Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je promocija knjige „Svetska finansijska kriza – deset godina posle“, profesora dr Đorđa Đukića, koja govori o posledicama velike finansijske krize, ali i o opasnosti od izbijanja nove krize. Na promociji su pored autora govorili dekan fakulteta prof. dr Branislav Boričić i poznati ekonomsti prof. dr Aleksandar Živković, prof. dr Mlađen Kovačević, prof. dr Blagoje Babić.
„U knjizi sam ukazao na opasnost od izbijanja nove ekonomske krize, ističući potencijalne rizike, a koristeći tvrdu ekonomsku argumentaciju. Uvreženo je mišljenje da su ekonomisti danas jedna vrsta meteorologa, koji treba da predviđaju šta i kako će se dešavati, da li će biti krize i kakva će biti. Međutim, ekonomisti moraju da budu ti koji će dati konkretne predloge za rešavanje sadašnjih i budućih problema“, izjavio je autor knjige prof. dr Đorđe Đukić i dodao:
“Stožer svetskog ekonomskog poretka danas je američki FED, a što se tiče Evrozone, ona je u sadašnjem obliku, u budućnosti, apsolutno neodrživa. Italija emituje državne obveznice sa većom rizičnom premijom nego Španija, a Nemačke obveznice često donose investitorima negativan prinos. Bitno je naglasiti da više nije moguća primena klasične teorije privrednih ciklusa, gde možemo izvlačiti zaključke gledajući u prošlost i da je potrebno da se ekonomisti bave time kako da ponude što je moguće bolja rešenja , a ne samo dijagnoze i predviđanja.“
Kada je u pitanju situacija u Srbiji, na promociji je rečeno da se država nalazi u povoljnijoj ekonomskoj poziciji nego što je bila uoči izbijanja krize 2008. godine, međutim, postoji i niz otežavajućih faktora. BDP Srbije je sada znatno više zavistan od stranih banaka i kompanija budući da je veliki broj firmi privatizovan. Čak 80 odsto bankarskog sektora sada je u rukama stranih banaka, tokom poslednjih pet godina stanovništvo se u značajnoj meri zadužilo putem raznih kredita, a veliko je pitanje kako bi se građani snašli u trenutku izbijanja nove globalne krize.
„Mnogi upozoravaju na novu krizu, depresiju, recesiju ili duboku recesiju. Kriza u SAD se vrlo brzo prelije na ceo svet budući da je to prva ekonomija sveta, ona se pojavljuje iznenada, bez uvoda i širi se izuzetnom brzinom. Ono što je zabrinjavajuće jeste da je američki spoljni dug veći od bruto domaćeg proizvoda. Sa druge strane mnogi ekonomisti kažu da nova kriza ne mora nužno da krene iz SAD-a. Spoljni dug svih zemalja sveta veći je 2.5 puta od svih njihovih BDP-a. Mnoge zemlje Evrozone nalaze se na ivici, što znači da je moguće da će sledeća kriza početi upravo u Evropi“, komentarisao je poznati ekonomista prof. dr Blagoje Babić.
Govornici na promociji su se složili da bi Srbija morala da se više bavi pripremom i eventualnim preventivnim merama koje treba preduzeti kako bi se amortizovali mogući negativni efekti sledeće velike ekonomske krize.
Category:
Vesti
Beldocs Industry predstavlja jedinstveni događaj u regionu Zapadnog Balkana i jedno od glavnih mesta okupljanja audiovizuelnih profesionalaca iz Evrope, regiona i Srbije sa ciljem razvoja tržišta kreativnih dokumentaraca. Tokom dvanaestog po redu Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs koji će se održati od 8. do 12. maja na nekoliko lokacija u Beogradu, gostovaće preko 80 evropskih filmskih profesionalaca i biće organizovan dinamičan program pičinga, sesija, diskusija, radionica, networking dešavanja i korišćenje on-line videoteke.
Beldocs Industry je projekat od nacionalnog značaja, jer je jedan od glavnih ciljeva razvoj nacionalnog sistema audiovizuelnih umetnosti. Iako neprofitan po karakteru, on je osmišljen tako da razvija kapacitete Srbije u smislu produkcije, koprodukcija i distribucije kreativne dokumentaristike, a sa glavnim ciljem povećanja mogućnosti za cirkulisanje dokumentarnih filmova iz Srbije, i drugih zemalja sa niskim produkcionim kapacitetom širom Evrope i razvoja projekata sa ovih prostora kroz bolji plasman na međunarodnom tržištu. Dugoročni cilj je povećanje cirkulacije, koprodukcija i vidljivosti evropskih dokumentaraca, promocija i edukacija šire publike u oblasti dokumentarnog filma i širenje evropskih vrednosti kroz dokumentarni film.
