Delta holding objavio je danas da je u prvoj polovini ove godine imao prihod od 33,15 milijardi dinara. U tom periodu vlasnik Delte Miroslav Mišković je bio u pritvoru, odakle je pušten pre dva dana, nakon položenog jemstva od 12 miliona evra. Protiv Miškovića je podignuta optužnica zbog sumnje da je učestvovao u zloupotrebama u privatizacijama putarskih preduzeća i da je utaji porez.
U okviru dvodnevne konferencije na temu unapređenja srpske ekonomije „Kvantni skok“, prisutnima će se obratiti prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, predstavnici kompanija Microsoft, Google, Facebook, Antenna Group, Philip Morris, McKinsey & Company, Erste Bank, Falkensteiner Michaeler Tourism Group, kao i Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija.
Konferencija „Kvantni skok“ će se održati 03. i 04. oktobra u prostorijama opere i teatra Madlenianum u Beogradu u organizaciji Privredne komore Srbije i okupiće poslovne lidere, postojeće i potencijalne investitore, preduzetnike, vodeće svetske stručnjake i zvaničnike Vlade kako bi kroz razmenu ideja i interakciju došli do konkretnih i delotvornih rešenja za ekonomsko okruženje u Srbiji.
Informatički gigant Apple u ovom trenutku poseduje 146,6 milijardi dolara u kešu i hartijama od vrednosti, od čega se 106 milijardi nalazi na ofšor lokacijama. To je skoro osam puta više od 18,5 milijardi dolara duga nekadašnjeg centra američke industrije Detroita, koji je pre nekoliko dana objavio bankrot. Uprkos tome, IT kompanija je odlučila da se zaduži za 30 milijardi dolara!
Apple nikada nije imao više novca u svojim rukama, sudeći prema jučerašnjem finansijskom izveštaju ove kompanije. S druge strane, Detroit, nekadašnji centar američke i svetske auto-industrije, nikada nije imao manje para. Njegove ulice su opustele, nekadašnji proizvodni pogoni se urušavaju, a kriminal cveta, što jedino još inspiriše holivudske scenariste krimi serija. Ovakva slika je ujedno i najbolji pokazatelj tranzicije u kojoj se nalazi američka, pa i svetska ekonomija – od industrijske prema ekonomiji znanja.
Međutim, gomila finansijskih sredstava na kojima Apple leži u poslednje vreme rezultat je višegodišnjeg nagomilavanja, kažu američki analitičari, i nespremnosti uprave da ulože makar deo tolikog blaga u nove investicije, što bi eventualno moglo na kraju i da joj se obije o glavu, pogotovo što poslednja dva kvartala kompanija beleži, zasada još uvek neznatni, pad profita dok je Samsung prošle godine preuzeo primat na tržištu pametnih telefona. S obzirom da većina aktive Apple leži u inostranstvu, uprava je odlučila da svojim akcionarima isplati 30 milijardi dolara dividendi tako što će se zadužiti. Iako ova odluka na prvi pogled deluje neverovatno, ispostavlja se da je kompaniji ovaj potez jeftiniji nego da plaća korporativni porez u visini od 35% kako bi prenela svoj novac u SAD.
Bolešljivost kineske ekonomije mogla bi da prouzrokuje novu rundu stimulansa jer je to verovatno jedini način da se dostigne zacrtani rast od 7,5%.
Da podsetimo, indeks kupovne moći u najvećoj azijskoj privredi pao je ovog jula na 11-mesečni minimum, a privredni rast pada iz kvartala u kvartal.
Slabost i na tržištu rada (zaposlenost je na 52-mesečnom minimumu) mogla bi da bude okidač za interventniju ekonomsku politiku.
Darius Kovalčik, glavni ekonomista u azijskom Credit Agricole, ne očekuje ekstenzivne mere pomoći za privredu već pojačanu fiskalnu potrošnju u trećem kvartalu.
Druge mere mogle bi biti napori u depresijaciji kineske valute i smanjenje obaveznih rezervi centralne banke.
