Vesti

Tokom proteklih 12 meseci, posle određenih uspona i padova, cena zlata se stabilizovala iznad prošlogodišnjeg nivoa. Od tada su se prodavcima pridružili mnogi koji su nekada verovali u porast cene zlata, a kao rezultat zdrave korekcije cene, znatno je opala špekulativna aktivnost u sektoru. U odnosu na druge klase sredstava kao što su akcije i obveznice, ali i u odnosu na brojna čvrsta sredstva, i dalje izgleda da zlato ima atraktivnu cenu u sadašnjem okruženju. 12- mesečna ciljna cena za zlato je 1.500 USD.

Zlato je izuzetno potcenjeno

Kada je cena zlata dostigla dnevni rekord svih vremena od 1.920 USD, cena mu je bila daleko iznad 40-dnevnog kliznog proseka, pa je dakle bilo izuzetno precenjeno. Međutim, situacija se sada promenila. Tehnička analiza pokazuje da je iz dugoročne perspektive cena zlata već izuzetno potcenjena. To ukazuje da su najznačajniji investitori u međuvremenu prodali velike količine zlata koje su imali. Sadašnji korektivni period predstavlja treću rasprodaju po veličini od 1971. godine. Može se uočiti i da sadašnje optimistčko tržište karakteriše daleko niža kolebljivost u odnosu na onu iz 70-ih godina prošlog veka. To bi lako moglo da ukazuje da je faza ubrzanja uzlaznog trenda još uvek pred nama. „Od poslednjeg Izveštaja o zlatu, cena se oporavila za skoro 8 odsto, a od početka godine porasla je za 9 odsto“, kaže Hans Engel, stručnjak za svetske berze u Erste Grupi.

Novčana masa u odnosu na zalihu zlata

Poslednjih godina su mnoge centralne banke znatno povećale svoje bilansne sume. Od 2002. godine ECB je povećavala svoju bilansnu sumu, a s njom i novčanu bazu za prosečno 12,6 odsto godišnje. To je zapravo bilo donekle ograničeno u odnosu na Banku Engleske (20,5 odsto) ili Narodnu banku Kine (20,7 odsto). Poređenja radi, svetska zaliha zlata rasla je za samo 1,48 odsto na godišnjem nivou. To podvlači relativnu oskudnost zlata u odnosu na papirne valute. Kao rezultat tih mera monetarne politike i globalne devalvacije valuta, treba očekivati da će kurs između zlata i papirnih valuta nastaviti da raste.

Odakle dolazi tražnja za zlatom

Dugoročni silazni trend je netaknut, međutim sada beleži svoj minimum Izvor: Datastream, Incrementum AG Najveći deo fizičke tražnje za zlatom u današnje vreme dolazi sa tržišta u usponu. Prošle godine samo je „Chindia“ bila odgovorna za približno 62 odsto svetske tražnje. Treba napomenuti da od početka 20. veka količina zlata po glavi stanovnika oscilira između samo 0,6 i 0,85 unci (po osobi), dok je ukupna populacija doživela eksploziju sa 1,6 milijardi na 7 milijardi ljudi. Uprkos slabijoj kupovnoj moći, tražnja po glavi stanovnika je izuzetno visoka u tržištima u usponu. Ona već predstavljaju polovinu od prvih 20 kupaca zlata. Mnogi još uvek potcenjuju sve veću važnost azijske srednje klase i strasti za zlatom u Aziji. Ako se pretpostavi nastavak rasta prosperiteta u tom regionu, kao i niske odnosno čak i negativne realne kamatne stope, još jednom postaje jasno da će dobitnik u tim dešavanjima biti zlato.
Zašto je zlato smislena dopuna portfolija Investitori ne treba da ulažu u zlato samo na osnovu toga da li je njegova cena trenutno visoka ili niska. Zlato je „čista imovina“ i doprinosi boljoj ukupnoj diverzifikaciji portfolija, jer njegova korelacija sa drugim klasama sredstava iznosi u proseku samo 0,1. Osim toga, za njega nije vezan nikakav rizik partnera i ono je visokolikvidno, pa se stoga može prodati u bilo kom trenutku. U vremenima neočekivanih političkih ili ekonomskih događaja zlato se pokazalo i kao faktor stabilnosti za portfolije investicija. To potkrepljuju i brojne međunarodne studije. I dalje se preporučuje da se u zlato usmeri između 5 do maksimalno 10 odsto ukupnog bogatstva.

