Časopis „Global Finance“ proglasio je Sberbank za najbolju banku u centralnoj i istočnoj Evropi u dve kategorije: najbolja banka za plaćanje računa i najbolja banka u domenu inicijativa za unapređenje sigurnosti informacija.
„Kontinuirano radimo na unapređenju naših proizvoda iz oblasti digitalnog bankarstva namenjenih stanovništvu. Nagrade dobijene od strane časopisa „Global Finance“ su još jedno priznanje našeg uspeha u ovom domenu“ izjavio je Aleksandar Torbakov, zamenik predsednika Izvršnog odbora u Sberbank Rusija.
Upravni odbor međunarodne bankarske grupacije Intesa Sanpaolo (ISP), u okviru koje posluje Banca Intesa, usvojio je konsolidovan polugodišnji finansijski izveštaj zaključno sa junom. U prvoj polovini 2015. godine Grupa je uprkos nastavku tržišnih izazova ostvarila snažan napredak na planu profitabilnosti, nadmašivši ciljeve postavljene za period od 2014. do 2017. godine.
Neto prihod je već iznad obaveza koje se odnose na dividende za 2015. godinu i uvećan je na 2 milijarde evra u prvoj polovini 2015. sa 720 miliona evra u prvom polugođu 2014, što predstavlja najbolji polugodišnji rezultat od 2008. godine. Neto prihod za drugi kvartal 2015. neznatno je umanjen, na 940 miliona evra sa 1,06 milijardi evra u prvom kvartalu, uprkos snažnom uticaju krize u Grčkoj na rezultate finansijskog tržišta.
Snažan rast prihoda pre oporezivanja na 3,32 milijarde evra u prvoj polovini 2015. godine, je najznačajniji polugodišnji rezultat od prve polovine 2008. i predstavlja rast od 54,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Značajno povećanje operativne marže, na 5,16 milijardi evra u ovom periodu predstavlja najveću polugodišnju cifru od osnivanja Intese Sanpaolo i rast za 16,7% u poređenju sa prvom polovinom 2014.
Direktor sektora Strategije na deviznom tržištu u Sakso Banci, Džon Hardi u svojoj najnovijoj analizi kaže da je tržište u poslednje vreme bilo zadovoljno sve većom borbenošću Federalnih rezervi SAD, ipak zasnovanom na neinspirativnim pokazateljima, ali da su u jučerašnjem članku Džona Hilsenrata (Jon Hilsenrath) u Vol Strit Džurnalu objavljeni komentari predsednika Banke Federalnih rezervi u Atlanti Denisa Lokharta (Dennis Lockhart) koji jasno ukazuju na to da će doći do povećanja kamatnih stopa u septembru.
Komentari kao što su „Govorim u svoje ime, ali mislim da sada postoji malo opravdanja da se ne deluje“ i „Trebalo bi da se ekonomska slika znatno pogorša da bih prestao da budem uveren da treba delovati,“ jasno ukazuju na to da su umereno povoljni, pa čak i neutralni pokazatelji kretanja zaposlenosti u SAD u julu i avgustu dovoljni za povećanje kamatnih stopa u septembru.
Tržište je veoma snažno reagovalo na Lokhartove komentare, delimično zbog toga što je dolar do juče slabio na bazi pretpostavki da će najnoviji privredni pokazatelji SAD odvratiti Fed od povećanja kamatnih stopa, a delimično i zbog toga što se on smatra „centristom“ među glasačima u okviru Fed-a, pa njegove reči imaju veću težinu u odnosu na one glasače koji bi se mogli svrstati u „ratoborne“.
Hardi ukazuje na to da je pod uticajem ove vesti, američki dolar rastao u odnosu na evro, kanadski dolar i švajcarski franak, dok tržište fjučersa sada znatno veću prednost daje septembarskoj nego decembarskoj objavi povećanja kamatnih stopa.
Zato sada ekonomski kalendar obeležava pojačana pažnja sa kojom se očekuju najnoviji podaci istraživačkog instituta ADP o zaposlenosti u SAD za juli, koji bi trebalo da budu objavljeni u petak. Takođe je važno pogledati izveštaj o neproizvodnom sektoru američkog Instituta ISM za juli, jer su ovi pokazatelji imali silazni trend u odnosu na relativno visok nivo na kraju prošle godine.
Iako se katastrofalne prognoze sa početka letnje sezone nisu ostvarile, pa ovo leto, sad to možemo već sa sigurnošću da kažemo, ne može ni približno da ugrozi postavljene temperaturne rekorde pre tri godine, niz dana sa visokom temperaturom i bez padavine i ove godine je učinio materijalnu štetu domaćim poljoprivrednicima.
