U poslednjih mesec dana, nakon što je sredinom maja u vodećim ruskim medijima objavljena vest da ruski državljani mogu da kupuju nekretnine u Hrvatskoj i kao fizička lica, iz Rusije su stigle ponude za kupovinu četiri hrvatska hotela i jedne marine.
Na činjenicu da na ulice širom sveta konstantno izlazi preko milijardu vozila podsećaju nas izveštaji o zagađenju vazduha i velikim količinama smoga po gradovima. Već godinama se kao rešenje za ovaj problem predstavljaju električni automobili, koji se sve brže razvijaju.
Konglomerat Mahindra Group lansirao je prošle godine na tržište potpuno električni model e20, veoma moderan i tehnološki napredan. On je povezan sa pametnim telefonom vlasnika kojem šalje poruke ako nešto nije u redu, na primer ako je zaboravio da zaključa vrata. Ovaj pametni auto nije nešto tražen na tržištu Indije, ali njegovi proizvođači misle da će biti, čim počnu da presušuju fosilna goriva.
Međutim ekološki osvešćeni vozači bi uskoro mogli imati i širi izbor – vozila koja će se pokretati na solarni pogon pomoću litijum jonskih baterija. Tim studenata i profesora sa Ajndhoven univerziteta za tehnologiju razvio je Stelu, porodični automobil prekriven silicijumskim solarnim panelima sa visokom moći upijanja sunčeve energije.
S obzirom na činjenicu da se solarne tehnologije sve brže razvijaju, ovakav auto bi vremenom postao efikasniji i isplativiji od električnih. Stela inače ima samo 390 kilograma, aerodinamičan dizajn, i ako se potpuno napuni po sunčanom danu može preći 780 kilometara ili 430 kilometara noću. Prošle godine je na jednom takmičenju u Australiji ovaj automobil prešao 3.000 kilometara i to razvijajući brzinu od 120 km na sat.
Tim koji stoji iza izgradnje Stele ubeđen je da će za 10 godina biti moguća masovna proizvodnja ovakvih solarnih automobila.
Izvor: CNBC
Izgleda da su se pritisku na Evropsku centralnu banku da preduzme mere protiv konstantno jakog evra pridružili i vodeći industrijalci.
Naime, Fabris Brežer, izvršni direktor Airbusa, izjavio je da bi ECB trebalo da interveniše kako bi smanjila vrednost evra u odnosu na dolar za 10%, odosno sa 1,35 dolara za evro na 1,25. „Evropa ne sme biti jedina eknomska zona u svetu koja svoju valutu tne doživljava kao svojevrsno oružje… za jačanje ekoenomije“, rekao je on Fajnenšl Tajmsu.
Ovi komentari g. Brežera koincidiraju sa pozivima MMF-a i brojnih političara, a posebno francuskih, da Banka sprovede program kvantitativnog popuštanja kako bi stopirala usporavanje inflacije i eknomskog rasta i oslabila evro.
Međutim Benoa Kure, član upravnog odbora ECB, izjavio je da nije mudro da se tako eksplicitno utiče na slabljenje evropske valute, jer su kursne razlike postavljene na globalnom nivou i ne može ih svako menjati kako želi. On inače pripada onoj struji stručnjaka koja smatra da kvantitativno popuštanje ne bi bilo efikasno, jer je tržište evrozone finansirano od strane banaka a ne finansijsksih tržišta, kao u SAD.
To međutim nije jedini problem. U evrozoni čak ne postoji ni nepodeljena podrška slabljenju evra. Naime Nemačka smatra da je monteranoj uniji potrebna stabilna valuta, kakvu baš sada ima. No, teško će ovo objašnjenje biti prihvaćeno od strane Airbusa koji svoje letelice prodaje u dolarima.
Izvor: CNBC
Erste Bank a.d. Novi Sad i Vetropark Kula a.d., čiji je osnivač italijansko-srpska kompanija MK Fintel Wind, potpisale su ugovor o finansiranju izgradnje vetroparka u okolini Kule. U pitanju je kredit ukupnog iznosa 11,7 miliona EUR, od čega je 9,65 miliona sa rokom otplate 12 godina, a ostatak je namenjen finansiranju PDV-a.
Radovi na izgradnji Vetroparka Kula počeće tokom leta. Instalisana snaga ovog vetroparka biće 9.9 MW, a očekivana godišnja proizvodnja oko 25 GWh (gigavat časova). Park će se sastojati od tri vetrenjače pojedinačne snage od po 3,3 MW.