Perspektiva je pozitivna

Posle dugog razvučenog perioda na minimalnoj vrednosti, sada je perspektiva za cenu zlata pozitivna. Nominalno gledano, cena zlata možda još uvek izgleda visoka. Međutim, u odnosu na osnovnu novčanu masu ona je zapravo na minimumu svih vremena. To se može posmatrati kao odlična polazna tačka. Zlato ima atraktivnu vrednost ne samo u odnosu na akcije i obveznice već i u odnosu na mnoga čvrsta sredstva. Kao rezultat toga, često korišćen argument da kod zlata postoji mehur sagledava se iz prave perspektive. Sa tehničkog stanovišta treba očekivati da je cena zlata konačno došla do kraja dugog perioda konsolidacije. Izuzetno negativan sentiment, odnedavno uočljiva relativna snaga u akcijama rudarskih kompanija. a posebno jasno pozitivni podaci u vezi sa strukturom tržišta na berzama fjučersa plemenitih metala svi govore u prilog ovom tumačenju.

Međunarodni AUGUR istraživački program je povodom sastanka članova Saveta EU objavio smernice kako bi se moglo izaći iz ekonomske stagnacije na starom kontinentu.

U pomenutom dokumentu je navedeno da ako se ovakva situacija nastavi Evropa može zapasti u novu krizu u kojoj bi ubrzo bio smanjen standard njenih žitelja, što bi moglo uticati čak i na demontiranje Unije.

Zato prioriteti EU moraju biti rebalans preraspodele dobara između njenih članica, jačanje konkurencije na tržištu i izvoza. Takođe, mora se obratiti pažnja na unapređenje obrazovanja, zdravstva i javnih usluga u siromašnijim zemljama zbog društvene kohezije i jačanja produktivnosti.

Koncern Agrokor danas je uspešno zaključio proces kupovine većinskog udela Poslovnog sistema Mercator i postao njegov većinski vlasnik. Ukupna vrednost transakcije je 544 miliona evra, od čega su 324 miliona za sticanje stopostotnog vlasništva, 200 miliona za smanjenje finansijskih obaveza Mercatora, a 20 miliona evra za operativno finansiranje tekućeg poslovanja Mercatora.

Zajedno, dve kompanije će ostvarivati gotovo sedam milijardi evra godišnjeg prihoda, zapošljavati više od 64.000 ljudi, i biti vodeća kompanija u sektoru maloprodaje i proizvodnje hrane u regiji i šire.

Milk Shake sa ukusom karamela novi je proizvod iz asortimana Moja Kravica Milk Shake napitaka, pored postojećih Milk Shake-a sa ukusom jagode i Milk Shake-a sa ukusom vanile.

Čuva se na sobnoj temperaturi, a najbolji je kada se pre upotrebe rashladi i promućka.

Žetva pšenice je počela. Sve aktivnosti su podređene žetvenoj kampanji, pa i aktivnosti na tržištu. Posledica toga jeste neuobičajeno mali promet od svega 483 tone robe, čija je ukupna finansijska vrednost iznosila 9.026.380 dinara. Količinski obim prometa je manji u odnosu na prethodnu nedelju za 61,58%, dok je finanansijska vrednost prometa u padu za 70,53%.

Tržište pšenice je u centru tržišnih zbivanja. Cena pšenice roda 2014 na SPOT tržištu na berzi u Novom Sadu je startovala sa nivoa od 18,70 din/kg ( 17,00 bez PDV). Ova cena se nalazi u okvirima očekivanog i ne predstavlja iznenađenje. Indikativna je međutim činjenica da je ponuda naglo stala sa nalozima prodaje po ovoj početnoj ceni krajem nedelje i već istakla svoju nameru da pšenicu prodaje i po većoj ceni. Za sada nema odgovora tražnje za ove ponude, pa će rasplet događaja na ovom tržištu biti veoma interesantno pratiti narednih dana i nedelja.

Potpuno u senci zbivanja na tržištu pšenice odvijalo se trgovanje kukuruzom. Cena ove robe je varirala u rasponu između 17,00 din/kg bez PDV I 17,20 din/kg. Prosečna cena trgovanja je iznosila 18,81 din/kg ( 17,10 bez PDV) I to je za 0,53% veća cena u odnosu na prethodnu nedelju.