Živei Žang, glavni ekonomista u kineskom ogranku Nomure, smatra da će se Kini u narednom periodu desiti odliv kapitala zbog usporavanja rasta i opreza investitora, i da će zato centralna banka morati ozbiljnije da se pozabavi smenjenjem obaveznih rezervi.
Izvor: CNBC
Biznis Insajder optimistično prenosi glavne ekonomske pokazatelje koji kažu da je recesija u Evropi ili pri kraju ili već gotova.
Naime, proizvodnja u Francuskoj je na najvišem nivou u poslednje dve godine, indeks potrošnje (PMI) u Nemačkoj je mnogo jači nego što je bilo prognozirano a proizvodnja je u najjačoj ekonomiji Evrope vrtoglavo porasla.
I od onih od kojih se manje očekivalo juče smo dobili pozitivne podatke – u Španiji je BDP u drugom kvartalu pao manje nego što se očekivalo.
Međutim, još nije vreme za slavlje, jer EU i dalje ima mnogo problema, kao što su nezaposlenost ili političke krize u Španiji i Portugalu. Dakle, celokupan problem nije rešen ali se bar završava jedna loša ekonomska faza.
Američka služba za bezbednost (NSA) poseduje najefikasnije kompjuterske sisteme toliko moćne i jake da se brzina njihovog rada meri u hiljadama biliona operacija u sekundi. Međutim, zbog „arhaičnog“ sistema pretrage u samoj agenciji, ona ne može adekvatno da pretraži sopstvene e-mailove.
NSA je svoje gigantske mašine programirala tako da ispituju nezamislivo velike kolekcije podataka koje njihov program prismotre obuhvata. Ali ukoliko NSA pitamo da obavi kako se čini, jednostavnu pretragu e-mailova svojih zaposlenih, naišli bi na prepreku jer, kako kažu, nemaju potrebnu tehnologiju. Sindi Blaker, zadužena za slobodu protoka informacija u agenciji, dodala je da je sistem pomalo zastareo i arhaičan iako broji preko 30.000 zaposlenih. Zahtev koji je popunjen prošle nedelje za razmenu e-mailova između NSA i Nacionalne Geografije na određen vremenski period, samo nekoliko dana nakon popunjavanja, sužen je na zahtev Blekerove jer, prema njenim rečima, oni vrše pretragu pojedinačno radije nego u gomili.
Ali kako Mark Karamanika iz Komiteta za slobodu štampe kaže, reč je o agenciji koja je za odgovorna za nadgledanje i kontrolu miliona veza i komunikacija i podatak da je u nemogućnosti da prati sopstveni unutrašnji sistem komuniciranja je jedna velika zabluda. Javni zapisnici i evidencija federalnih agencija su često nedovoljno finansirane, kaže Lusi Dalgiš, dekan na odseku za novinarstvo Univerziteta u Merilendu, ali dodaje da ako neko ima sredstava da se angažuje oko procene digitalnih informacija i njihovog protoka, onda je to upravo NSA.
Izvor: ProPublica
Noriljsk je grad u severnom Sibiru, najseverniji od svih gradova na planeti koji imaju populaciju veću od 100.000 stanovnika. Pre dva dana, 22. jula, u njemu je izmerena najviša ikada zabeležena temperatura od 32 stepena iznad nule.
Stručnjaci kažu da je ovo verovatno najveća zabeležena temperatura na toj geografskoj širini. Inače je prosečna julska temperatura u u Noriljsku 18.2 °C. Snega u ovom gradu obično ima od 250 do 270 dana godišnje.
Inače česta pojava na ulicama Noriljska
Međutim, prošla i ova nedelja su ekstremno tople u toj oblasti arktičke Rusije. Temperature su i do 15 °C više od proseka.
U gradu Nadimu (na 65°severne geografske širine) 19. jula je izmerena temperatura od 33,7°C. U proteklih pet dana najviša dnevna temperatura je prelazila 30 °C. U tom gradu je i 13. juna ove godine izmerena temperatura od 30 °C, a dan kasnije je palo 10 cm snega.
Izvor: crometeo.hr
Dok se Velika Britanija preznojava u najdužem talasu vrućine u prethodnih sedam godina, novo istraživanje skreće pažnju na uticaj koji dizajn visokogradnje i čitavih gradova ima na lokalnu klimu.
