Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) objavila je danas javni poziv za polaganje stručnog ispita za dobijanje licence za obavljanje poslova stečajnog upravnika, koji će se održati 25. oktobra 2014. godine u Beogradu.
Evropska komisija je povlačenje države iz medija i sprečavanje pretnji i nasilja nad novinarima uvrstila među prioritete u izveštaju sa skrininga Srbije o poglavlju 23 – Pravosuđe i osnovna prava. Skrininzi za to poglavlje su održani i izveštaj sačinjen pre donošenja novih medijskih zakona koji su stupili na snagu 13. avgusta i kojima se predvidja izlazak države iz medija i projektno finansiranje.
Ukupan uvoz hrane u Rusiju je u poslednjih dvanaest meseci iznosio 40 milijardi dolara. Najveće učešće u uvozu imaju: meso sa 6 milijardi, voće (kruške i jabuke) 6,1 milijarda, mlečni proizvodi 4 milijarde, povrće 3 milijarde, ribe i ljuskari 2,9 milijardi, industirjski preradjeni proizvodi za ishranu 1,7 miolijardi, i pića 3 milijarde prenosi Makroekonomija.org.
Izvoz Srbije u Rusiju istih proizvoda je u prethodnih godinu dana bio 245 miliona dolara ili 0,61% ukupnog ruskog uvoza.
Najviše je izvezeno sirovog voća, jabuke i kruške za 135 miliona dolara, ali je to samo 2,2% ruskog uvoza ove tarifne grupe. Jedino je jo vredno pomena povrće sa 15 miliona dolara i meso sa 8 miliona Tu su i mlečni proizvodi sa 23 miliona dolara. Ostale tarifne grupe nije vredno ni spominjati, jer su u ruskom uvozu na nivou statističke greške.
Kakvi su potencijali povećanja izvoza?
U svakom slučaju može doći do izvesnog povećanja kod nekih kategorija dobara ali spektakularnih promena ne može biti jer:
Nemoguće je da jedna mala zemlja sa uništenom i devastiranom poljoprivredom može u kratkom roku odgovoriti na zahteve tako velikog tržišta (u teroiji spoljne trgovine poznat odnos razmene male i velike zemlje);
Nemoguće je odgovoriti na povećane zahteve velike zemlje u kratkom roku jer glavni izvozni proizvod je na izmaku i čeka se nova berba (jabuke i kruške) nažalost prinosi su limitirani i ne podležu povećanju u kratkom roku (jedino povećanje zasada, traje 3-4 godine do punog roda)
Srbija je uništila katastrofalnim konceptom privatizacije velike poljoprivredne i prehrambene sisteme (prerada voća i povrća, sokova, kiselih programa i sl.)
Veliki prehrambeni sistemi (Dijamant, Vital, Imlek, poljoprivredni sistemi, šečerane i sl.) su davno u privatnim rukama i naravno da je odluka vlasnika kako će i gde svoje proizvode plasirati. Njih ni do sada nije ograničavalo ništa da povećavaju izvoz.
Postoji opravdana bojazan da u slučaju većih isporuka Rusiji u slučajevima ograničene ponude dodje do rasta domaćih cena hrane bar do nivoa izjednačavanja sa onim na ruskom tržištu (setimo se slučaja jagoda od pre godinu dana kada su na domaćim pijacama usred sezone bile 200 dinara jer su navodno ruski kupci otkupili svu našu sirotinju od prinosa po zagarantovanim cenama od 1,8 dolara.
Dakako da odluka predsednika Rusije nije ishitrena jer i sada Rusija već uveliko za svoje strateške proizvode (meso, mleko, voće, povrće ima strateške snabdevače van zemalja Evropske unije (Brazil Argenitna i Paragvaj za meso i ostale proizvode animalnog porekla, Turska, Ekvador, Južna Afrika, Novi Zeland, Egipat, Čile za voće, povrće, vina i sl.) Te zemlje su preko 70% u ruskom uvozu osnovnih prehrambenih proizvoda.