Erste Banka je do sada sa blizu 35 miliona evra finansirala projekte koji koriste obnovljive izvore energije. Reč je o 17 mini hidroelektrana, dva biogasna postrojenja, solarnim elektranama, kao i drugim projektima. Od pomenutih 17 mini hidroelektrana, tokom prethodnog perioda već je deset počelo da proizvodi električnu energiju. Nakon realizacije kredita namenjenog izgradnji Vetroparka Kula, ukupan iznos finansiranja projekata u oblasti obnovljivih izvora energije od strane Erste Banke biće preko 46 miliona EUR.
Osnovna delatnost kompanije MK Fintel Wind je proizvodnja „zelene“ električne energije, a pored toga, kompanija radi i na povećanju ukupnog energetskog kapaciteta u Banatu, Vojvodini i Podunavlju i ima u planu investicije u vetroenergiju u Srbiji i regionu.
Iako je u 2013. godini privredni ambijent bio prilično nepovoljan, određena privredna društva izdvojila su se po ostvarenom obimu poslovne aktivnosti, kao i po profitabilnom poslovanju, te kao takva ona čine i značajan potencijal srpske ekonomije.
Na vrhu APR-ove liste STO NAJ… privrednih društava po poslovnim prihodima u 2013. bio je NIS AD Novi Sad, sa poslovnim prihodima od 249 mlrd dinara, a sledilo ga je društvo FIAT AUTOMOBILI DOO Kragujevac, koje je prethodne godine bilo na 14. mestu. Ovo društvo beleži više nego četvorostruki godišnji rast poslovnih prihoda, pa oni u 2013. godini iznose 172 mlrd dinara, a takođe, posle prošlogodišnjeg negativnog rezultata društvo posluje sa neto dobitkom i, pri tome, duplira broj zaposlenih (3.668 radnika). Na listi potom slede JP EPS Beograd i TELEKOM SRBIJA AD Beograd sa poslovnim prihodima od 152 mlrd dinara i 87 mlrd dinara.
Od ukupno 53.580 privrednih društava koja su u 2013. godini poslovala pozitivno, sa neto dobitkom u iznosu od 446 mlrd dinara, na društva sa liste STO NAJ… privrednih društava po neto dobitku odnosi se čak 214 mlrd dinara, a ona su povećala dobitak u odnosu na prethodnu godinu za trećinu.
Najprofitabilnije privredno društvo u 2013. godini takođe je NIS ad Novi Sad, čiji je neto dobitak od 52 mlrd dinara veći za 5,8% u poređenju sa prošlogodišnjim, a čini 11,7% ukupnog neto dobitka srpske privrede. Ovo društvo pored godišnjeg uvećanja obima poslovne aktivnosti (8,4%), beleži i rast bilansnog potencijala (18,6%) i kapitala (29,1%), ali i smanjenje broja zaposlenih za trećinu (5.043 radnika). Više nego tri puta manji dobitak, u iznosu od 15 mlrd dinara, iskazao je drugoplasirani TELEKOM AD Beograd, iako je taj dobitak veći za 36,2% u odnosu na prethodnu godinu. Prošlogodišnje pozicije (treće i četvrto mesto) zadržali su TELENOR AD Beograd i TARKETT DOO Bačka Palanka, sa neto dobitkom od 8 mlrd dinara odnosno 6 mlrd dinara.
Od ukupnog bilansnog potencijala svih privrednih društava u Republici Srbiji na kraju 2013. godine, u iznosu od 13.442 mlrd dinara, na društva sa liste STO NAJ… privrednih društava po ukupnim sredstvima odnosi se 5.737 mlrd dinara. Takođe, sto društava sa najvećim kapitalom raspolaže sa sopstvenim izvorima finansiranja u iznosu od 3.251 mlrd dinara, dok ukupan kapital na nivou cele privrede iznosi 5.664 mlrd dinara.
Liste STO NAJ… privrednih društava po ukupnim sredstvima i STO NAJ… privrednih društava po kapitalu, kao i prethodne godine, predvodi JP PUTEVI SRBIJE sa ukupnim sredstvima u iznosu od 461 mlrd dinara i kapitalom od 346 mlrd dinara. Na drugom mestu je JP EPS Beograd, čija sredstva iznose 433 mlrd dinara, a kapital 273 mlrd dinara. Ova društva su zadržala prošlogodišnje pozicije na listama STO NAJ… privrednih društava.
