Category:

Vesti

RGZ: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno

by bifadmin 17. септембар 2026.

Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu „Lična karta Vaše nepokretnosti“, koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.

Kako navode iz RGZ-a, usluga je uvedena kako bi građanima omogućila jednostavan i jasan uvid u podatke iz katastra, odnosno u ono što poseduju i koja su prava na njihovoj nepokretnosti upisana.

„Lična karta Vaše nepokretnosti“ sadrži podatke o parceli, objektu ili posebnom delu objekta, upisanim pravima, kao i evidentiranim teretima i napomenama.

Dokument se može preuzeti na bilo kom šalteru Službe za katastar nepokretnosti, bez prethodnog zakazivanja i bez naknade.

„Pravo na imovinu počinje pravom da znate“, poručuju iz RGZ-a.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Foto: satheeshsankaran, Pixabay

17. септембар 2026. 0 komentara

Građani naše zemlje među najvitkijim na kontinentu: Svega 13,6 odsto našeg punoletnog stanovništva je gojazno

by bifadmin 17. септембар 2026.

Srbi nisu najgojazniji ljudi u Evropi pokazuju najnoviji podaci sa Evrostata. Svega 13,6 odsto našeg punoletnog stanovništva je gojazno, odnosno ima indeks telesne mase (BMI) preko 30, što građane naše zemlje svrstava među najvitkije na kontinentu. Međutim, procenat onih sa prekomernom težinom se ipak povećao u odnosu na 2022. godinu kada je bilo 11,6 odsto gojaznih u Srbiji.

Stanovništvo sa Mediterana ima zavidnu statistiku. Možda tajna leži u moru, suncu ili nešto opuštenijem načinu života, oličenom u italijanskoj filozofiji „dolce far niente“, odnosno uživanju u neradu.

Najmršaviji su Italijani. Podaci Evrostata pokazuju ubedljivo najmanju stopu gojaznosti u Italiji: sedam odsto stanovništva.

Sledi Grčka gde je taj procenat gotovo dvostruko veći i iznosi 12,8 odsto, zatim Rumunija sa 12,9 odsto, Srbija sa 13,6 odsto i Španija sa 14,9 odsto gojaznih.

Što se tiče naših suseda, 15,4 odsto Bugara je gojazno, 16,5 odsto Hrvata i 20, 9 odsto Mađara.

Sa druge strane, najveći procenat gojaznih ljudi imaju one države koje se već godinama rangiraju kao ,,najsrećnije zemlje za život“. U Letoniji je čak 24,6 odsto stanovištva gojazno, a u Finskoj 23,2 odsto.

Slede Irci, koji su poznati po Ginis pivu pa možda ne iznenađuje statistika da je 22,1 odsto njihovog punoletnog stanovištva gojazno. Nešto manji procenat ima Estonija- 22 odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

17. септембар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Država privatizovala „Jat apartmane“ na Kopaoniku: Novi vlasnik je kompanija Montvision

by bifadmin 17. септембар 2026.

Preduzeće Jat apartmani dobilo je novog vlasnika, pošto je stoprocentni udeo u vlasništvu države prodat firmi Montvision sa Kopaonika po ceni od 5,16 miliona evra.

Kako je saopštilo Ministarstvo privrede, ugovor o prodaji kapitala zvanično je danas i zaključen i overen kod javnog beležnika.

Prodajna cena zapravo je početna cena koja je bila definisana u javnom pozivu potencijalnim kupcima, o kome smo pisali u julu.

Montvision jedini ponuđač

Iz Ministarstva privrede su naveli i da je u roku podneta samo jedna prijava za učešće u postupku privatizacije Jat-apartmana, i to upravo od strane komapnije Montvision, koja je takođe registrovana na Kopaoniku.

Kako su naveli u saopštenju, Komisija za sprovođenje postupka potom je uputila predlog nadležnima, te je ministarstvo 21. avgusta donelo odluku kojom je Montvision zvanično proglašen za kupca.

Koje uslove je morao da ispuni kupac?

Pravo učešća u nadmetanju imala su isključivo domaća pravna lica koja su poslovala u istoj delatnosti kao i sam subjekt privatizacije, registrovana pod šifrom „hoteli i sličan smeštaj”.