Prema tome potencijala ima ali oni zbog defektnosti našeg ekonomskog sistema ni izbliza ne mogu biti valorizovani. Ministar trgovine je rekao da su potencijali izvoza hrane u Rusiju 300 miliona dolara. To je beznačajno jer sada izvozimo 254 miliona.
Da li će ceh ovih potencijala platiti domaći potrošači kroz veće cene voća, mesa, preradjevina i sl. ostaje da se vidi u narednom periodu. Drugo je pitanje izvoznih cena odnosno isplativosti jer je uvozna cena svinjskog mesa u Rusiju u proseku 3,2 dolara, junetine 5,05 dolara, jabuka 0,58 dolara, krušaka 1,1 dolar po kg i sl. Ipak je domaće tržište eldorado…
Vlada Vojvodine je na jučerašnjoj sednici usvojila informacije o načinu realizacije obaveza „Žitohema“ iz Zrenjanina i „Stamevskog“ iz Stare Pazove, koje proističu iz ugovora o sufinansiranju pogona za primenu novih tehnologija u AP Vojvodini.
U cilju izmirenja obaveza, „Žitohem“ je zadužen da isporuči 10 tona organskih jabuka, a „Stamevski“ svoje proizvode: mini kolače i torte, u vrednosti od 20 miliona dinara, za zdravstvene ustanove i ustanove socijalne zaštite čiji je osnivač Pokrajinska vlada.
Izvor: eKapija
Dve najveće evropske ekonomije, francuska i nemačka, u drugom kvartalu ove godine zabeležile su lošije ekonomske rezultate od očekivanih.
Nemački BDP je posle rasta od 0,7% u prva tri meseca 2014. u drugom kvartalu pao za 0,2%. Nemačka zvanična statistika saopštila je da je negativan uticaj na rast imala topla zima, a delom i kriza u Ukrajini, odnosno zahlađenje odnosa sa Rusijom.
Francuski BDP stagnira već dva kvartala, a njen ministar finansija kaže da će ova zemlja verovatno probiti zacrtani deficit do kraja godine, čak i sa ozbiljnim kontrolisanjem javne potrošnje.
Izvor: BBC
Najveći proizvođač PC računara ostvario je rast neto profita u poslednjem kvartalu iznad svih očekivanja zahvaljujući pre svega nadprosečnim rezultatima prodaje laptopova.
Prihodi Lenova u kvartalu april-jun su skočili za 18%, a neto profit za čitavih 23%, odnosno ukupno 214 miliona dolara. Lenovo je u svom finansijkom izveštaju saopštio i da je svetsko tržište laptopova u drugom kvartalu smanjeno za 3,7% u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je prodaja kompanije u ovom segmentu porasla za 12%. Postignut je veliki uspeh zato što je kineska kompanija po prvi put zauzela globalno treće mesto u prodaji tableta, i jako četvrto mesto u prodaji pametnih telefona (rast od 39% u odnosu na 2013.).
Zemlje centralne i istočne Evrope (CEE) i četvrt veka po smeni socijalističkih režima pokazuju preveliku zavisnost od Rusije. U tom smislu, ekonomska zavisnost i ranjivost zemalja ovog regiona najviše se ogleda na polju energetskih izvora, kao i u poljoprivredi. Negativni efekat rusko-ukrajinske krize više pogađa zemlje CEE od ostatka Evrope, a po svoj prilici Poljska će biti među najvećim gubitnicima.
Ekonomski stratezi u banci Morgan Stanley umanjili su rejtinge Rumuniji i Mađarskoj, a zadržali raniji neutralni stav prema Poljskoj, uz obrazloženje da prevelika povezanost i sveukupna striktna valuacija čine javne dugove ovih zemalja neatraktivne investitorima. Kratkoročno su najugroženija tržišta Mađarske i Poljske, kaže se dalje u izveštaju.
