Dejan Papić, Laguna, EY Preduzetnik godine u Srbiji takmiči se u konkurenciji od 57 nacionalnih pobednika iz 47 zemalja koji će večeras biti primljeni u Dvoranu slavnih EY Svetski Preduzetnik godineTM.
Devetnaesto po redu gala veče povodom izbora za EY Svetskog Preduzetnika godine, održaće se 8. juna u Monte Karlu.
Dejan Papić, osnivač i vlasnik kompanije Laguna, nosilac priznanja EY Preduzetnik godineTM u Srbiji, ove nedelje se u Monte Karlu bori za titulu EY Svetskog Preduzetnika 2019 godineTM. On se takmiči među konkurencijom od 57 nacionalnih pobednika iz 47 zemalja sveta. Pobednik ovogodišnjeg izbora za EY Svetskog Preduzetnika godineTM biće proglašen na ceremoniji koja će se održati večeras, 8. juna u Dvorani slavnih, gde je od 2001. do sada učestvovalo preko 700 finalista.
Nagradu EY Svetski Preduzetnik godineTM dodeljuje međunarodna revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst&Young) u Monte Karlu devetnaesti put u junu mesecu 2019. godine. Program slavi tradiciju preduzetničkog uspeha koji veliča inovaciju, stvaranje novih radnih mesta i ekonomski rast, koji doprinosi izgradnji boljeg poslovnog okruženja što je ujedno i moto kompanije EY. Osim same dodele nagrade, program u Monte Karlu uključuje i čitav niz zanimljivih govornika, panel diskusija i drugih manifestacija od posebnog značaja za preduzetnike i druge uticajne poslovne lidere koji će prisustvovati.
Dejan Papić, osnivač i vlasnik kompanije Laguna sedmi je po redu dobitnik nagrade EY Preduzetnik godine u Srbiji. Izdavačku kuću Laguna osnovao je 1998. godine, a gospodin Papić ujedno je i osnivač Udruženja izdavača i knjižara Srbije, knjižarskog lanca Delfi, a od pre petgodina i Radija Laguna. Danas, kompanija slavi 20 godina uspešnog poslovanja i u svojoj ponudi ima najaktuelniju literaturu uz Lagunin klub čitalaca koji broji više od 600.000 članova, a kao izdavača, ovu kuću je izabralo više od 1.400 stranih i 300 domaćih autora. Laguna je do sada objavila oko 4.000 naslova, tempom izdavanja oko 350 naslova godišnje, što čini oko 1.5 miliona primeraka, a takvi poslovni planovi, veliko lično zalaganje u radu i odabiru saradnika, doveli su Lagunu na vodeću poziciju u izdavaštvu u Srbiji.
Category:
Vesti
Srbija godišnje uveze 400 tona belog luka, crnog luka 10.000, a krompira 40.000 tona. Beli luk uvozimo iz Kine, crni iz Perua, paradajz iz Burkine Faso.
Zašto jedemo luk iz Perua i paradajz iz Burkine Faso?
Čini se da zemlja koja je nekada tvrdila da može da hrani pola Evrope, danas ne može da hrani ni samu sebe. Niskim cenama proizvoda iz uvoza „ugušena“ je domaća proizvodnja. Pored subvencija, potrebna je i promocija kvaliteta domaćih proizvoda, kažu stručnjaci.
Za pasulj godišnje platimo 9,5 miliona evra, krompir sedam miliona, a kupus 30 miliona evra.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da se i sam iznenadi kada u prodavnicama i na pijacama vidi odakle sve uvozimo voće i povrće.
Napominje da su nekada uvođene mere kojima se ograničavao uvoz, kako bi se zaštitila domaća proizvodanja. Međutim, od 2000. godine promenilo se mnogo toga, pre svega zbog evrointegracija.
Srbija je potpisala veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini, pre svega 2008. sa EU, zatim sa Ceftom i niz bilateralnih sporazuma. Previše smo žurili da svoje tržište oslobodimo oslanjajući se na obećanja da ćemo do 2016. postati punopravna članica EU -ukazuje Prostran.
S druge strane, izgubili smo i velike proizvođače i velike prerađivače.
Problem je, tvrdi Prostran, i to što smo „pomalo postali pomodari“ jer želimo da nam je neko voće i povrće dostupno tokom cele godine.
