Ministarstvo privrede objavilo je na svojoj internet stranici (www.privreda.gov.rs) „lične karte“ svih 36 javnih preduzeća u Srbiji. Prethodno su objavljne „lične karte“ 153 preduzeća u restrukturiranju i drugih 419 preduzeća u nadležnosti Agencije za privatizaciju. „Lične karte“ preduzeća sadrže podatke o finansijskom poslovanju, imovini, obavezama, potraživanjima, hipotekama i sudskim presudama.
Tržište žitarica je protekle nedelje donelo nove cenovne pikove. Dinamika rasta cena pšenice i kukuruza bukvalno su pregrejali ovo tržište i sve smo bliži tački koje će po svim pretpostavkama uskoro dovesti do zaustavljanja daljeg rasta.
Trgovanje na novosadskoj berzi se vratilo na nivo visokih prometa i u proteklom nedeljnom periodu je iznosilo 3.500 tona robe, što je u odnosu na promet iz prethodne nedelje 5,4 puta veći promet. Finansijska vrednost prometa iznosila je 62.264.000 dinara što je rast od 387,28 % u odnosu na novačani promet iz prethodne nedelje. Tržište žitarica je apsolutno dominantno u trgovanju na berzanskom tržištu i osim pšenice i kukuruza ni jednom robom se više nije trgovalo u ovom nedeljnom izveštajnom periodu.
Kukuruzom se najviše trgovalo, ali cenovna dešavanja na tržištu pšenice su zasenila sve ostale vesti sa berze. Prosečna cena pšenice koja je u nedelji za nama iznosila 22,59 din/kg (20,92 bez PDV) za čak 5,29 % je veća u odnosu na prosečnu cenu trgovanja u prethodnoj nedelji. Cena ove robe startovala je sa nivoa 20,50 din/kg bez PDV, sredinom nedelje dostigla svoj maksimum od 21,30 din/kg, da bi se trgovanje na samom kraju nedelje zatvorilo cenom od 20,80 din/kg. Ovaj mali cenovni tobogan, vrlo indikativno ukazuje da je u ovom periodu pšenica dotakla svoje gornje granice i da kupci, a pre svega izvoznici nisu spremni na dalje kupovine po cenama koje ne zadovaljavaju njihovu ulaznu kalkulaciju. Sa druge strane ne treba potceniti unutrašnje faktore na domaćem tržištu koji i dalje „guraju“ cenu pšenice na gore, ali isto tako ni zanemariti činjenicu da je trenutno srpska pšenica jedna od najskupljih u okruženju.
Tržište kukuruza ponovo je veoma aktivno. Predmet prošlonedeljnog trgovanja bilo je čak 2.700 tona ove robe. Rast cene kukuruza novog roda je nastavljen. Vrednost prosečne cene trgovanja je veća u odnosu na prethodnu nedelju za 3,46%, a iznosila je 16,51 din/kg ( 15,28 bez PDV). Sve veće prisustvo domaće tražnje ukazuje da slično kao i kod pšenice, izvozna tražnja nije preterano zainteresovana za ovu robu. Da li i kojim tempom će se nastaviti rast cene dobićemo odgovor vrlo brzo. Kukuruza ima dovoljno u ponudi, a kvalitet i zdravstveno stanje ove robe uliva nadu da će prometi i dalje biti veliki, a izvoz vratiti na nivo od pre dve godine.
Na inicijativu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Aleksandar Obradović, v.d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ povukao je sa dnevnog reda jučerašnje sednice Upravnog odbora JP EPS predlog osnivanja novog zavisnog preduzeća koje bi omogućilo uvođenje jedinstvene cene za troškove distribucije električne energije na celoj teritoriji Republike Srbije.
Taj predlog je podrazumevao formiranje jednog Operatora distributivnog sistema (ODS). Osnivanje ovog novog zavisnog privrednog društva je jedini način, koji je u nadležnosti EPS-a, da svi kupci koji od 1. januara 2014. godine izlaze na tržište električne energije u Srbiji imaju iste uslove za pristup distributivnoj mreži (mrežarina) i da se spreči neravnomerna raspodela troškova između pojedinih regiona Republike Srbije. Obradović je i ranije u nekoliko navrata pokušavao da ovu odluku uvrsti u dnevni red sednice UO EPS-a, ali je svaki put predlog odbijen.
Posle ovog postupka v.d. direktora Obradovića, izvesno je da sadašnjih pet privrednih društava za distribuciju električne energije će nastaviti da obavljaju funkciju pet operatora distributivnog sistema (ODS), umesto samo jednog novoosnovanog preduzeća. Svaka sadašnja distribucija zbog velikih razlika u troškovima ima različitu visinu „mrežarine“. U slučaju da se ne nađe neko drugačije rešenje, kupci u Srbiji koji troše istu količinu električne energije bi od 1. januara 2014., dobijali račune po različitim cenama – u zavisnosti od toga u kom delu zemlje rade.
