Domaća valuta zadržala je danas sličnu vrednost kao i prethodnih dana pa je srednji kurs 115,9473 dinara za jedan evro. Dinar je ove godine bio najjači 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara, a najslabiji 7. februara, kada je jedan evro vredeo 116,1253 dinara. Centralna banka je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 680 miliona evra kako bi ublažila dnevne promene kursa.
Azija i trgovci kažu da na loše vremenske okolnosti u Americi tržišta neće značajnije reagovati – čak ni ako podaci o američkim platama (a time i o broju zaposlenih Amerikanaca) bude niža nego što se očekivalo.
Azija danas s nestrpljenjem očekuje američki izveštaj o nepoljoprivrednom platnom spisku (petak u 8:30am, EST). Ekonomisti koje je anketirao Rojters očekuju da će ovaj platni spisak biti uvećan u odnosu na februarski za 149,000, a da će stopa nezaposlenosti ostati na petogodišnjem minimumu od 6,6% .
Potražnja za kineskim vrednosnim papirima dala je azijskim kreditnim tržištima mali ali pozitivan podsticaj. Pa ipak, na tržištima je ostao oprez, očekujući američke podatke o platnim bilansima koji će biti objavljen večeras.
Juče je u pet popodne, Azija bez Japana IG Traxx indeks ostao na poziciji između 2bp do 123bp/125bp, u odnosu na prekjučerašnje stanje 125bp/127bp, pošto su neki kupci tipovali kineske obveznice.
Povećan je i sentiment kupaca prema kineskim obveznicama, jer je juan porastao u odnosu na dolar po četvrti put uzastopce. Narodna banka Kine fiksirala je zvaničnu srednju vrednost svoje valute povećavši je za 0,08, na 6,1201.
Kinesko tržište nekretninama takođe je jahalo na talasu bolje tražnje, jer su investitori sada pokupili obveznice koje su donedavno bile nezadovoljavajuće. Trgovci su raspoloženi za nekretnine“, kako kaže jedan trgovac iz Singapura. „Takođe se uočava da je uzrok ove veće potražnje pokrenut izglednim državno – komercijalnim poslovima u koje Kina sve više ulazi.“
Beijing Infrastructure Investment ovlastila je Royal Bank of Scotland i Wing Lung Bank kao zajedničke globalne koordinatore prema investitorima u fiksne prihode. Njihov rad započinje u ponedeljak, 10. marta .
U međuvremenu, prema rečima jednog od dilera vrednosnim papirima sa sedištem u Hongkongu, cena indonežanskih papira bila je za četvrt poena slabija jer su investitori uzeli profit usred nedavnog oporavka i rasta.
Špekulacije da će indonežanska makroekonomska slika nastaviti da se poboljšava dale su njihovim imovinskim developerima podsticaj: cena akcija indonežanskih trgovaca nekretninama Lippo Karavwci i Alam Sutera 2020 porasle su za pola poena.
Zato su dileri nekretninama povećali kupovinu istih, kako bi se obezbedili za kasnije – nadajući se da će im cena skočiti usled pozitivnih trendova. Ovo važi i za maloprodajnu potražnju.
Azija danas s nestrpljenjem očekuje američki izveštaj o nepoljoprivrednom platnom spisku (petak u 8:30am, EST). Ekonomisti koje je anketirao Rojters očekuju da će ovaj platni spisak biti uvećan u odnosu na februarski za 149,000, a da će stopa nezaposlenosti ostati na petogodišnjem minimumu od 6,6% .
Nakon uprosečavanja od oko 205.000 novih lica na mesečnim platnim spiskovima SAD, što je bio trend tokom najvećeg dela 2013, nepoljoprivredni platni spiskovi pali su na samo 94,000 u decembru, kada je neuobičajeno hladna i snežna zima usporila ekonomsku aktivnost u SAD.
Ipak, trgovci kažu da na loše vremenske okolnosti u Americi tržišta neće značajnije reagovati – čak ni ako podaci o američkim platama (a time i o broju zaposlenih Amerikanaca) bude niža nego što se očekivalo.
„Opšte slabljenje ekonomija će verovatno opet biti izbegnuto, iako nećemo prisustvovati nekim agresivnijim finansijskim potezima jer će većina ipak i obratiti pažnju na loše vremenske prilike“, kaže jedan drugi trgovac iz Singapura. „Upravo sada, tržišta su prilično rizična.“
Rojters
KKR, vodeći globalni investicioni fond, objavio je danas da je zaključio kupovinu United Group-e (SBB/Telemach), vodećeg kablovskog i pay TV operatora u jugoistočnoj Evropi.
