Banke su dužne da primenjuju zvanični srednji kurs pri kupovini deviza s namenskih deviznih računa za pomoć ugroženima od poplave i za otklanjanje posledica te elementarne nepogode, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Kompanija Allied Telesis dobitnik je “Biznis partner” nagrade za tekuću godinu iz oblasti IT, mrežne i komunikacione opreme. “Biznis partner” nagrada kreirana je pre dvadeset godina (1995) sa ciljem da skrene pažnju javnosti i promoviše kompanije i institucije koje se u svom poslovanju rukovode visokim profesionalnim standardima, čvrstim etičkim normama iskazujući dobre poslovne rezultate – kompanija Allied Telesis jedna je od njih.
Poslovnu izuzetnost kompanije Allied Telesis najbolje su prepoznali i ocenili poslovni partneri i porošači, a potvrdili rezultati nezavisnih istraživanja. Konačna odluka za dodelu “Biznis partner” nagrade doneta je na osnovu analize svih dobijenih rezultata koji su potvrdili da je kompanija Allied Telesis ostvarila dobre poslovne rezultate, kontinuiranim investicijama i inovacijama, poštujući visok stepen profesionalnosti i etičnosti, uvažavala svoje poslovne partnere, klijente i potrošače, pokazala ekološku svest i brigu o zaštiti životne sredine, vodeći računa o širim društvenim interesima, predstavlja snažan oslonac razvoju lokalne zajednice i doprinosi boljem kvalitetu života.
“Biznis partner” nagrada će kompaniji Allied Telesis biti uručena 17. juna 2014. u hotelu Metropol Palace u Beograd-u.
Austrijska banka Hypo Alpe-Adria koja je već dugo u teškoćama, dobila je novi nadzorni odbor pošto je u utorak šest članova tog odbora iznenadno dobilo otkaz ugovora a novih pet članova imenovano na vanrednoj skupštini akcionara, prenela je austrijska agencija APA. NOvi odbor bi, prema ministru finansija Austrije, trebalo da garantuje profesionalizaciju i depolitizaciju tog organa banke.
Sud u Murskoj Soboti odlučio je da proglasi stečaj za kompaniju „Aha Mura“ naslednika nekadašnje konfekcije „Mura“ jer fabrika nije uspela da izmiri svoje poreske dugove. Ova kompanija je prisutna i u Srbiji kroz fabriku Aha Mura Prvi maj“ iz Pirota, koja zapošljava 1.300 radnika i koja je, samom činjenicom da je proglašen stečaj majke-firme, postala deo stečajne mase. Kako navodi Plusonline.rs, rukovdstvo fabrike iz Pirota već je bilo na razgovorima u Ministarstvu privrede Srbije gde se traži mogućnost da fabrika opstane.
Kipar bi mogao da postane ključni snabdevač prirodnog gasa za Evropu, izjavio je potpredsednik SAD Džozef Bajden prenosi američka TV mreža ABC pozivajući se na izveštaj agencije AP.
„Kipar je spreman da postane ključni igrač (…) pretvarajući istočni Mediteran u novo globalno čvorište prirodnog gasa“, rekao je Bajden na ručku koji je priredio kiparski predsednik Nikos Anastasijades, preneo je Asošijejted pres.
Reč je zapravo o nalazištima gasa koji se prostiru duž basena Mediterana između Kipra (oba dela), Grčke, Turske, Izraela pa čak i Sirije.
Kako je B&F već pisao, pre četiri godine, Izrael je objavio da je u svom delu Medateran našao nalazišta gasa. Uskoro su sve države koje izlaze na Mediteran počele da se bave svojim parčetom zemljine kore ispod mora, što je izazvalo i koškanja Turske i Grčke oko vlasništva nad rezervama i dovelo do stvaranja međudržavnog komiteta za razmatranje spora. Ovome treba dodati podatak da su značajne rezerve otkrivene i u teritorijalnim vodama na koje pravo polaže Sirija, u kojoj su ukršteni geopolitički interesi na svom vrhuncu, i da ih možda ima u terotorijalnim vodama Libana.
