Izložba umetničkih fotografija nastalih iza kulisa prethodnog, 11. Beogradskog festivala igre, koje potpisuje Jelena Ćalasan, biće predstavljena u galeriji Štab u Crnogorskoj ulici, 16 i 17 oktobra. Fotografije prate nekoliko plesnih kompanija koje su oduševile beogradsku publiku, kao i posebnu atmosferu teatra, pripreme igrača, koreografa, pozorišnih tehničara i binskih radnika za predstavu.
Srbija, tačnije prerađivači mleka i proizvođači mlečnih proizvoda, je imala izvoz sireva vredan 12,9 miliona evra u 2008. godini, koji je smanjen na 10,2 miliona u 2009. godini, 11,2 miliona evra bio je u 2010 godini, da bi došlo do naglog povećanja vrednosti na 16,4 miliona evra u 2011, 22,5 u 2012 i 26,1 miliona u 2013, dok se u 2014 godini može očekivati da će biti premašena vrednost od 30 miliona evra.
Michelin Grupa i njena kompanija u Srbiji Tigar Gume otvorili su novu fabriku u Pirotu koja bi trebalo da stvori još 500 novih radnih mesta i da poveća proizvodnju Tigra na 12 miliona guma godišnje. Sa dosadašnjim kapacitetima, Tigar je mogao da proizvede osam miliona guma godišnje.
Ova investicija koštala je Michelin 215 milliona evra ali će francuskoj kompaniji, kako se nada Jean-Dominique Senard, predsednik Michelin Grupe, pomoći da održi proizvodnju u Evropi u trenutku kada je mnoge kompanije iz auto industrije sele u druge delove sveta. Da bi Grupa to uspela, kaže Senard, novootvorena fabrika Big Tigar mora biti konkurentna, za šta po rečima Petra Nikolića, direktora proizvodnje, ima sve moguće preduslove – od najmodernije tehnologije do kvalitetnih radnika.
Kapacitet fabrike, odnosno nabavka dodatnih mašina, će rasti zajedno za tražnjom na tržištu, a do kraja 2016. godine bi trebalo da postigne svoj pun potencijal – godišnju proizvodnju od 12 miliona guma. Proizvodnja će biti zasnovana isključivo na budžet gumama koje će se prodavati pod različitim brendovima kao što su Tigar, Kormoran i Riken. Proizvodi nove industrijske jedinice će snabdevati evropsko tržište, tržište Rusije i ZND-a, kao i Afriku i Bliski istok. Francuska ambasadorka u Beogadu Christine Moro je ovim povodom izrazila nadu da će kompanija Tigar Gume postati jedan od najvećih izvoznika u Srbiji.
Da podsetimo, Michelin je 2009. godine postao vlasnik 100% preduzeća Tigar Gume, a pre dve godine potpisan je memorandum o razumevanju između Tigra, predstavnika Vlade Republike Srbije i grada Pirota. Od tada su zaposleni u Tigru i lokalni izvođači radova uspeli da izgrade postrojenje od 70.000 kvadratnih metara koje je u septembru počelo sa radom, a za ovaj poduhvat predsednik Michelin Grupe tvrdi da nikada do sada nije video takvu posvećenost zaposlenih.
Iako su glavni favoriti bili Edvard Snouden i papa Francisko, Nobelovu nagradu za mir su ove godine dobili Malala Yousufzai, mlada pakistanska aktivistkinja koja se bori za obrazovanje žena, i Kailash Satyarthi, indijski borac za prava dece.
Malala je u konzervativnim delovima Pakistana pozivala na pravo žena na obrazovanje, zbog čega je u oktobru 2012. dok je ulazila u školski autobus preživela pokušaj atentata pucnjima u glavu. Malala se najpre lečila u Pakistanu, a zatim u Velikoj Britaniji, gde i danas živi s roditeljima. Ona sada ima 17 godina a zbog svoje hrabre borbe za prava žena stekla je veliki ugled u svetu i međunarodnu slavu.
