Kupovina osiguranja preko interneta u Srbiji ima potencijala, ali će se ozbiljniji razvoj i prodor takvog vida kupovine postići sa edukacijom građana o mogućnostima i bezbednosti on line plaćanja, pokazali su rezultati istraživanja koje je sprovela istraživačka agencija Web Audience – Gemius zajedno sa osiguravajućom kućom AS Direct on line osiguranje.
Predsedavajuća FED Dženet Jelen nagovestila je da bi porast kamatne stope u SAD mogao da se očekuje početkom 2015, otprilike šest meseci po prestanku programa mesečnog otkupa obveznica.
Jelen je najavila povećanje kamatne stope nakon što su Federalne rezerve saopštile da će smanjiti kupovinu obveznica za dodatnih 10 milijardi dolara mesečno. To je već treći put zaredom da je centralna američka banka smanjila svoj mesečni stimulativni program – krajem 2013. FED je kupovao obveznice za iznos od 85 milijardi dolara, a u martu će otkupiti za ukupno 55 milijardi. Ukoliko se otkup obveznica, kao što je očekivano i ranije najavljeno u potpunosti obustavi do kraja godine, povećanje kamatnih stopa moglo bi da se desi oko šest meseci po tom prestanku, najavila je Jelen, mada je, kaže, u ovom trenutku teško praviti tačne prognoze.
Iako je ovaj potez i ranije najavljivan berzansko trgovanje u SAD palo je jutros po objavljivanju ove vesti. Analitičari smatraju da je razlog za to zabrinutost da će Fed podići kamatne stope ranije nego što se prvobitno mislilo.
Izvor: BBC
Srbija nema istraženu tradiciju nasleđivanja porodičnih firmi, a njihovi vlasnici i menadžeri suočavaju se sa izazovima ukupnog privrednog ambijenta bez stvarnih podsticaja ili ozbiljnije podrške u poslovanju – zajednička je konstatacija učesnika prvog istraživanja o statusu porodičnih firmi u Srbiji, koje su sprovele kompanije Chapter 4 PR i ProEduca, pod generalnim pokroviteljstvom kompanije Vip mobile i uz podršku Privredne komore Srbije.
“Prema rezultatima prvog istraživanja o porodičnim firmama u Srbiji oko 60 odsto tih firmi posluje manje od 20 godina. Njih 84,5 odsto osnovane su od strane trenutnog vlasnika, 11,9 odsto je nasleđeno, a 3,6 odsto kupljeno. Ovi podaci govore i o činjenici da je 67,9 odsto firmi u “rukama” prvog vlasnika, kod 29,2 odsto rukovodeću ulogu ima druga generacija, a samo 2,4 odsto nasledila je i njima upravlja treća generacija vlasnika, što najdirektnije upućuje na veliki izazov generacijske tranzicije koji nas očekuje”, izjavila je Tamara Bekčić, generalna direktorka Chapter 4 agencije za odnose s javnošću.
Vlasnici porodičnih firmi imaju veliko poverenje u članove svoje porodice i u 44,6 odsto slučajeva za važne odluke konsultuje upravo njih; 23,2 odsto isključivo samostalno donosi odluke, a oko 32,1 odsto se savetuje sa drugim stručnjacima koji spadaju u kategoriju tzv. “neporodičnih” menadžera. Čak 25 odsto vlasnika nema praksu da zapošljava “neporodične” menadžere.
Veliki broj porodičnih firmi osetio je posledice svetske ekonomske krize i to njih 81 odsto. To je uzrokovalo i značajan procenat onih kojima su se prihodi smanjili – 39 odsto. Međitim, isti procenat kompanija je uspeo poslednjih godina i da poveća prihode. Kao najveće poslovne izazove vlasnici firmi navode pronalazak kvalitetnih radnika, visoke obaveze prema državi, svakodnevne administrativne poteškoće, teškoće pri dobijanju kredita, jaku stranu ili domaću konkurenciju.
Strateške planove u poslednjih šest meseci je revidiralo ili ažuriralo 48,8 odsto preduzeća, dok je to prošle godine učinila svaka četvrta firma. Interesantan je podatak da svako deseto preduzeće (11,3%) nema strateški poslovni plan. Vlasnici firmi u narednom periodu akcenat u svom poslovanju staviće na unapređenje pre svega prodaje i proizvodnje, zatim idu ljudski resursi I edukacija, marketing i izvoz.