Postavlja se, međutim, pitanje zašto uvozimo beli i crni luk, pasulj i krompir.
Da bi osvojili tržište, strani proizvođači ne mare za troškove transporta, već niskom cenom guše domaće proizvodnje. Prostran napominje da je ipak teško dokazivo da neko koristi damping cene za osvajanje tržišta.
Domaći proizvođači su dovedeni u situciju da se bore za tržište sa proizvodima uvezenim iz zemalja gde je poljoprivredna proizvodnja visoko subvencionisana.
U budžetu Evropske unije od 2014–2012. od 930 milijardi evra za poljoprivredu je izdvojeno 408 milijardi, dakle više od 40 odsto. Drugo, oni su ranije bili usmereni prema ruskom tržištu, a sa uvođenjem embaraga oni traže druga tržišta i nama sada to nude po mnogo nižoj ceni. Kod nas je konkurentnost proizvođača niska -kaže Prostran.
Potrebno je određeno vreme da bi kupci shvatili da su domaći proizvodi kvalitetniji. Primer za to je svinja mangulica.
Počeli smo da gajimo produktivnije bele rase, u narodu poznate kao ‘najlonke’. Ali, onda se neko ipak setio da je ta mangulica zdravija i kvalitetnija i sada je u toku proces povratka mangulice -navodi Prostran.
Kvalitet nađe put do kupaca
Primer porodice Kanački iz sela Sakule u Banatu dokaz je da kvalitet nađe put do kupaca.
Kada su pre dve i po decenije počeli da proizvode beli luk kao i svi mali proizvođači iz sela, noću bi kretali u Beograd na Kalenić pijacu da bi ga prodavali. Sada im je mnogo lakše jer imaju svoje poznate kupce:
Sada nam dolaze kući, od pre deset godina je tako i pola prodamo za konzum, a pola prodamo za seme -kaže Vesna Kanački.
Sa četiri hektara, Kanački očekuju oko sedam tona belog luka koji je, kako kažu, odličnog kvaliteta i zato se ne plaše konkurencije iz uvoza. Znaju i cenu ispod kojeg ga neće prodavati:
Domaćem ne može sigurno da parira luk iz uvoza, a cena zavisi od ponude i potražnje. Mi ne možemo na to uticati, ali tražićemo dobru cenu,jer znamo kakav kvalitet nudimo. Ove godine očekujemo dva evra po kilogramu i to je dobra cena koja pokriva naše troškove -objašnjava Ivana Kanački.
Svake godine su imali problema da obezbede radnike za vađenje belog luka i zato su odlučili da kupe vadilicu koja za osam sati može da izvadi luk sa jednog hektara. Ova investicija ih je koštala 15.000 evra, ali im je na njivi sad mnogo lakše.
Zahvaljujući novoj mašini Kanački sad luk mogu da vade u punoj zrelosti i zato je plod mnogo kvalitetniji i ima lepu belu boju. Dok ne dođu novi kupci, krasi dvorište ove vredne porodice u Sakulama.
Potrebna podrška i kupaca i države
Milan Prostran ističe da je on među onima koji promovišu princip „kupujmo domaće“.
Međutim, promocijom domaćih proizvoda moraju da se bave svi – od vrha države do proizvođača. Navodi primer predsednika Emanuela Makrona, koji se u svakoj prilici trudi da promoviše francuski baget, sireve, vino.
Ako mi sami ne promovišemo domaću proizvodnju, ako je mi sami ne podržimo iz agrarnog budžeta Republike Srbije, nema nama sreće ako se oslanjamo samo na neke fondove -upozorava Prostran.
Neophodno je i bolje urediti sistem zaštite useva, pre svega sistem zaštite od grada.
Pored toga, potrebno je i da poljoprivrednici osiguravaju letinu, ali pod povoljnijim uslovima. Država premije osiguranja trenutno subvencioniše sa 50 odsto, dok EU farmere subvencioniše sa više od 80 odsto.
Sporazume o slobodnoj trgovini koje smo sklopili u proteklom periodu ne možemo da menjamo, priznaje Prostran, ali napominje da možemo da menjamo pristup podsticanju i promovisanju domaće proizvodnje.