Poljska je, čini se, ranjivija od ostalih, s obzirom da njen izvoz u Rusiju predstavlja 8% od ukupnog izvoza zemlje, u poređenju sa npr. mađarskih 5% i čeških 4%. Nijedna zemlja CEE nije objavila zvanične ekonomske podatke za drugi kvartal 2014, pa će sa potvrdom ove analize morati da se sačeka još koji dan. Poslednje izjave poljskog zamenika premijera Pječočinskog nagoveštavaju da bi poljski izvoz u Ukrajinu mogao da padne za čak 40% a u Rusiju za 20%.
„Osim direktne i tradicionalne povezanosti sa ruskim tržištem, čitav region zavisi od nemačkog nabavnog lanca, pa će dodatno trpeti ukoliko nemačka ekonomija bude osetila negativne promene“, kaže se u izveštaju Morgan Stanley-a. Danas je objavljeno da je nemačka ekonomija pretrpela kontrakciju od 0,2% u drugom kvartalu što će sigurno imati loš efekat za zavisne ekonomije Evrope.
Proizvođački PMI indeks je već pokazao značajan pad u Poljskoj, sa 50,3% na 49,4 (rezultat ispod 50 poena znači povratak u recesiju) tokom jula, i peti uzastopni mesec opadanja vrendosti PMI indeksa. U drugim zemljama CEE nije došlo do pada ispod 50.
U Morgan Stanley-u posebno naglašavaju zavisnost čitavog regiona od energetskih resursa Rusije, što bi dugoročno moglo da ostavi najveće posledice po ove zemlje. Doduše, u ovom trenutku još uvek nema mnogo razloga za bojazan, pogotovo jer su zalihe gasa ostale velike zbog blage zime, a neke države (konkretno Poljska) već imaju alternativne rute za dovod prirodnog gasa.
Izvor: portfolio.hu
„Dunаv оsigurаnjе“ od 1. avgusta ove do 1. avgusta 2015. godine svim članovima Kluba „Dunav Life“, nа svim prоdајnim mеstimа Kompanije u Srbiji, оdоbrаvа brojne pоpuste nа premije nеživоtnih оsigurаnjа. Pored ovih pogodnosti, Direkcija za životna osiguranja omogućila je klijentima popuste u mnogim restoranima, stomatološkim ordinacijama, hotelima, velnes i fitnes centrima, buticima, prodavnicama tehničke robe, klinikama i poliklinikama.
Pod sloganom „Više od osiguranja“, Direkcija za životna osiguranja Kompanije plasirala je jedinstven paket koji, pored polise životnog osiguranja i članstva u Klubu „Dunav Life“, uklјučuje popuste na usluge neživotnih osiguranja:
• 15 odsto pоpustа na premiju za sledeća nеživоtna оsigurаnjа:
– dobrovoljno zdravstveno osiguranje zа slučај tеžih bоlеsti i hirurških intеrvеnciја
– privаtnо dоpunskо zdrаvstvеnо оsigurаnje
– dоbrоvоlјnо zdrаvstvеnо оsigurаnje;
• 10 odsto pоpustа nа premiju za sledeće usluge nеživоtnih оsigurаnjа:
– оsigurаnje grаđеvinskih оbјеkаtа (nаstаnjеnih stаnоvа i kućа) spram оpаsnоsti od pоžаrа i drugih opasnosti
– оsigurаnje nеnаstаnjеnih оbјеkаtа
– оsigurаnje stvаri iz dоmаćinstvа
– kоmbinоvаnо оsigurаnje mоtоrnih vоzilа (аutо-kаskо) i kаskо оsigurаnjа putničkih mоtоrnih vоzilа (mini-kаskо)
– osigurаnje pоmоći nа putu
– оsigurаnje plоvnih оbјеkаtа (kаskо i osiguranje od оdgоvоrnоsti)
– оsigurаnje pоlјоprivrеdnih gаzdinstаvа, prеmа uslоvimа zа kоmbinоvаnо оsigurаnjе imоvinе pоlјоprivrеdnоg gаzdinstvа prеkо pаkеtа imоvinskih оsigurаnjа
– оsigurаnjа zаklјučеnа u sklаdu sа uslоvimа zа оsigurаnjе mаlih prаvnih licа i prеduzеtnikа, gde spadaju:
– pаkеt zа trgоvinsku dеlаtnоst
– pаkеt zа prоizvоdnju i zаnаtstvо
– pаkеt zа uslužnе dеlаtnоsti nеgе i ulеpšаvаnjа
– pаkеt zа uslužnе dеlаtnоsti – birоi, kаncеlаriје i аgеnciје
– pаkеt zа ugоstitеlјsku dеlаtnоst.
