„Hemofarm je potvrdio lidersku poziciju na tržištu i ostvario nove „lične“ rekorde, koristeći sinergiju najboljih praksi iz Srbije i Nemačke, uprkos izazovnoj godini za farmaceutsku industriju“, istakao je Ronald Seeliger, direktor kompanije Hemofarm, članice STADA Grupe, na tradicionalnom novogodišnjem prijemu kompanije.
Mladi sa smetnjama u razvoju imaju mogućnost da se zaposle i edukuju za određena zanimanja i važno je pružiti im priliku za to – zaključak je Male škole kuvanja koju su organizovale Hypo banka i Udruženje „Naša kuća“. Događaj je organizovan u Kuhinji na točkovima, u kojoj se svakodnevno pripremaju obroci za stare i teško pokretne osobe u Beogradu i gde u pripremi i dostavi hrane učestvuju mladi sa smetnjama u razvoju.
U oktobru je zabeležen blagi oporavak industrijske proizvodnje u odnosu na septembar, ali je ukupno gledano industrijska proizvodnja u 2014. za oko 10% ispod prošlogodišnje, prenosi Makroekonomija.org.
U oktobru je ukupna industrijska proizvodnja bila manja za 11,2%, u odnosu na oktobar 2013 godine, dok je kumulativno smanjenje iznosilo 6,3%. Rudarstvo je imalo pad za 17,1% i za 14,3%, u tome eksploatacija uglja za 32,2% i za 24,1%.Prerađivačka industrija je imala pad proizvodnje za 6,3% u oktobru, a kumulativan pad iznosi 2%. Snabdevanje el. energijom, gasom, parom i klimatizacija imali su pad od 28% u oktobru i 18,5% kumulativno.
U okviru prerađivačke industrije najviše su uticali da se ukupan obim proizvodnje smanji proizvodnja motornih vozila i prikolica (-25,3% prema oktobru prošle godine), proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (-25,1%), proizvodnja kože i predmeta od kože (-24,5%) i proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina (-46,1%).
9 od 24 oblasti prerađivačke industrije imalo je međugodišnji porast proizvodnje, a među njima relativno najveći proizvodnja mašina i opreme (+94,8%) i proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava (+47%).
Posmatrano u desezoniranoj seriji ukupna industrijska proizvodnja je skoro u potpunosti nadoknadila pad iz septembra, i vratila se na jedan procentni poen manje nego u avgustu, ali je za velikih 10,5% ispod prosečnog nivoa u 2013 godini.
Prerađivačka industrija je nakon pada za 6,4 poena u septembru imala oporavak za 3,5 procentna poena i nalazi se za 4,6 poena ispod prosečnog nivoa u 2013 godini.
Posle jednomesečnog opšteg rasta cena na tržištu žitarica, prvu nedelju decembra obeležilo je kretanje cena pšenice i kukuruza u različitim smerovima. Pšenica je u padu, a kukuruz u porastu. Posle novembarskog rekordnog izvoznog rezultata na tržištu kukuruza, izvoznici su se malo primirili, dok je pad cene pšenice uz najavu državne intervencije uticao na nagli pad opšte tržišne aktivnosti od sredine nedelje, što je za posledicu imalo i pad ukupnog količinskog prometa roba od 56,29% odnosno finansijskog prometa od 58,54% u odnosu na upoređujuče podatke iz prethodne nedelje. Inače, preko novosadske berze u nedelji za nama realizovan je promet od 1.814 tona robe, čija je vrednost iznosila 35.593.707 dinara, koliko iznosi finanasijska vrednost prometa.
