Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene su u julu pale za 0,9%, u najvećoj meri kao rezultat sezonski uobičajenog pada cena povrća. Međugodišnja inflacija je, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, ubrzala pad i u julu je iznosila 8,6%.
Američki proizvođač automobila Dženeral Motors (GM) postepeno će povlačiti svoje poslovanje iz Južne Koreje zbog rasta troškova rada i “militantnog sindikalizma”. Na skok cene rada uticala je snaga tamošnje valute vona.
Zato je ove godine cena južnokorejskog rada po vozilu porasla za 40% u odnosu na GM-ov prosek svuda u svetu.
U ovoj azijskoj zemlji GM inače proizvodi gotovo petinu svog ukupnog asortimana.
Izvor: Seeking Alpha
Usred tekućih tenzija između Velike Britanije i Španije oko Gibraltara, Britanska kraljevska mornarica šalje flotu ratnih brodova ka spornom poluostrvu, ali naglašava da je reč o “rutinskom potezu” koji nije povezan sa trenutnom političkom situacijom, piše Fajnenšl Tajms.
U nekoliko švajcarskih gradova, kao što je Bremgarten u kantonu Aargau, azilantima je zabranjen pristup bazenima i sportskim stazama. U junu je pooštravanje zakona o azilantima imalo čak 78,5% podrške među stanovništvom.
Sve je počelo kada je pre nedelju dana oko 150 izbeglica iz Sudana, Eritreje i Tibeta smešteno u napuštenu kasarnu u Bremgartenu. Taman kada su pomislili da su našli makar privremeni smeštaj, dočekao ih je novi pravilnik lokalnih vlasti. Švajcarski Savet za izbeglice je potez gradskih vlasti u Bremagartenu nazvao „neodbranjivim u legalnom i humanitarnom smislu“. Ali to nije pomoglo. Čitav kanton Aargau formirao je 32 „ekskluzivne zone“ u kojima neće biti dozvoljen pristup i boravak azilantima.
Švajcarska politika prihvatanja azilanata bila je meta mnogih kritičara i ranije, ali čini se da nikada nije bio ovoliki nivo netrpeljivosti prema imigrantima od strane zvaničnih organa države, piše Špigl. U junu je čak 78,5% dalo podršku daljem pooštravanju politike prema imigrantima i azilantima. Pridošlicama je u Aargauu zabranjen pristup sportskim terenima i površinama koje pripadaju osnovnim i ssrednjim školama.
Za sve koji žele da nauče kako preživeti na gradskim ulicama bez krova nad glavom i stalnih prihoda, u ponudi je novi turistički „paket“: beskućnici, u ulozi turističkih vodiča, strancima pokazuju Berlin iz „ekonomski žablje perspektive“.
Užasi holokausta nisu skratili život njegovim preživelim žrtvama, već su one čak dugovečnije od onih Jevreja koji su ranije napustili ugrožena područja, pokazuje istraživanje Univerziteta Haifa u Izraelu i nemačkog Lajden Univerziteta. Veruje se da je uzrok tome pronalaženje novog smisla u životu, posle perioda krajnje strepnje i borbe za goli opstanak.
U istraživanju dva univerziteta obuhvaćeno je 55.000 povratnika iz Poljske u Izrael, od kojih je tri četvrtine došlo u periodu 1945-1950, odnosno odmah po završetku Drugog svetskog rata, a jedna četvrtina pre 1939. godine i početka rata, odnosno Nemačke invazije Poljske. Muškarci koji su imali između 10 i 15 godina u trenutku kada je holokaust započeo živeli su u poroseku duže po 10 meseci od svojih vršnjaka koji su izbegli užase progona i mučenja po koncentracionim logorima. Muške žrtve između 16 i 20 godina starosti žive u proseku duže čak po godinu i po dana od svojih vršnjaka koji su pobegli na vreme, prenosi New York Magazine.
Ovakav neočekivani i zastrašujući nalaz, kažu naučnici koji su vršili istraživanje, znači samo da su preživele žrtve holokausta, uprkos ogromnom nivou pretrpljenog stresa i masovnom trpljenju efekata teške depresije, anksioznosti i PTSD, zapravo kasnije pronašli čvršći osećaj smisla u životu od svojih vršnjaka koji su pronašli utočište pre rata. Autori studije zaključuju da ovakvi nalazi samo potvrđuju „koliko je velika otpornost ljudskog duha kada se suočava sa traumatičnim događajima“.
Državni dug u Zemlji izlazećeg sunca po prvi put premašio „magičnu granicu“ i sada iznosi tačno 1.008.628.100.000.000 jena, odnosno oko 10,5 biliona dolara. Premijer Šinzo Abe sigurno nije srećan zbog tog rekorda.