Od učesnika se zahtevalo da su registrovali tu delatnost pre kraja 2025. godine, da su poslovali profitabilno i da su u datoj godini zabeležili poslovni prihod od najmanje 700 miliona dinara.
Pre finalnog potpisivanja ugovora, obavljene su i sve neophodne zakonske provere.

Ministarstvo privrede navodi da je pribavljeno i mišljenje Uprave za sprečavanje pranja novca, o nepostojanju smetnji na strani kupca za zaključenje ugovora, čime su ispunjeni svi formalni uslovi za prenos vlasništva.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

17. септембар 2026. 0 komentara

Promo Vesti

Eksterni CFO – budućnost finansijskog liderstva u Srbiji

by bifadmin 17. септембар 2026.

Šta je eksterni CFO i zbog čega ovaj model postaje sve značajniji za domaće kompanije?

Eksterni CFO je finansijski direktor koji kompaniji pruža stratešku finansijsku ekspertizu bez potrebe za angažovanjem na puno radno vreme. Ovaj model je posebno značajan za mala i srednja preduzeća, koja često još nemaju potrebu ni mogućnost da finansiraju full-time CFO poziciju, ali im jesu potrebni kvalitetno finansijsko upravljanje, kontrola novčanih tokova i podrška pri donošenju važnih poslovnih odluka. Kompanija tako dobija vrhunsku ekspertizu bez visokih fiksnih troškova, veću fleksibilnost, bolju kontrolu profitabilnosti i objektivnu perspektivu nekoga ko nije opterećen svakodnevnom operativom.

Da li je eksterni CFO namenjen samo malim i srednjim preduzećima?

Najčešće se primenjuje u malim i srednjim preduzećima, jer ona imaju potrebu za finansijskim liderstvom, ali ne uvek i za full-time CFO pozicijom. U velikim kompanijama finansijski direktor, pored strategije, često upravlja i sektorima operativnih finansija, pa je stalna pozicija potpuno opravdana. Ipak, i velike kompanije mogu angažovati eksternog CFO-a ili CFO savetnika za određene projekte, transformacije, restrukturiranje ili razvoj novih finansijskih modela.

U kom trenutku računovodstveni podaci više nisu dovoljni za kvalitetno upravljanje biznisom?

Čim kompanija počne ozbiljnije da raste, računovodstveni podaci više nisu dovoljni za kvalitetno upravljanje. Računovodstvo nam govori šta se već dogodilo, dok je za donošenje odluka potrebno razumeti zašto se nešto dogodilo i šta bi moglo da se dogodi u narednom periodu. Tada je potrebno postepeno uvoditi sistem finansijskog kontrolinga: ključne upravljačke izveštaje, KPI-jeve, budžete i kontrolne tačke koje vlasniku omogućavaju da na vreme uoči odstupanja i donese odgovarajuće odluke.

Koliko vlasnici domaćih kompanija danas zaista donose odluke na osnovu podataka?

Znatno više nego ranije, iako odlučivanje u segmentu malih i srednjih preduzeća još nije u potpunosti zasnovano na analizama. Vlasnici se i dalje oslanjaju na intuiciju, iskustvo, kontakte sa tržišta, a ponekad i na nepotpune informacije. Međutim, to se postepeno menja. Posebno među mlađim vlasnicima primećujem spremnost da konsultuju stručnjake kada donose važne odluke – o zaduživanju, investicijama, novim proizvodima, pozicioniranju ili strategiji rasta. Sve više kompanija uvodi i finansijski kontroling kako bi redovno pratilo ključne pokazatelje poslovanja.

Koje greške kompanije najčešće prave kada brzo rastu?

Najčešća greška je pretpostavka da kompanija može da nastavi da posluje na isti način i onda kada se njen obim poslovanja značajno poveća. Rast prodaje ne prati uvek razvoj finansijskih procesa, odgovornosti, izveštavanja i unutrašnjih kontrola. Kada organizacija već uđe u fazu haosa, vlasnici često počinju da prihvataju brza i parcijalna rešenja. Međutim, takva rešenja mogu samo privremeno ublažiti posledice, bez otklanjanja uzroka problema. Kako rastu prodaja, broj zaposlenih i kompleksnost poslovanja, tako moraju da se razvijaju i sistemi unutar kompanije. Rast nije održiv ako iza njega ne postoje jasni procesi, odgovornosti i finansijska kontrola.