Pšenica je svojim naglim rastom tokom novembra meseca uzburkala tržište do te mere, da je i država počela da razmišlja o merama da se ovaj trend obuzda. Međutim, kada je cena podstaknuta pretežno tržišnim pokretačima internog karaktera, sa domaćeg tržišta, onda je to relativno kratkog daha. Upravo to pravilo se potvrdilo i ovoga puta. Naime, jednomesečni cenovni proboj pšenice na našem tržištu je zaustavljen i cena hlebnog zrna se sve više približava tržišnoj realnosti, a to su cene ove robe na međunarodnom tržištu. Pšenicom se u protekloj nedelji trgovalo po jedinstvenoj ceni od 25,30 din/kg ( 23,00 bez PDV), što je pad od 0,78% u odnosu na prosečnu cenu u prethodnoj nedelji. Statistički gledano pad je mali, ali od sredine nedelje trgovanje pšenicom je potpuno stalo, a tražnja više ne reaguje ni na ponude od 22,50 din/kg bez PDV.
Kukuruz je ponovo dominantna roba na našem berzanskom tržištu. U strukturi ukupnog prometa, tri četvrtine se odnosi na kukuruz. Izvoznici posle 480.000 tona izvezene robe u novembru su uzeli kratak predah. Izvozna cenovna kalkulacija se sve više otvara za dalji izvoz. Naime, cena na svetskom tržištu blago raste, a vrednost dinara pada. To je dobar scenario za izvoznike. Od početka ekonomske godine, za samo dva meseca van granica Srbije je izvezeno oko 770.000 tona i to je u velikoj meri relaksiralo tržište i smanjilo veliki pritisak ponude sa jedne strane, ali i omogućilo da naši smeštajni kapaciteti mogu da prihvate veliki rod kukuruza. Prosečna cena kukuruza iznoslia je u nedelji za nama 15,48 ( 14,07 bez PDV), što za 3,55% više od prosečne cene u prethodnoj nedelji.
Tronedeljni trend rasta cene soje je zaustavljen. Prosečna cena od 49,35 din/kg ( 44,86 bez PDV) za 0,31% je manja nego prethodne nedelje, a slično tržištu pšenice, cene u ponudi koje nisu naišle na odgovor kupca su još niže od realizovanih cena.
PRODEX
Pad ovonedeljnog prometa, između ostalog ukazuje i na smirivanje cenovnih turbulencija na domaćem tržištu agrara. Mada je na tržištu pšenice, početak nedelje obećavao mogući dalji cenovni rast, do kraja nedelje cena je pala sa 23,50 din/kg na 23,00 din/kg, bez PDV-a, pri čemu kupci u petak nisu bili voljni da plate za hlebno zrno ni 22,50 din/kg, bez PDV-a. Slično je bilo i na tržištu soje. Nakon prošlonedeljnog cenovnog maksimuma od 45,00 din/kg, bez PDV-a, cena ove uljarice je posle stagnacije sa početka nedelje, danas pala za 0,50 din/kg.
Jedino još tržište kukuruza beleži trend rasta cene. Nakon 13,90 din/kg, bez PDV-a, na početku nedelje, cena žutog zrna je do kraja nedelje dostigla nivo od 14,10 din/kg, bez PDV-a.
I upravo je rast cene kukuruza direktno uzrokovao dalji rast indeksne vrednosti PRODEX-a. Naime pad cena i pšenice i soje nije bio dovoljno snažan da u potpunosti neutrališe uticaj rasta cene kukuruza na ovaj berzanski indeks. PRODEX na današnji dan beleži vrednost od 208,92 indeksna poena, što je za minimalnih 0,30 indeksnih poena više nego prošlog petka. Ovo je inače sedma nedelje za redom kako ovaj pokazatelj beleži rast indeksne vrednosti.
SVET
Najveći uticaj na kretanje cene pšenice u proteklih nedelju dana u SAD-u, imale su prognoze za rekordnu prognozu proizvodnje 2014/15 i tako gurnule fjučerse, kao u Americi, tako i u Evropi na maksimum u poslednjih pet meseci. Na cene je dodatno uticalo i veoma hladno i nepovoljno vreme za useve ozime pšenice u Americi, iako je krajem nedelje splasla zabrinutost, na osnovu prognoza za nadolazeće povoljnije vreme i kišu u delovima Velike Ravnice. Nedeeljna izvozna prodaja u Americi bila je za 16% veća od četvoronedeljnog proseka, na nivou od 431.500 tona, odnosno kumulativnih 16.6. miliona tona, -26% g/g.