Formiranje jednog ODS na nivou cele Srbije umesto postojećih pet, predviđeno je Polaznim osnovama za reorganizaciju „Elektroprivrede Srbije“, koje je Vlada Srbije usvojila 16. novembra prošle godine. S obzirom da je taj predlog skinut sa dnevnog reda jučerašnje sednice UO JP EPS-a, pretpostavka je da izmenama Zakona o energetici postoji mogućnost da se dođe do jedinstvene cene mrežarine u celoj Srbiji.
Iako imaju daleko više slobodnih dana i dana odmora, Evropljani se najviše i žale na njegov nedostatak. S druge strane Japanci od dozvoljenih 18 dana odmora, u proseku troše samo njih sedam godišnje.
Istraživanje posećenog putničkog portala Expandia na više od 8,500 zaposlenih iz 24 zemlje pokazuje da Evropljani imaju najviše dana odmora u godini, ali se i najviše žale na nedostatak odmora. U Francuskoj zaposleni imaju u proskeu 30 dana odmora u godini. Međutim 90% anketiranih Francuza u istraživanju sajta Expandia kaže da osećaju da im to nije dovoljno odmora. S druge strane, koliko se radne navike razlikuju pokazuje da radnici u Aziji, gde vlada kultura dugačkog radnog dana i teškog rada, najveće ekonomije na kontinentu imaju najmanji broj dana odmora, ali ih radnici u tim zemljama čak ni ne koriste u punoj meri. U Japanu, na primer, zaposleni imaju prava po zakonu na 18 dana odmora, ali u proseku uzimaju samo njih sedam tokom čitave godine. Najmanje zakonskih dana odmora je propisano u Južnoj Koreji – deset, ali ni u toj zemlji radnici ne koriste čitav odmor, već u proseku samo sedam dana.
U Sjedinjenim Državama se u proseku prima 14 dana odmora, a koristi 10, ali za razliku od francuskih 90% izraženog nezadovoljstva, Amerikanci su „samo“ 59% nezadovoljni takvom raspodelom.
Dugovi građana za struju uvećani su za 60 do 70 odsto jer je Elektroprivreda Srbije (EPS) nezakonito obračunala kamatu, rekao je u četvrtak u Beogradu predsednik Centra za zaštitu potrošača „Forum“ Jovan Jovanović.
„To je zloupotreba monopolskog položaja jer se EPS ponaša suprotno zakonu i Ustavu jer, kao institucija registrovana za trgovinu električnom energijom, veći prihod ostvaruje od naplate kamate, nego od naplate električne energije“, rekao je Jovanović u Medija centru. Po njegovim rečima, Centru za zaštitu potrošača bilo je potrebno deset godina da dokaže da je naplata zatezne kamate „konformnom metodom“ koju primenjuje EPS, nezakonita jer je to zaračunavanje kamate na kamatu što je zabranjeno Zakonom o obligacionim odnosima.
„Ustavni i Vrhovni kasacioni sud potvrdili su da je ovaj vid zaračunavanja kamate nezakonit i primenom ovog pravnog stava dugovi gradjana za utrošenu energiju bi se smanjili za najmanje 60 odsto“, rekao je Jovanović. On je rekao da EPS nije prihvatila njihove molbe i nije poštovala stav Vrhovnog kasacionog suda, već građanima naplaćuje nepostojeće dugove.
Izvor: Beta
Poslovna aktivnost u evro bloku nastavila je da usporova i tokom novembra dok se čitav kontinent muči da izađe iz recesije. PMI indeks pao na tromesečni minimum, sa 51,9 u oktobru na 51,5. Padu je najviše doprinela Francuska, druga po veličini ekonomija evra, koja opet klizi u recesiju.
Ukupan rast PMI indeksa Markita, koji objedinjuje najvažnije ekonomske parametre naionalnih ekonomija, pokazuje da je u trećem kvartalu rast evrozone iznosio samo 0,2 procentna poena. Rekordna nezapsolenost i stagniranje proizvodnje glavni su uzroci loših rezultata i ekonomisiti u ovoj analitičkoj kući napominju da je čitavom bloku od sedamnaest članica, kao i EU u celini potreban neki veliki finansijski podsticaj kako bi se privreda pokrenula zadovoljavajućim tempom.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Nikola Ćorsović prisustvovao je sastanku Slovenačkog poslovnog kluba na kom je govorio o merama fiskalne konsolidacije koje Vlada preduzima kako bi suzbila sivu ekonomiju i time omogućila stabilno i predvidivo poslovno okruženje.
„Aktivnosti države na smanjenju javne potrošnje, duga i inflacije doprineće tome da zemlja postane manje rizična. To će omogućiti jeftinije finansiranje i na duži rok dati izvesnije poslovanje. Najveći efekat po budžet od suzbijanja sive ekonomije očekujemo od uvođenja „on lajn“ fiskalnih kasa, što bi trebalo da počne krajem prvog tromesečja naredne godine jer će tako biti uvedena bolja kontrola“, najavio je Ćorsović.