Osmišljen iz 4 segmenta – Beldocs market, Beldocs in Progress, Documentaries for Kids and Youth, Beldocs Academy – ovaj događaj će okupiti brojne profesionalce iz cele Evrope, kao što su predstavnici svetskih kompanija prodaje, televizija, VOD platformi, nacionalnih filmskih centara, filmskih festivala, distributerskih i produkcijskih kuća, eksperata za on-line distribuciju, VR i cross mediju, zatim reditelje i producente projekata u različitim fazama razvoja i produkcije.
Direktor Beldocs festivala, Mladen Vušurović ističe da je sve veći broj regionalnih interesenata za učešće u Beldocs Industry programu jasan znak da se radi o veoma značajnom događaju u regionu:
„Ponosan sam na činjenicu da smo ove godine u pogledu aktivnosti i ciljeva Beldocs festivala otišli korak dalje, te ove godine, u okviru Beldocs Industry programa, otvorili drugu zaredom Beldocs Akademiju koja je mnogo ozbiljnije i ambicioznije definisana u odnosu na prošlogodišnje izdanje. Organizacioni tim profesionalaca koji radi na realizaciji projekta je veći, što je rezultovalo podrškom koju nam je Kreativna Evropa pružila. U želji da proverimo kredibilitet ovog brenda, uveli smo pravilo novčane participacije u projektu Beldocs Akademije ove godine. Četrdesetak pristiglih prijava dokaz je da se radi o projektu koji je region prepoznao kao izuzetno vredan. Poziv za učešće u projektu je završen, pa sada vršimo konačni izbor deset projekata, i očekujemo dalji razvoj aktivnosti za profesionalce iz regiona. Takođe, od ove godine, Beldocs Market je sastavni deo Industry programa.“
Stručna javnost u zemlji i inostranstvu Beldocs Industry već percipira kao jedinstvenu inicijativu sa izuzetnim značajem ne samo za Srbiju, već i za region Zapadnog Balkana i za Evropu. Sama činjenica da je projekat sufinansirala Evropska unija, kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, već uticala na odlično pozicioniranje Beldoksa, Beograda i Srbije unutar evropske mreže kulturnih manifestacija na teritoriji ne samo šireg regiona, već i čitave Evrope. Jedinstvenost Beldocs Industry projekta je u činjenici da obuhvata jedini market distribucionog karaktera u ovom regionu, kao i da je jedan od dva projekta iz regiona Zapadnog Balkana koji su ikada podržani u okviru konkursa Pristup market, programa Kreativna Evropa.
Beldocs Industry 2019 održaće se u Jugoslovenskoj Kinoteci, Art bioskopu Kolarac i Kulturnom centru Parobrod.
Blagi rast domaće privredne aktivnosti obeležio je i poslovnu 2018. godinu. Bruto domaći proizvod je na godišnjem nivou povećan za 4,3%, a nešto niži rast (1,3%) beleži industrijska proizvodnja. Na povoljna makroekonomska kretanja ukazuje i porast stranih direktnih investicija i spoljnotrgovinske razmene, s tim da je kao i prethodne godine uvoz rastao brže od izvoza (13,0% naspram 8,1%). Pored toga, inflacija je zadržana na niskom nivou (2,0%), a kretanja na deviznom tržištu su bila relativno stabilna (vrednost dinara prema evru je povećana za 0,2%, a u odnosu na dolar opala je za 4,3%).
Krajem 2018. godine u privredi Republike Srbije bilo je 146.675 privrednih društava, pri čemu je izveštaje za statističke i druge potrebe Agenciji dostavilo 105.596 društava, a oni su obrađeni za 103.995 društava. Na privredna društva čiji su izveštaji obrađeni odnosi se u proseku oko 99,8% osnovnih finansijskih performansi cele privrede i na osnovu njih se sagledavaju privredna kretanja u 2018. godini.
Pozitivni trendovi u domaćoj ekonomiji odrazili su se i na rast zaposlenosti, budući da su privredna društva zapošljavala 50.120 radnika više u odnosu na prethodnu godinu, odnosno ukupno 1.131.227 radnika.
Istovremeno, privreda je nastavila trend profitabilnog poslovanja, započet 2015. godine, a pozitivan neto rezultat privrednih društava od 499.714 miliona dinara, veći je za 33,7% od prošlogodišnjeg. Ovakvom rastu doprinelo je povećanje neto dobitka od 14,7%, ali i opadanje ukupnog neto gubitka za 11,0%, tako da na nivou svih privrednih društava oni iznose 745.890 miliona dinara odnosno 246.176 miliona dinara. Pozitivno je poslovalo 60.566 društava, dok negativan rezultat beleži njih 27.272, a neto rezultat nije iskazalo 16.157 društava.
Privredna društva su najveći deo dobitka generisala obavljanjem primarne delatnosti, a pozitivan poslovni rezultat od 583.569 miliona dinara, veći je za 12,6% u poređenju sa prethodnom godinom. Pri tome, njihovi poslovni prihodi u visini od 10.740.343 miliona dinara porasli su za 7,1%. I iz usklađivanja vrednosti imovine i potraživanja, otpisanih potraživanja i ostalih aktivnosti privredna društva su iskazala dobitak u ukupnom iznosu od 69.007 miliona dinara (u 2017. gubitak 90.667 miliona dinara). Međutim, u delu finansiranja privreda beleži negativan rezultat od 52.385 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada je dobitak iz finansiranja iznosio 38.599 miliona dinara.