Drugi dobitnik nagrade Satyarthi se od devedesetih godina prošlog veka bori za ukidanje dečjeg rada i do sada je njegova organizacija Bachpan Bachao Andolan oslobodila 80.000 dece iz ropstva i rada u nehumanim uslovima i pomogla im da se ponovo integrišu u društvo i da nastave obrazovanje.
Najveća onlajn trgovina „Amazon“ planira da otvori svoju prvu materijalnu, stvarnu, prodavnicu u blizini Empajer stejt bildinga u Njujorku.
Do sada je ovaj onlajn prodavac knjiga gradio samo magacine ali sada će otvoriti omanje skladište u kojem će kupci moći da preuzimaju robu na dan koji su prethodno zakazali preko sajta kompanije. Ta „prodavnica“ će takođe raditi i kao distributivni centar za kurire.
Ako ovaj projekat zaživi Amazon planira otvaranje sličnih objekata i u drugim gradovima SAD.
Izvor: WSJ
Oporavak Evrozone bi trebalo da postepeno dobije ubrzanje nakon što je u prvih šest meseci ove godine bio na granici stagnacije. Prema jesenjem izdanju EY Prognoze kretanja u Evrozoni (EY Eurozone Forecast) koju je pripremila revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst & Young) GDP će u ovoj godini porasti za 0,9 odsto, odnosno 1,5 odsto u 2015. godini i 1,7 odsto u 2016. godini. Nakon dve godine opadanja, oporavak ekonomskog rasta je dobro došao, iako će njegov tempo ostati značajno ispod godišnjeg proseka od 2,3 odsto iz perioda pre izbijanja globalne krize (1997 – 2007).
Među pozitivnim pokazateljima u Evrozoni nalazi se prestanak rasta stope nezaposlenosti. Očekuje se da će stopa nezaposlenosti do kraja 2016. godine postepeno opasti sa trenutnih 11,4 odsto na 10,9 odsto, što bi trebalo da dovede do porasta poverenja kod potrošača. Potrošnji bi trebalo da doprinese i skromni oporavak realnog raspoloživog dohotka od 1 odsto u 2015. godini odnosno 1,4 odsto u 2016. godini.
Ohrabrujući znaci dolaze i iz pravca finansijskog sektora koji nastavlja da se oporavlja. Istraživanja ukazuju na to da kreditna ograničenja popuštaju i da će program dugoročnog refinansiranja koji sprovodi Evropska centralna banka (ECB) pomoći oporavak poslovnog kreditiranja. Ovakvi pokazatelji, uz skromno jačanje ekonomskih aktivnosti i slabljenje evra, ukazuju na to da će deflacija biti izbegnuta. Međutim, Evrozona će ostati pod dugoročnim uticajem niske stope inflacije, imajući u vidu značajne viškove na tržištu rada kao i potrebu za smanjenjem zaduženosti među kompanijama, domaćinstvima i državnim upravama.
Jelena Kulezić, izvršni direktor EY Srbija, smatra da „iako je stopa nezaposlenosti i dalje visoka, izgleda da se tržišta rada u mnogim zemljama Evrozone sada nalaze na prekretnici. To je dobro ne samo sa socijalnog aspekta već i zbog uticaja na potrošnju i poverenje potrošača. Međutim, ozbiljni rizici po oporavak Evrozone i dalje postoje, naročito kada govorimo o geopolitičkim dešavanjima koja imaju potencijal da poljuljaju globalno poslovno poverenje i tržišne tokove.“
Strukturni problemi mogu ugroziti brzinu napretka u Francuskoj, Italiji i Grčkoj. U Portugaliji, Irskoj i Španiji oštri rezovi troškova rada i ambiciozne reforme tržišta rada unapredile su učinak na izvoznom tržištu, nasuprot Francuskoj i Italiji gde je konkurentnost opala.