Japan ima najveći državni dug od svih razvijenih zemalja, izražen u odnosu na nacionalni BDP: očekuje se da u 2014. dostigne čak 230% BDP. Tokio je izdao još oko 830 biliona jena u državnim obveznicama jer prihodi države ne mogu da prate ubrzani tempo pravljenja rashoda. Japan je ove godine povećao i nivo svog zaduživanja u pokušaju da pomogne ambiciozni plan premijera Abea za stimulisanje nacionalen ekonomije. OECD je ove nedelej upozorio da država pod hitno treba da obuzda stalno rastući dug jer ugrožena ekonomija Japana predstavlja opasnost i za ostale veliek ekonomije u regionu, pa i čitavom svetu. Vlada Japana je kao dodatnu meru uvela povećanje poreza do 10% tokom 2014. ali pitanje je koliko će to dodatno opterćenje naići na razumevanje inače mirnih Japanaca, prenosi CNN.
Vlasnik „Brodosplita“ Tomislav Debeljak najavljuje da priprema revolucionarnu tehnologiju koje se još niko nije setio: vetrogeneratore na ogromnim santama leda, koje su otporne na zemljotrese i cunami i mogu, istovremeno, da posluže kao mesto za gradnju nuklearki, ali i kao autoput od Splita do Ankone. Debeljak tvrdi da je ideju „isprojektovao“ u glavi za pola sata, tokom puta pri povratku iz Nemačke, a podstakla ga je računica koliko se novca troši u EU za vetrogeneratore, te je rešio, kao i uvek, da smisli nešto bolje i optimalnije od postojećeg, piše „Slobodna Dalmacija“.
Vlasnici brodogradilišta „Brodosplit“ krenuli su u realizaciju jedne od svojih najambicioznijih ideja. Kako saznajemo u sektoru za projekte nekoliko inženjera više od dva meseca tajanstveno radi na projektu bez premca u svetu. Projekt je zaveden pod rednim brojem P1251, a iza te “šifre” krije se plan za proizvodnju ni manje ni više nego ogromne sante leda.
Prema zamisli Tomislava Debeljaka, vlasnika “Brodosplita” i pomenutog patenta, led od slatke vode “armiran” vlaknima od stakla, bio bi osnovni građevinski materijal buduće plutajuće platforme sa vetrenjačama. Takva bi platforma, prema projektu, u velikim dimenzijama imala mehanička i dinamička svojstva koja bi joj omogućila otpornost na udare talasa i vetra tokom oluja na moru.
Idemo napred
Debeljak nam je potvrdio postojanje intrigantnog projekta koji će do kraja godine, kako je rekao, biti predstavljen i široj javnosti. Prema njegovim rečima, ledene platforme moći će s lakoćom da izdrže i navalu cunamija. „Samo je inovacijama moguće da se uzdignete nad ostalima. Kako će neko sa strane komentarisati nove ideje, time se ne zamaram… Jedino ako si najbolji u nečemu i ako si korak ispred ostalih, možeš biti profitabilan, pogotovo u nekonkurentnoj zemlji. Nekima sam kontroverzan, ali rezultati „Brodosplita“ i podrška većine ljudi potvrđuju moj uspeh. To važi i u segmentu inovacija – dajem sve od sebe da celokupna domaća privreda ima dobrobiti od naših ideja“, kaže Debeljak, koji nam je objasnio prednosti leda kao nosive platforme za vetrenjače. „Zanimljivo je svojstvo leda u tome da voda pomešana sa piljevinom i zaleđena na minus 20 stepeni Celzijusa ima svojstva čvrstoće poput betona MB15, što je mnimalna čvrstoća armiranog betona“.
Oko leda, kao plutajuće platforme, nalazila bi se termoizolacija nalik industrijskom striroporu ili sličnim građevinskim materijalima koji se koriste za podove industrijskih hala. Termoizolacija debljine od 50 centimetara ima koeficijent prolaska toplote od 0,064W/(m2K).
To znači da prosečna razlika temperature leda i spoljnog okruženja, odnosno mora, od 30 stepeni Celzijusa, omogućava da se ledena platforma s vetrenjačama, veličine 72 metra puta 72 metra, tj. površine fudbalskog igrališta, uz debljinu leda od šest metara, može održavati sa prosečno 22,2 kilovata rashladne snage. Za održavanje temperature tako velike platforme potrebna je rashladna pumpa koja troši manje od 10 kilovata električne energije, što je jednako potrošnji pet do šest fenova za kosu, objašnjava Debeljak.
Kako ističe vlasnik „Brodosplita“, led od slatke vode je 10 posto lakši od vode i ima veliku silu uzgona. Tu je još niz patenata za iskorišćavanje energije talasa i morskih struja na otvorenom moru.
Ideja sinula za pola sata
„Takve bi se platforme tegljačima doteglile do predviđenih pozicija na moru i jednostavno usidrile. Stoga i ulazimo u gradnju brodova za offshore objekte, koji trenutno gotovo jedini i imaju pozitivnu računicu u gradnji i korišćenju. Ledene platforme su idealni spremnici pitke vode i mogu da posluže kao rezerva u katastrofama u velikim gradovima uz more, kao i za sigurnu evakuaciju ljudi. S obzirom na to da zemljotresi i cunamiji nemaju gotovo nikakav uticaj na dinamiku građevina na ledenoj platformi, one mogu da posluže i kao prekomorski autoput, na primer preko Jadrana od Splita do Ankone. Na platforme se mogu postaviti i nuklearne elektrane, daleko od naseljenih mesta i štetnih uticaja zemljotresa“, tvrdi Debeljak, te dodaje da patent nikada ne bi prodao nekoj kompaniji i da je već niz patenata registrovao i deponovao u Švajcarskoj.