Uključujući i rekordnu 2012, u protekle dve decenije Srbija je imala čak devet ekstremno sušnih godina. Ne može se više reći, kada već postoji niz izuzetno toplih godina, da suše u Srbiju dolaze iznenada. Srpski poljoprivrednici do sada bi trebalo da imaju dovoljno iskustva kako da se nose sa takvim vremenskim neprilikama i pripreme se na najbolji mogući način.
Ove godine šteta od suše najviše je izražena u Pomoravlju, u čijim nekim delovima kiša nije pala čitavih mesec dana. Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš smatra da bi šteta od ovogodišnjih visokih temperatura mogla da iznosi više stotina miliona evra, kao i da ona pre svega zavisi od primenjene agrotehnike. „Ko je radio kako treba, nije pregusto posejao i pređubrio i sa pametnim izborom zemljišta, imaće kukuruz koji izdržava“, naglasio je Kiš.
S druge sstrane, situacija u Kaliforniji daleko je gora. Ovu američku državu od početka godine zadesile su najveće suše u prethodnih 1.200 godina, zbog čega su u njenim pojeidnim delovima uvedene i restrikcije vode za domaćinstva.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Fond Green for Growth, Jugoistočna Evropa (GGF) i ProCredit banka stupili su u novo partnerstvo kojim će podržati projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u Srbiji.
Kredit u iznosu od 20 miliona evra, koji je Fond odobrio ProCredit banci, će poslužiti da se poslovanje banke u ovom segmentu proširi, sa snažnim fokusom na finansiranje energetski efikasne opreme, kao što su poljoprivredna mehanizacija i oprema za proizvodnju. ProCredit banka će takođe koristititi sredstva za finansiranje projekata obnovljivih izvora energije.
„Sa snažnom pozicijom na tržištu kreditiranja projekata energetske efikasnosti koje sprovode poljoprivredni proizvođači i mala i srednja preduzeća, ProCredit banka se odlično uklapa u postojeću mrežu GGF partnerskih institucija. Takođe, ProCredit banka je prvi partner Fonda u Srbiji koji će finansirati projekte obnovljivih izvora energije, koji su ključni za razvoj zelene ekonomije u Srbiji,” istakao je Christopher Knowles, predsednik Upravnog odbora Green for Growth Fonda, Jugoistočna Evropa.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u prvom polugodištu 2015. godine veća je za 4,8 odsto nego u istom periodu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U junu je rast industrijske proizvodnje bio 18,6 odsto u odnosu na isti mesec 2014. godine, dok je u odnosu na prošlogodišnji prosek rast bio 13,5 odsto.
Rast u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija u junu je iznosio 69,3 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, kada su sanirane posledice poplava.
U sektoru rudarstva rast je bio 30,3 odsto, a u prerađivačkoj industriji 9,4 odsto.
Kada se isključi uticaj sezone, industrijska proizvodnja u junu 2015. u odnosu na prethodni mesec je manja za 1,2 odsto, a pad prerađivačke industrije je bio 2,4 odsto. U poređenju sa prosekom iz 2014. godine rast industrijske proizvodnje iznosio je 13 odsto, a prerađivačke industrije 6,6 odsto.
Kada se uključi ocena rezultata malih preduzeća iz uzorka, koja zapošljavaju manje od 50 radnika, ukupna industrijska proizvodnja u junu 2015. godine, u odnosu na prosek 2014, veća je za 13,1 odsto, a prerađivačka industrija veća je za 13,7 odsto.
Izvor: Beta
Nakon uspešnog dogovora EU i Grčke došlo je do smirivanja situacije na finansijskim tržištima, pa su ovog trenutka vrednosti većine valuta, indeksa i plemenitih metala nalaze na približno istom nivou kao i na početku prethodne nedelje. Nepisano je pravilo da su gotovo svakog leta finansijska tržišta mirnija nego inače zbog godišnjih odmora većine investitora, pa je i promet na tržištima nešto niži nego inače. Ipak, ova nedelja bi mogla biti izuzetak budući da će narednih dana biti objavljeno dosta važnih ekonomskih vesti koje bi mogle dovesti do naglih kratkotrajnih pomaka na tržištima.
Danas će biti objavljen indeks proizvođačkih cijena u britanskoj građevinskoj industriji. Ovaj indeks je dobar pokazatelj buduće stope inflacije na temelju koje centralna banka odlučuje o visini kamatnih stopa. Ukoliko vrednost indeksa bude viša od očekivane može se očekivati jačanje britanske funte jer će investitori na osnovu te informacije zaključiti da se bliži trenutak prvog dizanja kamatnih stopa u Velikoj Britaniji još od finansijske krize.
Takođe u Britaniji, u četvrtak će biti održan sastanak čelnika britanske centralne banke i konferencija za novinare na kojoj će guverner Mark Karni najaviti plan delovanja centralne banke u bliskoj budućnosti. Ukoliko se iz guvernerovog govora bude moglo naslutiti dizanje kamatnih stopa ranije nego se do sada očekivalo, britanska funta će naglo ojačati u odnosu na sve ostale valute.