U Nemačkoj i Španiji očekuje se rast investicija od 2,5 odsto odnosno 1,1 odsto u 2014. godini, dok se kompanije u Francuskoj i Italiji i dalje trude da smanje potrošnju svog kapitala. Uz to, u Francuskoj se očekuje simboličan rast GDP-a od 0,4 odsto, a u Italiji pad 0,2 odsto, dok će na drugoj strani Španija i Nemačka zabeležiti rast od 1,3 odsto odnosno 1,5 odsto. U Irskoj se očekuje izuzetno snažan rast GDP-a od 2,8 odsto.
Očekuje se da će razlike u brzini ekonomskog oporavka između članica Evrozone biti smanjene tokom 2015. i 2016. godine, ali će na duže staze ovaj jaz ostati aktuelan. Mogućnosti oporavka u Grčkoj i na Kipru odnosno u Finskoj i Italiji, i dalje u velikoj meri zavise od osetljivosti ovih zemalja na unutrašnje i spoljašnje šokove.
Investicije novi pokretač preokreta
Pređašnji stadijumi oporavka Evrozone uglavnom su došli kao posledica poboljšanja trgovinskog učinka. Sada se, međutim, očekuje da domaća potražnja zauzme značajniju ulogu u narednim godinama. Imajući to u vidu, skorašnji pad vrednosti evra biće od pomoći izvoznicima, naročito u manje konkurentnim ekonomijama gde se očekuje rast izvoza od 3 odsto u 2014. godini odnosno 4,1 odsto u 2015. godini i 4,3 odsto u 2016. godini.
U isto vreme, poboljšana klima za trgovinu kao i lakši pristup finansiranju omogućiće kompanijama da povećaju investicionu potrošnju. Prema EY Prognozi kretanja u Evrozoni, rast potrošnje kapitala iznosiće 2,4 odsto u 2015. godini i 2,8 odsto u 2016. godini što je značajno poboljšanje u odnosu na ovogodišnjih 1,3 odsto. Kao rezultat, doprinos investicija ekonomskom rastu, koji je bio izuzetno negativan u 2013. godini, trebalo bi da bude umeren u ovoj godini i zatim značajno poraste u 2015. i 2016. godini.
Oporavak investicija će ipak biti sporiji u odnosu na prethodne periode recesije što je posledica visokog korporativnog duga, rastućih realnih troškova kreditiranja malih i srednjih preduzeća kao i finansijske fragmentacije koja je još uvek visoka.
Potrošnja hvata zalet
EY Prognoza kretanja u Evrozoni predviđa da će potrošnja postati značajan pokretač rasta tokom 2015. i 2016. godine i gotovo duplirati rast zabeležen u ovoj godini. Poverenje potrošača se polako oporavlja dok očekivan pad stope nezaposlenosti pozitivno utiče na potrošnju. Povećanje ličnih prihoda i opadanje stope nezaposlenosti takođe mogu uticati na potrošače da smanje preventivnu štednju u korist potrošnje.
Pogled u budućnost
Tom Rodžers, viši ekonomski savetnik za EY Prognozu kretanja u Evrozoni, kaže: „Uprkos tome što ograničenja koja je nametnula finansijska kriza počinju da popuštaju, oporavak Evrozone ostaje krhak i izložen potresima. Deflacija može biti izbegnuta ali će nastaviti da postoji kao pretnja, dok geopolitički potresi izvan Evrozone koji predstavljaju pretnju za svetski oporavak mogu da gurnu Evrozonu u novi ciklus recesije. Zakonodavci moraju ostati na oprezu kada su ove pretnje u pitanju. Štaviše, zemlje u kojima je moguće dodatno povećati konkurentnost i privredni rast putem reformi treba da ovu mogućnost postave kao prioritet.“
Alpha Bank Srbija osvojila je prestižnu nagradu „STP Award“ (Straight-Through-Processing) koju tradicionalno svake godine dodeljuje jedna od vodećih nemačkih i evropskih banaka Commerzbank za precizno, tačno i automatizovano vršenje finasijskih transakcija. Straight Through Processing je od ključnog značaja za korisnički servis, jer omogućava brzo, precizno i pouzdano izvršenje instrukcija za plaćanje.