Upitali smo Debeljaka kako je uopšte došao na zamisao o ledenim platformama. „Jednostavno. Kad sam video koliko novca evropska brodogradilišta troše na razne platforme u off-shore projektima, prvenstveno za vetroelektrane, kao i uvek, dao sam sebi zadatak da smislim nešto optimalno i bolje od postojećeg. Dok sam se vraćao iz Nemačke, gotovo u nepunih pola sata razmišljanja došao sam na ovu ideju. Budući da sam baš pre nedelju, dve izračunavao toplotnu izolaciju i nosivosti izolacionih materijala za našu kninsku industrijsku halu, znao sam napamet toplotna i mehanička svojstva. Proračunao sam potrošnju – bukvalno mobilnim telefonom u vozu na putu do aerodroma. Nisam mogao da verujem rezultatima i da niko do sada to nije izumeo… Sve patente i detalje izložiću kad dođe vreme za to“, poručuje Debeljak.
Neupućeni čitalac mogao bi da pomisli da je ovo samo naučna fantastika. Naprotiv, kao što vidimo to je revolucionarni projekat na kome se zaista radi i to intenzivno.
Izvor: Slobodna Dalmacija
Prvi računi za električnu energiju utrošenu u julu koje izdaje privredno društvo “EPS Snabdevanje“ počeli su da stižu na adrese kupaca. Pristižu i prve uplate na račun PD „EPS Snabdevanje“.
Za kupce električne energije je veoma važno da računi PD „EPS Snabdevanje“ i dalje mogu da se plate na istim mestima kao i do sada, a sve eventualne reklamacije i dalje će se obavljati na šalterima distribucija. Blagovremenom uplatom kupci iz kategorije domaćinstva i dalje imaju pravo na popust od pet odsto na svaki mesečni račun. „Elektropriverda Srbije“ je zbog dinamike isplate penzija produžila rok za ostvarenje prava na popust sa 20. na 25. dan u mesecu, kako bi i penzioneri iskoristili ovu pogodnost. Provizija za plaćanje računa za utrošenu električnu energiju i dalje se neće naplaćivati na šalterima elektrodistribucija, a tu uslugu „Pošta Srbije“ i banke naplaćivaće po svojim cenovnicima. S obzirom da „EPS Snabdevanje“ ima nove brojeve računa, kupci koji električnu energiju plaćaju putem trajnog naloga ili „e-bankinga“ trebalo bi da se obrate svojoj banci radi promene primaoca uplate. PD „EPS Snabdevanje“ počelo je sa radom 1. jula, a formirano je u skladu sa odredbama Zakona o energetici, Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope i Zaključkom Vlade Srbije o usvajanju Polaznih osnova za reogranizaciju EPS od 16. novembra prošle godine.
Windows Phone 8 aplikacija za promociju fizičke aktivnosti dovela tim iz Srbije do samog svetskog vrha u okviru ovogodišnjeg međunarodnog takmičenja Microsoft Imagine Cup’s ‘Woman’s Athletics App Challlenge’.
AdaJAMM tim iz Srbije osvojio je prvu nagradu u oblasti kreiranja softvera i aplikacija za promovisanje zdravog života kroz fizičku aktivnost. Pobednički tim od četiri studentkinje sa Fakulteta informacionih tehnologija beogradskog Univerziteta Metropolitan čine Jovana Kovač, Ana Rodić, Jelena-Marina Bradarić i Maša Pejčić. Njihova mentorka bila je profesorka Miroslava Raspopović. Ono što je timu donelo prvo mestu je „Playground“ (igralište) Windows 8 aplikacija za mobilne telefone koja ima za cilj da nastavnicima fizičkog vaspitanja i njihovim učenicima prikaže šest različitih igara koje promovišu fizičku aktivnosti. S obzirom na to da sadrži video tutorijale, upravo zbog svoje jednostavnosti aplikacija je pogodna kako za decu, tako i za učenike, čineći formiranje timova i praćenje rezultata takmičenja jednostavnim i zabavnim.
Prema rečima devojaka, ovo takmičenje im je pomoglo da steknu iskustvo iz softverskog inženjerstva, ali je takođe predstavljalo i određeni izazov da se ostvare kao tim i nauče šta donosi učestvovanje u projektu koji obuhvata softverski razvoj. „Iako trenutno pohađamo prvu i drugu godinu na Fakultetu informacionih tehnologija Univerziteta Metropolitan, motivisane smo da se dalje usavršavamo, kao i da se akademski i profesionalno razvijamo u inženjere“, izjavile su članice AdaJAMM tima. Pored nagradnog puta u Sjedinjene Države, sve članice tima AdaJAMM biće novčano nagrađene od strane kompanije Microsoft u vrednosti od 1.000 američkih dolara.