Još samo je stočni ječam novog roda bio predmet međusobnog trgovanja berzanskih učesnika. Cena ove robe se polako, ali primetno pomera na više vrednosti. Naime, prethodne nedelje prva trgovanja ječmom roda 2014 su startovala sa nivoa od 16,50 din/kg bez PDV, da bi se trgovanje nastavilo po ceni od 16,60 din/kg, a u nedelji za nama poslednji zaključen ugovor je realizovan po ceni od 16,70 din/kg bez PDV. Prosečna cena trgovanja je iznosila 18,34 din/kg (16,67 bez PDV), što je rast u odnosu na prethodnu nedelju od 0,67%.

PRODEX

Nova pšenica sa znatno nižom cenom od u odnosu na trgovanje pšenicom roda iz prošle godine ja dominantno uticala na pad berzanskog indeksa, koji na dan 27.06.2014. godine iznosio 214,06 indeksnih poena. U odnosu na vrednost PRODEX-a poslednjeg dana trgovanja u prethodnoj nedelji, to je pad za čitavih 6,32 indeksnih poena.

SVET

U SAD-u je došlo do pada cene kukuruza, na osnovu padavina koje su zabeležene u delovima Amerike, kao i očekivanja da će proizvodnja dostići rekord. Pšenica je pala na četvoromesečni minimum. Padavine na Srednjem Zapadu će povoljno uticati na razvoj useva kukuruza. Oko 74% useva kukuruza je ocenjeno sa dobar/odličan (76% prošle nedelje). Američki farmeri su prodali 8% ovogodišnjeg roda kukuruza, što je pad u poređenju sa petogodišnjim prosekom od 35%. Uzgajivači još uvek imaju da prodaju oko 30% kukuruza roda 2013. godine, što predstavlja najveće prenesene zalihe od 2005. godine. Amerika bi ove godine trebala da proizvede 13.935 milijardi bušela.

U odnosu na kraj prošle nedelje cena julskog fjučersa na kukuruz u Čikagu pala je za 1.73%, dok je cena fjučersa na pšenicu pala za 1.88%.

Cena soje je zabeležila najveći pad u poslednje četiri nedelje, na osnovu objave vlade da su usevi u dobrom stanju, iako su neke oblasti primile previše padavina.

Vrednost fjučersa na soju u Čikagu je u odnosu na kraj prošle nedelje u porastu za 1.16%, dok je cena fjučersa na sojinu sačmu manja za 3.17%.

U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do pada cene pšenice sa avgustovskim fjučersom za 0.71%, dok je kukuruz sa julskim fjučersom skuplji za 3,39%. Cena pšenice sa novembarskom isporukom je u Parizu pala je za 0.80%, dok je avgustovski fjučers na kukuruz u Parizu pao za 1.42%.

Kako bi klijenti imali više lokacija na kojima mogu da obavljaju najčešće poslove sa Erste Bankom, mreža banke je tokom juna proširena sa tri nove poslovne jedinice. Reč je o Ekspres ekspoziturama, u kojima će klijenti moći da podnesu zahtev za otvaranje tekućih računa, obavljaju sve transakcije, apliciraju za gotovinske kredite, kredite za refinansiranje, dozvoljeni minus, većinu debitnih i sve kreditne kartice i podižu čekove.

Ukoliko klijenti budu želeli da uđu u proceduru za druge proizvode, biće im zakazan sastanak u nadležnoj filijali. Pravna lica u Ekspres ekspoziturama mogu da otvaraju račune, registruju menice i obavljaju platni promet. Dve Ekspres ekspoziture se nalaze u Beogradu, u ulicama Cara Dušana br. 2 i Maksima Gorkog br. 75, a jedna u Gornjem Milanovcu, na adresi Vuka Karadžića 1b. Svaka Ekspres ekspozitura ima u svom sastavu i bankomat.

„Pored sve više funkcionalnosti elektronskog i mobilnog bankarstva koje klijenti Erste Banke mogu da koriste, i dalje je važno da širenjem poslovne mreže omogućimo klijentima lični kontakt, mogućnost izbora, kao i više lokacija za proizvode i usluge koji se mogu dobiti samo u poslovnicama“, kaže Jasna Terzić, članica Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad. „Odlučili smo da testiramo potpuno novi koncept, koji podrazumeva samo najčešće proizvode i usluge u ponudi ekspozitura. Ukoliko se pokaže kao uspešan, razmotrićemo i dodatno širenje mreže na ovaj način“, objašnjava Jasna Terzić.

Mrežu Erste Banke sada čini 70 poslovnih jedinica, od toga šest poslovnih centara, 57 filijala i ekspozitura, tri ekspres ekspoziture i četiri šaltera.