Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela kompanija A.T. Kearney (A. T. Karni) u bankarskom sektoru u 2014. godini se ne očekuju brzi obrti. Iako ekonomski oporavak Evrope konačno počinje, banke oklevaju da se upuste u velike promene. Uspešno će poslovati one poslovne banke koje budu imale pametne strategije u vitalnim oblastima – distribuciji, digitalizacii i ekonomičnosti.
Uobičajeno je da, kada se neka zemlja suoči sa bankrotom sopstvenog suverenog duga, i njeno celokupno finansijsko tržište doživi pad. Međutim, tržišta u Argentini su dosegla skoro dvadesetogodišnji maksimum, uprkos lošim vestima.
„Bankrot je već uključen u cenu trgovanja“, izjavio je još juče, neposredno pre proglašenja tehničkog bankrota Argentine, drugog u trinaest godina, američki guru za tržišta u razvoju, Mark Mobijus. „Narod je već video da će se to dogoditi, uključujući i investirore“, rekao je Mobijus. U ponoć je proglašen bankrot, ali istog dana je MERVAL indeks berze u Buenos Airesu zabeležio rast od 65% u odnosu na isti period prošle godine i rast od 6,9% tokom dana. Skočila je i vrednost državnih obveznica, skoro za 10%, čime je prinos na desetogodišnje obveznice smanjen na 8,79%, sa 10% koliko je iznosi prošle nedelje.
Mobijus, koji je izvršni predsednik kompanije Frankiln Templeton, smatra da su domaći investitori glavni pokretači ovog, pomalo iznenađujućeg trenda. „Argentinski investitori žele da izbegnu gotovinu ulažu u aktivu jer se plaše devalvacije.“ Iz istog razloga, i tržište nekretnina u glavnom gradu ove južnoameričke zemlje doživljava preporod preko noći.
Izvor: CNBC
Predstavnici Republikanske partije izglasali su u Predstavničkom domu Kongresa SAD, sa 221 naprema 201, podnošenje tužbe protiv aktuelnog predsednika zemlje, Baraka Obame, zato što je, prema njihovim rečima, prekršio svoja ovlašćenja prilikom donošenja ključnog Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ovlašćenje za podizanje tužbe omogućiće Republikancima da, tokom pet nedelja letnje pauze pre nastavka zasedanja, sačine pravni dokument i prikupedovoljno podataka koji će podići očekivanu buru i izazvati sate i čitave dane debate tokom sledeće jeseni. Ovim potezom Republikabnci žele još jače da uđu u kampanju za novembarske izbore za pozicije u Senatu i na guvernerskim funkcijama u državama SAD. U tužbi se tvrdi da je Obama, kao član Demokratske stranke i predsednik u mandatu, prekoračio svoju izvršnu vlast i unilateralno uneo izmene u širom sveta čuveni Obamaker, zakon čija reforma je bila i jedan od temeljaca njegove predizborne politike.
Izvor: Reuters
Kompanija Sony zabeležila je neočekivani rast profita u prvom kvartalu godine nakon brze rasprodaje igračke konzole plejstejšn 4, naslednika plejstejšna 3. PS4 koji je u prodaji od novembra 2015.godine i proglašen najprodavanijim uređajem ovog tipa, beleži rast prodaje od skoro 96% tokom ovog perioda. Ovakav uspeh pomogao je Sony-u da na tržištu igračkih konzola nadvlada svog rivala, kompaniju Nintendo, i to prvi put za osam godina. Sa prodajom od 18,7 miliona uređaja u prethodnoj finansijskoj godini koja se završila u martu, Sony je ispred Nintenda sa prodatih 16,3 miliona.
Sony, iza kojeg su godine poslovnog pada očekuje još 50 milijardi jena finansijskog gubitka do marta 2015. godine. Ipak, Sony je objavio da im je ova „igračka“ napravila profit od 4,3 milijarde jena u prvom kvartalu godine, za razliku od istog perioda prethodne godine kada su zabeležili gubitak od 16,4 milijarde jena. Iz Sony-a, sa druge strane, navode da ne očekuju zaradu od prodaje smart telefona do kraja godine, jer je kako analitičari navode, osnovni cilj od 26 milijardi jena zarade bio preambiciozan među gustom konkurencijom na tržištu koju između ostalog čine Apple, ali i jeftiniji azijski proizvođači.