Izvor Srbija danas
Svetski i domaći mediji objavili su da je grupacija Fijat Krajsler automobili (FCA) povukla ponudu za integraciju sa francuskim Renoom, nakon čega su usledile međusobne optužbe nesuđenih partnera za neuspešno stvaranje trećeg, odnosno, sa Renoovim dugogodišnjim partnerom, japanskim Nisanom, najvećeg proizvođača automobila na svetu.Fijat je kao razlog povlačenja ponude, preneli su mediji, naveo „političke uslove u Francuskoj“.
– Uslovi francuske vlade za konačni sporazum bili su da se spajanje završi kao deo postojećeg saveza između Renoa i Nisana, da se sačuvaju francuski poslovi i fabrike, da se stvori uprava koja će poštovati ravnotežu između Renoa i Fiat Krajslera i da se osigura učešće u inicijativi Nemačke za električne baterije, navedeno je u saopštenju Fijat Krajslera, koji bi, prema saznanjima našeg lista iz krugova bliskih upravi FCA u Torinu, sutra (petak) mogao ovim povodom da izađe sa novim kominikeom.
Francuski ministar finansija Bruno Le Mer je istim povodom izjavio da su ispunjena tri uslova, ali da je Nisanov pristanak za spajanje ostao nerešeno pitanje. Kompanija Fijat Krajsler ostaje, kako je saopšteno, uverena u kvalitet predloga koji je dobro prihvaćen na tržištima i u industriji i koji bi doneo dobrobit svim stranama.
– Međutim, postalo je jasno da trenutno ne postoje politički uslovi u Francuskoj da bi se ovakva saradnja produžila. FCA će nastaviti da ispunjava svoje obaveze kroz implementaciju svoje nezavisne strategije, navodi se u izjavi italijansko-američke kompanije. Francuski ministar finansija je uzvratio da je Fijat Krajsler kriv za propadanje spajanja, stavljajući „veliki pritisak“ na Reno da brzo prihvati ponudu ili da je napusti. Fijat Krajsler nije odgovorio nije odgovarao na optužbe francuske vlade, dok je Nisan odbio da komentariše trenutnu situaciju.
Do odustajanja Fiat Krajslera, navode mediji, došlo je nakon saopštenja Renoa da je uprava te firme odložila glasanje o spajanju na zahtev francuske vlade , koja je, kao najveći deoničar Renoa (sa oko 15 odsto udela u toj kompaniji), zatražila još pet dana da razmotri dogovor i dobije podršku od Nisana, dugogodišnjeg japanskog partnera. Spajanjem bi se, inače, stvorila kompanija vredna skoro 40 milijardi dolara, a da se pridružio i Nisan bila bi stvorena najveća svetska automobilska kompanija.
Našim sagovornicima sa višedecenijskim poslovnim kontaktima u Fijatovoj centrali Torinu danas, nakon ovako intoniranih i nedorečenih saopštenja, te međusobnih optužbi dveju strana, nikako nije bilo jasno da li su pregovori Fijat Krajslera sa Renoom definitivno propali, ili privremeno prekinuti dok se ne regulišu trenutno, kako se špekuliše, nerešeni problemi između Renoa i Nisana. U ovim krugovima smatraju da se Fijat Krajsler možda malo istrčao saopštenjem o potencijalnom spajanju sa Renoom i time uveliko uplašio ostale krupne igrače u svetu autombilske industrije.
Da li se Fijat Krajsler istrčao i da li su pregovori italijansko-američke kompanije sa Renoom (i Nisanom, koji se takođe pita) definitivo propali ili privremeno prekinuti, saznaće se – uskoro.
Poznavaoci ove problematike napominju, međutim, da Fijat najavom spajanja sa Renoom nastavlja strategiju i viziju razvoja kompanije koju je, još sredinom prethodne decenije ”patentirao” lane preminuli izvršni direktor Fijat Krajslera Serđo Markione.
Fijat je, u skladu sa Markioneovom vizijom razvoja kompanije 2008, najpre preuzeo kragujevačku Zastavu. Godinu dana docnije počeo je preuzimanje trećeg po veličini američkog proizvođača automobila – Krajslera, kojeg je konačno preuzeo sredinom 2011. Fijat je 20o9. bio najavio i preuzimanje OPELA i još dva brenda Dženeral Motorsa, ali taj poslovni aranžman, iz javnosti nepoznatih razloga, nije realizovan kao što nisu uspela ni nagoveštavana spajanja Fijat Krajslera sa Hjundaijem, Pežoom, te Folksvagenom.
