Nove elektrane na ugalj u zemljama na putu ka EU mogu prekoračiti odredbe o zagađenju ako se budu gradile prema objavljenim planovima, upozorila je savetodavna pravna firma iz EU. Odredbe evropskog zakona o industrijskoj emisiji verovatno će prekršiti termoelektrane „Kolubara B“ u Srbiji, „Pljevlja II“ u Crnoj Gori i „Tuzla 7“, „Stanari“ i „Banovići“ u Bosni i Hercegovini (BiH), preneo je portal Euraktiv.
U igri za novac tipa „pobednik-sve-uzima“ -u trci za parama, statusom i za, najvažnije od svega – privlačenjem pažnje – ekonomista/ kolumnista Njujork tajmsa Pol Krugman izašao je kao pobednik. Sada ubira plodove svog sedenja na tom klizavom vrhu, piše Virdžinija Postrel za Bloomberg. Kao Majkl Džordan, Šarliz Teron ili Kim Kardašijan i on se, kao „brend ambasador“, našao u tom kolu, smatra Postrelova.
To, naravno, nije njegova zvanična titula. Angažovan kao „uvaženi profesor“ na ‘Graduate’ centru Univerziteta u Njujorku (CUNY), vezanom za svoj Istraživački centar Luksemburg (LIS), Krugman će biti plaćen 225 hiljada dolara za svoj devetomesečni angažman – što je $25.000 mesečno, ili „četvorostruko više od prosečnog prihoda jednog njujorškog domaćinstva“. U prvoj godini Krugman neće predavati već će samo imati jedan seminar po završetku dotične.
„Od Vas se neće očekivati da predajete ili pratite studente“, kaže se u ovoj pismenoj ponudi, dobijenoj po zahtevu zasnovanom na američkom zakonu o slobodnom pristupu informacijama. „Umesto toga, od Vas će se tražiti da doprinesete inicijativi naših LIS studija o nejednakosti, kao i da igrate samo skromnu ulogu u našim javnim nastupima.“
Za one koji mrze Krugmana, ovo bi moglo zvučati kao javno/ državno finansiranje posla koji ne postoji. Čak i njegovim simpatizerima ovo deluje „strašno ironično“ – da će ovaj „titularni posao“ Krugman dobiti upravo od Centra za proučavanje nejednakosti.
Ovo je, ipak, samo pitanje talentovanosti i sluha za tržište, nastavlja dalje Virdžinija Postrel. „Krugman ima nešto vredno da ponudi, a to nije njegov veliki mozak. CUNY ga ne plaća zbog njegovog nobelovskog istraživanja o teoriji trgovine, kao što ni J’adore nije unajmio Šarliz Teron jer je dobila Oskara za ulogu serijskog ubice u „Monstrumu“. I univerzitet, baš kao i J’Adore, kupuju nesšto – ovog puta Krugmanov imidž i pažnju koju on donosi.
Ukratko, čelnici Univerziteta CUNY nadaju se da će Krugman učiniti za njihovu popularnost i privlačenje pažnje ono što je Skarlet Johanson uradila za SodaStream: njihov opskurni brend dopreće do svesti javnosti (po mogućstvu bez nereda, bojkota, i sličnih stvari). A dosad je ova taktika funkcionisala, završava gnevno Virdžinija Postrel.
Related articles
Kada se suočite sa odlukom da birate između posla kojeg volite i onog koji se dobro plaća, zapamtite ovo: možete dobiti ‘i jare i pare’.
Objavljena je druga po redu godišnja lista 50 najboljih američkih poslodavaca, a u organizaciji onlajn savetodavne kuće PayScale i magazina Business Insider. Njih dve procenjuju poslodavce po dva kriterijuma: visini plate i zadovoljstvu zaposlenika.
(foto: Majk Nadelmen, Biznis Insajder)
Biotehnološka kompanija ‘Celgene’ iz Nju Džersija se već drugu godinu zaredom nalazi na vrhu liste, kao najbolji poslodavac u Americi. Zapravo, mnoge najbolje kompanije – poslodavci upravo posluju u industriji čija je specijalnost zdravstvo.