Što se Sjedinjenih Država tiče, sutra će biti objavljeni podaci o trgovinskim bilansima SAD i Kanade, a u obe zemlje se očekuje deficit. Očekivani deficit SAD u julu iznosi čak 42,6 milijardi dolara. Ukoliko deficit bude manji od očekivanog, može se očekivati jačanje dolara, ali ukoliko bude veći, može se dogoditi njegovo slabljenje. Krajem nedelje se očekuju najnoviji podaci o stopi nezaposlenosti i broju novootvorenih radnih mesta u julu. Očekuje se 224.000 novih radnih mjesta i stopa nezaposlenosti od 5,3%. Ukoliko objavljeni podaci budu u skladu ili bolji od očekivanja, može se očekivati nastavak jačanja američke valute.
Analitičari Admiral Markets-a smatraju da će do kraja godine američki dolar ojačati dodatnih nekoliko odsto u odnosu na sve ostale najtrgovanije valute, ali u međuvremenu je ipak moguća privremena korekcija koja verovatno neće potrajati duže od nekoliko nedelja. Do kraja godine postoji realna mogućnost izjednačavanja vrednosti evra i američkog dolara.
Aleksandar Ružević na čelo kompanije dolazi sa mesta generalnog direktora Pivare Skopje, koja je u zajedničkom vlasništvu Coca-Cola Hellenic Grupe i Heineken-a. Coca-Cola prodajnom timu se pridružio 1998. godine, a na poziciji komercijalnog direktora u Srbiji bio je od januara 2006. do decembra 2010. godine.
Zahvaljujući izuzetnom uspehu i svojim liderskim veštinama, 2010. godine poverena mu je pozicija komercijalnog direktora na tržištu Ukrajine, na kojem je sa timom ostvario značajan rast i razvoj.
Ružević će predvoditi tim od preko 1.000 ljudi i upravljati kompanijom čija dodatna vrednost u ekonomiji Srbije dostiže 224 miliona evra ili 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Na svaki evro koji Coca-Cola sistem stvori, dolazi sedam evra dodate vrednosti za srpsku privredu u vidu plata radnika, profita kompanija, poreza i doprinosa firmi koje s njim sarađuju.
Tokom prethodne tri godine godine kompaniju Coca-Cola Hellenic Srbija i Crna Gora predvodio je Ramon Vajdinger, koji je svoju karijeru nastavio van Coca-Cola sistema.
U prvom polugođu 2015. operativni rezultat je porastao za 11,3% na 2,8 milijarde evra, što je najbolji učinak ostvaren u poslednjih osam godina, dok je neto profit porastao na 1,3 milijardu (+21.6%).
Ukupna premija na nivou Grupe iznosi preko 38 milijardi evra (+7,3%), zahvaljujući snažnom rastu premija životnog osiguranja (+10,6%), i poboljšanju premije na svim tržištima. Segment neživotnog osiguranja je takođe zabeležio pozitivne rezultate, kaže se u kompanijskom saopštenju.
“Za samo tri godine ostvarili smo jedan od najsloženijih programa transformacije ikada sprovedenih u industriji osiguranja. Ovi odlični polugodišnji rezultati pokazuju kako se Generali transformisao – uprkos veoma izazovnom okruženju – u globalnu Grupu koja je veoma profitabilna i stabilna po pitanju kapitala, sa obnovljenom i inovativnom ponudom proizvoda koja nam dozvoljava da održimo atraktivne stope rasta prihoda na većini tržišta na kojima poslujemo. Ovi rezultati predstavljaju najbolju polaznu tačku za sprovođenje novog strateškog plana za period 2015-2018. koji smo predstavili u maju, zasnovanog na prosečnom godišnjem rastu generisanja novca od 50%, distribuciji dividendi u vrednosti od preko 5 milijardi evra u naredne 4 godine i daljem smanjenju troškova u iznosu od 500 miliona evra od 2016. do 2018, održavajući operativnu stopu prinosa na kapital iznad 13%. Očekujemo da neto rezultat znatno poboljšamo na kraju godine u poređenju sa 2014. godinom, održavajući visok rast profitabilnosti dostignut u prvoj polovini ove godine“, izjavio je generalni direktor Generali Grupe, Mario Greco.
Tajlandski biznismen Bi Taečaubol otkupio je danas 48 odsto akcija fudbalskog kluba Milan od bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonjia.
Ovu vest Taečaubol je podelio na svom Instagram profuilu. On je 48 odsto akcija kluba platio 485 miliona evra i izjavio da će Milan vratiti u vrh evropskog fudbala.
Milan je prošle sezone takmičenje u Seriji A završio na 10. mestu, pa je na kraju se otpušten trener Filipo Inzagi, a umesto njega doveden Siniša Mihajlović, koji je u prelaznom roku doveo nekoliko pojačanja i najavio da će se boriti za titulu.