U julu 2012, kada se na raspisani tender za istraživanje naftnih nalazišta Grčke javilo 11 kompanija sa osam ponuda tadašnji grčki ministar za energetiku Evangelos Livieratos rekao je da je „veoma je važno da se Grčka vrati na svetsku energetsku mapu”. Naša zemlja, zaključio je grčki ministar, “mogla bi da privuče nove investicije, nove poslove i osnaži svoju geopolitičku poziciju i verovatnoću da izađe iz krize”.
Za sada od izlaska iz krize nema ništa ali su mediji specijalizovani za naftni sektor notirali da je odmah posle objave o rezervama nafte tadašnji američki državni sekretar, Hilari Klinton, u Grčku otposlala Ričarda Morningstara, sada već bivšeg specijalnog izaslanika za evroazijski energetski sektor, trenutno američkog ambasadora u Azejberdžanu, koji se između ostalog zalagao da Turska i Grčka odustanu od svojih sporova oko Kipra da bi zajedničkim snagama eksploatisale naftu u Egejskom moru.
Naftni ekspert i profesor na Tulejnu Dejvid Hajns ocenio je 2013, da bi do sada otkrivene grčke rezerve gasa i nafte mogle zemlji da donesu oko 302 milijardi evra u vremenskom razdoblju od oko 25 godina.
Grčka je i dalje aktivna u privlačenju zainteresovanih naftnih kompanija pa je tako nedavno pozdravila interesovanje Enela kao deo strategije da investitore uglavnom fokusirane na Kipar i Izrael privuče i na svoju obalu.
Bajden je, prenosi AP rekao da novootkrivene rezerve fosilnih goriva predstavljaju jedinstvenu mogućnost za to podeljeno mediteransko ostrvo i obećavao podršku američke vlade u naporima za ujedinjenje Kipra.
Treba reći da je u vreme krize Kipar navodno nudio ruskom Gaspromu da preuzme vlasništvo nad tim nalazištem što je ovaj navodno odbio. U to vreme obe strane su demantovale da je takvih razgovora uopšte i bilo.
Sa razbuktavanjem naftne krize i „novim hladnim ratom“ Zapada i Rusije, svi drugi mogući pravci snabdevanja gasom postali su interesantniji nego što su to bili, pre svega za Evropu koja je najviše pogođena mogućom odlukom Rusije o zavrtanju slavina. Istovremeno Rusija ubrzano traži puteve za distribuciju svog gasa u Kini.
U razgovoru sa Bajdenom, predsednik Kipra je rekao da nalazišta gasa u vodama Izraela mogu da pruži mogućnost „alternativnog energetskog koridora koji će voditi jačanju energetske bezbednosti“.
U tom kontekstu postalo je aktuelno i pitanje novog pokušaja ujedinjavanja Kipra što bi „olakšalo izvoz izraelskog i kiparskog gasa za Evropu preko Turske“.
Bajden se odvojeno susreo sa liderom kiparskih Turaka Dervišem Erogluom a u jednom restoranu u „tampon zoni“ UN koja deli Nikoziju večerao je zajedno sa Anastasijadesom i Erogluom. On je rekao da su se lideri obe zajednice saglasili da ubrzaju obnovljene mirovne pregovore.
Posle višednevnog prekida saobraćaja na pruzi Vreoci – Obrenovac, nastalog zbog razornih posledica poplava koje su zadesile Obrenovac i okolinu, u Termoelektranu „Nikola Tesla“ B od juče stižu prvi vozovi sa lignitom iz Rudarskog basena „Kolubara“. U četiri železničke kompozicije dopremljeno je više od 4.500 tona kolubarskog lignita na TENT B. To su prve količine uglja koje su posle sedam dana pristigle na deponije Teslinih termoelektrana.
Istovremeno sa normalizacijom dovoza uglja u TENT B užurbano se obavljaju i pripreme za normalizaciju proizvodnje električne energije u TENT A. Tako je u najveću fabriku struje na Balkanu jutros stigla parna lokomotiva koja će poslužiti za zagrevanje mazuta koji je neophodan za ponovno pokretanje bloka A 1, snage 210 megavata.