Tehnološke industrije su prošle godine doživele procvat, sa kompanijama koje, već po običaju, vode – Google i Yahoo zauzimale su drugo odnosno osmo mesto. Ove godine, međutim, hajtek kompanije su primetno pale: Google je pao na osmu a Yahoo na 17. poziciju, dok je Microsoft, koji je lane bio na 14. mestu, ispao s ove liste.
Inače, u kreiranju svoje rang-liste, ‘Fortune 500’, koristio se podacima Biznis Insajdera, koji je, sa svoje strane, rangirao kompanije primenom kriterijuma o platama i databazama konsultantske kuće PayScale. Konačni rezultati su određeni kao zbirna ocena šest kriterijuma: zadovoljstva poslom, količine stresa, fleksibilnosti rasporeda rada, koliko posao znači zaposlenima, visine prosečne plate iskusnih zaposlenika, i „delta plata’ (prosečne plate, upoređene sa drugim kompanijama u istoj industriji). Pošto se smatra da je visina plate jedan od najvažnijih faktora, ona je u ovim proračunima dvostruko ponderisana (odnosno, važnosti pojedinih veličina su, prilikom izračunavanja srednje vrednosti, dvostruko određivane).
Grupacija domaćih proizvođača lekova Privredne komore Srbije (PKS) zatražila je da se ukine novi Pravilnik o lekovima koji se izdaju na recept, jer će uništiti domaću proizvodnju lekova.
U 2013. godini proizvedeno je 745 hiljada tona svih vrsta mineralnih đubriva, 5,6 odsto više nego 2012. godine, dok je izvoz bio veći za oko 6 odsto, prenosi PKS.
Google u svojim uslovima korišćenja navodi da softver pregleda sadržaj pošte sačuvane na serverima, kao i poštu koja se šalje i prima s bilo kojeg Guglovog računa.
Google je osvežio uslove korišćenja Gmaila kako bi korisnicima usluge elektronske pošte jasno stavili do znanja da pregledaju sve njihove poruke, donosi Rojters a piše Guardian. Sada se u uslovima izričito navodi kako Googleov automatizovani softver pregleda sadržaj elektronske pošte koja se čuva na Googleovim serverima, kao i one koje se šalju i primaju s bilo kojeg Googleovog naloga.
Google pregleda poruke ne bi li prepoznao neželjenu poštu i zloćudni softver s jedne, kao i važnu poštu s druge strane, ali i zbog oglašavanja, to jest stvaranja reklama prilagođenih korisnicima.
– Ovo nije najgora stvar koju Google radi. Ali kao i s drugim sličnim stvarima, ako ljude to brine, trebalo bi da bi budu u mogućnosti da to potpuno isključe ako žele – rekao je Džim Kilok, direktor britanske organizacije Open Rights Group, čiji je cilj zaštita ljudskih prava u digitalnom području. Kilok dodaje da Google radi neke daleko opasnije stvari, kao što je čuvanje informacija o pojedincima.
Iran bi mogao da postane „siguran, pouzdan i dugoročan“ snabdevač Evrope prirodnim gasom, rekao je berlinskom Handelsblattu iranski ministar industrije, Mohammad Reza Nematzadeh.
„U budućnosti bismo želeli da imamo važnu ulogu na svetskom tržištu prirodnim gasom“, rekao je Nematzadeh za nemački list. „Ne želimo da budemo konkurencija Rusima, iako smo svesni činjenice da su potrebe Evrope za gasom sve veće i želeli bismo da u tom snabdevanju učestvujemo.“
„Iran može biti pouzdan, siguran i dugoročan evropski partner, s obzirom na to da su naše zalihe dovoljne. Razmišljamo o takvoj saradnji“, izjavio je iranski ministar, istovremeno pozivajući nemačke proizvođače automobila da u njegovoj zemlji ponovno podignu proizvodne pogone.
