Evropski parlament pozvao je na zabranu najopasnijih vrsta plastike i tankih plastičnih kesa do 2020 godine, a Evropska komisija procenjuje da bi sprovođenje novih pravila o otpadu moglo da otvori 400.000 novih radnih mesta.
Ugledni britanski nedeljnik „Ekonomist“ objavio je oštru kritiku stanja u Hrvatskoj, koju prenosi hrt.hr. „Ekonomist“ Hrvatsku opisuje kao zemlju u kojoj privreda stagnira, nezaposlenost raste, a mladi su zatrovani mržnjom.
Ekonimista Milojko Arsić danas je ocenio da je snižavanje kreditnog rejtinga Srbije posledica izostanka reformi i da će doprineti skupljem žaduživanju države na finansijskom tržištu. Američka agencija za ocenu kreditnog rejtinga Fič (Fitch Ratings) objavila je danas da je snizila kreditni rejting Srbije sa dva B minus (BB-) sa negativnim izgledima na B plus (B+) sa stabilnim izgledima. Kao ključne razloge za snižavanje rejtinga Srbije na naveden je rast deficita u 2014. godini po osnovu prethodno preuzetih obaveza, kao i opšte stanje javnog duga u odnosu na visinu bruto domaćeg proizvoda, ali i izostanak sprovodjenja prethodno najavljivanih strukturnih reformi u prethodnim godinama.
Privredno društvo „EPS Snabdevanje“ uradilo je kontrolu obračuna decembarskih računa i utvrđeno je da su računi za električnu energiju za decembar 2013. godine tačno obračunati i da nije došlo do sistemske greške. Pojedini kupci su dobili veće račune, jer je potrošnja u decembru u Srbiji bila veća za 24 odsto u odnosu na novembar 2013. godine, kaže se u zvaničnom saopštenju preduzeća.
Povećanje iznosa na računu u dinarima nije direktno srazmerno povećanju potrošnje u kilovat-satima, jer je iznos koji kupac treba da plati uslovljen zonskim načinom obračuna. I minimalno povećanje potrošnje nekog kupca može da dovede da kupac iz zelene zone pređe u plavu ili crvenu, što povećava iznos računa. Tarifnim sistemom određeno je da se rastom potrošnje u kilovat-satima iznos računa povećava progresivno. Na račune za decembar uticala je povećana potrošnja električne energije, kaže se u zvaničnom saopštenju EPS Snabdevanja – „podaci o potrošnji po mesecima ukazuju da je potrošnja u decembru uvek značajno veća u odnosu na novembar. Na povećanje potrošnje utiču i verski i državni praznici kada se već tradicionalno beleži veća dnevna potrošnja.“ Konkretno, u 2013. godini to je povećanje na nivou ukupnog distributivnog konzuma u Srbiji 24 odsto, a na području PD „Elektrodistribucija Beograd“ je čak 31 odsto. Na uvećanu potrošnju u decembru u odnosu na novembar prisutan je i objektivni temperaturni uticaj. Izmerene srednje mesečne temperature u Beogradu na lokaciji Karađorđev park u 2013. godini su za novembar 9,8 stepeni Celzijusa, a za decembar 3,0 stepena Celzijusa. U istom periodu 2012. godine izmereno je za novembar 10,5, a za decembar 1,9 stepeni Celzijusa.
Takođe, period obračuna za decembar 2013. godine je između 31 i 33 dana, dok je za novembar 2013. godine bio između 29 i 30 dana, te je ukupno obračunata energija po tom osnovu veća. Ekipe distribucija očitavale su brojila i tokom praznika kada su bili neradni dani. Kod nekih kupaca zbog odsustva vlasnika i nepristupačnih mernih mesta, nije bilo moguće izvršiti očitavanje planiranom dinamikom pa je rađeno i dodatno očitavanje od 5. do 8. januara. To je uslovilo i dodatno produženje obračunskog perioda, ali kupci time nisu oštećeni, jer se i granice zona pomeraju srazmerno produženju obračunskog perioda u skladu sa Tarifnim sistemom. Svaki kupac ima pravo na reklamaciju ukoliko ima i najmanju sumnju u ispravnost računa, jer uvek postoji mogućnost da dođe do greške u pojedinačnom slučaju. Prigovor kupci treba da predaju na šalterima distribucija koje su jedino mesto za utvrđivanje osnova za reklamaciju.