Profitabilno su poslovali skoro svi sektori, osim poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, a najveći pozitivan neto rezultat iskazala su privredna društva u sektoru prerađivačke industrije, mada je njihov dobitak u iznosu od 111.998 miliona dinara, za 21,7% manji od prošlogodišnjeg. Pored toga što je na nivou ovog sektora bilo najviše zaposlenih (362.286), on beleži i najveće povećanje broja radnika (18.819). Prema iznosu iskazanog ukupnog dobitka potom sledi sektor rudarstva, u kome je pozitivan rezultat izrazito povećan, sa 10.287 miliona dinara na 109.415 miliona dinara. Istovremeno, broj zaposlenih u tom sektoru je porastao (1.393), tako da je bilo ukupno 22.505 zaposlenih. Rast profitabilnosti beleži i sektor trgovine na veliko i malo,… u kome je dobitak veći za 13,8% i iznosi 81.841 milion dinara, a uporedo s tim broj zaposlenih je povećan (9.431 radnik), pa je bilo ukupno 218.586 zaposlenih. Skoro četiri puta veći pozitivan neto rezultat, u iznosu od 67.876 miliona dinara iskazao je sektor saobraćaja i skladištenja, u kome je bilo 98.798 zaposlenih (98.281 u 2017).
Visok iznos pozitivnog rezultata od 41.703 miliona dinara, ali manji za 4,6% od prošlogodišnjeg, iskazan je u sektoru informisanja i komunikacija, a pri tome broj zaposlenih je povećan za 2.250 radnika. Međutim, najveći pad profitabilnosti beleže privredna društva iz sektora snabdevanja električnom energijom, gasom,… čiji je dobitak u iznosu od 7.400 miliona dinara znatno manji od prošlogodišnjeg (32.527 miliona dinara), a uz to i broj zaposlenih je smanjen za 1.006 radnika.
Za razliku od prethodnih godina, profitabilno je poslovao i sektor finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja, u kome je iskazan dobitak od 619 miliona dinara (u 2017. gubitak 865 miliona dinara).
Sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, posle prošlogodišnjeg pozitivnog rezultata (7.024 miliona dinara), beleži gubitak u iznosu od 1.027 miliona dinara.
Tokom 2018. godine uspešnije su poslovale sve grupe privrednih društava posmatrano prema veličini. Velika društva ostvarila su na ukupnom nivou dobitak u iznosu od 268.378 miliona dinara, što je za 22,6% više u odnosu na prethodnu godinu, a istovremeno povećala su i broj zaposlenih za 34.976 radnika, tako da je 361 društvo poslovalo sa 354.988 radnika. Visok iznos dobitka obeležio je i poslovanje malih privrednih društava (10.359), kao finansijski najstabilnije grupe, a njihov pozitivan rezultat od 118.545 miliona dinara, uvećan je za 9,5%. Mala društva su, u poređenju sa prethodnom godinom, zapošljavala 8.354 radnika više, odnosno ukupno 311.705 radnika. Najveći rast pozitivnog rezultata od 37,8% beleže društva srednje veličine (1.391), čiji ukupan dobitak iznosi 110.783 miliona dinara. S obzirom da su zapošljavala 230.680 radnika, broj zaposlenih povećan je za 8.784 radnika. Mikro društva (91.884), koja su dominantna u domaćoj privredi, prešla su u zonu pozitivnog poslovanja ostvarivši dobitak od 2.008 miliona dinara (u 2017. gubitak 33.581 milion dinara), ali su istovremeno i smanjila broj zaposlenih za 1.994 radnika i angažovala su ukupno 233.854 zaposlenih.
Prema teritorijalnom aspektu, najveću profitabilnost beleže privredna društva iz Beogradskog regiona, koja su ostvarila pozitivan neto rezultat veći za 34,5% od prošlogodišnjeg, u iznosu od 235.618 miliona dinara. Sa preko tri puta većim dobitkom poslovala su društva iz Regiona Južne i Istočne Srbije, a on iznosi 113.089 miliona dinara, dok je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije pozitivan neto rezultat, u visini od 50.838 miliona dinara, povećan za 81,4%. Privredna društva iz Regiona Vojvodine su takođe poslovala pozitivno, međutim njihov dobitak je manji za 24,5% i iskazan je u iznosu od 102.463 miliona dinara. Uz profitabilno poslovanje, na nivou ovih regiona privredna društva beleže i rast zaposlenosti, što je bilo najizraženije u Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine, gde je broj zaposlenih povećan za 24.513 odnosno 14.612 radnika. S druge strane, u Regionu Kosovo i Metohija privredna društva su zbirno iskazala gubitak od 2.294 miliona dinara (u 2017. dobitak 441 milion dinara), a istovremeno su smanjila i broj zaposlenih.