Britanski finansijski magazin, World Finance, proglasio je Dunav dobrovoljni penzijski fond za najbolji penzijski fond u Srbiji za 2014. godinu. Ovo je prvi put da je nagradama obuhvaćeno i tržište penzijskih fondova u Srbiji. Dunav dobrovoljni penzijski fond ima preko 83.000 članova, imovinu vrednu 8,7 mlijardi dinara (42% tržišnog učešća), preko 27.900 jednokratnih isplata u vrednosti od 1,6 milijarde dinara i redovno isplaćuje 67 penzija. Zahvaljujući najvišem prinosu fonda od 13,1% u 2013., drugu godinu za redom, članovi Fonda su ostvarili najviši rast svoje štednje za starost.
Zapad i Rusija obaraju ruke na ukrajinskom stolu, a ostaje da se vidi kakve će posledice po Evropu – a i nas – imati ukrajinska kriza.“Ukrajina ne može da plati političku, neekonomsku cenu gasa i zato razgovaramo s Evropskom unijom o tome kako da Ukrajina dođe do gasa“, rekao je ukrajinski ministar energetike Jurij Prodan a prenosi Reuters. Brisel bi mogao da pomogne Ukrajini u otplati duga za isporučeni ruski gas, rekao je poverenik Evropske komisije za energetiku Ginter Etinger austrijskom radiju ORF.
„Blisko sarađujemo s Ukrajinom i njenom naftnom kompanijom kako bismo osigurali njenu otplatu duga, kao i da dugovi njene naftne kompanije prema ruskom Gazpromu ne rastu dalje“, rekao je Etinger. „Pripremamo rešenje u sklopu paketa pomoći koji će Međunarodni monetarni fond, Evropska unija i Svetska banka dati Ukrajini“, objasnio je on.
Evropa iskorišćava Ukrajinu, obećava joj pomoć ali je ne pruža, a Rusija kreditira posrnulu ukrajinsku privredu i zato su potrebne hitne konsultacije Rusije i evropskih partnera, kako bi se obezbedilo neometano snabdevanje ruskim gasom, stoji u pismu koje je ruski predsednik Vladimir Putin poslao evropskim državama koje zavise od ruskog gasa.
„Naši evropski partneri, umesto da joj ponude stvarnu pomoć, razgovaju o namerama. Samo obećanja bez konkretnih akcija. EU se koristi stanjem ukrajinske ekonomije kao izvorom sirove hrane, metala i minerala i istovremeno tržištem za plasiranje svojih visokotehnoloških proizvoda, stvarajući time deficit na ukrajinskoj strani trgovinske razmene u iznosu od 10 milijardi dolara. To su gotovo dve trećine ukupnog ukrajinskog deficita u 2013.“, kaže se u Putinovom pismu.
Putin u ovom pismu piše da se Evropa jednostrano povukla iz rešavanja ukrajinske krize i konsultacija s Moskvom, što „Rusiji ne ostavlja drugu mogućnost“.
„Postoji samo jedan izlaz iz ove situacije. Smatramo da je nužno odmah održati konsultacije na nivou ministara ekonomije, finansija i energije, kako bi se razradile konkretne akcije na stabilizaciji ukrajinske privrede, i kako bi se zagarantovalo snabdevanje i tranzit ruskog prirodnog gasa u skladu s kupoprodajnim ugovorom sklopljenim s Ukrajinom. Ne smemo da gubimo vreme i zato na ovaj način apelujemo na naše evropske partnere“, napisao je Putin.
Rusija je spremna da učestvuje u oporavku ukrajinske privrede, ali ne jednostrano, upozorio je Putin. Po njegovim rečima, ukrajinska ekonomija je u krizi i zbog trgovinske neravnoteže s EU. „U velikoj meri kriza ukrajinske ekonomije izazvana je neuravnoteženom trgovinom sa zemljama EU, a to, zauzvrat, ima vrlo negativan uticaj na ukrajinske mogućnosti plaćanja ruskog gasa. Rusija ne može i ne bi smela da jednostrano nosi teret podupiranja ukrajinske ekonomije osiguravajući joj popuste i opraštajući joj dugove“, kaže Putin u pismu, kojim Evropi najavljuje da će ruski Gazprom odsad isporučivati samo onoliko gasa koliko bude unapred plaćeno.