Na kretanje cene kukuruza u protekloj nedelji, uticalo je kretanje vrednoati roba na drugim tržištima. Nedeljna izvozna prodaja u SAD-u je bila bolja od očekivane, na nivou od 944.900 tona, odnosno kumulativnih 21.6 miliona tona (24.9 miliona tona prošle godine).
Cena kukuruza je u proteklih sedam dana pala za 0,58%, dok je za razliku od kukuruza vrednost pšenice zabeležila skok, koji je iznosio 6,69%.
Na tržište soje su najveći uticaj imali, slabljenje vrednosti sojine sačme, kao i poboljšanje vremenskih prilika u Južnoj Americi.
Uljarice su na berzi u Čikagu u proteklih nedelju dana zabeležile padove svojih vrednosti. Naime, zrno soje je vrednosno slabije za 3,49%, dok je pad cene sojine sačme iznosio 3,96%.
Penzijski fond „Erste Plavi“, u vlasništvu kompanije „Erste“, kupio je početkom decembra 260 deonica „Podravke“. „Erste Plavi“ je 1. decembra 2014. godine kupio 135 redovnih deonica „Podravke“ po prosečnoj ceni od 287,00 HRK, a 2. decembra 125 redovnih deonica „Podravke“ po prosečnoj ceni od 285,09 HRK.
„Erste Plavi“ je treći najveći vlasnik „Podravke“ s 9,5% udela, odnosno 514.863 deonice.
Najčešće nepravilnosti u postupcima javnih nabavki tema su dvodnevne međunarodne konferencije posvećene regionalnoj saradnji, koja se održava u Beogradu 4. i 5. decembra. Tom prilikom predstavnici državnih organa nadležnih za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki iz osam zemalja regiona, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Mađarske, Albanije i Srbije, na praktičnim primerima i dosadašnjem iskustvu predstaviće mehanizme zaštite prava ponuđača i mogućnosti za unapređenje procedura javnih nabavki. Ostvarivanje međunarodne saradnje je posebno značajno jer podstiče unapređenje zakonske regulative u oblasti javnih nabavki u skladu sa novim direktivama Evropske unije i doprinosi unapređenju dobre pravne prakse.
„Osnovna ideja ovog skupa jeste da kroz komunikaciju razmenimo iskustva i ideje i na taj način pomognemo jedni drugima u obavljanju posla. Zajednički cilj nam je efikasna zaštita prava u postupcima javnih nabavki u javnom interesu,“ rekao je Saša Varinac, predsednik Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i dodao „Republička komisija nastoji da svoju pravnu praksu što više približi i predstavi stručnoj javnosti. Zamisao ovog skupa jeste da se bavimo konkretnim stručnim temama i tako razmenimo iskustva u oblasti javnih nabavki. Cilj je ne samo sankcionisati, već i edukovati stručnu javnost.“
„Jedan od aspekata projekta koji se bavi unapređenjem mehanizama odgovornosti u oblasti javnih finansija jeste i razvijanje regionalne saradnje u oblasti zaštite prava u postupcima javnih nabavki. Regionalnom saradnjom postiže se ne samo unapređenje mehanizama odgovornosti, već i jačanje principa pravne sigurnosti. Takođe, u okviru projekta sprovedene su aktivnosti u pravcu pružanja podrške u pregovorima Republike Srbije o pristupanju Evropskoj uniji,” rekla je Jelena Manić, analitičar Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i dodala „Ova konferencija značajna je za sve učesnike, jer doprinosi unapređenju delotvorne zaštite prava u oblasti javnih nabavki sa praktičnog aspekta. Ovo je prilika za promociju postignutih rezultata, ali i pružanje podrške u radu i unapređenju odgovornosti svih učesnika u postupcima javnih nabavki.“
Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki organizator međunarodne stručne konferencije u Beogradu, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, a u okviru programa „Unapređenje mehanizama odgovornosti u oblasti javnih finansija“, koji sprovode državne institucije Srbije, uz podršku Vlade Kraljevine Švedske, Programa za razvoj Ujedinjenih nacija.