Da li eksterni CFO ulazi u kompaniju tek kada se pojave problemi ili može imati i preventivnu ulogu?

U većini svojih angažmana bila sam kontaktirana pre nego što su nastali ozbiljni problemi. Vlasnici su prepoznali fazu u kojoj se nalaze i shvatili da su im potrebni finansijski sistem, kvalitetnije informacije i podrška u odlučivanju. U takvom okruženju mnogo je lakše pravovremeno postaviti finansijski kontroling i pripremiti kompaniju za narednu fazu rasta. Imala sam i angažmane u kompanijama u kojima su problemi već nastali i poslovanje je ušlo u određenu vrstu organizacionog i finansijskog haosa. Iz iskustva mogu da kažem da je u takvim okolnostima potrebno znatno više vremena za stabilizaciju i postavljanje sistema. Kada haos dugo traje, i ljudi postaju umorni, opterećeni i manje otvoreni za promene. Zato vlasnicima često kažem: važnije je doneti dobru odluku na vreme nego savršenu odluku prekasno. Vreme je jedan od ključnih faktora u biznisu i preduzetništvu.

Kako izgleda saradnja eksternog CFO-a sa vlasnikom kompanije u praksi?

Prvi korak je otvoren razgovor o poslovanju, strategiji, izazovima i ciljevima kompanije. Nakon toga sledi prikupljanje podataka i dijagnostika ključnih finansijskih pokazatelja, na osnovu koje se definišu prioriteti i plan rada. Važno je da vlasnik bude spreman da otvoreno govori o poslovanju i da prihvati promene koje su potrebne za dalji razvoj sistema. Svoj model saradnje zasnivam na četiri ključna stuba. Prvi je dijagnostika postojećeg stanja. Drugi je uspostavljanje finansijskog izveštavanja prilagođenog konkretnoj industriji i poslovnom modelu. Treći obuhvata kontrolne tačke, praćenje ključnih pokazatelja, budžetiranje i korektivne aktivnosti. Četvrti stub je prenos znanja – vlasnik treba da razume brojke, a po potrebi se priprema i osoba unutar kompanije koja će operativno nastaviti da održava sistem. U mom modelu ceo ciklus najčešće traje oko godinu dana. Nakon toga ostajem dostupna kao povremena podrška vlasniku pri donošenju važnih strateških odluka.

Koliko je vlasnicima teško da prepuste deo finansijskog upravljanja eksternom stručnjaku?

Na početku često postoji određena doza opreza, što je potpuno razumljivo. Finansije predstavljaju jedan od najosetljivijih delova poslovanja, pa je vlasniku potrebno vreme da stekne poverenje u eksternog stručnjaka. Već nakon prvih razgovora i analiza vlasnik može da prepozna konkretnu vrednost saradnje. Kada dobije jasnije informacije, kvalitetnije izveštaje i prve rezultate, poverenje se dodatno razvija. Ipak, cilj nije da vlasnik u potpunosti prepusti finansijsko upravljanje. Naprotiv, cilj je da ga CFO uključi u brojke i omogući mu da donosi kvalitetnije odluke. Eksterni CFO preuzima stručnu odgovornost za izgradnju finansijskog sistema, dok vlasnik zadržava svoju ključnu stratešku i preduzetničku ulogu. Zbog toga ovu saradnju posmatram kao poslovno partnerstvo, a ne kao klasično angažovanje eksternog saradnika.

Koje pokazatelje bi svaki vlasnik kompanije trebalo redovno da prati?