Pоpusti zа nаvеdеnе vrstе оsigurаnjа оdоbrаvајu sе člаnоvimа Kluba „Dunav Life“ kојi su zаklјučili ugоvоr о оsigurаnju živоtа, kао i člаnоvima njihоvе pоrоdicе, оdnоsnо zајеdničkоg dоmаćinstvа. Pоpusti vаžе zа nоvоzаklјučеnа оsigurаnjа i prilikom оbnоvе оsigurаnjа u pоstојеćim pоlisаmа.
COTRUGLI poslovna škola je u partnerstvu sa britanskim HR magazinom pokrenula globalnu anketu koja istražuje ulogu umetnosti u upravljanju ljudskim resursima.
Anketa nastoji da bolje razume ulogu umetnosti u HR-u i kako to može pomoći da HR bude uspešniji. Rezultati će biti objavljeni na portalu Biznis i Finansije. Zato pozivamo i vas da se priključite ovom istraživanju i svojim iskustvom doprinesete razvoju globalnog HR-a.
Stručnjak za razvoj ljudi i organizacija, Jon Ingham, tvrdi da iako je nauka krucijalna za uspeh HR stategije, umetnost takođe ima svoju, jako važnu, ulogu u tome.
„Korišćenje umetnosti u upravljanju ljudskih resursa je pristup koji je mnogo intuitivniji i koji omogućava lakše donošenje odluka o ljudima,“ navodi Jon Ingham. „Teškoća je u tome što je umetnost po prirodi raznolika i neopipljiva, stoga je teže opisati je ili definisati, što može biti jedan od razloga zašto se ne fokusiramo na to toliko“.
Ingham takođe veruje da oba pristupa (nauku i umetnost) treba kombinovati kako bi se formirala uspešna HR strategija.
„Magija se dešava kada se nauka i umetnosti podjednako koriste. Za to su nam potrebni naučni podaci, ali nam takođe treba i mudrost umetnika – ljudi koji mogu da izdvoje značenje tih podataka i informacija.“
Koncept „The Art of HR“ je zato primarni fokus nove globalne HR konferencije koju organizuje COTRUGLI poslovna škola u Dubrovniku od 13.-16. novembra 2014.
Glavni govornik konferencije, Dave Ulrich, profesor u Ross poslovnoj školi na Michigan univerzitetu, će na konferenciji govoriti o budućim HR trendovima, dok će Arvind Hickman, urednik HR Magazina, voditi panel diskusiju za HR direktore na temu rezultata današnjih istraživanja.
Detalji konferencije su dostupni ovde, a u istraživanju možete učestvovati ovde.
Azijski narodi polako naseljavaju Australiju, u kojoj je mandarinski jezik sve rasprostranjeniji a uočena je i velika potražnja za australijskim nekretninama od strane Kineza, koja je istima primetno podigla cene, bar prema istraživanju hongkoške brokerske kuće CLSA.
Očekuje se da će veći obim kupovine kuća u Australiji potrajati bar još 3 godine. Razlog interesovanja velikog broja Kineza za ovu zemlju je dobar obrazovni sistem i očuvana životna sredina.
Kinezi tamo kupuju novije kuće (koje, po australijskim propisima, jedino i mogu da kupe stranci).
Zvanični podaci pokazuju da su od juna prošle do juna ove godine cene kuća na ovom udaljenom kontinentu porasle za 10%, a u Sidneju čak za 15%.
Agencije za istraživanje rejtinga upozoravaju da bi se australijsko tržište nekretnina uskoro moglo pregrejati kao i da bi one mogle postati nedostupne Australijancima.
Izvor: WSJ