U periodu od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije primio je 1.510 obaveštenja s prigovorima na rad finansijskih institucija, 691 preuranjeno obaveštenje, 597 pitanja, i 19.119 poziva i pitanja upućenih Informativnom centru. U istom periodu planirano je i zakazano 105 postupaka posredovanja –medijacija, od čega je održano njih 93, saopštila je NBS.
Brojne zemlje već su nametnule ograničenja na transakcije u Bitkoinima. Njima se pridružio i Japan, čija je vlada izjavila da Bitkoin nije valuta, ali da neke transakcije koji koriste virtuelne jedinice treba da se oporezuje .
Japanska vlada je rekla da Bitkoin nije valuta, ali da bi neke transakcije u kojima se koristi ova virtuelna platna jedinica trebalo oporezovati.
„Ako postoje transakcije i na osnovu njih potonji dobici, podrazumeva se … da će ministarstvo finansija razmotriti kako da Bitkoinu nametne poreze“, rekao je glavni sekretar kabineta Jošihide Suga. Japan je takođe rekao i da banke nisu u mogućnosti da kupcima da obezbede Bitkoin kao proizvod.
Vlada pokušava da utvrdi ukupan obim i vrednost Bitkoina koji su u opticaju širom sveta.
Kineska zabrana
Neke procene govore da je globalno tržište virtuelnom valutom Bitkoin – stvorenim ili „iskopanim“ (mined) putem komplikovanih kompjuterskih algoritama – vredno oko sedam milijardi američkih dolara.
Zemlje i njihovi poreski organi rvu se s problemom kako ga regulisati, a neki ga vide kao način za utaju poreza ili pranje novca.
Rusija je proglasila nelegalnim sve Bitkoin transakcije, Kina je svojim bankama zabranila trgovinu i poslovanje ovom virtuelnom valutom, a bilo je poziva i da SAD urade isto.
Singapur je nametnuo porez na Bitkoin trgovinu i njegovo korišćenje kao sredstva za plaćanje usluga, nakon što ga je malezijska vlada klasifikovala kao robu, a ne kao valutu.
Prošlog meseca vodeće mesto za Bitkoin razmenu, tokijska berza Bitkoina Mt. Gox – koja je funkcionisala od 2010. i vršila 70% svih svetskih transakcija ovom valutom – podnela je zahtev za stečaj, nakon procenjenog gubitka od oko 750.000 svojih klijenata .
Poslodavci i preduzetnici koji sebi uplaćuju doprinose od ponedeljka imaju puno poteškoća sa uplatom primanja zbog prelaska na novi sistem objedinjene naplate poreza, koji je prethodno bio u probnom radu tokom dva meseca. Ti problemi počeli su u ponedeljak 3, marta a našoj redakciji se u prethodna dva dana javilo nekoliko poslodavaca, ali i knjigovođa, koji su primetili da su problemi nastali u promeni šifrarnika za uplaćivanje, u novom pravilu da se za svačiji individualni tekući račun zaposlenika mora pustiti zasebni broj odobrenja za plaćanje od strane poreske uprave, ali i prilikom primene šifre 240 za isplatu plata zaposlenima.
Da podsetimo, po novom sistemu od 3. marta nema više papirnih obrazaca za podnošenje poreskih prijava, već se one podnose elektronskim putem. Pored olakšavanja rada, ova promena trebalo bi da osigura da poslodavci ne mogu da isplate plate zaposlenima ako nisu prethodno uplatili poreze i doprinose državi. To podrazumeva da će baze podataka Agencije za privredne registre, Fonda PIO i Zdravstvenog fonda biti povezane, pa će u ovim institucijama moći da se očitaju podaci o uplatama poreza i doprinosa za svakog pojedinca. Takođe, od uvođenja novog sistema sve pare će se slivati u istu kasu, odakle će se razdeljivati RFZO i PIO fondu.
Kako su nam objasnili u jednoj velikoj stranoj banci koja posluje u zemlji, zabeležene su „dve vrste problema prilikom uplata, koji će sigurno biti prevaziđeni vremenom. U najvećem broju klijenti banke nisu znali šta treba da upišu na mestu za šifru na osnovu koje se proverava da li je izvršena uplata. Takođe, dosta klijenata nije čekalo sada propisanih 30 minuta da dobiju povratnu potvrdu od Poreske uprave sa kojom se nastavlja izvršenje uplate“. Problemi će postojati, kažu, dok god se sve strane ne naviknu na nova pravila. U promeni načina uplaćivanja, po svoj prilici, nisu se najbolje snašli poslodavci, njihove računovođe, ali ni mnoge banke u zemlji, uprkos dvomesečnom probnom periodu.