Javna preduzeća su na ukupnom nivou četvrtu godinu zaredom poslovala pozitivno, međutim dobitak koji su zbirno ostvarila u visini od 5.067 miliona dinara, značajno je manji od prošlogodišnjeg (25.721 milion dinara). Neto dobitak je iskazalo 393 preduzeća, neto gubitak 145, a bez iskazanog rezultata je bilo 23 preduzeća. Istovremeno, u javnim preduzećima (ukupno 561) broj zaposlenih je smanjen sa 118.097 na 117.507 radnika.
Uspešnije poslovanje u odnosu na prethodnu godinu beleže i preduzetnici. Na nivou 18.407 preduzetnika, koji su imali obavezu da dostave izveštaje za statističke i druge potrebe Agenciji i čiji su izveštaji obrađeni, iskazan je neto dobitak od 9.245 miliona dinara, koji je za 18,4% veći od dobitka preduzetnika u 2017. godini. Pri tome, broj zaposlenih povećan je za 5.129 radnika, pa su zapošljavali ukupno 56.675 radnika.
Procentualno isti rast pozitivnog neto rezultata iskazale su i ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, sa neto dobitkom od 9.386 miliona dinara, s tim da je u odnosu na prethodnu godinu poslovao veći broj ustanova (1.412 naspram 1.336 obrađenih izveštaja), a ukupan broj zaposlenih u ustanovama (34.716) je povećan za 2.172 radnika.
Povoljan poslovni ambijent tokom 2018. godine doprineo je i uspešnom poslovanju finansijskih institucija, tako da su sve grupe aktivnih finansijskih institucija ostvarile pozitivan rezultat. U bankarskom sektoru, gde je poslovalo 27 banaka, ostvaren je dobitak od 70.448 miliona dinara, što je za 10,0% više u poređenju sa prethodnom godinom. Pozitivno poslovanje banaka pratio je i porast zaposlenosti, tako da su one zapošljavale 607 više odnosno ukupno 22.875 radnika. Značajan rast profitabilnosti evidentan je i na tržištu osiguranja, budući da je 20 društava za osiguranje, u kojima je bilo 10.649 zaposlenih (u 2017. 10.894 radnika) na ukupnom nivou poslovalo pozitivno, sa neto dobitkom od 9.052 miliona dinara (u 2017. 6.433 miliona dinara). Tri puta veći pozitivan rezultat od prošlogodišnjeg ostvarili su davaoci finansijskog lizinga (ukupno 13), čiji dobitak iznosi 1.501 milion dinara, kao i brokersko-dilerska društva (21 društvo), koja uz opadanje poslovnih prihoda i smanjeni broj zaposlenih, beleže ukupan neto dobitak od 9.988 miliona dinara. Poslujući na nedovoljno razvijenom tržištu kapitala, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim i investicionim fondovima su ostvarila pozitivan rezultat (188 miliona dinara i 18 miliona dinara) u manjem iznosu od prošlogodišnjeg (346 miliona dinara i 39 miliona dinara), dok su faktoring društva posle neprofitabilnog poslovanja prethodnih godina iskazala neto dobitak u ukupnom iznosu od 269 miliona dinara.
U 2018. godini pozitivno su poslovale i neprofitne institucije, koje su zbirno iskazale neto višak prihoda nad rashodima u visini od 4.154 miliona dinara (u 2017. godini 4.580 miliona dinara). Pri tome, od ukupno 54.807 neprofitnih institucija, njih 45.193 je dostavilo izveštaje za statističke i druge potrebe Agenciji, a ti izveštaji su obrađeni za 44.588 institucija u kojima je bilo 15.696 zaposlenih. Prema obliku organizovanja, najveći pozitivan rezultat od 1.625 miliona dinara iskazalo je 25.190 udruženja, čiju aktivnost je obavljao 7.541 radnik, a potom 11.746 udruženja, društva i saveza u oblasti sporta, sa ukupnim neto viškom prihoda nad rashodima u iznosu od 1.068 miliona dinara, a realizovnim uz 3.595 radnika.
Prilikom kupovine malog elektronskog uređaja čitalac Kamatice B.A. (puno ime i prezime poznato redakciji) od prodavca je dobio, kao garanciju, papir na kome je pisalo da je „očekivani vek upotrebe proizvoda godinu dana“.
Ovo se potpuno kosi sa važećim Zakonom o zaštiti potrošača, po kome je minimalni garantni rok dve godine. Čak ni taj rok od dve godine, nije garancija.
„Ne može bilo koji trgovac da kaže za robu koju proda kupcu, da uz nju daje i garanciju, ako ona važi dve godine. To nije garancija, to je zakonodavac već propisao, i ne može ništa manje od toga. Ako je garantni rok duži od dve godine, onda je to pravi garantni list“, objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. On još i dodaje da je veliki problem prilikom kupovine proizvoda i njihov vek trajanja kao i „programirani kvarovi“.