Ovo je četvrti put da Alpha Bank Srbija osvaja pomenuti priznanje.
Izražena cenovna stabilnost poljoprivrednih kultura koje su tek pristigle, ili još pristižu, a tu mislimo na ovogodišnju soju i kukuruz, predstavlja osnovno obeležje robno-berzanskog trgovanja na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu, za period od 06.10.-10.10. Kao posledica ovakve cenovne situacije, tržište nije bilo posebno aktivno, što potvrđuje i ovonedeljno količinski obim prometa od 1.398 tona, ukupne vrednosti 34.294.340,00 dinara. Time je ovonedeljni količinski obim prometa niži za 34,83%, a vrednosni za 17,73%, u odnosu na prethodnu nedelju.
Sa istrgovanih 873 tone, kukuruz je ove nedelje apsolutno dominirao u strukturi prometa. Cena se kretala u rasponu od 13,97 din/kg (12,70 din/kg, bez PDV-a) do maksimalnih ovonedeljnih 14,52 din/kg (13,20 din/kg, bez PDV-a). I pored činjenice da je prosečna ovonedeljna cena kukuruza od 14,22 din/kg (12,93 din/kg, bez PDV-a), za 2,12% niža nego prethodne nedelje, ipak se ne može govoriti o nekakvom trendu pada cene, s obzirom da je prethodne nedelje trgovanje zatvoreno na cenovnom nivou od 12,50 din/kg, bez PDV-a, dok su svi pojedinačni ovonedeljni berzanski ugovori kupoprodaje kukuruza zaključeni po pomenutim, znatno višim cenama.
Ovonedeljna prosečna cena soje od 41,81 din/kg (38,01 din/kg, bez PDV-a), je za 1,36% viša nego prethodne nedelje. Jedan berzanski ugovor, u količini od 100 tona zaključen je i po ceni od 42,68 din/kg (38,80 din/kg, bez PDV-a), ali je kao elemenat ovog ugovora predviđena i klauzula besplatnog lagera do polovine decembra.
Jedan jedini berzanski ugovor kupoprodaje pšenice, u količini od 25 tona, po ceni od 18,70 din/kg (17,00 din/kg, bez PDV-a), ne može da govori niokakvoj ovonedeljnoj promeni cenovnog trenda ove žitarice, nego samo o činjenici da se hlebno zrno zrno i dalje plaća u veoma velikom cenovnom dijapazonu, u zavisnoti od diferencijacije kvalitativnih parametara.
Od ostalih proizvoda sa berzanskog listinga, trgovano je još đubrivom “MAP”, u količini od 25 tona, po ceni od 58,40 din/kg, sa PDV-om, što je, s obzirom na kurs domaće valute, na nivou poslednje zaključene cene ovog mineralnog đubriva od pre dve nedelje.
PRODEX
Poslednja ovonedeljna cena pšenice, kao i pad prosečne nedeljne cene kukuruza, uslovili su pad indeksne vrednosti PRODEX-a, na nedeljnom nivou za 1,46 poena, s obzirom da pomenuti berzanski indeks na današnji dan beleži vrednost od 191,76 indeksnih poena.
SVET
Vrednosti pšenica, konačno su posle stagnacije na četvorogodišnjem minimumu, pokrenule na gore. Međutim, i dalje se pojavljuju „prepreke“ ka daljem napredovanju vrednosti u vidu veoma povoljnih uslova za jesenju setvu na severnoj hemisferi. Nedeljna izvozna prodaja SAD-a, bile je više nego dobra. Naime, količina od 741.000 tona, gotovo je duplo veća u poređenju sa prosekom iz prethodne četiri nedelje.