Za poznavaoce (ne)prilika u domaćoj automobilskoj industriji, informacija o prekidu pregovora o spajanju Fijat Krajslera sa Renoom, druga je loša vest u roku od svega nekoliko dana za Fijatovu fabriku u Kragujevcu i njene radnike, koji su, podsetimo, upravo obavešteni da menadžment njihove firme očekuje saglasnost Vlade Srbije da već od 17. juna, zbog sve slabijeg plasmana modela “500L” na evropskim i ostalim inostranim tržištima, počne da ih šalje na plaćena odsustva u trajanju od dodatnih 87 dana (više od četiri meseca), pri čemu će zarade da im budu umanjene za 35 do 40 odsto.
Kako je gotovo izvesno da Vlada, odnosno Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja neće negativno da odgovori na rečeni zahtev menadžmenta kompanije FCA Srbija, te da premijerka Ana Brnabić nije konkretno odgovorila na sindikalnu molbu da država, u konkretnoj situaciji, pomogne šumadijskim trudbenicima, to je maltene gotova stvar da će zaposleni u kragujevačkom Fijatu u mesecima do kraja godine mahom da budu bespsoleni i da primaju za 35 do 40 odsto manje plate.
Ali, zašto bi i prekid pregovora o spajanju Fijat Krajslera i Renoa bio loša vest za šumadijske “automobildžije”? Upućeni smatraju da je to stoga što bi integracijom Fijat Krajslera i Renoa (sa Nisanom) bila stvorena svetska mega kompanija, koja bi svojim fabrikama, pa i onoj kragujevačkoj, obezbeđivala mnogo brži i efikasniji i jeftiniji razvoj, time i brže dobijanje novih modela, te značajno veću upošljenost kapaciteta i zaposlenih, što je, inače, najteža “boljka” fabrike u Kragujevcu, koja sa postojećim modelom “500L” već nekoliko godina radi po principu “kreni stani”, s tim što su ti proizvodni zastoji sve duži.
Ove godine će proizvodni zastoji u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, sa tronedeljnim kolektivnim godišnjim odmorom i zakonski dozvoljenih 45 radnih dana plaćenog odsutva, uz 87 dodatnih neradnih dana, da traju čak više od šest meseci. Najavljivano spajanje Fijat Krajslera i Renoa, najverovatnije, bi dugoročnije rešilo ovaj problem Fijatove fabrike u Kragujevcu, tim pre su proizvodni program Fijata i Renoa uveliko kompatibilni, posebno u segmentu manjih, gradskih automobila, kakvi su, s obzirom na instaliranu opremu, pogodni za kompaniju FCA Srbija. Zato u Kragujevcu žele da veruju da su pregovori Fijat Krajslera sa Renoom samo privremneno prekinuti. Koliko su ova očekivanja realna, pokazaće vreme.
Izvor Danas
Startap mala i srednja preduzeća iz Srbije koja se bave proizvodnjom hrane, energijom i životnom sredinom, imaju priliku da učestvuju u velikom evropskom programu PRASEC, vrednom 2,5 mil EUR, u kojem je jedan od partnera novosadski institut Biosens.
Reč je o projektu finansiranom iz Horizon2020 programa za istraživanja i inovacije koji ima za cilj da inovatorima – startap, malim i srednjim preduzećima obezbedi neophodne resurse kako bi razvijali, i na tržištu nudili proizvode i usluge zasnovane na tehnologijama osmatranja Zemlje (tzv. Earth Observation – EO).
Kako kažu u Biosensu, ovaj cilj biće ostvaren pokretanjem sveobuhvatnog biznis akceleratora, nudeći ukupno 2,5 mil EUR bez udela u kompaniji. Program će takođe obezbediti podršku u vidu mentorstva, treninga i saveta vezanih za izlazak na tržište. Projekat je fokusiran na tri rastuća sektora: hrana, energija i životna sredina, a PARSEC aktivnosti su zvanično započete 21. maja 2019. godine u Briselu i trajaće dve i po godine.
Ukazujući na značaj programa PARSEC u Biosensu, jednoj od najrazvijenijih naučnih institucija u ovom delu Evrope, ukazuju na to da era obrade velikih podataka, predvođene Kopernikusovom politikom besplatnih, potpunih i otvorenih podataka, ali i pojavom novih EO biznis modela, otvara beskrajne prilike za razvoj inovativnih usluga i proizvoda.