„Kupite nov proizvod, pokvari se neposredno posle isteka garancije, i onda vam u servisu kažu da je to stariji model i da za njega više ne prave rezervne delove. A proizvod star dve godine. Mislim da je to pravi problem“, stav je Papovića.
Takođe, jedna od nejasnoća koja se javlja kod potrošača je i razlika između saobraznosti i garancije. Ova dva pojima su različita, i nezavisna jedna od drugog.
Saobraznost podrazumeva da trgovac u zakonskom roku, koji je dve godine za novu robu ili uslugu, i godinu dana za polovnu, održava kupljni proizvod. Ako se takav proizvod pokvari u roku od prvih šest meseci potrošač ima prava da bira između popravke, zamene ili raskida ugovora odnosno povraćaja novca.
Garancija predstavlja posebnu pogodnosti koju trgovac nudi sa određenom robom ili uslugom. Njom se nude dodatne pogodnosti potrošaču, i ona traje duži vremenski period.
U praksi to izgleda ovako, kako su nam objasnili u jednom trgovinskom lancu koji prodaje elektronske uređaje i belu tehniku, ukoliko se kupe proizvodi „Beka“ ili „Gorenja“ oni daju automatsku garanciju od pet godina. Za ostale je procedura nešto drugačija. Prodavnica daje garanciju od dve godine, a za sve preko toga kupac se obraća direktno proizvođaču, koji je nakon toga odgovoran za popravku proizvoda.
EU se zalaže za „pravo na popravku“
Novi uređaj koji je neupotrebljiv, ako se pokvari nakon isteka garancije, nije samo „boljka“ Srbije. I Evropska Unija planira da uvede takozvano „pravo na popravku“, odnosno da nateraju proizvođače da prave kvalitetnije i dugotrajnije uređaje, ali i rezervne delove za njih. Evropski predlog odnosi se na rasvetu, televizore i velike kućne aparate. Prema analizi Evropskog biroa, između 2004. i 2012. godine, sa 3,5 odsto uređaja koji su se pokvarili u prvih pet godina upotrebe došlo je do povećanja na 8,3 odsto, a analiza je pokazala da je više od 10 odsto bačenih veš-mašina staro manje od pet godina.
Udruženja potrošača najavljuju da će njihov predlog biti da se od proizvođača zahteva i da proizvode što više standardnih delova. Na primer, da veš mašine koriste iste bubnjeve.
Jedan od svetski najpopularnijih lanaca kafeterija Starbaks, je otvoren za sve ljubitelje kafe u Srbiji, u Rajićeva tržnom centru u Beogradu.
U prvoj srpskoj Starbucks kafeteriji svi ljubitelji kafe imaju priliku da testiraju širok asortiman raznih vrsta ovog napitka, dok će meni sadržavati sve prepoznatljive Starbucks napitke.
„Veoma nam je drago što kroz otvaranje prve kafeterije u Beogradu imamo priliku da gostima u Srbiji ponudimo jedinstveno Starbucks iskustvo. Srbija ima bogatu kulturu kafe i unapred se radujemo što postajemo njen deo, te što ćemo posetiocima pružiti mesto gde će moći da uživaju u kvalitetnoj kafi i otkriju našu strast“, izjavio je Adam Mularuk, predsednik za Starbucks u Amrestu.
Novootvorena kafeterija, smeštena u srcu Knez Mihailove ulice, prostire se na površini od 175 metara kvadratnih sa ukupno 104 sedeća mesta, uključujući 41 mesto na terasi. Moderni enterijer pružiće priliku gostima da uživaju sa prijateljima, kao i da pronađu odgovarajući ambijent za poslovne sastanke, rad ili učenje. Dekor restorana je osmišljen u stilu prepoznatljivih boja brenda, a detalji i grafika u lokalu dočaravaju proces pravljenja zrna kafe.
Mnogi ekonomisti i analitičari koji prate globalnu ekonomsku situaciju još od prošlog leta upozoravaju da raste rizik globalne recesije i da kriza samo što nije stigla. Neki od argumenata za takav stav su usporavanje rasta širom sveta, pad stope inflacije u najvažnijim svetskim ekonomijama, odlaganje podizanja kamatnih stopa praktično svih najvažnijih centralnih banaka na svetum, te inverzija krive prinosa na američke obveznice koja je u prošlosti bila poprilično pouzdan signal da je recesija na pragu.
Ipak, ako se pogleda situacija na finansijskim tržištima, gotovo da nema traga zabrinutosti.
Akcije američkih kompanija su od početka godine porasle u proseku 16%, što se može zaključiti po porastu SP500 berzanskog indeksa. Taj indeks se trenutno nalazi samo 1% ispod rekordnog nivoa dosegnutog pre približno 6 meseci. Evropske deonice takođe rastu, iako je Italija službeno u recesiji, a Bregzit još nije rešen.
Cena nafte, koja je dosta povezana s ekonomskom situacijom na globalnom nivou, takođe ne odaje da je svet u problemima. BRENT nafta je od početka godine poskupela čak 25% i sada se nalazi na istom nivou kao i na početku 2018. godine, kada je globalna situacija bila odlična.