„Vip prepoznaje značaj preduzetništva za razvoj Srbije i želi da podstakne vlasnike porodičnih firmi da steknu potrebna znanja i veštine za uspešano upravljanje i nastup na tržištu. Moderne tehnologije, u kojima prednjače telekomunikacije, pomažu menadžerima da unaprede porodični biznis, jer omogućavaju poslovanje po najsavremenijim standardima, i otvaraju nove mogućnosti na domaćem i bolji pristup stranim tržištima“, naglasio je Vojislav Lalić, direktor marketinga za poslovne korisnike u kompaniji Vip mobile. Ovo su samo neki od pokazatelja koji potvrđuju potrebu za ozbiljnim pristupom i aktivnostima u pravcu unapređenja poslovanja porodičnih firmi kod nas. Iz tog razloga i kao sledeći korak u okviru projekta, Chapter 4, Pro Educa u Vip mobajl kao generalni pokrovitelj, 9. aprila organizuju prvi Vip poslovni forum u Srbiji pod nazivom “Porodične firme – stub razvoja ekonomije Srbije.”
U periodu od 20. januara do 28. februara 2014. godine anketirano je 170 uspešnih domaćih porodičnih firmi, a među njima su: Artival, Greenet, Sunce Marinković, Infostud, Tehnoplast, Trikotaža Ivković, Sirogojno company, Tehnobiro, Perihard, Galeb, Novitas, Drvo Art, Enelps, Refot B, Pharmanova, Tehnikom, Ekapija i druge. Prema predlogu EU, porodične firme su kompanije u kojima većinu prava odlučivanja ima osnivač ili osoba koja je kupila preduzeće i najbliži članovi porodice, te da je u upravljanje preduzećem uključena najmanje jedna osoba iz porodice; u slučaju akcionarskog društva osnivač sa članovima porodice ima najmanje 25 odsto prava odlučivanja. Pod pojmom „porodična firma“ najčešće se podrazumeva preduzeće u kojem je većina glasova u rukama porodice, uključujući osnivača koji namerava da prenese firmu na svoje potomke.
Projekat se realizuje uz podršku Privredne komore Srbije u saradnji sa Centrom za edukaciju Pro Educa iz Banja Luke koji je sličan projekat realizovao u Republici Srpskoj prošle godine.
Evropska unija je u četvrtak postigla sporazum o formiranju bankarske unije koja treba da stabilizuje finansijski sistem i olakša preduzimanje mera prema bankama u teškoćama.
Dogovor su postigli Evropski parlament i države članice EU posle maratonskih pregovora koji su trajali celu noć. „Sporazum je postignut u četvrtak ujutro posle 16 sati pregovora“, objavila je grupa Evropskih narodnih partija u saopštenju. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izjavio je na konferenciji za štampu da je to „ogroman uspeh“. Bankarska unija i sređivanje računa banaka koji ide s tim treba da povrate uzajamno poverenje banaka i podstaknu kreditiranje unutar evrozone, što će doprineti privrednom rastu u 18 zemalja koje koriste evro.
To je drugi stub Evropske bankarske unije, posle uvođenja jedinstvenog nadzora banaka u zemljama evrozone. Detalji postignutog kompromisa, koji treba još da odobri Evropski parlament i ministri finansija EU, izloženi su u nacrtu sporazuma koji su prihvatili učesnici pregovora. Po sporazumu, fond od 55 milijardi evra koji će biti dobijen od priloga banaka biće izgrađen u periodu od osam godina, umesto deset koliko je prvobitno bilo predviđeno.
Izvor: Beta
Od 1. februara 2014. važi novi maksimum neoporezivog penzijskog doprinosa koji iznosi 5.329 dinara. To znači da su uplate poslodavaca koji za zaposlene uplaćuju doprinose oslobođene poreza i doprinosa do ovog iznosa na mesečnom nivou.
Zaposleni koji samostalno uplaćuju doprinose i to preko administrativne zabrane takođe su oslobođeni poreza na zarade i mogu da uštede i do 6.395 dinara godišnje.
Izvor: Bilten Dunav dobrovoljnog penzijskog fonda
Nevladine organizacije EuroNatur i RiverWatch organizovali su konferenciju za novinare na kojoj su skrenuli pažnju da izgradnja brana sve više ugrožava reke i rečni biodiverzitet na Zapadnom Balkanu.
Inače, u ovom delu Evrope u odnosu na ostatak starog kontinenta i dalje postoji najviše prirodnih, gotovo netaknutih reka. Od ukupnog broja reka 30% je potpuno netaknuto, a tok 50% reka je veoma malo modifikovan. U balkanskim rekama živi 151 ugrožena vrsta slatkovodnih mekušaca u svetu i 69 endemskih vrsta. Zato organizatori ove konferencije tvrde da “plavo srce Evrope kuca na Balkanu”.
EuroNatur i RiverWatch su su obavili procenu stepena očuvanosti 35.000 km reka od Slovenije do Albanije i sproveli obimno istraživanje o projektima izgradnje brana. Rezultati su ih onespokojili – “Zapadnom Balkanu preti cunami brana”, zaključio je generalni direktor austrijskog RiverWatcha Ulrih Ajhelman pominjući izgradnju 573 planiranih srednjih i velikih hidrotelektana. Njegov kolega iz Nemačke Gabriel Švaderer rekao je da ovo može da ugrozi biodiverzitet i očuvanost balkanskih reka, i apelovao na energetske kompanije i države Balkana da uče na pogrešnim iskustvima Zapadne Evrope iz 60-tih i 70-ih godina prošlog veka koja je tako uništila svoj prirodni potencijal.
