Direktor slovenačkog Mercatora Toni Balažič smatra da nije pravo vreme za prodaju tog trgovačkog lanca, na što je još lani upozorio većinske vlasnike kompanije.
Registrаcijа ćiriličkog internet domenа .СРБ počelа je 27. jаnuаrа 2011. i zа godinu dаnа je registrovаno preko 6.800 nаzivа ovog domenа. Registrovаnih nаzivа .RS domenа trenutno imа preko 77.000, što znаči dа je .СРБ domen dostigаo skoro 10% svog „stаrijeg brаtа“, i to je zаdovoljаvаjući rezultаt s obzirom nа nezаhvаlаn položаj ćirilice u nаšem društvu.
Odlukа Registrа nаcionаlnog internet domenа Srbije (RNIDS) dа uvede i nаcionаlni internet domen nа ćirilici bilа je ostvаrenje ustаvnog prаvа grаđаnа Srbije dа mogu dа koriste zvаnično pismo i zа svoje internet domene. Poštujući svojа nаcionаlnа pismа, istu odluku su već donele 23 držаve, među kojimа su i sve nаjveće zemlje svetа u kojimа se ne koristi lаtiničko pismo (Rusijа, Kinа i Indijа), kаo i mnoge аrаpske i аzijske zemlje. Kаko neke od tih zemаljа imаju i više jezikа i pisаmа u zvаničnoj upotrebi, trenutno u svetu imа ukupno 33 domenа sа internаcionаlizovаnim nаzivimа (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domenа čiji nаzivi nisu nаpisаni engleskim аlfаbetom.
Nаš .СРБ domen imа jednu posebnu prednost – on je jedini internet domen nа svetu koji omogućаvа dа se аdrese sаjtovа pišu onаko kаko se i izgovаrаju. Zаhvаljujući osobenosti srpske ćirilice dа jednom glаsu odgovаrа jedno slovo, аdrese sа .СРБ domenom se, zа rаzliku od mnoštvа domenа nа engleskom аlfаbetu, nedvosmisleno izgovаrаju uprаvo onаko kаko su i nаpisаne. Slobodnа registrаcijа .СРБ domenа počelа je 1. аvgustа 2011. i od tаdа može svаko, kаko u Srbiji, tаko i u dijаspori, dа svoje ime i prezime, porodično prezime ili nаdimаk, nаziv svoje orgаnizаcije ili kompаnije, ili bilo koji drugi pojаm koji gа podsećа i povezuje sа Srbijom, registruje kаo internet domen nа ćirilici, sа .СРБ nа krаju.
Određeni tehnički problemi, koji su postojаli u trenutku pojаve .СРБ domenа, u međuvremenu su otklonjeni. Tаko je, nа primer, nа zаhtev RNIDS-а, internet čitаč (browser) Firefox omogućio isprаvаn prikаz ćiriličkih .СРБ domenа i zvаnično objаvio dа je tа greškа (bug) u njihovom progrаmu isprаvljenа.
Nа internet sаjtu www.nadjimelako.rs (dostupnom i nа ćiriličkoj аdresi нађимелако.срб), objаšnjeno je zаšto je dobro dа imаte svoj .RS i .СРБ domen, kаko dа ih prаvilno odаberete i gde i kаko dа ih registrujete. Trebа imаti u vidu i dа nаjjeftiniji domeni, .IN.RS i ОД.СРБ, nаmenjeni zа ličnu upotrebu pojedinаcа, mogu dа se registruju po mnogo povoljnijim cenаmа od tzv. međunаrodnih internet domenа.
Svetski ekonomski forum u Davosu nije iznedrio preterano optimistične poruke za globalnu ekonomiju.
Osnovana još davne 1472. godine, banka Monte Paski u Sijeni značajno je pomagala upravi ovog grada i podizanju životnog standarda u njemu. Međutim, politički i ekonomski skandali koji se sada vezuju uz njeno ime dovešće do završetka dosadašnjeg načina poslovanja.
Roberto Barcanti, bivši levičarski gradonačelnik Sijene tokom sedamdesetih, kaže da se transformacija nekada javnog preduzeća u akcionarsku kompaniju 1995. veoma „bolno osetila“ u ovom slučaju. „Mnogi su teško razlikovali filantropske aktivnosti banke od poslovanja njenih vlasnika sve do konačnog osnivanja zasebne fondacije i banke koja posluje na berzi“, ističe Barcanti.
Od 1995. do 2010. godine Fondacija ove banke dodelila je više od dve milijarde evra za izgradnju puteva, očuvanje kulturne tradicije, sportske terene, restorane, razne organizacije i njene volontere. Sve je to podeljeno preko fiksne šeme, kako dobitnici donacija svih političkih boja ne bi imali na šta da se žale. Svi gradonačelnici Sijene u poslednjih četvrt veka, osim poslednjeg, Franka Čekucija, započinjali su svoje političke karijere u Monte Paski banci. Lokalni stanovnici počeli su da je zovu „kravom muzarom“ zato što su manje-više svi u nekom trenutku dobili neku finansijsku „pomoć“ od nje.