Kursna lista je od početka godine neuobičajeno mirna, što je takođe znak da investitori i špekulanti nisu zabrinuti. Naime, evro je u odnosu na dolar samo jedan odsto slabiji, dok je funta čak uspela da ojača 3%. Valute koje tradicionalno slabe u lošim vremenima (npr. australijski i kanadski dolar) su na istom nivou kao i početkom godine, dok su valute koje inače jačaju u krizama (švajcarski franak i japanski jen) trenutno slabije nego početkom godine. Dakle, ako je suditi po Forex tržištu, situacija je odlična.
Zlato, kao najsigurnije utočište za kapital u nesigurnim vremenima, takođe se smirilo. Naime, cena ovog metala je od prošlog leta do februara porasla 14%, ali od tada polagano pada i sada se nalazi na istom nivou na kojem je bilo početkom godine.
Postavlja se pitanje zašto investitori na svim spomenutim tržištima uopšte nisu zabrinuti? Moguća su samo dva odgovora:
– ekonomska situacija je bolja nego što ekonomisti i analitičari smatraju
– investitori su izgubili dodir s realnošću.
Analitičari Admiral Markets-a smatraju da je istina bliža drugom odgovoru. Možda je preterano reći da su investitori izgubili dodir s realnošću, no definitivno su previše optimistični. Naime, osim što su nominalno američke akcije praktično na rekordno visokoj vrednosti, ako se uporedi ukupna vrednost svih akcija na američkim berzama s američkim BDP-om, dolazi se do zaključka da i po tom merilu akcije nikad nisu bile skuplje. Nadalje, rast vrednosti akcija u poslednjih deset godina je bio najduži u istoriji i procentualno drugi najveći u istoriji. Iz sadašnje perspektive nije realno očekivati da akcije mogu značajnije porasti pre iduće velike korekcije, koja će nužno pre ili kasnije doći. Budući da je kretanje na svim finansijskim tržištima povezano, onog trena kada počne pad američkih akcija, verovatno će i ostali rizični instrumenti početi da gube na vrednosti, dok će „risk off“ instrumenti, poput japanskog jena i zlata početi da dobijaju na vrednosti.
Pitanje svih pitanja je kada će investitori shvatiti da situacija nije rekordno dobra i da akcije ne bi trebalo da imaju sadašnju vrednost? Nažalost, to je nemoguće precizno predvideti jer finansijska tržišta su kratkoročno vrlo neefikasna, ali ako se ekonomska situacija nastavi pogoršavati tokom narednih meseci, raste rizik nastanka panike i velikih promena vrednosti na berzama.
Više od 37 odsto kompanija u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike (EMEA), susreće se sa problemima nastalim usled zloupotrebe troškova putovanja, otkriva novo istraživanje kompanije SAS. Druge vrste finansijskog kriminala i grešaka sa kojima se suočavaju kompanije iz regiona uključuju nameštanje ugovornih ponuda (više od 25 odsto), dupliranje faktura (27 odsto) i zloupotrebe zaposlenih koji koriste kreditne kartice kompanije (22 odsto).
Beograd, 16. april 2019 – Prevare u nabavci nastaju kada zaposleni i dobavljači zloupotrebljavaju proces nabavke ili se prevarno ponašanje dogodi tokom trajanja ugovora. Nedozvoljene aktivnosti mogu obuhvatati sklapanje ugovora sa preferencijalnim dobavljačima kako bi se ostvarila nepravedna prednost tokom nabavke, ili dostavljanje više faktura za jednu stavku ili uslugu. Dok je prevara u procesu nabavke ozbiljan zločin koji u mnogim zemljama može značiti zatvorsku kaznu, počinioci su često spremni da preuzmu rizik kako bi ostvarili finansijsku dobit ili oštetili kompaniju iz osvete.
Pravi brojevi
Istraživanje SAS-a otkriva da više od četvrtine EMEA kompanija gubi između 10000 i 150000 evra svake godine. Gubitke od 10000 evra godišnje prijavio je 18 odsto kompanija, dok je skoro 12 odsto prijavilo gubitke od 150000 do 400000 evra godišnje. Više od 400000 evra gubitaka je otkriveno kod 3,7 odsto ispitanika.
Nedostatak efikasnih metoda i procedura za otkrivanje prevara je važno pitanje. Kompanije često ne znaju koliko novca gube, odgovor je koji je dalo gotovo 17 odsto ispitanika. Ostalih 24 odsto smatra da su to zanemarljivi gubici. To ukazuje na nisku svest o šteti koju prouzrokuju zloupotrebe u nabavkama, iako skoro polovina kompanija (48 odsto) tvrdi da obavljaja redovne interne revizije.