Prema izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO) pacifički region i Azija nadigrali su ostatak sveta, bar što se tiče porasta plata i nadnica. Prosečni godišnji dohodak u regionu porastao je za 6%, za razliku od globalnog prosečnog rasta od 2% tokom 2013. godine.
Ali uprkos zapaženom napretku i dobitima, nadnice u mnogim zemljama u regionu ipak su bile znatno niže od onih u razvijenim ekonomijama. Iako su se plate u Aziji povećale skoro duplo od početka veka, kako se navodi u izveštajima, jedna trećina zaposlenih u tom regionu i dalje je u nemogućnosti da se izdigne iznad nivoa opšteg praga siromaštva i zarade od dva dolara na dan. Očigledno je da se uticaj svetske finansijske krize i dalje odražava na plate zaposlenih u tom regonu. Trenutni porast od oko 6% je i dalje ispod stope rasta zabeležene tokom pretkriznog perioda 2006. i 2007. godine.
Za porast nadnica u Istočnoj Aziji od 7,1% prošle godine zaslužna je Kina, i u tom pogledu korak je ispred Južnoistočnog dela Azije sa porastom od 5,3% i Južnom Azijom – 2,4%, u kojoj se nalazi i treća najveća ekonomija regiona – Indija. Takođe je primećena velika razlika u visinama zarada u okviru čitavog regiona.
Za razliku od ovako obećavajuće slike na istočnoj strani sveta, u Sjedinjenim Američkim Državama, radnici protestuju u preko 190 gradova tražeći povećanje plata. Pokret je uspeo da podstakne promenu u gradovima poput Sijetla i San Franciska, a predsednik Barak Obama izjavio je da podržava njihove napore da dovedu do promene. Zaposleni na aerodromima, u podavnicama brze hrane, kao i pomoćni medicinski radnici, samo su neki od protestanata koji navode da minimalna nadnica od 7,25 dolara nije dovoljna da bi se preživelo. Kampanju je finansijski i organizaciono podržala Međunarodna unija radnika, a najveći pritisak se vrši na McDonalds, Burger King i ostale lance restorana brze hrane. Iz McDonalds-a su poručili da ovaj protest nije nužno mišljenje svih radnika i da je odluka o visini nadnica odluka koju donosi svaka franšiza zasebno. Protestanti su saglasni oko toga da se velike korporacije bogate na njihovom siromaštvu i da to više neće trpeti.
U okviru svoje strategije za razvoj talenata, revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst & Young) je kao deo EY Programa budućih lidera po drugi put, 4. decembra, organizovala „Learn Today – Lead Tomorrow“ takmičenje timova u rešavanju studije slučaja. Ovo takmičenje pružio je šansu da 12 timova iz Srbije, Crne Gore i Bosne & Hercegovine predstavi svoja rešenja na konkretan problem studije slučaja.
Studija slučaja kao napredni metod edukacije daje mogućnost studentima da upoznaju i analiziraju realne probleme preduzeća kao i situacije u kojima mogu da se nađu pojedinci neposredno uključeni u poslovanje. Stoga, kompanija EY nudi priliku da pobednički tim obavi dvomesečnu praksu u odeljenju prema svom izboru, dok će pet prvoplasiranih timova takmičenja imati priliku da konkuriše za EY stipendije do kraja studija.