Ukrajinska ekonomija je poslednjih meseci u velikom padu. Industrijski i građevinski sektor rapidno se urušavaju, napisao je. „Budžetski deficit raste. Stanje monetarnog sistema je žalosno. Negativan trgovinski bilans praćen je odlivom kapitala iz zemlje. Ukrajinska ekonomija brzo juri ka ponoru, zaustavljanju proizvodnje i ogromnoj nezaposlenosti“.
Rusija se s EU dogovorila da će se redovno konsultovati o stanju ukrajinske ekonomije, kaže Putin, koji krivca za izostanak rezultata vidi u EU. „Rusija i i zemlje EU su veliki trgovinski partneri. Na rusko-evropskom samitu krajem januara dogovoreno je da će Rusija i evropski partneri održati konsultacije o razvoju ukrajinske ekonomije, uzimajući u obzir interese i Ukrajine i naših zemalja (Ruske federacije). Međutim, svi ruski pokušaji da se te konsultacije stvarno pokrenu nisu doneli nikakav rezultat“.
Naprotiv, kaže Putin, „umesto konsultacija, čujemo pozive da snizimo ugovorne cene ruskog prirodnog gasa, cene koje su navodno političke prirode“.
Po njegovim rečima, čini se da Evropa svaljuje krivicu na Rusiju. „Neko bi mogao da stekne utisak da evropski partneri zajedno nastoje da okrive Rusiju za posledice ukrajinske krize“.
„Od prvog dana ukrajinske nezavisnosti, Rusija podržava stabilnost ukrajinske privrede snabdevajući je gasom po sniženim cenama. U januaru 2009. je s tadašnjom premijerkom potpisan kupoprodajni ugovor o snabdevanju prirodnim gasom za period od 2009. do 2019. Ugovor reguliše pitanja snabdevanja i plaćanja proizvoda i obezbeđuje jemstvo za neometani tranzit preko ukrajinske teritorije. Rusija je taj ugovor ispoštovala do zadnjeg slova“, kaže ruski predsednik, objašnjavajući kako je Ukrajina do avgusta 2013. redovno plaćala gas.
„Ukupna količina prirodnog gasa isporučena Ukrajini po tom ugovoru od 2009. do prvog kvartala 2014. iznosi 147,2 milijarde kubnih metara. A Ukrajina je sve do avgusta 2013. redovno plaćala isporuke u skladu s ugovorom“.
Rusija je Ukrajini davala i dodatne privilegije i popust u ceni, u vrednosti od oko 35 milijardi dolara, kao i zajam od tri milijarde koji je odobrila u decembru 2013. „To su vrlo veliki iznosi usmereni na stabilnost i kredibilnost ukrajinske ekonomije i zaštitu radnih mesta. Nijedna druga zemlja Ukrajini nije pružila toliku pomoć“, kaže Putin u objašnjenju najnovije odluke o traženju plaćanja gasa unapred.
Budući da je za to vreme dug ukrajinskog Naftogaza rastao, a Ukrajina u martu, „kad se još primenjivala cena s popustom, nije platila ni dolara“, napisao je Putin, „Gazprom je prisiljen da se prebaci na avansno plaćanje isporuka gasa i – u slučaju daljeg kršenja uslova plaćanja – potpuno će ili delimično obustaviti isporuku gasa. Drugim rečima, Ukrajina će dobiti onoliko gasa koliko plati mesec dana unapred“.
I sam Putin priznaje kako je reč o „ekstremnoj meri“. „Nesumnjivo, ovo je ekstremna mera. Potpuno smo svesni da to povećava rizik ‘potkradanja’ prirodnog gasa koji preko ukrajinske teritorije ide do evropskih potrošača. Svesni smo takođe i da bi to moglo da rezultira poteškoćama, onda kad Ukrajina bude akumulirala rezerve gasa za upotrebu u jesenjem i zimskom periodu. Kako bi se garantovao neprekinut protok gasa, nužno je da se u ukrajinska spremišta upumpa 11,5 milijardi kubnih metara gasa, što iznosi pet milijardi dolara“, rekao je Putin u pozivu evropskim partnerima.