Dobre naznake u borbi protiv zloupotreba
Stručnjaci kompanije SAS naglašavaju da preduzeća u EMEA regionu moraju ulagati u bolje mehanizme otkrivanja prevara. Istraživanje SAS-a pokazuje da su ručne kontrole najpopularniji oblik praćenja procesa nabavke, koji se koristi za otkrivanje mogućih slučajeva prevare, za više od 44 odsto ispitanika. Skoro 30 odsto ručno potvrđuje zahteve za nabavke kako bi minimizirali greške ili prevare, a 28 odsto se oslanja na zaposlene da obaveste svoje nadređe o svim nepravilnostima. Druge tehnike otkrivanja koje se najčešće koriste uključuju detekciju na osnovu poslovnih pravila (skoro 30 odsto) i detekciju anomalija (više od 28 odsto).
Iako su navedene metode neefikasne, istraživanje pokazuje naznake da se situacija poboljšava – 28 odsto ispitanika je reklo da koriste analitiku podataka za praćenje eventualnih propusta i predviđanje mogućih slučajeva prevare. Osnovne prepreke korišćenju napredne analitike za sprečavanje prevara ili greške u nabavkama su: troškovi implementacije (32 odsto), nedostatak potrebnih veština (30 odsto) i preferencija ručne obrade (27 odsto). Slične prepreke sprečavaju kompanije da implementiraju AI ili automatizaciju kao preventivni alat za prevare ili greške u nabavkama.
Poverenje u mrežu dobavljača
Čak i ako organizacija ima veoma razvijene interne sisteme za borbu protiv prevara, predstavnici mreže dobavljača mogu počiniti finansijske zločine. Zbog toga preduzeća moraju više da se fokusiraju na kompanije sa kojima sarađuju. Samo 22 odsto ispitanika u istraživanju SAS-a prati mrežu dobavljača kvartalno, skoro 23 odsto čini to dva puta godišnje, a blizu 19 odsto obavlja kontrolu jednom godišnje.
SAS istraživanje je sprovedeno u 16 zemalja, uključujući: Veliku Britaniju, Francusku, Italiju, Španiju, Grčku, Poljsku, Tursku i Južnu Afriku. Ispitanici su predstavljali različite industrije poput informacionih tehnologija, inženjering i građevinarstvo, proizvodnju, obrazovanje, veleprodaju i maloprodaju.
SAS Adriatic region pokriva Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju, Srbiju i Sloveniju. Osnovan je 1992. godine i posvećen je uspehu svojih korisnika u poslovanju rešenjima koja omogućavaju inovacije i unapređuju poslovanje.
Na rukovodećim pozicijama u Srbiji nalazi se 71 odsto muškaraca i tek 30 odsto žena, tačnije 152.463 njih. Sopstveni biznis u našoj zemlji pokrenulo je oko 135.000 pripadnica lepšeg pola, što je ponovo 30 procenata od ukupnog broja vlasnika različitih privrednih subjekata. Sa druge strane, 40 odsto svih preduzetnika koji propadnu u prvih pet godina postojanja čine žene.
Ovo su podaci do kojih je Addiko 100 najvećih došao detaljnom analizom položaja žena u biznisu u našoj zemlji. Ovaj regionalni privredni projekat ove godine je počeo sa radom i u Srbiji, nakon više od decenije aktivog učešća u stvaranju boljih uslova za male kompanije i promociji najuspešnijih primera poslovanja velikih korporacija na lokalnim tržištima Balkana.
Prema njihovim podacima u Srbiji je najviše žena rukovodilaca, odnosno njih 10.823, u organizacijama koje funkcionišu na bazi učlanjenja. Slede frizerski i kozmetički saloni sa 10.112, zatim računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi, kao i poslovno savetovanje sa 6.067, a potom i restorani i pokretni ugostiteljski objekti sa 5.884 žena na čelu.
Ubedljivo najviše žena rukovodilaca zaposleno je u Beogradu, a tri najdominantnije opštine su Novi Beograd sa 8.173, Stari grad sa 5.363, Palilula sa 5.318 i Zemun sa 5.019 dama na vodećim pozicijama. Nakon prestonice slede Novi Sad sa 11.820 i Subotica sa 3.525 žena rukovodilaca.
Najmanje žena prisutno je u delatnostima bolnica, doradi semena, eksploataciji sirove nafte, ali i iznajmljivanju i lizingu opreme za vazdušni, a potom i vodeni transport.
Kada je reč o privatnom biznisu, prednjače vlasnice frizerskih i kozmetičkih salona – njih 9.845, za njima sledi 5.614 onih čije su firme specijalizovane za računovodstvo, knjigovodstvo i reviziju, kao i poslovno savetovanje, a potom i 5.489 dama koje poseduju restorane ili pokretne ugostiteljske objekte.
Čak 14.500 žena na odlučujućim funcijama rođeno je između 1975. i 1978. godine.
Vaterpolista Sava Randjelović podržao kampanju rak je izlečiv i dodelio medalje najbržim maratoncima
by bifadmin
Sava Ranđelović, vaterpolo reprezentativac i jedan od promotera UNIQA osiguranja, danas je na poziv ove kompanije uručio pehare najbržim trkačima, ali i pružio podršku kampanji Rak je izlečiv na 32. Beogradskom maratonu.