U prvom kvartalu godine koji je završen u junu, Sony je dostigao profit od 69,8 milijardi jena, što je skoro 680 miliona američkih dolara, za razliku od 35,5 milijardi jena zarade samo godinu pre ove. „Uspeli smo da dostignemo zacrtane ciljeve u prvom kvartalu, što smo ukoliko se osvrnemo uspevali i prethodnih godina, ali se dešava da nakon tog perioda ne uspemo da ostvarimo planirani godišnji cilj“, naveo je finansijski direktor Sony-a Keniciro Jošida (Kenichiro Yoshida). Dodao je da bez ikakvih daljih predviđanja želi da vidi kako će proteći ova godina. Sony je takođe naveo da planira zajednički poslovni poduhvat sa kompanijama Panasonic Corp i Japan Display Inc kako bi razvili proizodnju organskih OLED dioda.
Gotovina popunjava tri kofera: ukupno pet miliona evra. Nemački zvaničnik zadužen za isporuku ovog tereta putovao je u praznom vojnom avionu na tajni sastanak sa predsednikom Malija, koji je ponudio rešenje Evropljanima za sve veći i uznemirujući problem. Zvanično, Nemačka je ovaj novac iz budžeta registrovala kao humanitarnu pomoć za siromašnu afričku zemlju. U stvarnosti, svim uključenim stranama jasno je da su koferi sa kešom namenjeni opskurnoj grupi islamskih ekstremista koja je držala 32 taoca iz Evrope, sudeći prema izjavama šest visokih diplomata direktno uključenih u ovu razmenu.
Koferi su ukrcani u kombije i odveženi stotinama milja dalje, severno u pustinju Saharu. Tamo su bradati ratnici na prostrtom ćebetu pažljivo izbrojali poslati novac, da bi potom oslobodili taoce. Ti otmičari su kasnije priznati kao zvanična ruka Al Kaide, a godina primopredaje je 2003. Međutim, 11 godina kasnije, ovakva razmena je već postala uobičajeni ritual.
Kidnapovanje Evropljana za otkup je postao globalni biznis za Al Kaidu. Iako vodeće evropske vlade negiraju isplate otkupnina, istražitelji New York Times-a su otkrili da je Al Kaida od kidnapovanja prihodovala oko 125 miliona dolara od 2008. godine, od čega samo u prošloj godini nekih 66 miliona. Skoro istovremeno, ministarstvo finansija SAD je saopštilo da je, prema njegovim nalazima, u istom periodu Al Kaida od otmica širom sveta zaradila čak 165 miliona dolara. Ove isplate izvšrene su skoro isključivo od strane evropskih vlada, kroz mrežu poslanstava i pomoćnika na terenu.
Novac za otkup je najčešće maskiran kao razvojna pomoć, i tu informaciju su novinarima potvrdili bivši taoci, pregovarači i neke diplomate iz 10 zemalja u Evropi, Africi i Bliskom Istoku.
U prvim godinama od osnivanja Al Kaida je većinu svojih sredstava dobijala od bogatih donatora, ali je vremenom, kako su rasle međunarodne anti-terorističke mere i sve se lakše ulazilo u trag velikim količinama novca, to prestalo da bude slučaj. Sada mreža Al Kaide u najvećoj meri finansira svoje regrutovanje, treninge i kupovinu oružja upravo preko kidnapovanja Evropljana.
U New York Times-u ističu da su otmičari vremenom postali znatno iskusniji pa sada znaju tačno koje evropske vlade su spremne da plate, a koje ne. Od 53 kidnapovane osobe u pet godina, skoro trećina su bili Francuzi. S druge strane, posedovanje pasoša Velike Britanije znači skoro sigurnu smrtnu presudu. To se najbolje videlo na slučaju Edvina Dajera, koji je ubijen 2009. godine pošto njegova vlada nije platila traženi otkup. Ostale žrtve otmice, koje su držane zajedno sa njim u zatočeništvu, oslobođene su za sumu od osam miliona evra, prema rečima jednog od pregovarača. Oni su svi imali švajcarsko ili nemačko državljanstvo. Ta konkretna otmica se desila u Maliju, koja je jedna od „najproblematičnijih“ zemalja, pa je u Švajcarskom budžetu te godine formiran i poseban trošak za „razvojnu pomoć“.