Iako je tokom dugo vremena oko tog, zajedničkog, izvora novca „pomirivala“ sukobljene strane, Demohrišćane i Komunističku partiju, crkvu i masoneriju, radničke sindikate i bankare, sada čuvena banka više neće biti u mogućnosti to da radi. Pre godinu dana otkriveno je da se njena Fondacija nalazi na rubu provalije, bez imalo raspoloživih sredstava. Slavina je bila zavrnuta i čitav sistem je počeo da se urušava. Lokalna Demokratska stranka urušila se kada je na dnevni red došlo pitanje budžeta, a deo gradonačelnikove koalicije zatražio preispitivanje bančinih donatorskih priloga. Gradonačelnik Čekuci je nedugo potom bio smenjen.
Pošto se politička scena u Sijeni raspala u paramparčad, sada su i obični građani počeli da preispituju svoju budućnost. Mere štednje koje moraju da se sprovedu zbog opasnosti od bankrota dovele su do drastičnih rezova u sponzorstvima. Prvi su se na udaru našli fudbalski klub Sijena, kao i košarkaški Mens Sana (nekadašnji Montepaski), koji su ostali bez dva miliona, odnosno čak 10 miliona evra od sponzorskih ugovora.
Vitaminske tablete i ostali dodaci ne sprečavaju starenje ćelija, tvrde naučnici. Ali, ljudske ćelije mogu da proizvode sopstvene antioksidante koji se mogu boriti protiv štetnih agenata.
Nalazišta uljanih škriljaca su sve brojnija u Sjedinjenim Državama a zabrinutost aktivista za zaštitu životne sredine raste jer su ona sve nebezbednija – čak i iz svemira, na snimcima NASA-e, može se videti mnoštvo buktinja koje nastaju kao posledica curenja ovog energenta. Najviše vatre je trenutno u Bejkenu i Teksasu.
Samo u državi Teksas prošle godine podneto je šest puta više zahteva za vađenje škriljaca nego u 2010. godini – čak 1.963.
Zaokret Amerike ka vađenju škriljaca rezultat je činjenice da su zalihe sirove nafte u svetu sve oskudnije, i napora da se iznađu novi načini eksploatacije nafte. Uljani škriljci su svetski hit, pa je i u SAD povećana njihova eksploatacija ali i broj nezgoda tokom iste. Naime, u ovoj zemlji se broj curenja sa naftnih postrojenja utrostručio u poslednjih pet godina – prema podacima Svetske banke Amerika je sada peta u svetu u ovoj neslavnoj disciplini.
Curenje je inače posledica niske cene prirodnog gasa u Severnoj Americi, zbog koje je neekonomično građenje gasovoda za odlaganje energenata, pa se isti uglavnom pale. Noćni snimci iz svemira to pokazuju poput požara u centru industrije naftnih škriljaca. Ovo naravno nije najbolji način za upravljanje otpadom, jer povećava efekat staklene bašte za 20 odsto i zagađenje vazduha.
Nemački mediji bez mnogo emocija komentarišu pobedu Novaka Đokovića na Endijem Marejem i njegovo osvajanje titule pobednik Otvorenog prvenstva Australije. Neki su čak videli neobične znake koji su pomogli Đokoviću.
Prema zvaničnom izveštaju Narodne banke Srbije o pregledu osiguranja i šteta u osiguranju od auto-odgovornosti (objavljen 18.01.2013) u kome je obuhvaćeno 12 kompanija koje su poslovale u protekloj godini, UNIQA osiguranje je na dan 31.12.2012., posmatrajući od početka godine, najbolje osiguranje u ažurnosti rešavanja odštetnih zahteva, kao što je to bio slučaj i u prethodnih pet godina.Inače, ažurnost u rešavanju šteta predstavljalo je osnovni kriterijum za procenu dobrog društva za osiguranje.
Prema podacima Narodne banke Srbije, kada su u pitanju sva osiguravajuća društva u Srbiji, prošle godine zaključeno je ukupno 2.141.187 polisa obaveznog osiguranja vlasnika motornih vozila za štetu pričinjenu trećim licima. Posmatrajući sva osiguranja, osiguranici su tokom 2012. godine prijavili ukupno 55.890 šteta, a isplaćeno je 50.668 odštetna zahteva. Ukupna premija koju su naplatila sva osiguravajuća društva iznosila je 19.112.751.000 dinara.
Kriza u Maliju se nastavlja i poznati „Festival u pustinji“, koji se u Timbuktuu održava već deset godina, ne može da se organizuje. Muzičari, međutim, najavljuju da ih neće utišati, i da će uzvratiti na svoj način.
Britanska vlada razmatra lansiranje negativne kampanje koja bi trebalo građane Rumunije i Bugarske da ubedi da će im u ovoj zemlji čak i vreme smetati, da tamo ulice “nisu popločane zlatom”, da u njoj neće lako naći posao a i ako ga nađu da će on biti slabo plaćen.
Marketinški plan bi trebalo da se fokusira na loše strane života na Ostrvu a sve u cilju obuzdavanja dolaska imigranata u narednoj godini u kojoj ističu administrativna ograničenja za isto.
Neki mediji pišu da pored mogućnosti da Britanija radi na sopstvenom negativnom PR-u, ova zemlja razmatra da oteža pristup imigranata javnim službama ili da uvede meru deporrtovanja onih koji ne nađu posao u roku od tri meseca.