Aktuelni olimpijski i evropski šampion priključio se zaposlenima UNIQA osiguranja i članovima njihovih porodica na
Trci zadovoljstva, jer je ova kompanija odlučila da za svaki kilometar koji pređu zajedno donira jedan evro za nabavku magnetne rezonance za Klinički centar Srbije.
„Put od starta do cilja najlakše se savladava kad je popločan nečim u šta verujete. Mi smo danas zajedno prešli pet kilometara dugu trasu bez napora – znajući da je svaki korak koji napravimo, korak ka nabavci neophodne dijagnostike za Klinički centar koji zbrine najviše pacijenata u toku godine. Cilj nam ovoga puta nije bio samo da prođemo kroz pobedničku kapiju na Terazijama, već da se okupimo u što većem broju i zaplavimo trasu našim UNIQA bojama“, rekao je naš vaterpolo reprezentativac.
Po završetku Trke zadovoljstva, Ranđelović je dočekao najbrže trkače na cilju na Terazijama. Za njega je, kako kaže, bilo posebno iskustvo da nakon godina sportske karijere po prvi put on uruči pehare i to šampionima koji su nadljudskom istrajnošću uspeli prvi da stignu do cilja.
„U sportu, kao i u životu najveće pobede se dobijaju srcem. Maraton je svojevrstan trijumf volje, gde pored fizičke spremnosti veliku ulogu igra i mentalna snaga. Na trasi dugoj 42 kilometra presudni su motivacija i dobar ritam. Zbog toga sam oduševljen organizacijom i UNIQA muzička avenijom čiji se punktovi nalaze na ključnim mestima – tako da trkačima daju najbolji vetar u leđa onda kada im je najpotrebniji – na najkritičnijim tačkama deonice. Zadovoljstvo mi je što sam danas učestvovao u Maratonu u najboljem mogućem društvu, i što smo svi zajedno pokazali da možemo
da se borimo za humanost, ali i da brinemo o svom zdravlju. Sport i fizička aktivnost, koji su suština ove manifestacije, jedan su od najznačajnijih vidova preventive i moćno oružje u borbi protiv bolesti“, dodao je Ranđelović.
170 zaposlenih u beogradskoj gejming kompaniji započeće radnu nedelju na novoj adresi u inovativnoj pametnoj zgradi, pažljivo dizajniranoj s ciljem da podstiče stvaralaštvo i saradnju.
Beograd je danas dobio savremeni gejming studio u kome će raditi stručnjaci iz 22 zemlje. Novi prostor koristi najsavremenije tehnologije da korisnicima omogući produktivno i prijatno radno iskustvo. Novo sedište kompanije nalazi se na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Bulevara Umetnosti. U 6.000 kvadratnih metara, na 7 spratova i 3 podzemna nivoa za parking, moći će da se smesti do 250 zaposlenih—u skladu sa Nordeusovom strategijom rasta. Zgrada je obavijena staklenim površinama i dugačkim terasama obogaćenim vegetacijom sa kojih se može uživati u zelenoj oazi u njenom dvorištu.
Pored 52 kancelarije, 18 sala za sastanke i auditorijuma za više od 200 ljudi, značajan deo prostora čine: studio za audio i video produkciju, biblioteka i izolovane radne sobe. Zaposlenima su na raspolaganju i veliki restoran, sportski bar, gejming soba, fitnes prostor s tuševima i mnogi drugi sadržaji koji omogućavaju zdravu ravnotežu između okruženja za rad i prostora za opuštanje. Kao kompanija koja se ponosi velikim brojem mladih roditelja, Nordeus je namenio poseban prostor deci, kako bi roditelji mogli da ih ugoste kad god požele. Takođe, zgrada je u potpunosti pristupačna osobama s invaliditetom.
“Uvek smo verovali da naša kultura i naši ljudi predstavljaju glavnu prednost u ovoj vrlo kompetetivnoj industriji,” rekla je Ivana Paunović, Workplace Experience Manager u Nordeusu, i dodala: “Najbitniji deo strategije Nordeusa je da investiramo u ljude. Kreirajući ovaj prostor, stvorili smo inspirativno okruženje koje pruža velike mogućnosti našim zaposlenima da razvijaju svoje veštine, budu uspešni i stvaraju igre koje će biti među najboljim na svetu.”
Jedna od ključnih karakteristika prostora je i korišćenje najnovijih tehnologija radi što efikasnijeg rada i uštede energije. U celoj zgradi implementiran je sistem pametnog osvetljenja i klimatizacije koji omogućava zgradi da prepoznaje potrebe zaposlenih i prilagođava osvetljenje i temperaturu trenutnim uslovima. Solarni paneli koji se nalaze na krovu zgrade doprinose dodatnoj uštedi električne energije. Uz dugogodišnju praksu reciklaže otpadnog materijala, ovo će biti novi, značajni delovi zelene inicijative unutar kompanije.