Prema podacima New York Times-a, u periodu 2008-2013. Najviše novca za otkup talaca uplatila je Francuska, 58,1 miliona dolara, na drugom mestu objedinjeno dele dve neevropske zemlje, Katar i Oman sa 20,4 miliona dolara, na trećem je Švajcarska sa 12,4 miliona, na četvrtom Španija sa 11 miliona…
Vlada Velike Britanije radi na planiranju i preduzimanju mera kako bi do sledeće godine automobilima bez vozača bio dozvoljen pristup javnim putevima, s obzirom da je u ovom trenutku takvim vozilima dozvoljeno da koriste samo privatne puteve.
Odsek za transport obećao je dozvolu za probu ovim automobilima na javnim putevima do kraja 2013. godine, dok su iz Ministarstva ponudili nagradu od 10 miliona funti za finansiranje grada koji bi postao mesto za testiranje ovih vozila. Vlada želi da Britanija postane lider u oblasti ovakve tehnologije. Kancelar Džordž Osborn u okviru Nacionalnog investicionog plana za 2013. godinu naveo je cilj da „zakonodavstvo i regulatorni poredak demonstriraju svetskim proizvođačima automobila da je Velika Britanija pravo mesto za razvitak i testiranje automobila bez vozača“. Inženjeri Velike Britanije, uključujući i grupu sa Univerziteta Oksford, započeli su eksperimente sa ovakvim tipom samostalnih automobilima, ali brige oko sigurnosti i legalnosti njihovog korišćenja do sada su ograničili automobile samo na privatne puteve.
Ipak, druge zemlje bile su brže u davanju dozvola za pristup ovih vozila javnim drumovima. U okviru Sjedinjenih Američkih Država, samo u Kaliforniji Google-ov auto bez vozača već je prešao više od 300.000 milja na otvorenom putu. U 2013. Nissan je sproveo prvi test na autoputu, dok švedski grad Geteborg planira da do 2017. godine dozvoli 1.000 Volvo-ovih modela da izađu na puteve.
U maju ove godine Google je otkrio planove za proizvodnju 100 ovakvih vozila, a izložili su i prototip koji nema volan kao ni pedale, već samo stop i kreni dugme. Google je takođe svoju tehnologiju primenio i na kola proizvedena od strane drugih kompanija poput Tojote, Audija i Lexusa. Sa druge strane, proizvođači poput BMW-a, Mercedes-Benza, Nissan-a i General Motors rade na sopstvenim modelima. Zabrinutost povodom sigurnosti ovakve vožnje i korišćenja ovakvih vozila izrazili su političari u SAD, kao i u ostalim zemljama.
Komercijalna banka objavila je prodaju dve poslovne zgrade, koje su locirane neposredno jedna do druge, u centru Beograda.
Prva poslovna zgrada, u Resavskoj ulici 31, površine je 3.411 kvadrata, i prodaje se po početnoj ceni od 6,03 mil EUR. Objekat poseduje perionicu za automobile i 5 garažnih mesta. Druga poslovna zgrada, u Resavskoj 29, površine 1.944 m2, takođe je sa lokalima i kancelarijskim prostorom, i njena početna cena iznosi 3,5 mil EUR. Aukcijska prodaja je zakazana za 28. avgust 2014. godine, u 11 sati, u prostorijama Komercijalne banke u Makedonskoj ulici u 29.
Izvor: eKapija
U afričkim zemljama zahvaćenim epidemijom Ebole među stanovništvom koje naseljava ruralne oblasti sve je više onih koji odbijaju medicinsku pomoć. Kao razlog tome navode da ne žele kontak ni sa kim jer gde god da su doktori do sada prošli, doneli su sa sobom bolest i zarazili pripadnike te zajednice.
Za zdravstvene radnike veoma je neobično što im stanovništvo ne ukazuje poverenje i oni navode da se sada bore protiv dvostrukog neprijatelja. Prvi jeste epidemija ebole koja je do sada već odnela više od 660 života, a sa druge strane strah koji je podstakao sve veći neprijateljski stav ljudi prema pomoći spolja. Samo prošlog petka u Gvineji je zabeleženo 14 novih slučaja. Stanovnici u panici posežu za mačetama, noževima i sa kamenjem u rukama blokiraju put medicinskim timovima koji dolaze iz potencijalno zaraženih mesta.