Očekuje se da će sinhronizacija bloka A 1, inače najstarijeg u PD TENT, biti obavljena tokom vikenda, čime će biti stvoreni uslovi za pokretanje i ostalih blokova na TENT A. Dolazak parne lokomotive istovremeno je bio test za deonicu pruge koja vodi na TENT A, što znači da se može očekivati skori dolazak vozova sa lignitom i u tu elektranu.
Blokovi na TENT A su zbog nadiranja vode u neka od vitalnih postrojenja morali da budu ugašeni u petak, 16. maja.
Azijske akcije s u petak dostigle rekordni nivou u poslednjih mesec dana, a prinosi na obveznice su takođe na putu da dostignu svoj vrh u ovoj nedelji, što je reakcija na lošije evropske rezultate od očekivanih pogotovu one vezane za poverenje nemačke poslovne zajednice, prenosi Rojters.
Ifo indeks poslovne klime pao je u maju na najniži nivo ove godine, nakon podataka koji su pokazali najjači rast u prvom kvartalu u Nemačkoj u poslednje tri godine, ali sa dosta slabijim izgledima u narednim kvartalima.
Ovo podiže očekivanja da će se Evropska centralna banka odlučiti na novu relaksaciju montarne politike idućeg meseca, što je već gurnulo evro na najniži nivo u odnosu na dolar u poslednja tri meseca.
„Obnovljen pad Info ideksa ukazuje da se da nemački oporavak usporava. Očekujemo godišnji rast BDP-a od oko 2 odsto ove i sledeće godine , što neće biti dovoljno snažno da bi dovelo do brzog oporavka evrozone ili do iskorenjivanja pretnje od deflacije“, rekla je Dženifer MekKuen, viši ekonomista Capital Economics.
Odluka rejting agencija da unaprede kreditni rejting Španije i Grčke danas, imala je malo uticaja na evropskim tržištima budući da se njihove ekonomije već neko vreme oporavljaju.
Investitori su takođe bili nevoljni da preuzmu previše rizika uoči evropskih izbornih rezultata i predsedničkih izbora u Ukrajini ovog vikenda, a i zbog toga što su britansko i američko tržište zatvoreni u ponedeljak, što će uticati na smanjenu likvidnost tržišta.
Skupština Srbije usvojila je Zakon o posredovanju koji će omogućiti da se izgradi sistem medijacije a veliki broj sporova završi pred posrednicima umesto pred sudom, prenosi E kapija. Na taj način će, kako se očekuje i sudovi biti rasterećeni.
U duhu opšte atmosfere vanrednog stanja i tržište se ponašalo vanredno, ili u najmanju ruku, neuobičajeno. Dva razloga nas navode na ovakvu konstataciju. Prvi je taj što se srpsko tržište u protekloj nedelji ponašalo u velikoj meri kao zatvoreno tržište, bez uticaja međunarodnih tržišta, a drugi razlog je prepoznat u okonosti da je tražnja daleko aktivnija od prilično pasivne ponude. Ovo su paradoksi koji se dešavaju ekstremno retko i to samo u ovakvim ili sličnim situacijama. Promet u toku protekle nedelje je bio veoma mali – svega 473 tona robe, što je za 33,10% manje od količinskog prometa iz prethodme nedelje, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 11.675.400 dinara, što je za 54,41% manje od vrednosti prometa iz prethodnog nedeljnog perioda.
Praktično jedina roba koja je bila predmet “ukrštenih” interesa ponude i tražnje je bila pšenica. Na svetskim tržištima hlebno zrno već treću nedelju za redom je u padu, a kod nas ova roba dostiže sezonski maksimum na nivou od 23,00 din/kg bez PDV. U odnosu na cenu iz prethodne nedelje to je značajan rast od 4,55%. Ako se neko tržišno ponašanje može tumačiti psihološkim faktorom, onda se to odnosi upravo na proteklu nedelju. Neizvesnost, nedovoljna informisanost I strah generisali su upravo ovakvo tržišno ponašanje. Što se pre saznaju razmere štete I izvrše što je moguće preciznije korekcije bilansa osnovnih poljoprivrednih kultura za predstojeću 2014./15 godinu, utoliko pre će se i tržište smiriti i redefinisati nove pozicije ponude i tražnje za naredni period. Trenutno naša pšenica je jedna od najskupljih u Evropi.