To zavisi od industrije, poslovnog modela i faze razvoja kompanije. Ipak, svaki vlasnik bi trebalo da ima mesečni pregled prihoda, troškova i rezultata poslovanja, kao i jasan uvid u novčani tok. Posebno je važno planirati cash flow najmanje deset nedelja unapred, kako bi se potencijalni nedostatak sredstava prepoznao na vreme. Pored toga, potrebno je pratiti profitabilnost po kupcu, proizvodu, kategoriji, kanalu prodaje ili projektu – u zavisnosti od vrste poslovanja. Kompanije koje imaju zalihe i potraživanja treba da prate njihov obrt i uticaj na likvidnost, dok je kod zaduženih kompanija važno redovno pratiti pokazatelje zaduženosti i sposobnost servisiranja obaveza. U trgovini se prate različiti nivoi marže, a u projektno organizovanim delatnostima, poput građevine, profitabilnost svakog projekta. Svakom biznisu je zato potrebna sopstvena mapa pokazatelja koja omogućava da se poslovanje prati, razume i unapređuje.

Možete li navesti primer odluke u kojoj je kvalitetna finansijska analiza promenila pravac poslovanja kompanije?

Jedna kompanija robu je nabavljala od domaćih veleprodavaca. Direktan uvoz mogao je da donese veću maržu, ali je zahtevao avansno plaćanje, dok je značajan deo novca već bio vezan u zalihama. Novčani tok u tom trenutku nije omogućavao finansiranje uvoza iz sopstvenih sredstava. Napravili smo finansijski scenario koji je obuhvatio nabavnu cenu, transport, carinu, trošak kredita, obrt zaliha i očekivanu zaradu. Analiza je pokazala da viša marža opravdava sve dodatne troškove, uključujući trošak kreditnog finansiranja. Na osnovu toga doneta je odluka o direktnom uvozu, koja je doprinela rastu marže i zarade. To nije bila samo odluka o načinu nabavke – direktno je uticala na dalji razvoj i pravac poslovanja kompanije.

Kako veštačka inteligencija menja ulogu finansijskog direktora?

Veštačka inteligencija već ima veliki uticaj na finansije, a taj uticaj će biti još značajniji. Ona omogućava automatizaciju izveštavanja, kvalitetniju vizualizaciju rezultata, razvoj finansijskih modela, analizu različitih scenarija i preciznije planiranje. Ipak, zbog toga uloga CFO-a ne postaje manje važna – naprotiv. Kada se operativni deo posla automatizuje, od CFO-a se još više očekuje da razume poslovni model, poveže finansije sa strategijom i podatke pretvori u konkretne poslovne odluke. Danas više nije dovoljno poznavati samo finansije; potrebno je razumeti celokupan biznis.

Kako će se tržište eksternih CFO usluga u Srbiji razvijati u narednih nekoliko godina?

Za naše tržište ovo je još relativno nov model, ali verujem da će potražnja značajno rasti. Sve je više malih i srednjih kompanija koje su prevazišle fazu u kojoj su računovodstveni podaci dovoljni, a još nemaju potrebu ili mogućnost da angažuju finansijskog direktora sa punim radnim vremenom. Istovremeno, vlasnici postaju svesniji da rast prihoda sam po sebi ne garantuje profitabilnost, likvidnost ni održivost poslovanja. Potrebni su im stručnjaci koji umeju da povežu finansije, strategiju i poslovni model. Zbog toga očekujem da će eksterni CFO postati sve značajniji partner kompanijama u rastu. Razvijaće se i različiti oblici ove usluge – od kontinuirane saradnje i postavljanja kompletnog finansijskog sistema do projektnog angažovanja i podrške pri investicijama, finansiranju ili ulasku u novu fazu razvoja.

Kako je nastala BFS Akademija „Kompas za rast“ i kome je namenjena?

Radeći sa vlasnicima kompanija, prepoznala sam dva česta uska grla u fazi rasta: nedovoljno razumevanje finansija potrebnih za sprovođenje strategije i izazove u vođenju ljudi i timova koji se šire. Iz tog iskustva nastao je četvoromesečni program BFS Akademije „Kompas za rast“, koji povezuje finansije, liderstvo, strategiju, automatizaciju i veštačku inteligenciju. Namenjen je vlasnicima kompanija koje posluju najmanje tri godine, imaju najmanje pet zaposlenih i ulaze u novu fazu razvoja. To su vlasnici koji žele da svoj dalji rast ne zasnivaju samo na iskustvu i intuiciji, već i na jasnijoj strategiji, pouzdanim finansijskim pokazateljima i kvalitetnijem vođenju timova.