Kako bi u potpunosti iskoristili ovu priliku, startapima i malim i srednjim preduzećima, potrebni su pristup kapitalu, znanju, tržištima i tehnologiji. PARSEC će te resurse obezbediti putem sveobuhvatnog biznis akceleratora. Na ovaj način projekat će omogućiti transformaciju inovativnih ideja u proizvode spremne za tržište, a koji donose dodatnu vrednost korisnicima u oblasti hrane, energije i zaštite životne sredine, objašnjavaju u novosadskom institutu.
Dodaju da će svojim pristupom PARSEC omogućiti optimalno korišćenje EO podataka i usluga i time podržati implementaciju regionalnih strategija pametne specijalizacije. Takođe, na ovaj način projekat će doprineti i povećanju konkurentnosti kompanija iz Evrope na međunarodnoj sceni.
PARSEC će raspisati poziv za sve zainteresovane da učestvuju u programu akceleracije. Ovaj otvoreni poziv nadovezuje se na dokazani uspeh KATANA akceleratora i biće implementiran na sledeći način:
U prvoj fazi – sa planiranim početkom u ranu jesen 2019. godine – PARSEC će organizovati peer-to-peer evaluaciju kako bi odabrali 100 pobednika koji će dobiti početni kapital (000 EUR po aplikantu)
U drugoj fazi, PARSEC će pružiti podršku uspešnim kandidatima kako bi formirali timove između različitih sektora i zemalja (konzorcijumi od 2-4 kompanije) i razvili inovativne usluge u oblasti hrane, energije i zaštite životne sredine zasnovane na EO tehnologiji.
Na kraju, stručni žiri koji čine lideri iz industrije, investitori, stručnjaci iz pomenutih oblasti, predstavnici venture capital fondova i/ili poslovni anđeli, odabraće 15 konzorcijuma koji razviju usluge sa najvećim komercijalnim potencijalom. Izabrani konzorcijumi dobiće dodatna sredstva (do 100.000 EUR po konzorcijumu) uz priliku da privuku dodatne venture capital
U poslednje dve faze timovi će dobiti podršku pan-evropskog tima stručnjaka u vidu povezivanja, mentorstva, treninga i pripreme za investicije i izlazak na tržište. Sva sredstva za prvu i poslednju fazu namenjena su razvoju ideja i proizvoda startapa i malih i srednjih preduzeća i ne zahtevaju udeo u kompaniji.
Uz ovako dizajniran program akceleracije, i ponudu od ukupno 2.5 mil EUR, PARSEC teži da pomogne inovativnim preduzećima da kreiraju vrednost u okviru postojećih, kao i u novim industrijskim lancima vrednosti i da svoja rešenja prikažu na tržištu. Iz tog razloga, PARSEC će takođe uspostaviti tri tehnološke platforme koje će učesnicima pomoći da brže stignu do tržišta (tzv. Large Scale Demonstrators):
Projekat PARSEC je sada i zvanično počeo. Otvoreni poziv za aplikacije je u pripremi i biće raspisan u ranu jesen 2019. godine. Iz Biosensa pozivaju zainteresovane da PRASEC aktivnosti prate na društvenim mrežama i pridruže se PARSEC zajednici.
E kapija
Pod sloganom „Beograd – grad jednakih šansi za sve“ program će u fokusu imati iskorenjivanje nejednakosti na svim nivoima
Na otvaranju konferencije „Saradnjom do održivog razvoja – Agenda 2030“ zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić predstavio je program Beograd 2030, koji će se sprovoditi pod sloganom „Beograd – grad jednakih šansi za sve“.
„Glavni cilj Beograda 2030 biće iskorenjivanje nejednakosti na svim nivoima, a novi strateški dokument Grada Beograda imaće u fokusu implementaciju ciljeva agende Agende 2030 i njihovo prilagođavanje lokalnom nivou,“ najavio je Vesić, istakavši da će u narednom periodu biti vidljivi rezultati koji će se na nivou grada sprovoditi u okviru ovog programa.
Vesić je prisutne upoznao i sa podacima da, prema indeksu održivog razvoja za 2018. godinu, Srbija zauzima četrdesetu poziciju sa 71,2 poena, od ukupno 156 rangiranih zemalja, što je smešta u prvu čevrtinu ove liste. „Želimo da uključivanjem Grada Beograda u proces ostvarivanja ciljeva održivog razvoja ubrzanim koracima značajno popravimo svoju poziciju, da se nađemo među najboljima i doprinesemo ispunjavanju Agende 2030 u čitavoj Srbiji,“ rekao je Vesić i dodao da smo i sada već iznad nekih razvijenijih zemalja.
Konferencija „Saradnjom do održivog razvoja – Agenda 2030“ održana je u organizaciji regionalnog projekta „Socijalna prava za osetljive grupe“ SoRi Nemačke razvojne saradnje koji sprovodi GIZ, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, Sekretarijata za socijalnu zaštitu Grada Beograda i Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).
Svako izbegavanje plaćanje poreza na koji ste po zakonu obavezni predstavlja utaju poreza. Da bismo govorili o krivičnom delu utaje poreza neophodno je da iznos bude viši od zakonom propisanog i sa druge strane mora da postoji namera da ne izvršite plaćanje, što može da abolira počinioce u slučaju greške, posebno kada je reč o fizičkim licima.Za pravna lica je taj teren znatno sužen, jer zakon smatra da svako ko se bavi privrednom delatnošću mora da poznaje zakon, kaže za eKapiju advokat Željko Ristić iz advokatske kancelarije Ristić.
Ono što je specifično u srpskom pravu u poslednje dve godine je drastičan rast limita iznosa koji neplaćanje poreza kategoriše kao krivično delo. Pre dve godine taj iznos je bio 150.000 dinara, dakle oni koji ne plate porez do tog iznosa gonjeni su prekršajno. Sa pozicije pravne i advokatske struke smatram da je taj iznos bio zaista nerealan, jer je mogla da se potkrade greška i mnogi stručnjaci iz oblasti ekonomije i prava smatrali su da je potrebna izmena – kaže Ristić.
Pre nešto više od godinu dana, zakon je promenjen i limit je sa 150.000 podignut na 500.000 dinara, da bi posle nepunih godinu dana primene, pre 15-20 dana, izmenom seta krivičnih zakona u skupštini i ovaj zakon ponovo promenjen i taj iznos sada iznosi 1.000.000 dinara.
Kada promenite zakon, vi onda počinjete da pratite statistiku, koja je u krnjoj liniji i dovela do toga da se kaže 150.000 dinara je malo i taj prag treba podići. Međutim, kratak period, nepunih godinu dana u okviru kojih je limit sa 500.000 podignut na 1.000.000 dinara ne dozvoljava da sprovedete ozbiljna statistička istraživanja, te ostaje nejasno otkud potreba za promenom – ističe Ristić i dodaje da se prekršaji ne mogu sabirati, te da neko tako može doći u situaciju da mesečno utaji nešto manje od 1.000.000 dinara PDV-a, odnosno godišnje nešto manje od 12.000.000 dinara i biće prekršajno gonjen.Ristić savetuje privrednike da je najbolje da u situaciji kada u firmu dođe finansijska kontrola, imaju oformljen tim u kome treba da budu knjigovođa, poreski savetnik i advokati to onaj iz oblasti porekog prava, koji će na najbolji mogući način da zastupati njihova prava, tražiti ekonomsko-finansijska veštačenja i ostavljati pisane tragove, koji u krajnjoj liniji pružaju mogućnost da čak i ukoliko izgube presudu na prvom stepenu, na drugom stepenu, gde odlučioci ispred sebe imaju samo papire dođu do adekvatne odluke.
Glavni cilj treba da bude da to što jeste zaista bude prezentovano organima koji o tome odlučuju. Da o tome ostane što više pisanih tragova i dokaza, da se urade sva moguća ekonomsko-finansijska veštačenja koja su potrebna – kaže Ristić i zaključuje da svako ko se bavi određenim poslom treba i da plaća poreze.
Izvor E kapija
Grupa BIG CEE Srbija ušla je u partnerstvo sa Fashion Company, regionalnim liderom u modnoj maloprodaji, potpisivanjem ugovora o akviziciji još jednog tržnog centra u Srbiji – Fashion Park Outlet Inđija.
BIG Grupa postala je većinski vlasnik sa 67.5 odsto deonica u ovom projektu, dok će Fashion Company kao glavni partner zadržati preostalih 27.5 odsto
Tržni centar Fashion Park Outlet Inđija nalazi se pored autoputa između Beograda i Novog Sada,
i promovise internacionalne brendove uključujući Tommy Hilfiger, Calvin Klein, Diesel i druge.
„Nastavljamo sa rastom i širenjem naših investicija u oblasti kancelarijskog i stambenog prostora.
Nasa kompanija vodi projekat poslovne zgrade u novobeogradskom bloku 42, koju će firma NCR koristiti kao svoju centralu u Srbiji. Istovremeno započinjemo izgradnju 1.100 stanova u Višnjičkoj ulici. Naše namere su da ostanemo u Srbiji dugi niz godina i najavimo mnoge nove projekte“, izjavio je Robert Yahav, izvršni direktor BIG Srbije.
Nakon završetka ove transakcije, BIG Srbija će držati četiri aktivna tržna centra, sa petim u izgradnji – BIG Fashion Park koji će biti otvoren do kraja 2019. Reč je o ukupno 108.000 kvadratnih metara, što ojačava poziciju Grupe kao ključnog igrača u sektoru nekretnina u Srbiji.
Stručni skup „Internet dijalog“ održan je 5. juna u Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Okupljeni studenti prava, advokati, i drugi zainteresovani profesionalci imali su prilike da slušaju izlaganje na temu autorskog prava i njegove zaštite na internetu i da se informišu o radu Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije u prethodnoj godini.
U pozdravnom govoru dekan Pravnog fakulteta prof. dr Zoran Mirković izrazio je zadovoljstvo zbog dugogodišnje saradnje Pravnog fakulteta i Fondacije RNIDS i dodao da Fakultet temi intelektualne svojine posvećuje izuzetnu pažnju. Goran Milanković, član Upravnog odbora RNIDS-a, napomenuo ja da Fondacija sarađuje duže od decenije sa Pravnim fakultetom i zaključio da se na skupovima posvećenim intelektualnoj svojini svaki put nešto novo može naučiti.
U fokusu skupa bilo je izlaganje dr Sedrika Manare, direktora Gugla za autorsko pravo, sa kojim je razgovarao prof. dr Dušan V. Popović, redovni profesor Pravnog fakulteta. Dr Sedrik Manara je izlaganje započeo osvrtom na istorijsku pozadinu pitanja zaštite autorskog prava i objasnio da je danas regulacija ove oblasti izuzetno zahtevna, usled činjenice da korisnici sa svakog dela planete putem velikog broja platformi pristupaju istom sadržaju, dok je autorsko pravo predmet lokalnih zakona. Ključni izazov sa kojim se regulativa intelektualne svojine suočava na internetu je višestrukost – mnoštvo platformi na kojima je dostupna neverovatna količina sadržaja koji praktično svako sa pametnim telefonom može da postavi. Zato je važno znati da se u digitalizovanom svetu autorsko pravo tiče baš svakoga ko neki sadržaj plasira na internetu. Danas pojedinac sa pametnim telefonom nije samo onaj koji konzumira, već je i onaj koji stvara sadržaj. Do 99% kreativnog sadržaja dostupnog na internetu ne postavljaju profesionalci, već amateri. Dok oni proizvode okean sadržaja, profesionalni fotografi, pisci, videografi… doprinose kapima tom okeanu. Tektonske promene na tržištu uzrokovala je univerzalna dostupnost sadržaja, pre svega besplatni sadržaji pod Creative Commons licencom. Posledično, brojne industrije (među kojima se ističe muzička industrija) beleže pad prihoda. Dr Sedrik Manara primećuje da je sve više autora, i da je „pita“ zapravo veća, samo što sada više njih uzima svoje parče.
Posebno zanimljiv deo izlaganja ticao se nove Direktive EU o autorskom pravu na digitalnom jedinstvenom tržištu, usvojene u aprilu 2019. godine, koju su države članice dužne da implementiraju u nacionalne propise u roku od dve godine. Zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ova Direktiva tiče se i zakonodavstva Srbije. Direktiva daje novo pravo medijskim kućama u vezi sa korišćenjem njihovih publikacija onlajn, što implicira da će Gugl morati da plati medijima za korišćenje odlomaka u svojim servisima, kakav je Google News. Dr Sedrik Manara komentarisao je ovu odredbu u kontekstu Nemačke, koja je 2013. uvela takav zakon. Dr Manara je objasnio da je praksa Gugla bila da na svom servisu indeksira samo vesti za koje je postojalo odobrenje sa sajtova čiji kodovi nisu zabranjivali indeksiranje. No, novi zakon je implicirao traženje nove saglasnosti izdavača sadržaja, što je rezultiralo, usled činjenice da odgovorni za sadržaj nisu odgovorili na Guglove dopise, smanjenjem broja naslova za dve petine. Konstatovao je da zakon, iako mu je to bio proklamovani cilj, nije doprineo diverzifikaciji medija na internetu, naprotiv. Iskustvo je pokazalo da posebno ispaštaju manji izdavači i mediji jer im bez prisustva na Guglu broj poseta sajtovima pada, što vodi i padu prihoda od oglašavanja.
U drugom delu skupa bilo je reči o praksi Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije u prethodnoj godini, o čemu je govorila prof. dr Sanja Radovanović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Ona je navela da je prošle godine pred Komisijom vođeno pet sporova, a nakon toga objasnila uslove za usvajanje tužbe pred Komisijom. Doc. dr Marko Jovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorio je o pojedinim spornim procesnopravnim pitanjima u postupku rešavanja domenskih sporova sa fokusom na učešće stranaca u postupku rešavanja domenskih sporova i na odnos postupaka pred Komisijom i pred sudom. Razgovor je vodio prof. dr Slobodan M. Marković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak kazao je danas da je Vlada prihvatila zahtev za povećanje cene putarina za 12 odsto i da će nove cene stupiti na snagu 1. jula.
Drobnjak je za televiziju Prva rekao da će novi cenovnik biti donet onda kada poslanici usvoje predlog Vlade i da će „Putevi Srbije“ tih dodatnih dve milijarde dinara uložiti u održavanje puteva.
„Uradićemo deonice koje su loše, mi imamo plan, ne samo za dve milijarde, već za 20 milijardi“, rekao je Drobnjak za Prvu.
Govoreći o kvalitetu puteva, Drobnjak je kazao da bi na skali od jedan do deset za srpske puteve dao ocenu 6,5 ili sedam i da su tom ocenom „prošli ispit“.
Govoreći o poplavama, Drobnjak je naveo da je, što se tiče putara, najkritičnije u delu Lučana i Guče gde su bujice oštetile puteve.
Izvor Beta
Udruženje pivara Srbije organizovalo je posetu sladari u Bačkoj Palanci, članici Soufflet grupe, koja za domaće, ali i izvozna tržišta, proizvodi slad za potrebe pivarske industrije. Tehnološki proces se sprovodi prema svim standardima koji omogućavaju bezbednost hrane, a slad u pivu članica Udruženja pivara se pravi od ječma koji se uzgaja na njivama u Srbiji.
„Lokalne nabavke su svakodnevna praksa u pivarstvu u Srbiji, što potvrđuje podatak da u proseku, preko 80% ukupnih nabavki članica Udruženja pivara Srbije se obavlja u zemlji. Kada govorimo o poljoprivrednim proizvodima, čak 96% ječmenog slada u vrednosti od 17,6 miliona evra se nabavlja u Srbiji, dakle sa lokalnih njiva i iz domaćih zasada ječma i ovo je izuzetno važno jer na taj način dajemo podsticaj domaćoj ekonomiji, naročito poljoprivredi.“ – izjavio je Vladimir Vava, predsednik Udruženja pivara Srbije.
Zahvaljujući kvalitetu domaće sirovine i najviših standarda proizvodnje pivo koje se proizvodi u Srbiji je vrhunskog kvaliteta. Tako, 12% uvezenog piva u EU sadrži slad iz Srbije, jer je naše pivo na drugom mestu uvoznih piva, prema zvaničnim podacima EUROSTAT agencije.
Pivski slad je poluproizvod dobijen toplotnom ili enzimskom razgradnjom sirovina koje se koriste za proizvodnju piva (čist slad ili slad i nesladovane sirovine) i koja sadrži ekstrakt potreban za proces fermentacije pri dobijanju piva. Slad predstavlja isklijali, a zatim osušeni i od klica oslobođeni ječam. Za pivski slad se kaže da predstavlja dušu piva jer od osobina slada zavise aroma, ukus, boja, trajnost i penušavost piva. Veoma su bitne biohemijske promene materija u zrnu koje nastaju tokom različitih faza u preradi ječma.