Američki fjučersi na kukuruz su u toku protekle nedelje napredovali za gotovo 7%, pozicionirajući se tako pred WASDE-ov izveštaj o stanju useva koji treba da bude objavljen u popodnevnim satima poslednjeg radnog dana u nedelji. Žetva kukuruza je u toku nedelje bila na nivou od 17%, što je i dalje dosta manje u poređenju sa petogodišnjim prosekom od 32%. Razne analitičke kuće i privatne agencije objavljuju podatke o proizvodnji koja bi mogla da dostigne i do 380.0 miliona tona.
Cena kukuruza je u poslednjih nedelju dana na čikaškoj berzi skočila je za 6,82%, dok je pšenica skočila za 2,19% procentna poena.
Fjučersi na soju su od početka do kraja nedelje ojačali za skoro 3%. Žetva je na nivou od 2% (35% petogodišnji prosek), dok je usev trenutno ocenjen sa 73% dobar/odličan.
U poređenju sa prethodnom nedeljom soja je poskupela za 1,90%, dok je sojina sačma skočila za 7,87%.
U današnjem brifingu za novinare pripadnici misije Evropske delegacije u Srbiji tumačili su pozitivne i negativne pomake u ekonomskim pitanjim sadržanim u najnovijem Izveštaju o napretku Srbije.
Među negativnim nalazima ističu se prevelik nivo državnog subvencionisanja, postojanje državnog monopola u energetici, pošti, transportu i telekomu. „Napominjem da EU ne insistira da se velika državna preduzeća u ovim oblastima privatizuju, već da se restruktuiraju tako da počnu da ostvaruju profit. Odluka o njihovoj eventualnoj privatizaciji isključivo je na Vladi Srbije“, istakao je Frejk Janmat, šef sektora za evropske integracije pred okupljenim novinarima.
Takođe, bližeći se nivou javnog duga od 70% i sa fiskalnim deficitom od 7-8% BDP, očekuje se da će Srbija imati negativan privredni rast u ovoj godini (između 0,5 i 1%), delom zahvaljujući i efektima majskih poplava.
S druge strane, među pozitivnim pomacima navedeno je usvajanje Zakona o stečaju i privatizaciji, kao i izmena Zakona o penzijama, kao i veća konkurentnost srpskih proizvoda na tržištu EU, što se ogleda porastu izvoza u EU i udelom trgovinske razmene Srbije sa EU od 62%. Stabilna inflacija, u rangu ili čak ispod ranijeg cilja NBS takođe je pozitivan signal investitorima.
Evropski komesar Štefan File je u sredu u Briselu stavio do znanja da se o izgradnji gasovoda „Južni tok“ u Srbiji mogu pitati i zemlje članice.
File je time odgovorio na pitanje o tome šta znači stav u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka EU da „izaziva zabrinutost“ srpski zakon o tom cevovodu za ruski zemni gas.
Kako piše u poglavlju „Energija“ Izveštaja koji je objavila Evropska komisija, tim zakonom se sprovodi sporazum vlada Srbije i Rusije „što izaziva zabrinutost u pogledu njegove usaglašenosti s obavezama Evropske energetske zajednice“ čija je Srbija članica, zajedno s državama EU, kao i Ukrajinom i Moldovijom.
File je posle konferencije za štampu, na kojoj je obrazložio godišnji izveštaj o proširivanju EU, novinarima iz Srbije kratko rekao da su članice EU pokrenule i postupak za utvr]ivanje kršenja propisa Unije povodom namere članice EU – Bugarske, da gradi deonicu „Južnog toka“. Ali, dodao je, „ništa više od toga ne želim da kažem“.
U poglavlju „Energija“ izveštaja o napretku Srbije u reformama i pregovorima o članstvu s EU, piše da je „zakon o gasovodu Južni tok usvojen zajedno sa uredbom o prostornom planu za njegovu izgradnju“. Tako]e se navodi da vlasti Srbije „nisu ostvarile napredak u primeni obaveza o bezbednosti isporuke prirodnog gasa, mada stalno dogradjivanje skladišta Banatski dvor jača bezbednost snabdevanja“.
Izvor: Beta