U drugim bankama i Poreskoj upravi do 13h nismo uspeli da nađemo sagovornike koji bi bili voljni da kažu ima li problema u primeni objedinjene naplate.
Kina je izrazila “duboku zabrinutost” zato što se jedan kineski civilni avion našao na putu ispaljene severnokorejske rakete koja je bila u padu. Srećom, ova raketa nije pogodila avion koji je iz Tokija putovao ka kineskom gradu Šenjangu.
Da podsetimo, Kina od svih zemalja najviše diplomatski i ekonomski podržava poprilično izolovanu Severnu Koreju iako je strpljenje zvaničnog Pekinga već nekoliko puta bilo ozbiljno testirano – tokom sprovođenja severnokorejskih nuklearnih testova.
Povodom poslednjeg incidenta Kina je urgirala kod zvaničnog Pjongjanga da osigura bezbednost njenih civilnih letova.
Izvor: Rojters
U proseku muškarci poseduju prosečno 4,7 bankarskih i 5,1 proizvoda osiguranja, a žene ih prate sa 4,4 bankarskih i 4,7 proizvoda osiguranja. Na prvi pogled se ne radi se o bitnoj razlici, ali do većih razilaženja dolazi kada se u obzir uzmu pojedinačni proizvodi. Investicije, penzije, kreditne kartice i osiguranje vozila su kategorije proizvoda kod kojih su razlike između polova najveće, kažu stručnjaci A.T Kearney koji su sproveli anketu o navikama klijenata u korišćenju finansijskih proizvoda i bankarskih usluga u saradnji sa britanskom istraživačkom kućom YouGov.
Kriza u Ukrajini još jednom je pokazala kako velike političke krize utiču na svetske berze. Sa jedne strane finansijske berze su u padu, dok opet obratno, robne berze beleže rast cena tržišnog materijala. Kada najveća sveteska robna berza u Čikagu za samo nedelju dana zabeleži rast fjučers ugovora na pšenicu za oko 10%, a fjučersa na kukuruz za preko 8%, onda je jasno da se dešavaju krupne promene na svetskom tržištu žitarica. Takve promene imaju posledice i na sva ostala tržišta, pa i naše. Promet od 1.469 tona robe izuzev jednog ugovora kada se trgovalo suncokretovom sačmom, odnosi se isključivo na trgovanje kukuruzom. Fizički obim prometa za 38,01% je veći u odnosu na promet iz prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost prometovane robe iznosila 26.535.520 dinara i za 4,62% je manja od vrednosti prometa iz prethodnog nedeljnog perioda.
Kukuruz je praktično jedina roba koja je u nedelji za nama pobudila interes tržišnih učesnika u trgovanju preko novosadske berze. Cena na svetskom tržištu je u naglom porastu, izvoz se sve više intenzivira i iz tih razloga nije čudno što je ova roba toliko dominantna na berzi. Trgovanje kukuruzom prethodne nedelje je zatvoreno cenom od 16,00 din/kg bez PDV, da bi u protekloj nedelji cena ove robe starovala sa pozicije od 16,50 din/kg, dok su na samom kraju nedelje realizovana dva kupoprodajna ugovora po ceni od čak 16,90 din/kg, što je nov ovosezonski cenovni maksimum. Prosečna cena trgovanja je iznosila 18,23 din/kg ( 16,57 bez PDV), što je za 4,11% više od prosečne cene trgovanja kukuruzom u SRPS kvalitetu u prethodnoj nedelji. U ovakvim situacijama uvek se postavlja pitanje : Gde je granica cenovnom rastu? U traženju odgovora na ovo pitanje u kontekstu aktuelnih tržišnih dešavanja treba pre svega konsultovati referentne berze iz okruženja I najuticajnije svetske berze. U osnovi svi razlozi su u sferi političkih dešavanja I to je u ovom trenutku njvažniji pokretački cenovni okidač na svim tržištima.
Pored kukuruza realizovan je još samo jedan kupoprodajni ugovor i to u trgovanju suncokretovom sačmom sa 33% proteina, pri čemu je realizovana cena od 26,76 din/kg (22,30 bez PDV). To je cena koja je na identičnom nivou kao I prethodne nedelje.