Dvanaest finalista predstavljalo je svoja rešenja studije nezavisnom žiriju. Pobednici takmičenja „Learn Today – Lead Tomorrow“, su studenti Fakulteta organizacionih nauka: Tijana Stefanović, Andreja Srećković, Branislav Bandić. Ovaj mladi pobednički tim, istakao se veštim izlaganjem i maštovitim rešenjem za postavljeni problem. Takmičari su imali različite pristupe rešavanju kompleksnog problema koji im je predstavljen. Sva rešenja su bila inovativna i dobro razrađena, pa samim tim žiriju nije bilo lako da donese odluku o pobedi. Članovi žirija bili su profesori sa fakulteta iz regiona: BiH: Pravni fakultet, Sarajevo, Ekonomski fakultet Mostar, Ekonomski fakultet Pale; Crna Gora: UDG, Podgorica, Ekonomski fakultet, Podgorica; Srbija: FON, Ekonomski fakultet, Beograd, Poljoprivredni fakultet, Beograd, BBA, Singidunum, Cotrugly business school, FEFA, BBA kao i članovi korporativnog sveta.
Kompanija Epson, svetski lider na tržištu projektora još od 2001. godine, je prilikom poređenja Epsonovog 3LCD projektora sa konkurentskim DLP modelima baziranim na jednom čipu pokazala zašto je važno obratiti pažnju na jačinu svetlosti u boji, ili CLO (engl. Color Light Output). CLO predstavlja novi standard za merenje jačine svetlosti u boji, koji je razvijen i objavljen od strane međunarodne organizacije Society for Information Displays (SID). Dok proizvođači DLP projektora u specifikaciji navode samo jačinu bele svetlosti (WLO – White Light Output), Epson dodaje CLO karakteristiku koja daje jasniju sliku o tome šta korisnici mogu očekivati od ukupne svetline boja i kvaliteta slike.
Najvažnija karakteristika Epson projektora je ta da daju do tri puta svetlije boje u poređenju sa DLP konkurentima koji koriste 1 čip, i sve to zahvaljujući Epsonovoj 3LCD tehnologiji.
Renato Vinćenti, marketing menadžer za razvoj u kompaniji Epson Italia, izjavio je: “Danas je reprodukcija slika u boji u osnovi poslovnih okruženja i industrije zabave. Sposobnost projektora da održi isti nivo jačine bele svetlosti i svetlosti u boji može biti od ključne važnosti. Epsonova 3LCD tehnologija u potpunosti ispunjava novi standard merenja, dajući isti nivo jačine bele svetlosti i svetlosti u boji. Proizvođači DLP projektora obično navode samo jačinu bele svetlosti (WLO) kao ukupnu jačinu svetlosti projektora, koja je potpuno različita i viša u odnosu na jačinu svetlosti u boji.“
Disbalans u jačini bele svetlosti i svetlosti u boji može uticati na to koliko su boje svetle – kada jačina svetlosti u boji ima manju vrednost od jačine bele svetlosti, boje izgledaju isprano. Ovo predstavlja ozbiljan problem budući da je većina projektovanog sadržaja u boji, bilo da je u pitanju obična PowerPoint prezentacija ili HD video. Isprane boje čine prezentacije nezanimljivim i zamarajućim za oko. Ovo možda neće biti slučaj ukoliko je prostorija zamračena, ali može biti problem u učionici ili kancelariji prilikom prezentovanja, naročito ako prostorija nema mogućnost zamračivanja. Jedini način da imate kompletnu sliku jeste da potražite CLO vrednost ili drugu mernu jedinicu za jačinu svetlosti u boji koja se takođe meri u lumenima. Ova cifra bi uvek trebalo da bude ista kao i jačina bele svetlosti za dobro osvetljene slike i žive boje.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da će se sa izdavanjem elektronskih građevinskih dozvola u Srbiji početi u drugoj polovini sledeće godine.
”Deo podzakonskih akata je već spreman, a ostatak će biti završen do 15. februara”, rekla je Mihajlović novinarima u Skupštini Srbije, gde se raspravlja o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji koji će investitorima omogućiti izdavanje građevinskih dozvola za 28 dana.
”Kada zakon stupi na snagu dozvole će prvo biti na papiru, a od druge polovine sledeće godine, biće elektronske”, rekla je ministarka i dodala da će investitori imati drugačiji ambijent, da neće više ići od šaltera do šaltera, od ministarstva do ministarstva, već da će sve to raditi lokalne samouprave.
Izvor: eKapija