Bolesni i preminuli stanovnici sela kojima nije pružena pomoć prete da zaraze ostalo stanovništvo. Strah od radnika Crvenog krsta i ostalih medicinskih radnika i odbijanje pomoći samo pomažu širenje virusa i na taj način formiraju sekundarnu krizu. Dok stanovnici ruralnih mesta beže pred kamionom Crvenog krsta poistovećujući ih sa širenjem zaraze, oboleli se skrivaju bez ikakve zaštite i pružene pomoći. Iako se činilo da je u aprilu epidemija držana pod kontrolom, u prethodne dve nedelje centar zaraze preselio se preko granica Sijera Leonea gde je zabeležen porast umrlih.
Mesto udaljeno skoro 400 kilometara od glavnog grada Gvineje Konakrija, odakle je epidemija i krenula, jeste i mesto koje je zaraza najteže pogodila. Više od 80% tamo zaraženih je i preminulo, a Gvineja je zabeležila dvostruko više smrtnih slučajeva od drugih zemalja na koje se epidemija proširila.
Ono što možda podstiče strah ljudi jeste radna uniforma međunarodne organizacije „Lekari bez granica“ koji su prekriveni maskama i odelima koje nakon kontakta sa stanovništvom spaljuju. U ruralnim oblastima Gvineje široko je raspostranjeno i verovanje u tradiciju i religiju, te stoga većina stanovništva veruje da je čovek u ovom slučaju nemoćan i da je jedino Bog taj koji može da ih spase, pa je pored raširenog paničnog straha prisutno i nepoverenje prema lekarima koji mogu pružiti stručnu pomoć.
Izvor: New York Times
Oštar rast kamatnih stopa širom sveta u kombinaciji sa usporenijim rastom ekonomija u razvoju, mogli bi u narednih pet godina sniziti stopu rasta globalne privrede za čak dva procentna poena, upozorava Međunarodni monetarni fond.
U izveštaju koji analizira na koji način bi nacionalne politike pojedinih zemalja mogle „potkopati“ svetske ekonomije, MMF upozorava da bi sukob između Rusije i Ukrajine mogao pogoditi i ostatak regije, ako sankcije Rusiji eskaliraju i zahvate isporuke gasa prema Evropi i oslabe evropske banke. To bi moglo prouzrokovati dalja previranja na finansijskim tržištima, nasuprot mirnoj situaciji na tržištima u poslednje vreme, navodi se u izveštaju MMF.
Kao i u dosadašnjim izveštajima, MMF navodi i da bi zaoštravanje monetarne politike u bogatim zemljama imalo ograničeni negativni učinak na ostatak regije. Njihov uticaj, takođe, mogao bi biti prigušen ako i dođe do povećanja kamatnih stopa u SAD i Velikoj Britaniji uz paralelni nastavak ublažavanja monetarnih politika u evrozoni i Japanu, iako bi to „neusklađeno“ zaoštravanje moglo izazvati dodatnu globalnu volatilnost valutnih kurseva.
MMF je u protekle četiri godine snizio projekcije stopa rasta za tržišta u razvoju za ukupno dva procentna poena. Sada očekuje da će u idućih pet godina njihov rast usporiti na pet odsto. Imajući u vidu značajan i sve veći doprinos tržišta u razvoju globalnoj ekonomiji u proteklih nekoliko decenija, najnovije usporavanje tih privreda moglo bi imati dalekosežne posledice, upozorava MMF.
Izvor: SEEbiz, Bizlife
Društvena mreža Twitter podnela je izveštaj o gubitku 145 miliona američkih dolara tokom drugog kvartala godine u periodu od marta do juna, što je tri puta veći gubitak u odnosu na isti period prethodne godine.
Iz Twitter-a navode da mesečno imaju 271 miliona korisnika, što je 24% više u odnosu na prethodnu godinu i na taj način ublažavaju strahove investitora da mreža ne raste dovoljno brzo. U intervjuu za CNBC, Dik Kostolo, izvršni direktor, izjavio je da je primetan porast broja korisnika za vreme održavanja svetskog prvenstva u fudbalu, ali da su uspeli da održe broj korisnika koji se za vreme tog događaja priključio društvenoj mreži.
Iz Twitter-a navode 16 miliona novih registrovanih korisnika tokom perioda od marta do juna, a od toga čak 13 miliona korisnika iz najrazličitijih delova sveta i 3 miliona u okviru Sjedinjenih Američkih Država. Takođe, prihod od reklamiranja porastao je 129% u odnosu na isti period prethodne godine, a većina tog prihoda dolazi od oglašavanja kompanija koje proizvode mobilne telefone, jer kako Twitter navodi više od 78% njihovih klijenata pristupa ovoj društvenoj mreži sa svojih mobilnih telefona.