Nezapamćen podatak za istorijat poslovanja “Produktne berze” jeste činjenica da se kukuruzom SRPS kvaliteta u toku jednog nedeljnog trgovanja nije uopšte trgovalo. Činjenica da se ovom robom nije uopšte trgovalo mnogo toga nam govori. U osnovi ovog podatka jeste činjenica da je ponuda bila potpuno odsutna sa tržišta, za razliku od primetno prisutne tražnje. Zašto je ponuda pasivna može da se nasluti. Sa druge strane, ne treba zanemariti ni aktivnosti tradiconalnih trgovaca na berzi u akciji dostavljanja humanitarne pomoći u stočnoj hrani ugroženim područjima, što je takođe u izvesnoj meri stopiralo trgovanje ovom najznačajnijom komponentom za stočnu hranu.
PRODEX
Izuzetno slab ovonedeljni promet na “Produktnoj berzi”, kao rezultat kako aktuelne situacije oko poplavljenih područja, tako i usled najveće sajamske manifestacije u zemlji, doneo je cenovne promene jedino na tržištu pšenice, koja je apsolutno dominiralo u strukturi ukupnog prometa.
Cena pšenice je već početkom nedelje otišla na 23,00 din/kg, bez PDV-a, što je za 1 dinar više nego krajem prethodne nedelje. U situacija cenovne stabilnosti na ostalim tržištima, ovakav cenovni skok pšenice prouzrokovao je i rast indeksne vrednosti PRODEX-a, na današnjih 226,62 indeksnih poena, što je za 1,87 indeksnih poena više nego prošlog petka. Ujedno to je i novi rekord indeksne vrednosti ovog pokazatelja u poslednjih jedanaest meseci.
SVET
Vrednosti pšenice već drugu nedelju za redom beleže padove i približavaju se najdužem padu od septembra 1998. godine. Razlog je kiša u SAD-u, koja bi mogla uticati na rast svetskih zalihaSamo 29% useva je ocenjeno sa dobar/odličan, a ča% useva sa loše/veoma loše. Tempo prolećne setve je ostao relativno spor, sa posejanih 49% površina (34% prošle nedelje, 64% prošle godine, 68% petogodišnji prosek).
Kukuruz je pratio kretanje pšenice i pao na sedmodnevni minimum, a sve na osnovu napretka u setvi kukuruza i bolje vremenske situacije za useve. Posejano je čak 73% površina (65% prošle nedelje, 76% petogodišnji prosek).
U odnosu na kraj prošle nedelje cena julskog fjučersa na kukuruz u Čikagu pala je za 1,57%, dok je cena julskog fjučersa na pšenicu pala za 2,80%.
Setva soje u Americi je na nivou od 33% (20% prošle nedelje i 38% petogodišnji prosek). Vrednosti soje nastavljaju sa rastom, uglavnom na osnovu starog roda, zbog mogućih malih zaliha na kraju sezone. U ovom kontekstu SAD treba da uveze određene količine soje iz J. Amerike kako bi izbegla napetost na tržištu.
Vrednost julskog fjučersa na soju u Čikagu je u odnosu na kraj prošle nedelje u porastu za 3,29%, dok je cena julskog fjučersa na sojinu sačmu skuplja za 4,18%.
U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do pada cene pšenice sa avgustovskim fjučersom za 1,90%, dok je kukuruz sa julskim fjučersom jeftiniji za 1,87%. Cena pšenice sa novembraskim fjučersom u Parizu pala je za 0,88%, dok je junski fjučers na kukuruz u Parizu pao za 1,12%.
U želji da klijentima sa ugroženih područja olakša teškoće usled katastrofalnih poplava, Generali Srbija odlučilo je da im otpiše preostala dugovanja na ime premije osiguranja domaćinstva i nastavi da ih besplatno osigurava i da pokriva sve ugovorene rizike do isteka tekućeg perioda osiguranja.
Povodom obilnih padavina i poplava koje su zahvatile Srbiju, Generali Srbija od ponedeljka je klijentima na raspolaganje stavilo liniju Kontakt centra: 011 222 0 533, putem koje mogu prijaviti nastale štete i dobiti sve druge neophodne informacije.