U 2013. godini sa neto gubitkom je poslovala trećina privrednih društava, a on ukupno iznosi 469 mlrd dinara. Pri tome, svega sto privrednih društava sa najvećim neto gubitkom nosi 265 mlrd dinara gubitka, a on je veći čak za 57,5% u poređenju sa prethodnom godinom.
Najveći gubitaš srpske privrede u 2013. godini je JP SRBIJAGAS Novi Sad, sa neto gubitkom od 50 mlrd dinara, a on je porastao u odnosu na prethodnu godinu za 41,5% i čini čak desetinu ukupnog neto gubitka koji su iskazala sva privredna društva. Znatno manji iznos neto gubitka (15 mlrd dinara) beleži ŽELEZARA SMEDEREVO DOO Smederevo, mada je taj negativan rezultat više nego četvorostruko povećan u odnosu na prethodnu godinu. Rapidan rast neto gubitka (57 puta) beleži SRPSKA FABRIKA STAKLA AD Paraćin, koja je sa gubitkom od 14 mlrd dinara zauzela nezavidno treće mesto na listi STO NAJ… privrednih društava po neto gubitku, dok je na četvrtom mestu HIP PETROHEMIJA AD Pančevo – u restrukturiranju, sa gubitkom od 12 mlrd dinara.
Privredna društva sa liste STO NAJ… privrednih društava po kumuliranim gubicima nose 1.457 mlrd dinara, što je polovina od ukupnog iznosa kumuliranih društava u privredi, pri čemu pomenutih sto društava beleži brži godišnji rast (20,8% prema 13,9%).
Najveće kumulirane gubitke na kraju 2013. godine, kao i prethodnih godina, iskazale su ŽELEZNICE SRBIJE AD Beograd, a ti gubici iznose 146 mlrd dinara i veći su za 5,7% u odnosu na 2012. godinu. Drugu poziciju na listi STO NAJ… privrednih društava po kumuliranim gubicima zadržava JP SRBIJAGAS Novi Sad, ali su nagomilani gubici ovog društva u iznosu od 107 mlrd gotovo duplirani. Na trećem mestu je HIP PETROHEMIJA AD Pančevo – u restrukturiranju čiji su gubici (59 mlrd dinara) veći za četvrtinu.
Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije (SEIO) potpisale su danas Memorandum o saradnji u procesu evropskih integracija. Pored predstavnika ove dve institucije, potpisivanju je prisustvovala Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.
Cena sirove nafte u ponedeljak je na berzi u Njujoprku opala ispod 104 dolara jer se očekuje rast ponude.
Nafta je 20. juna dostigla rekordnu cenu za deset meseci, od 107,26 dolara za barel, i to zbog strahovanja da bi vojna akcija islamskih ekstremista mogla poremetiti izvoz nafte iz Iraka, do čega nije došlo. Uz to, očekuje se otvaranje još dva terminala za izvoz nafte iz Libije, kapaciteta 500.000 barela dnevno. Libija sada dnevno proizvodi 350.000 barela.
Izvor: Beta, CNN
Najnoviji podaci o industrijskoj proizvodnji u Nemačkoj pomalo su iznenađujući, posle niza pozitivnih vesti iz najveće ekonomije EU: u odnosu na april proizvodnja je pala za 1,8% tokom maja meseca.
Iako je većina ekonomista očekivala nastavak pozitivnog trenda, desio se pad od 1,8% – najveći u poslednje dve godine. Državna agencija za statistiku Destatis kao razloge za ovaj rezultat navodi slabost građevinskog sektora u tom periodu i „geopolitičke faktore“, odnosno krizu u Ukrajini. Analitička kuća Ifo kao treći faktor navodi i visoke cene nafte na međunarodnom tržištu. Nemačka ekonomija je zabeležila rast od 0,8% u prvom godišnjem kvartalu, a očekuje se da će rast usporiti u drugom tromesečju.
Grafikon na kojem su zabeležene dobre vesti u protekloj nedelji bolje od bilo čega drugog pokazuje koliko se zaista dobrih stvari događa u našoj ekonomiji.
Jedna od dobrih vesti, da će u drugoj polovini 2015. godine biti omogućeni letovi iz Beograda za Čikago, pokazala se kao uslovno dobra vest jer je reč tek o prvom koraku u ovom poslu.