Povodom saopštenja NOPS, „Elektroprivreda Srbije“ uverava kupce da neoverena brojila nisu automatski i neispravna i da ne mogu biti razlog većih računa. Čak i ako brojilo nije ispravno rad mehanizma se usporava i brojilo očitava manju potrošnju. Kupci koji sumnjaju u tačnost merenja mogu da se obrate Direkciji za mere i dragocene metale, koja je jedina nadležna da utvrdi tačnost rada mernog uređaja.
Ovo je poruka sa konferencije „Pregovori o pristupanju Republike Srbije EU“ u organizaciji Privredne komore Srbije, nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, Evropske mreže preduzetništva i Kancelarije za evropske integracije.
Andrej Engelman, međunarodni ekspert koji je učestvovao u pregovorima za članstvo Slovenije u EU a sada radi za projekat GIZ-a „Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“, do detalja je objasnio šta nam predstoji: „Faza skrininga obično traje od godinu do godinu i po, pregovori po pojedinačnim poglavljima (a ima ih 35) traju oko 4 godine mada realno je da će Srbiji trebati oko 6, zatim ide zatvaranje pregovora, potpisivanje ugovora za koje je potrebno pola godine, a potom i ratifikacija koje uvek traje oko 1,5 do 2 godine“. Mi smo tek negde na početku skrininga, dakle, tek posle 2020. bismo mogli da postanemo punopravna članica EU.
Zemlje koje su pre nas ušle u Uniju nisu bile za to dovoljno spremne, pa je EU na osnovu ovog lošeg iskustva pooštrila proveru kandidata. „Čini mi se da nijedna zemlja u skorijoj prošlosti nije bila pripremljena za početak pregovora tako dobro kao Srbija“, primetio je Engelman. No, naša zemlja će ipak morati da demonstrira spremnost da ispuni sve što se od nje traži a moguće je i da će morati da sačeka ostale kandidate. „Mislim da je Hrvatska poslednja zemlja koja je primljena pojedinačno, i da će od sada EU primati po nekoliko članova odjednom. U tom kontekstu bitno je da Srbija ojačava dobre odnose sa Crnom Gorom jer saradnja ove dve zemlje može biti od obostrane koristi“, kaže Engelman i dodaje da će najveći problem pri pristupanju Uniji imati Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina, kojoj će po njegovom mišljenju trebati još nekih 20 godina da ispuni uslove.
Sada će u ovom procesu na vrh liste najvažnijih kriterijuma izbiti ekonomski, a s obzirom na činjenicu da nam to nije jača strana i da nam je BDP veoma nizak, može se desiti da se naš pristup EU dodatno oduži.
Šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, upozorila je da deflacija predstavlja veliki rizik za globalni ekonomski oporavak. „Optimizam je u vazduhu, ali je oporavak i dalje na vrlo krhkim nogama“ rekla je Lagard tokom govora u press klubu u Vašingtonu, izveštava BBC, FT i drugi mediji sa oznakom „hitne vesti“. Domaći ekonomisti takođe su nedavno upozorili na problem deflacije u Srbiji.
“Sat propasti”, teoretska sprava koja nam otkucava vreme do nuklearne apokalipse, zamrzao je vreme na 5 minuta do 12, i tako stoji još od prošle godine.
Iako je tim naučnika prošle godine pisao generalnom sekretaru UN-a Ban Ki Munu o pozitivnim promenama na ovom polju, uključujući i uspešne pregovore o uništenju iranskog nuklearnog naoružanja, malo je razloga za vraćanje kazaljki unazad.
“Sat propasti” otkucava još od 1947. godine kada su ga “pustili u rad” urednici Biltena o atomskoj energiji. Na početku rada, sat je pokazivao da nam je ostalo još 7 minuta do ponoći, a to vreme se menjalo u zavisnosti od događaja. Tako je, na primer, 1953. godine uoči američkih i ruskih proba nitrogenske bombe sat pokazivao samo 2 minuta do 12, ali je zato 1991. godinu poznatu po završetku Hladnog označio kao do sada najbezbedniju.