Fot: RiverWatch
U tom pogledu, organizatori konferencije su naglasili da preterano potenciranje na hidro potencijalima u proizvodnji energije uopšte ne spada u “zelene” tj održive tehnologije proizvodnje energije, jer narušava prirodnu sredinu. Njihov predlog je da se više okrenemo solarnoj ili energiji nastaloj iz vetra.
Ajhelman smatra da je potrebno napraviti „master plan“ pre nego što se krene u izgradnju brana kako bi se pored energetskih potreba uvažile i ekološke vrednosti i omogućilo sistemastično planiranje. Učesnici ove konferencije takođe su podsetili na postojanje lobija koji se bave izgradnjom brana i posavetovali balkanske države da dobro razmisle pre nego što dozvole gradnju brana na svojim rekama.
Ajhelman je takođe rekao da je kampanja za očuvanje balkanskih reka „Sačuvajmo plavo srce Evrope“ tek na počektu i da u naredne tri godine planiraju da uspostave kontakt s nadležnim vlastima kao i da razviju mrežu za očuvanje balkanskih reka.
Na skupu se predstavljeni slučajevi tri ugrožene rečne oblasti na Zapadnom Balkanu – u Nacionalnom parku Mavrovo, reci Vjosa u Albaniji i reci Savi, a organizatori kampanje su saopštili da je danas pokrenut sajt kampanje na www.balkanrivers.net.
U prva dva meseca 2014. godine ostvaren je deficit budžeta Republike u visini od 33,4 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 35,2 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budžeta, ali pripadaju nivou Republike). U februaru je deficit budžeta iznosio 26,4 mlrd dinara. Prihodi su ostvareni u iznosu od 58,8 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 85,2 mlrd dinara, saopštilo je Ministartvo finansija. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje prihode i rashode indirektnih korisnika budžeta.
„Ako sadašnja vlada ostane na vlasti posle aprilskih izbora ona ozbiljno mora da razmotri kakav ekonomski i industrijski razvoj može biti zasnovan na osnovu sadašnjeg kursa forinte, jer konstantno slabija mađarska valuta može značajno povećati broj izvozno usmerenih malih i srednjih preduzeća“, istakao je juče mađarski ministar ekonomije Mihalj Varga. Njegove primedbe ukazuju da se stav Vlade Mađarske o kursu forinte promenio.
Govoreći na Gazdasagi radio stanici kasno u utorak Varga je ponovio da sadašnja vlada nema zacrtanu vrednost forinte ili referentne kamatne stope. Promene u kursu forinte prema evru mogu da pruže samo privremene prednosti za izvozno orijentisana preduzeća, istakao je ministar, ali i dodao da „ukoliko slabiji kurs ostane dugoročno na snazi može da se smatra da će, umesto sadašnjih 2.000-3.000 malih i srednjih preduzeća koja imaju kapacitet za izvoz, u izvoznu trku da se uključi mnogo veći krug kompanija iz MSP sektora“. Ovo mora da se uklopi u državnu razvojnu politiku, uključujući i raspodelu sredstava EU i subvencija. Država ima različite konkurentne mogućnosti onda kada je forinta slabija i u prilikama kada je jača. Primera radi, sve dok je Italija imala liru ona je depresirala u odnosu na druge valute, ali je italijanska privreda ipak ostala stabilna zahvaljujući širokoj grupi malih i srednjih preduzeća sa izvoznim kapacitetima.
Vargine primedbe nagoveštavaju da u mađarskoj vladi sada drugačije razmišljaju o kursu forinte nego ranije. Dosadašnji komentari vladinih zvaničnika ukazivali su da kabinet nije bio srećan zbog slabosti HUF. Sada, međutim, Varga je rekao – i on je bio prvi među kreatorima zvanične politike koji je to učinio – da dugoročna slabost nacionalne valute može da, zapravo, ima blagotvorne efekte. Navođenje Italije kao primer je, ipak, prilično kontroverzno, zaključuju na portalu portfolio.hu. Slabljenje realnog kursa u posleratnoj Italiji ili Portugalu se pominje kao primer za devizni kurs koga dugoročno utvrđuju promene u relativnoj konkurentnosti, a ne obrnuto. U tom kontekstu, depresijacija nacionalne valute podrazumeva korekciju nejake konkurentnosti. Ukoliko konkurentnost privrede, međutim, ne uspe da se poboljša, moraće da uslede novi talasi slabljenja valute. S druge strane, ako ne bude postojao problem sa konkurentnošću mađarskih privrednika na evropskom tržištu, slab kurs će pre ili kasnije prirodno da dođe do inflacije.
Izvor: Portfolio.hu