Ambasador Slovenije u Srbiji Franc But izrazio je zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa Ministarstvom finansija: „Posebno me raduje što je između Srbije i Slovenije sklopljen dogovor o vraćanju poreza na dodatu vrednost, što mislim da je važan korak koji ide u korist obema privredama. U Srbiji posluje oko 1.460 slovenačkih firmi, od kojih je oko 400 aktivno, a koje zapošljavaju oko 30.000 ljudi.“
Državni sekretar je istakao da je sa budžetom za 2014. godinu Vlada predvidela kratkoročne mere za stabilizaciju javnih finansija, koje treba da daju rezultate već u sledećem budžetu. Povećanje donje stope PDV uz smanjenje tražnje koje se očekuje zbog smanjenja troškova države, u prvom naletu će otežati poslovanje, ali se smatra jednom od najefektivnijih mera. Pored toga naveo je uvođenje „solidarnog poreza“, borbu protiv sive ekonomije i drastičnu promenu politike subvencija. “Najveći problemi na polju finansija su visok budžetski deficit i javni dug, zato je cilj fiskalne strategije da se javni dug stabilizuje na nivou 69 odsto BDP, da bi zatim, kako ekonomija bude rasla i uz kontrolu deficita, počeo da pada,” rekao je Ćorsović.
Kratkoročne mere trebalo bi da omoguće da se u drugoj polovini naredne godine pribegne i strukturnim merama. Međutim, neke od kratkoročnih mera, među kojima promene zakona o radu, završetak promena zakona o privatizaciji i promene zakona o izgradnji moraju se uvesti odmah, naglasio je Ćorsović. Slovenačke privrednike koji su prisustvovali sastanku, interesovalo je na koje načine će se omogućiti efikasnije sprovođenje Zakona o rokovima plaćanja, kakve mere konkretno će biti preduzete u borbi protiv sive ekonomije i kakva će ubuduće biti politika subvencija.
Na komentar ambasadora Slovenije u Srbiji Franca Buta da su mnogim investitorima koji su došli u Srbiju u velikoj meri značili podsticaji koje su dobili za zapošljavanje, državni sekretar Ćorsović rekao je da bi trebalo razlikovati dve vrste subvencija – jedne koje su namenjene za privlačenje investicija, i o kojima će vlada razmisliti kako da taj proces bude selektivniji i kako da se sa manje postigne što više, i subvencije za preduzeća u restrukturiranju koje će postepeno biti ukinute.
NASA je uprkos neizvesnosti da li će obzbediti sredstva, raspisala konkurs za komercijalne ponude za prevoz astronauta na Međunarodnu svemirsku stanicu, kao pokušaj da do 2017. razbije ruski monopol na kosmički prevoz.
Okrugli sto, u okviru javne rasprave o Nacrtu Zakona o privatizaciji i Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju, biće održan danas u 12 sati u Agenciji za privatizaciju (Terazije 23, velika sala na drugom spratu).
Nacrte ovih zakonskih rešenja, čiji se tekstovi mogu pronaći na internet stranici Ministarstva privrede, prezentovaće ministar privrede Saša Radulović. Na okrugli sto – javnu raspravu pozvani su predstavnici svih poslovnih i poslodavačkih udruženja, investitora, stranih privrednih komora i predstavništava, banaka, osiguravača, stečajnih upravnika, sindikata i ostale zainteresovane javnosti.
MMF je juče upozorio Evropsku centralnu banku da mora da strožija u kontrolisanju loših korporativnih kredita na balansima stanja banaka u evrozoni.
Veliki procenat zajmova koje banke iz evrozone daju kompanijama iz nefinansijskog sektora, pogotovo u Španiji, Italiji i Portugalu, predstavlja ili nenaplative kredite ili su izdati kompanijama koje nemaju sredstva da ih servisiraju. Ovo zvanično upozorenje MMF predstavlja preokret u odnosu na njegova ranija obraćanja evropskoj zoni, jer se ranijih godina mogl ačuti kritika upućena uglavnom na preteranu izloženost banaka javnom sektoru.
Saopštenje MMF dolazi u nezgodnom trenutku za ECB jer se glavna banka Evrope priprema da izvrši temeljan oditing najvećih 130 banaka evrozone pre nego što preuzme direktnu kontrolu nad njihovom supervizijom. Analiza MMF pokazuje da soro polovina korporativnih dugova u Portugalu u 2012. pripada kompanijama, koje nemaju dovoljno sredstava da pokriju kamatu na uzeti kredit; u Španiji njihov udeo iznosi 40%, a u Italiji 30%.
U izveštaju MMF Global Stability Report izražava se i nezadovoljstvo načinom na koji je ECB rukovodila grčkom dužničkom krizom, pogotovo oonih članica MMF koje dolaze iz siromašnijih zemalja.