Stanovnicima velikih gradova je posebno teško da izbegnu vrućinu u ovim letnjim danima. Istraživači i naučnici sa Univerziteta Mančester, koje je finansirao Odbor za ekonomska i socijalna istraživanja (ESRC), pokazali su kako bi arhitekte i projektanti mogli da sarađuju kako bi smanjili dejstva i posledice gradske vrućine. Lokalna klimatska šema može biti analizirana i potom unesena u mapu, dok bi vazduh mogao biti svežiji uz prikladnu vegetaciju i propustljiv asfalt. Zgrade bi mogle biti građene tako da se oko njih ostavi dovoljno prostora kako bi zemljišni kao i morski povetarac lako dopreo do njih i služio kao prirodna ventilacija.
Sve ovo je potrebno i neophodno zbog toga što zgrade zarobljavaju sunčevo zračenje i ometaju protok vetra. Neprobojne gradske površine suzbijaju vlagu, dok gusti i zbijeni građevinski materijali čuvaju toplotu. Pored toga, mašine i ljudska aktivnost dodaju toplotu, prašinu i zagađenost. Klime zajedno sa svojim spoljnim jedinicama možda dovoljno dobro rashlađuju unutrašnji prostor ali su zato izuzetno štetni za spoljnu okolinu s obzirom da povećavaju visinu spoljašne temperature. Dok u ruralnim oblastima temperatura opada nakon sumraka, u urbanoj sredini vrućina se zadržava i do kasno u noć. Razlika između temperature u selu i u gradu tokom noći može biti i do 10 stepeni. Autori ove studije, profesor Majkl Hebert i doktor Vladimir Janković, saznali su da i uprkos svoj dostupnoj tehnologiji, većina projektanata planira gradove potpuno nesvesna o tome kakav uticaj i posledice to može imati na okolinu. Profesor Herbert kaže da će se potreba za svešću o ovim problemima povećati tek kada dejstvo globalnih klimatskih promena postane jako izraženo, donoseći ekstremnije temperaturne fluktuacije i risk od poplava ne samo zbog izlivanja reka i povećanja nivoa mora, već i od pljuskova koji bi zatrpali čitav gradski odvodni sistem. On dodaje i da „gradovi koji razumeju i rukovode se svojom lokalnom klimom su već na početku u velikoj prednosti u odnosu na druge zemlje kada govorimo o globalnom zagrevanju i klimatskim promenama.“
Kompanija LG Electronics je danas objavila pozitivan neto prihod tokom drugog kvartala 2013. godine usled poboljšanog učinka u okviru većine poslovnih jedinica. Pored toga, kompanija LG Mobile Communications je u periodu između aprila i juna ove godine isporučila ukupno 12,1 milion smart telefona, što je za sada najveći broj isporučenih uređaja ove vrste u istoriji kompanije.
Iz Japana opet stižu dobre vesti. Poverenje potrošača u drugom kvartalu ove godine u zemlji izlazećeg sunca popelo se na najviši nivo u poslednjih sedam godina, sudeći po rezultatima istraživanja koje je sproveo Nielsen.
Iako je sada spremnost Japanaca da „odreše kesu“ na nivou od 78 poena, ono je i dalje ispod svetskog proseka (94).
Dalje, istraživanje je pokazalo da su stanovnici Japana optimisti i po pitanju nalaženja posla, i to 4% više njih nego u poslednjem kvartalu 2012. I kada su zarade u pitanju Japanci bi trebalo da budu zadovoljniji – jedno drugo istraživanje pkoazalo je da je 40% zaposlenih dobilo veće bonuse ove godine nego prošle.
Da li nam ovaj optimizam može pomoći da utvrdimo šta je razlog ponovnog izbora Šinzo Abea za premijera Japana? Mnogi misle da je u pitanju spremnost premijera da sprovedena ekonomske reforme poznate pod (njegovim) imenom „abekonomija“. U tome mu svakako neće odmoći spremnost potrošača da pojačaju domaću tražnju.
Izvor: BBC