Vesti

Nemаčkа je, uz Itаliju, nаjvаžnije tržište zа izvoz iz Srbije. Ukupnа vrednost izvozа iz Srbije u Nemаčku iznosilа je 1.307 milionа evrа u 2013 godini, u 2014 godini rаste po stopi od 8,9%, te do krаjа 2014 može dostići novu rekordnu vrednost od preko 1,4 milijаrde evrа. U odnosu nа 2008 godinu, izvoz iz Srbije u Nemаčku u 2013 godini bio je veći čаk zа 68,6% prenosi portal Makroekonomija.org.

Broj Amerikanaca koji odlučuju da se odreknu američkog državljanstva, porastao je za 39% u tri meseca do septembra, nakon što su stupila na snagu pravila koja otežavaju sakrivanje sredstva od poreskih organa, prenosi Blumberg.

Dvadeset i pet banaka u evrozoni će morati da prikupi 25 milijardi evra ( 31,7 milijardi dolara) svežeg kapitala, zaključak je Evropske centralne banke posle sprovedenog dvodelnog stres testa kojim je obuhvaćeno 130 banaka. Od tih 25 banaka 12 je već uspele da pokriju nedostajući kapital zaključno sa 30, septembrom ove godine, dok će ostale banke to morati da urade u narednih štest do devet meseci. Na najvećem udaru su se našle italijanske, grčke i nemačke banke, prenosi Blumberg.

Finansijski rezultat koji je Narodna banka Srbije zabeležila u 2013. godini posledica je kursnih i cenovnih razlika, što je uglavnom i za sada obračunski. To je rezultat odnosa evro-dolar, pada prinosa na sigurne hartije od vrednosti na svetskom tržištu i pada cene zlata. Međutim, treba imati u vidu da ovi gubici nisu efektivno realizovani, i da je, recimo, zlato količinski ostalo u NBS, a njegova cena se menja, saopštila je Narodna banka Srbije.
U budžetu Srbije za 2014. godinu su bili planirani prihodi od tri milijarde dinara po osnovu uplate dobiti NBS. Prošle godine je NBS uplatila u budžet 2,97 milijardi dinara od dobiti ostvarene u 2012. godini.

I šire posmatrano, navodi s eu saopštenju, centralne banke se u 2013. godini suočavaju sa gubicima po osnovu pada prinosa na sigurne hartije od vrednosti i cene zlata. Na ove uticaje nisu imune ni „jake banke“. Naime, centralna banka Švajcarske je u 2013. godini zabeležila neto gubitak od 9,1 milijardi švajcarskih franaka (10,4 milijarde dolara). Švajcarska centralna banka je zbog gubitaka obustavila isplatu dividendi, kao i uplate u državni budžet i budžete kantona. Njen gubitak, prouzrokovan je padom vrednosti zlatnih rezervi, zlato je 2013. godine pojeftinilo 30 odsto, najbržim tempom od 1981. godine.

Netačne su tvrdnje da je jedini put kada je Narodna banka Srbije ostvarila gubitak bila 2013. godina. Ostvareni rezultati od 2006. do sada pokazuju da je Narodna banka Srbije gubitak ostvarila i 2006. i 2007. godine. Ali je značajna razlika u tome ko je tada stvarno zaradio ‎na promenama kursa i u trgovini hartijama od vrednosti.

Po pravilu, u godinama kada je ostvaren gubitak, realizovano je ili jačanje domaće valute ili su smanjene cene aktive (zlata i hartija od vrednosti) ili su operativni troškovi bili visoki usled potrebe da se vrši sterilizacija likvidnosti usled značajnog priliva kapitala koji je preko povećanja likvidnosti vršio pritisak na povećanje cena.

Podsećamo da Narodna banka Srbije ima zakonsku obavezu da obezbeđuje monetarnu i finansijsku stabilnost u zemlji, što je u 2013. godini uspešno i ostvareno. Zbog opštih ekonomskih okolnosti cena postizanja tih rezultata bila je veća.

Iako Narodna banka Srbije po svojoj osnovnoj funkciji nije profitna ustanova, sve mere koje je NBS preduzimala u prošloj godini imale su za cilj da ostvarimo održiv rezultat uz što manje troškove. Istovremeno, podsećamo i da finansijski rezultat NBS ni na koji način ne predstavlja opterećenje za poreske obveznike u Srbiji.

Ukazujemo i da je u 2013. godini NBS prvi put bila u obavezi da uplati porez na dobit pravnih lica (za nedobitne organizacije), što je takođe uticalo na zabeleženi finansijski rezultat.

Činjenica je i da je monetarna politika u prošloj godini  pokrivala nedostajuće mere fiskalne konsolidacije. Smanjenju troškova Narodne banke Srbije u narednom periodu će, po osnovu povećanje otpornosti domaće ekonomije na eksterne šokove, doprineti upravo i realizacija mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi.

Uvereni smo da dosadašnji rezultati opravdavaju troškove jer su učinili nepotrebnim izdatke koje bi imali privreda, stanovništvo i država da oni nisu ostvareni.

Prema podacima Eurostat-a, nivo proizvodnje prerađivačke industrije u 28 zemalja Evropske Unije u avgustu smanjen je za 1,7% u desezoniranoj seriji u odnosu na jul 2014 godine. U odnosu na kraj 2013 godine nivo proizvodnje bio je manji za 0,8%. Proizvodnja je iznad nivoa na kraju 2008 i 2009 godine, ali je za 9,4% manja nego na kraju 2007 godine, koja je u analizi sajta Makroekonomija.org uzeta kao bazna.

Lideri Evropske unije složili su se u petak oko „fleksibilnih“ energetskih i klimatskih ciljeva za period do 2030. Predviđeno je da u narednih 16 godina emisija gasova koji izazivaju efekte staklene bašte bude smanjena za najmanje 40% u odnosu na nivo iz 1990, da energija iz obnovljivih izvora pokriva najmanje 27% potreba EU i da energetska efikasnost bude povećana za najmanje 27%. Sporazum evropskih lidera o borbi protiv klimatskih promena poslužiće kao dobar primer ostalima u svetu pred ključne međunarodne pregovore o klimi za nešto više od godinu dana. Lideri EU takođe su odobrili dalje mere za smanjenje energetske zavisnosti i povećanje energetske bezbednosti.

Monterske ekipe uspele su da otklone sve kvarove i svi kupci na području privrednog društva „Elektrosrbija“ imaju električnu energiju, a u ostalim delovima „Elektroprivrede Srbije“ nije bilo problema u snabdevanju električnom energijom. Velikim angažovanjem i neprestanim radom u najkraćem mogućem roku prevaziđene su sve teškoće nastale zbog snega i snažnog vetra koji je lomio drveće u zapadnoj Srbiji.

Predstavnici Odbora za borbu protiv sive ekonomije Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) održali su u petak radni sastanak sa zamenikom direktora Poreske uprave Markom Marinkovićem i njegovim timom, i razgovarali o mogućnostima saradnje u suzbijanju sive ekonomije.