EU i Kijev pripremaju strategiju za gasnu krizu s Moskvom
Kijev bi mogao da gas kupuje iz Evrope, u strahu da će mu Rusija obustaviti isporuke zbog neplaćenih računa koje naziva neekonomskim i političkim, a koje bi mogao podmiriti uz pomoć Evropske unije.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je evropske čelnike da bi isporuke gasa Evropi mogao da prekine ako Ukrajina ne plati svoja dugovanja, a Vašington je na to odvratio kako je nedopustivo „koristiti se energijom kao sredstvom pritiska“.
Ako Rusija smanji isporuke gasa, EU će se solidarisati s Ukrajinom i onemogućiti Moskvi da poveća isporuke kroz alternativne gasovode koji bi zaobišli Ukrajinu, rekao je ukrajinski ministar energetike Jurij Prodan.
„Ukrajina ne može da plati političku, neekonomsku cenu gasa i zato razgovaramo s Evropskom unijom“ o tome kako pribaviti gas Ukrajini, rekao je Prodan, a preneo Reuters.
Brisel bi mogao da pomogne Ukrajini u otplati duga za isporučeni ruski gas, rekao je poverenik Evropske komisije za energetiku Ginter Etinger austrijskom radiju ORF.
„Blisko sarađujemo s Ukrajinom i njenom naftnom kompanijom kako bismo osigurali njenu otplatu duga, kao i da dugovi njene naftne kompanije prema ruskom Gazpromu ne rastu dalje“, rekao je Etinger.
„Pripremamo rešenje u sklopu paketa pomoći koji će Međunarodni monetarni fond, Evropska unija i Svetska banka dati Ukrajini“, objasnio je Oettinger.
Rusija je udvostručavanjem cene gasa kaznila Ukrajinu zbog svrgavanja proruskog predsednika Viktora Janukoviča.
Ukrajina bi manje količine gasa mogla da dobija iz Poljske i Mađarske, a znatno veće iz Slovačke. O tome bi danas u Ženevi trebalo da razgovaraju Rusija, Ukrajina, Evropska unija i Sjedinjene Države.
Reuters
S obzirom da Evropsko veće nije bilo zadovoljno prvim rebalansom hrvatskog ministra finansija Slavka Linića jer je srezao budžet za 1,9% BDP-a – umesto za 2,3 odsto – hrvatska Vlada je danas udovoljila zahtevu EU i pravilima procedure smanjenja prekomernog deficita. Premijer Zoran Milanović tvrdi da je njegova vlada prva koja preduzima ovako važne ekonomske mere.
(foto: Pixsell, Patrik Macek)
Vlada je danas donela odluku o novim budžetskim uštedama u iznosu od 170.5 miliona evra (1,3 milijarde kuna). Polovinu će uštedeti na smanjenju troškova, a polovinu će zaraditi na prihodovnoj strani, odnosno na novim nametima na gorivo kao i naknadama za telekom operatere.
Premijer Zoran Milanović poručio je da su jedina dugoročna rešenja smanjivanje potrošnje: ‘Moja poruka svim građanima je – ljudi, previše trošimo! Previše trošimo, i to godinama, a za to (trošenje) moramo da pozajmljujemo. Ovim rezovima ćemo se uskladiti sa zahtevima Veća Evrope.’
Milanović poručuje da će smanjivanje deficita ispod tri odsto BDP-a trajati godinama. ‘Čak je i takav deficit od tri odsto i dalje velik i neodrživ ako nema ekonomskog rasta, ako nema novog novca, nove dodane vrednosti i novih radnih mesta’, kaže Milanović.
Premijer se požalio jer opozicija i drugi faktori u Hrvatskoj nisu Vladi ništa sugerisali po pitanju toga koje troškove treba smanjiti, a gde se prihodi mogu povećati. ‘Očekuješ neku saradnju, nekakav input, ali to u Hrvatskoj ne postoji’, kaže Milanović i dodaje da možda s nekim merama i kasne, ali tvrdi da još niko u Hrvatskoj nije radio reforme koje oni (u ovoj Vladi) sada rade.