Dobra vest je i da je pokrenuta visoka peć broj 2 u Železari Smederevo ali da to ne bi bilo samo ceremonijalno, treba naći kupca kojem ćemo kako je to rekao premijer i platiti samo da je neko uzme.
Spremni smo i za groznicu zapadnog Nila, ali bi bilo bolje da smo bolje zaprašivali komarce.
Dobro je i što je inflacija niska, pa ipak zabeležen je izuzetno visok rast cena hrane, usluga i prevoza a možda će se ovom spisku pridružiti i struja.
Kad se svi „ali“ saberu, kao što je to pre neki dn uradio AFP, Srbija, u kojoj je svaki peti građanin bez posla, a broj penzionera veći od broja zaposlenih, bori se sa deficitom i preti joj bankrot.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Banca Intesa i kompanija MasterCard pokrenule su humanitarnu kampanju pod nazivom „Budite deo dobrog dela“ kako bi na još jedan način dale doprinos saniranju posledica nedavnih razornih poplava koje su pogodile našu zemlju. Za svako plaćanje Banca Intesa Maestro i MasterCard platnim karticama u zemlji i inostranstvu, u periodu od 1. do 31. jula ove godine, Banka i MasterCard će donirati 10 dinara kao pomoć porodicama ugroženim poplavama. Na osnovu prosečnog broja transakcija napravljenih ovim karticama u prethodnom periodu procena je da će ukupan iznos finansijske pomoći Banca Intesa i kompanije MasterCard premašiti 10 miliona dinara.
„Korisnici Banca Intesa Maestro i MasterCard platnih kartica u proseku izvrše oko milion plaćanja u toku jednog meseca. Nadamo se da će za vreme trajanja ove akcije, kada njihove transakcije imaju i dodatnu, humanitarnu vrednost, građani češće posezati za platnim karticama umesto za novcem u gotovom i time nam pomoći da dostignemo ili čak premašimo očekivani iznos donacije. Saradnja Banca Intesa i MasterCard je poslednja u nizu inicijativa koje sprovodimo kako bismo pokazali razumevanje i solidarnost prema građanima sa poplavljenih područja.“, izjavio je Darko Popović, član Izvršnog odbora Banca Intesa i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom.
Banca Intesa do sada je donirala ukupno 15,5 miliona dinara kako bi pomogla građanima opština pogođenih poplavama i doprinela saniranju posledica koje su ostavile za sobom. Odmah po proglašenju vanredne situacije, banka je uplatila 6 miliona dinara na namenski račun Vlade, donirala ugroženim opštinama 50.000 litara flaširane vode i 4 tone hrane u vrednosti od 5 miliona dinara i uputila 3 miliona dinara pomoći svojim zaposlenima iz područja pogođenih poplavama. Takođe, otvoren je i specijalni namenski račun putem kojeg su zaposleni banke do sada prikupili više od 1,5 miliona dinara za pomoć građanima iz ugroženih krajeva, a pored oslobađanja provizije za donacije na posebno otvorene humanitarne račune za ove svrhe, banka je pripremila i poseban set olakšica za sve klijente iz opština pogođenih poplavama, bilo da je reč o fizičkim ili pravnim licima.
Kako bi pomogla u sanaciji posledica poplava na Balkanu, kompanija MasterCard je donirala približno 11,6 miliona dinara finansijske pomoći Crvenom Krstu za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Pored toga, kompanija MasterCard je omogućila i svojim zaposlenima da učestvuju u pomoći sanacije poplava na Balkanu, kroz interni program pod nazivom „podjednake donacije“ u okviru kog, za svaku donaciju u iznosu od 25 dolara ili više, kompanija donira Crvenom Krstu isti iznos i time duplira donaciju svojih zaposlenih.
Povodom humanitarne kampanje u partnerstvu sa Banca Intesa, Artur Turemka, generalni direktor za balkanski region u kompaniji MasterCard, izjavio je: „Solidarnost koju jedni drugima pružamo u teškim situacijama je od presudnog značaja za oporavak i verujemo da inicijative koje podstiču duh solidarnosti imaju neprocenjivu vrednost. Kao kompaniji koja dugi niz godina posluje u Srbiji, izuzetno nam je važno da na svaki mogući način pomognemo. I upravo sa tim ciljem, sa našim dugogodišnjim partnerom Banca Intesa pokrenuli smo akciju kojom će građani prilikom obavljanja svakodnevnih plaćanja svojim karticama ujedno činiti dobro za svoje sunarodnike kojima je pomoć neophodna.“