PRODEX
Za nama je nedelja tokom koje se, izuzev jednog jedinog posla berzanske kupoprodaje 22 tone suncokretove sačme, isključivo trgovalo kukuruzom. Do sada je u bližoj istoriji berzanskog trgovanja nezabeleženo da se trgovalo skoro isključivo jednim proizvodom sa listinga.
Kako prometa pšenicom, ječmom i sojom nije bilo, a pošto se pomenuti jedan posao berzanske kupoprodaje suncokretove sačme realizovao po nepromenjenoj ceni od 22,30 din/kg, bez PDV-a, jasno je da je isključivo cena kukuruza diktirala kretanje indeksne vrednosti PRODEX-a. U strukturi ukupnog prometa kukuruzom značajan deo je otpao na kukuruz sa povećanim sadržajem vlage, u odnosu na maksimalne vrednosti po SRPS standardu. Za našu analizu, međutim bitan je samo kukuruzom SRPS kvaliteta, koji se dugo držao na prošlonedeljnom cenovnom nivou od 15,90 din/kg, bez PDV-a, da bi u četvrtak cena porasla na 16,50, a do kraja nedelje i na 16,80 din/kg,bez PDV-a, posmatrano po pojedinačnim poslovima.
Druga nedelja za redom, koju karakteriše rast cene kukuruza, beleži i novi porast indeksne vrednosti PRODEX-a. Na današnji dan ovaj indeks beleži vrednost od 215,94 poena, što je za 2,31 indeksnih poena više nego prošlog petka.
SVET
Tokom cele protekle nedelje na svetska tržišta žitarica, najveći uticaj je imalo zatezanje odnosa i velika zabrinutost oko raspleta događaja u crnomorskom regionu, pa su samim tim i vrednosti skočile na rekordne nivoe u poslednjih više od šest meseci. Naime, vrednosti kukuruza su skakale tokom cele nedelje ba di na samom kraju skočile na šestomesečni rekord, usled povećanih tenzija između Rusije i Ukrajine koje su dovele do skoka potražnje za američkim kukuruzom. Nedeljna izvozna prodaja je skočila za čak 81% i bio je na nivou od 840.800 tona, ili kumulativnih 36.1 milion tona (14.5 miliona tona prošle nedelje). U proseku je broj ugovora za žitarice u poslednje četiri nedelje upetostručen u odnosu na isti period prople godine.
Vrednosti pšenice su zabeležile najveći skok od 28. septembra 2012. godine, na osnovu kao i kod kukuruza eskalacije napetosti u Ukrajini, jednoj od vodećih zemalja izvoznika.
U odnosu na kraj prošle nedelje cena martovskog fjučersa na kukuruz u Čikagu je skočila za 8,39%, dok je cena fjučersa na pšenicu u porastu za 10,17%.
U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do rasta cene pšenice sa novim majskim fjučersom za 0,17%, dok je kukuruz sa, takođe novim majskim fjučersom skočio za 1,18%. Cena pšenice je u Parizu skočila za 3,22%, dok je nov junski fjulers na kukuruz u Parizu skočio za 2,65%.
Ako ste dovoljno bogati, imaćete i galapagoske kornjače za prijatelje: Milijarder Ričard Brenson pretvorio je svoje privatno ostrvo na Karibima u oazu retkih životinjskih vrsta.
(Ostrvo Neker, luksuzno utočište ne samo za ugrožene životinjske vrste već i za bogate. foto: Virdžin)
Brenson, osnivač poslovne grupacije Virdžin je super bogat – toliko bogat da je vlasnik 72 hektara velikog privatnog ostrva Neker (Necker), u arhipelagu Britanskih Devičanskih Ostrva.
Brenson je na svoje ostrvo „domaćinski primio“ oko 300 različitih vrsta retkih i ugroženih životinja, uključujući kornjače sa Galapagosa kao i šest vrsta gotovo odumrlih lemura sa Madagaskara. Ovaj milijarder je na 6 hektara izgradio utočište za svoje životinjske prijatelje, zapošljavavajući tri stručnjaka za divlje vrste da se brinu za njih. On se nada da bi neke od ovih vrste uspele da se razmnožavaju na osrvu Neker, u cilju povećanja njihovog broja, a potom da se one vrate u svoja rodna staništa.
(foto: Virdžin)
Ovde možete (doduše samo virtuelno) zaviriti i uživati u tri minuta raja na Brensonovom ostrvu.
Globalpost.com