Naučnici upozoravaju da sve zemlje moraju raditi na smanjenju nuklearnog oružja, a osim onih na koje smo navikli kada se govori o ovoj temi, poput Severne Koreje, SAD i Rusije, skreću pažnju i na Kinu, Indiju i Pakistan koje gomilaju materijale za izradu nuklearnog naoružanja.
Naoružanje međutim nije jedini nuklearni problem današnjice – tu je i proizvodnja nuklearne energije, za koju su mnogi mislili da će posle katastrofe u Fukušimi biti redukovana ali u tom smeru su krenule jedino Nemačka i Švajcarska.
“Sat propasti” od 2007. ne prepoznaje samo nuklearnu pretnju kao jednu od najopasnijih već i klimatske promene a malo manje i inovacije na polju biologije i kibernetičkih nauka, kao što su dronovi.
Izvor: Rojters
Ministarstvo energetike naložilo je EPS-u da u roku od sedam dana utvrdi razloge zbog kojih su građani Srbije masovno dobili gotovo dvostruko veće decembarske račune za struju. Direktor EPS-a Aleksandar Obradović pravdao je povećane račune za električnu energiju porastom praznične potrošnje, ali je dodao i da će EPS preispitati i mogućnost problema u obračunu. Obradović je ustvrdio i da je slična situacija i u Crnoj Gori, gde je potrošnja struje povećana za više od 20 odsto, i da možda treba videti da li je u pitanju neki regionalni problem.
“Sigurno je da postoje neki problemi i očekujemo od EPS snabdevanja da dostave informaciju gde je nastao problem, da li je softverski, da li su ljudi koji vode određene sektore u EPS nesposobni da to rade”, rekla je tim povodom ministarka energetike Zorana Mihajlović. Uprkos tome što verovatno nisu krivi, građani će ipak sami morati da odu na šaltere EPS i utvrde da li je bilo greške na njihovom računu.
Naši čitaoci su do sada često iznosili žalbe na rad EPS-a i EPS Snabdevanja. Među najvećim problemima našli su se nerazumljivi računi za struju (koji bi trebalo jasnije da budu napisani od februara) i nejasnoće oko pitanja kako građani mogu imati uvid u račune ili da li je moguće proveriti račune preko interneta.
Izvor: RTV
Reputacija ekološki osvešćene možda će uskoro prestati da važi za EU pošto Evropska komisija razmatra intenziviranje korišćenja frackinga kao efikasnog načina za vađenje škriljaca iz dubina do pet hiljada metara. O ovome smo već pisali, fracking je hidraulično lomljenje stena smesom vode i peska povezanom raznim hemikalijama.
Na zahtev predsednika Komisije Hosea Manuel Baroza članice EU ne bi trebalo više da dobijaju detaljne smernice za razvoj obnovljivih izvora energije, niti da budu primorane da se drže ambicione ekološke politike. EU će ovako ugroziti svoju ulogu svetskog lidera u zaštiti životne sredine.
Da podsetimo, 2007. kada je Nemačka predsedavala Unijom donet je paket mera poznat pod imenom “20-20-20”, sa propisanim ciljevima koji je trebalo da budu ispunjeni do 2020. godine. Oni su podrazumevali smanjenje emisije gasova odgovornih za efekat staklene bašte za 20%, podizanje udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije za 20%, i efikasnije korišćenje energije za isti taj procenat.
Pošto su ovi ciljevi zacrtavani na osnovu podataka iz devedesetih godina prošlog veka oni bi uskoro mogli biti dostignuti ali to ne umanjuje činjenicu da će ubuduće izgleda Evropa manje pažnje obraćati na ekološku politiku.
Na pitanje zašto je kontraverzni metod vađenja škriljaca podelio Evropu na njegove protivnike na čelu sa Nemačkom i na zemlje koje u trci za efikasnošću zaboravljaju važnost očuvanja životne sredine, odgovor je jednostavan – zbog toga što veoma mnogo zagađuje fracking se uglavnom koristi u velikim nenaseljenim prostranstvima a Evropa je kao što znamo gusto naseljena.
Međutim, nije sve izgubljeno – Evropski parlament pruža otpor Evropskoj komisiji po ovom pitanju. Naime, Parlament je u januaru većinski izglasao smanjenje emisije ugljen dioksida za 40% do 2030. godine i povećanje udela energije iz obnovljivih izvora od 30%.
Nemačka je ovu ideju još više razradila, njene aktuelne vlasti traže povećanje udela čiste u ukupnoj potrošnji energije na 60% do 2036. godine.
Izvor: Špigl
Ovogodišnji Svetski ekonomski forum (WEF), koji će biti održan od 22. do 25. januara u švajcarskom ski centru Davos, baviće se problemima „Preoblikovanja sveta“, od kojih su najdominantniji rast multipolarnosti, finansijska kriza koja još nije prošla, galopirajuće klimatske promene i rastuća nezaposlenost. Prema analizama više od 700 eksperata WEF-a, čini se da je svet umesto globalizma sve više „na putu regionalne framgentacije usled nespremnosti država da učestvuju u svetskim procesima udruženim snagama“.
Ako je jedan od prethodnih skupova WEF-a odlikovala promocija i razrada modela kojima bi se putem globalnih tehnologija otvorilo što više radnih mesta, čini se, upozoravaju eksperti WEF-a, da je „danas na delu porast nepoverenja u internet i globalne komunikacije“. Govori se o „balkanizaciji sajber prostora“ uz naglašavanje opasnosti od pojave „globalnog sajbergedona“ (aluzija na Armagedon) u kojem hakeri uspešno miniraju sve ozbiljne poduhvate globalnih institucija, pogotovo sve ono vezano za preko potrebno on line obrazovanje i otvaranje novih radnih mesta.
Aksel Leman, jedan od eksperata WEF-a, inače šef odeljenja za procenu rizika Ciriške osiguravajuće grupacije, dodaje: „Sve manje poverenje u internet je posledica zloupotrebe podataka, hakovanja i narušavanja privatnosti. Fragmentacija interneta (mere selektivne zaštite koje nacionalne države preduzimaju shodno domaćim interesima) sama po sebi je pogrešan put za rešavanje globalnih problema jer uništava sve one prednosti koje web pruža. Umesto da se postavljaju nacionalni zidovi daleko bolje je da konačno svi sednu zajedno i hitno utvrde bezbednosne globalne standarde i povrate poverenje ne samo u web već kompletno u globalne komunikacije.
Četiri ključne teme kojima će se učesnici ovogodišnjeg WEF-a baviti su:
– Nestabilnost tržišta u razvoju kao posledica rastućih socijalno, političkih i ekonomskih pritisaka
– Komercijalna i politička trvenja između država u kojima se trgovina i investicije sve više koriste kao izraz geopolitičke moći uz nuspojavu „žarišnih tačaka“
– Širenje sukoba niskog intenziteta koje prati opiranje najvažnijih svetskih sila da intervenišu. Ovi sukobi se lako mogu pretvoriti u globalne probleme velikih razmera
– Usporeni progres globalnih promena koji odlikuje zastoj u globalnom upravljanju i nerešavanje ključnih problema današnjice
Džon Držik, ekspert WEF-a, posebno naglašava „da nas fragmentizovano geopolitičko okruženje i sve izraženije podele na globalnom planu dovode u situaciju da se ključni problemi današnjice poput finansija, zdravstvene zaštite i energetike ne rešavaju a posledice po sve nas mogu biti katastrofalne. Svetu treba više koordiniranog globalnog upravljanja kako bi se sprečio razvoj trenutno „puzajućih požara“ po sistemsku stabilnost nacionalnih, regionalnih i globalnih uređenja u „eksplozije totalnih globalnih kriza“.
I za kraj da podsetimo kako Svetski ekonomski forum nije samo „jednogodišnji skup političko – poslovne svetske elite“ već celogodišnji proces obzirom da Forum ima stalne radne grupe kojima koordinira implementaciju dnevno dogovorenih politika sa liderima preko 187 država sveta.
Zoran Vitorović, Davos