Nemačke koja je registrovala skoro 25.000 patenata u Evropskom zavodu za patente, dok su sve zemlje u regionu CIJIE registrovale samo 1.600.

U izveštaju se takođe ističe da su izdaci za istraživanje i razvoj u regionu CIJIE oko dva puta manji nego u severnoj i zapadnoj EU. Preduzeća na istraživanja i razvoj troše samo 0,8% BDP-a, u poređenju sa 1,8% koliko iznose u drugim regionima.

Inovacione aktivnosti u regionu CIJIE u velikoj su meri koncentrisane na prerađivačku industriju, IKT i farmaceutske proizvode, pri čemu postoje znatni dispariteti između preduzeća i geografskih područja.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Mišljenja i činjenice

Donošenje odluka može biti poput vožnje kroz maglu – neizvesno i često zbunjujuće. Svakodnevno se suočavamo sa izborima koji oblikuju naš život, bilo da se radi o ličnim ili poslovnim odlukama, ali kako donosimo te odluke? Gde dolazimo do informacija i od koga ih dobijamo? Da li su to relevantni izvori ili su to samo nečija mišljenja?

Imati mišljenje je ljudski, svi mi imamo mišljenje. O raznim stvarima. O nekim stvarima imamo i znanje, a o nekim baš i ne, ali nas to ne sprečava da i o njima imamo mišljenje, i da ga iznosimo. Naravno, neopterećeni time što nam objektivne činjenice uopšte ne idu u prilog. Nažalost, na bazi neutemeljenih mišljenja često se utemeljuju bitne poslovne odluke koje se kasnije pokažu pogrešnim.

Na primer, često se javlja pitanje da li je za veb-sajt bolje koristiti nacionalni domen, poput .RS, ili popularni generički domen, kao što je .COM. Popularnost .COM domena zasniva se na njegovom “stažu” na internetu, koji će u martu 2025. dostići punih 40 godina. Doduše, njegova popularnost ne garantuje sajtovima koji ga koriste ni bolju poziciju u pretragama ni veći uspeh na globalnom nivou, ali njegova popularnost jeste činjenica. Ovo nije: izabrati .COM domen “jer bi trebalo da bude registrovan i proveren od strane Gugla” (iz jednog istraživanja). To je mišljenje. Potpuno neosnovano i potpuno netačno, ali nekome sasvim dovoljno da na osnovu njega donese odluku.

Nacionalni domeni kao faktor poverenja korisnika

U digitalnom svetu izbor domena je mnogo više od tehničkog pitanja – to je strateška odluka koja može direktno uticati na uspeh kompanije, bilo da posluje lokalno ili cilja globalno. Jer domen nije samo internet adresa – on je deo kompanijskog identiteta. Kada birate između nacionalnog i generičkog domena, vi birate kako ćete se predstaviti svojoj ciljnoj publici. Nacionalni domeni, poput .RS za Srbiju, šalju jasnu poruku: „Tu smo za vas, na vašem jeziku i pismu, i cenama u lokalnoj valuti. Svaki problem, pa i pravni, rešava se u lokalu.“ S druge strane, generički domeni ne šalju sličnu poruku, jer oni nemaju taj geografski kontekst.

Istraživanja pokazuju da korisnici više veruju sajtovima na nacionalnim domenima, jer prepoznaju njihovu usmerenost na lokalno tržište. Takođe, postoji veće poverenje potrošača u domaće domene zbog transparentnosti informacija o registraciji. Naime, za razliku od generičkih domena, kod kojih su informacije o vlasnicima često skrivene, .RS domen, kada je registrovan na pravno lice, omogućava jednostavnu proveru firme koja stoji iza njega. Time se gradi poverenje.

Globalna prepoznatljivost i lokalna relevantnost

Svi internet domeni (a ima ih skoro 1.600 na globalnom nivou) podjednako su vidljivi na internetu – razliku između njih pravi ljudska percepcija i Guglovi algoritmi pretrage. Dok su generički domeni u prednosti kada je reč o globalnoj prepoznatljivosti (ljudska percepcija), nacionalni domeni su u prednosti kada je reč o lokalnoj relevantnosti (Guglovi algoritmi). Kad je sajt na nacionalnom domenu korisnici očekuju da je njegov sadržaj prilagođen njihovim lokalnim potrebama, pa ga vide kao relevantijeg od onog na generičkom domenu. Takvi sajtovi su relevantniji i u Guglovoj lokalnoj pretrazi, jer nacionalni domeni signaliziraju usmerenost na lokalno tržište i Gugl takve sajtove favorizuje u lokalnim pretragama.

Većina naših e-trgovaca je svesna ovih činjenica, što je vidljivo i u statističkim podacima. Naime, istraživanje iz oktobra 2024. kaže da većina e-komerc sajtova u Srbiji, čak 84,5%, funkcioniše isključivo na domaćem tržištu, pri čemu njih 79,8% koristi upravo .RS domen. Osim izbora jezika i pisma za sadržaj, i sam domen ukazuje na prilagođenost sajta lokalnom tržištu.

Kako napraviti pravi izbor?

Odabir pravog domena zavisi od vaših ciljeva. Ciljate domaće tržište? Domaći .RS je logičan izbor – “govori” jezikom vaših kupaca, favorizuje vas u lokalnim pretragama i gradi poverenje. Naravno, domen je samo jedan deo šire digitalne strategije, ali u kombinaciji sa kvalitetnim sadržajem i dobrom optimizacijom za pretraživače, pravi domen će vam pomoći da vaš sajt bude ne samo vidljiviji, već i relevantniji. Što će se, posledično, odraziti i na vaš biznis.

Izvor: Predrag Milićević, savetnik za marketing i komunikaciju RNIDS

Foto: Pixabay

Mobilni telefoni, tableti, digitalne kamere, slušalice, slušalice sa mikrofonom, ručne konzole za video-igre, prenosivi zvučnici, e-čitači, tastature, miševi, prenosivi navigacioni sistemi, slušalice koje se umeću u uho, moraju biti opremljene priključkom za USB tipa C kako bi bili isporučene na tržište Republike Srbije, saopštilo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Kako su naveli na svom Instagram nalogu, to važi od juče, a u skladu sa Pravilnikom o radio-opremi („Službeni glasnik RS”, broj 24/24).

“Gore navedene kategorije ili klase radio-opreme, koje su poručene do 28. decembra 2024. godine, a koje nisu opremljene usklađenim rešenjem za punjenje, moguće je isporučiti na tržište Republike Srbije nakon navedenog datuma. Takođe, za navedene kategorije i klase radio-opreme koje su ranije isporučene na tržište Republike Srbije ne zahteva se povlačenje sa tržišta”, ističu nadležni.

Dodaju, primena Pravilnika omogućiće korišćenje jedinstvenog punjača za navedene kategorije ili klase radio-opreme i dovešće do smanjenja elektronskog otpada.

“Pored toga, obezbediće jednostavniji pristup hitnim službama svim korisnicima, a osobama sa invaliditetom upotrebu radio-opreme kroz korišćenje zvučnih pojačala za osobe sa oštećenjem sluha, radija sa velikim tasterima ili glasovnim komandama, ekrana sa velikim fontovima, adaptivnih uređaja za upravljanje radijom, kao i uređaja sa sintezatorom govora”, objasnili su oni.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay