Vesti

Šest izjava o zainteresovanosti dostavljeno je blagovremeno i sadrži svu dokumentaciju predvidjenu javnim pozivom za kupovinu akcija u vlasništvu Srbije u Komercijalnoj banci a.d. Beograd, saopštilo je danas Ministarstvo finansijaTo je danas utvrđeno na sednici Tenderske komisije koja prati sprovođenje postupka prodaje akcija, na kojoj su razmatrane pristigle izjave o zainteresovanosti potencijalnih kupaca.

„Saglasno javnom pozivu za dostavljanje izjava o zainteresovanosti koji je objavljen 31. maja na prodaju se nude akcije Komercijalne banke a.d. Beograd koje predstavljaju ne manje od 50,1 odsto ukupnog broja običnih akcija izdatih od strane banke, sa mogućnošću sticanja najviše 13.997.686 običnih akcija izdatih od strane banke, što čini ukupno najviše 83,23 odsto ukupnog broja izdatih običnih akcija banke“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je istaklo da su izjavom o zainteresovanosti učesnici na tenderu imali zadatak da dokažu da se bave bankarskom delatnošću u poslednje tri godine i da je vrednost ukupne aktive koja se odnosi na bankarsku delatnost veća od milijardu evra na kraju 2018. godine, ili da su prikupila sredstva u iznosu od najmanje 500 miliona evra u poslednjih deset godina.

„Ili, mogli su da dokažu i da upravljaju imovinom vrednom najmanje milijardu evra na kraju 2018. godine ili da su investitor poslednjih deset godina kroz minimalno učešće u kapitalu od 20 odsto u najmanje jednoj bankarskoj grupi, čija je aktiva iznosila preko milijardu evra, u najmanje jednoj od datih godina investicionog perioda“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je istaklo da saglasno Uredbi o načinu i postupku prodaje akcija banaka koje su u vlasništvu Srbije predvidjeno je da Ministarstvo finansija, nakon prijema navedenih izjava o zainteresovanosti, donosi i odluku o vrsti tenderskog postupka.„Nakon donošenja ove odluke, zainteresovana lica koja su podnela blagovremene i potpune izjave o zainteresovanosti biće obaveštena o daljem toku postupka u skladu sa Uredbom“, navodi se u saopštenju.

Izvor Kamatica-Danas

Cena zlata premašila je nivo od 1.400 dolara po unci, približivši se najvišoj ceni u poslednjih šest godina.Vrednost plementiog metala skočila je usled slabljenja dolara, zabrinutosti za ekonomiju i geopolitičkih napetosti.

Tražnja za dragocenim metalom naglo je porasla nakon što je američka centralna banka u sredu nagovestila da će verovatno uskoro sniziti ključne kamatne stope nakon 10 godina pauze.

Dolar je oslabio nakon ovog Fedovog signala koji se podudario sa ublažavanjem monetarne politike centalnih banaka širom sveta radi podsticanja ekonomskog rasta.

Ulagači širom sveta strahuju da bi ekonomija moglo još više oslabiti u uslovima američko-kineskog trgovinskog rata.Nagli rast cene zlata poklopio se i s vesti o iranskom obaranju američkog „špijunskog drona” koji je, po tvrdnjama Teherana, ušao u njihov vazdušni prostor.

Kamatica-B92

Agencija za privredne registre upozorava građane da koverte sa uplatnicom za „upis promene u Privredni Registar.rs“ ne potiču od Agencije, već da je u pitanju komercijalna ponuda koja nema nikakve veze sa ovim državnim organom, niti sa Registrom privrednih subjekata koji se vodi u Agenciji, u skladu sa zakonom.

Naime, danas se APR-u obratio veliki broj građana koji su primili koverte sa uplatnicama na kojima su štampani iznosi od 2.000, 3.000, 6.000 i više hiljada dinara, čija je svrha „upis promena u Privredni registar“, uz koje su priloženi opšti uslovi na osnovu kojih  se može uvideti da je reč o informativnoj ili reklamnoj usluzi, odnosno upisu u svojevrsni imenik koji ima komercijalnu prirodu.

Takođe, pojedini privredni subjekti obavestili su Agenciju da su im navedenu uslugu telefonom ponudila lica koja su se predstavila kao zaposleni u Agenciji, pa ovim putem APR naglašava da ne nudi telefonom nikakve usluge, već sa korisnicima komunicira isključivo na osnovu registracionih prijava koje primi na način propisan zakonom.

Media Talks – dvodnevni interaktivni događaj o trendovima i inovacijama u medijskom biznisu, počeo je danas u okviru USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija, koji je okupio  oko 140 medijskih stručnjaka, novinara, urednika, menadžera i predstavnika medijskih organizacija iz cele Srbije.

Budući da se nezavisni mediji u Srbiji bore da ostanu na površini u ekonomskom, tehničkom i političkom okruženju koje se neprestano menja, projekat nastoji da promeni način razmišljanja i pomogne u razvoju poslovnih praksi koje se oslanjaju na moć interneta i lojalnost publike na putu ka održivoj budućnosti. U ovom kontekstu, Media Talks je prostor za uvođenje novih tehnika i pristupa, diskusiju o izazovima i prilikama za kreiranje sadržaja koji je u skladu sa potrebama i interesovanjima domaće publike, kao i analizu praksi koje su medijima širom sveta pomogle da dođu do šire publike i obezbede nove izvore prihoda.

Prema nalazima velike nacionalne Studije o potrebama i navikama publike u Srbiji koja je predstavljena na događaju, građani i građanke Srbije žele više direktne komunikacije sa medijima, ali sumnjaju u pouzdanost i kvalitet medijskog sadržaja. Kao najveće probleme u izveštavanju domaćih medija, 28% anketiranih  navodi loš sadržaj i nedostatak profesionalnih standarda, dok 26% misli da su to lažne vesti i dezinformacije.

Istraživanje kaže da je 11% ljudi u Srbiji spremno da finansijski podrži lokalni medij u svojoj zajednici, i da za to izdvoji  u proseku 500 dinara mesečno. Evan Trejs, direktor IREX-a u Srbiji i direktor USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija, veruje da je ovaj procenat neiskorišćen potencijal. „Ako mediji u Srbiji žele da im građani  plaćaju za informacije, oni moraju da budu sigurni da sadržaj koji kreiraju ispunjava njihove potrebe “, rekao je Trejs i dodao: „Ovo ne znači da treba žrtvovati kvalitet sadržaja zarad površnih tema i senzacionalizma, već obezbediti ljudima pouzdan i raznovrstan izbor informacija koje im znače u svakodnevnom životu i interesovanjima, i to u formatu koji im odgovara“.

Medijski eksperti iz EU i SAD su podelili svoja iskustva u razvoju održivih biznis modela za medije. Arne van der Val, suosnivač Follow the Money (FTM), nezavisnog holandskog portala poznatog po istraživačkom novinarstvu, objasnio je kako im tehnike koje se inače koriste u video igrama, pomažu da svoju publiku uključe u FTM-ove istraživačke projekte. Upravo ovo je omogućilo da model plaćenog članstva u FTM, postane uspešan i pomogne im u razvoju medija: „Činjenica da postoji realna zajednica oko FTM sa aktivnim i uključenim članovima, štiti nas od pritiska moćnih pojedinaca i organizacija“, zaključio je on. Mišel Foster, partner u Newsgain-u, međunarodnoj organizaciji koja pruža usluge savetovanja u oblasti medijskog razvoja u preko 30 zemalja sveta, dala je praktične savete na teme upravljanja poslovanjem, brendom, prihodima i razvojem sadržaja u savremenom medijskom okruženju.

Uz podršku USAID-ovog projekta, dnevni list Danas uveo je opciju e-plaćanja na svom veb sajtu i pokrenuo Klub čitalaca, koji korisnicima daje mogućnost da se pretplate, učlane ili doniraju sredstva. Bojan Cvejić, urednik Danas-ovog onlajn izdanja, kaže da su već u prvih 10 dana kampanje obezbedili značajna sredstva za narednu godinu. „U protekle tri godine dosta smo radili na razvoju onlajn izdanja i odluka da se okrenemo publici i zatražimo njihovu dugoročnu podršku, bila je veoma važna. Ovi prihodi će nam omogućiti da nastavimo da pružamo kvalitetno, nezavisno i profesionalno novinarstvo“, rekao je Cvejić.

Drugog dana Media Talks-a, održaće se brojne radionice i diskusije o tome kako izgraditi zajednicu oko medija, razviti održive modele funkcionisanja, ali i kako podići kapacitete za uspešnije sprovođenje procesa javnog zagovaranja ka boljim uslovima poslovanja na medijskom tržištu u Srbiji. Ideje i zaključci sa ovih sesija, poslužiće kao osnov za buduće aktivnosti USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija i nastavak podrške domaćem medijskom sektoru.

Kina je podigla tarife na neke proizvode uvezene iz SAD tokom trgovinskog rata dve zemlje, ali analiza vodećeg ekonomskog instituta pokazuje da je istovremeno taktički smanjivala takse drugim državama.

Kako navodi Piterson institut za međunarodnu ekonomiju, Kina je smanjila tarife na iste one proizvode iz drugih zemalja za koje je povećala takse u slučaju SAD.

Smanjenja su počela u 2018. godini i sada u proseku iznose 6,7 odsto na proizvode koji ne dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, dok prosečna tarifa na proizvode iz SAD iznosi 20,7 odsto.
Kako navodi Piterson institut, sve do početka 2018. godine SAD su bile na ravnoj nozi sa drugim državama, ali ovo se promenilo sa eskalacijom trgovinskog spora sa Kinom.

„Dok (američki predsednik Donald) Tramp pokazuje drugim državama samo štap, Kina takođe nudi šargarepe… Sada drugi uživaju znatno bolji pristup kineskom tržištu sa 1,4 milijarde potrošača“, rekao je Čed Baun iz Instituta.

Prema njegovim rečima, američki državljani snose mnogo veće posledice trgovinskog rata nego što Trampova administracija misli.

SAD su nametnule tarife od 25 odsto na kinesku uvoznu robu vrednu 205 milijardi dolara u aprilu prošle godine, na šta je Kina odgovorila tarifama na američku robu vrednu 110 milijardi dolara.

Izvor Nova ekonomija