Po čemu se „Kompas za rast“ razlikuje od klasičnih poslovnih edukacija i sa čime bi učesnici trebalo da izađu iz programa?

„Kompas za rast“ razlikuje se po tome što edukaciju povezuje sa personalizovanim i praktičnim radom na biznisu svakog učesnika. Program je ograničen na osam vlasnika koji prolaze kroz proces prijave i selekcionog intervjua, kako bismo formirali kohezivnu grupu i omogućili individualan pristup. Kombinujemo susrete uživo i online, predavanja, praktične radionice i individualni rad, a obrađene teme neposredno primenjujemo na konkretne poslovne modele, izazove i odluke učesnika. Poseban deo programa je Strategy Day, koji se održava na imanju u prirodi, sa ciljem da se vlasnici udalje od svakodnevne operative, sagledaju kompaniju iz šire perspektive i definišu pravac njenog dugoročnog razvoja. Cilj je da po završetku programa imaju bolje razumevanje finansija, jasniji strateški pravac, razvijenije liderske veštine i konkretne ideje za primenu automatizacije i veštačke inteligencije. Uz to, ostaje im zajednica vlasnika sa kojima mogu da nastave da razmenjuju iskustva, ideje i poslovne kontakte.

Koje osobine, osim finansijskog znanja, danas određuju uspešnog lidera i održiv rast kompanije?

Izdvojila bih prilagodljivost i ljudski pristup. Sa jedne strane imamo ubrzan razvoj veštačke inteligencije i drastične promene tržišta, na koje lider mora brzo i promišljeno da odgovori. Sa druge strane raste potreba ljudi za razumevanjem, poverenjem, pripadanjem i smislom u radu. Zato će uspešni lideri biti oni koji umeju da koriste tehnologiju i donose racionalne odluke, ali da pritom ne izgube ljudskost. Održiv rast ne stvaraju samo dobri sistemi i rezultati, već i ljudi koji razumeju zašto nešto rade i žele da budu deo tog razvoja.

17. септембар 2026. 0 komentara

B&F Plus Politika i društvo

Porodica u doba neizvesnosti: Puna škola vrata, niotkuda đaka

by bifadmin 16. септембар 2026.

Nesigurna vremena koja su u Srbiji postala uobičajeni način života, primoravaju sve veći broj mladih ljudi da rade i po nekoliko poslova istovremeno. Stoga, i kada se odluče da zasnuju porodicu, postavlja se pitanje koliko su u stanju da se kvalitetno posvete roditeljstvu? Jednokratna finansijska pomoć koju isplaćuje država ne može podići natalitet na duži rok, već je potrebno poboljšati opšte uslove za život porodica, smatraju stručnjaci.

U Srbiji umire više ljudi nego što se rađa, a broj umrlih se uvećava u odnosu na broj rođenih iz godine u godinu, pa je negativni prirodni priraštaj tokom poslednje decenije dostigao 437.257 osoba. Prošle godine broj živorođene dece pao je ispod 60.000, prvi put otkada postoje ovakva merenja. Rođeno je tek 58.445 beba, a preminula je 94.831 osoba. U avgustu ove godine broj beba je iznosio 32.693 a preminulih 55.454.

Dakle, iz godine u godinu beleži se pad broja živorođene dece iako je država veoma darežljiva prema roditeljima. Naime, od početka 2024. godine jednokratna pomoć za prvo dete iznosi 500.000 dinara, za drugo dete 600.000 dinara u 24 rate, a za treće 2.280.000 dinara u 120 rata. Država za opremu za bebe isplaćuje i paušal od 7.500 dinara, a mladim majkama nudi podršku pri kupovini ili izgradnji prvog stana ili kuće u maksimalnom iznosu od 20.000 evra.

Dodatno, pojedini gradovi i lokalne samouprave daju i jednokratnu pomoć za rođenje deteta. Primera radi, u Beogradu ona iznosi 10.000 dinara.

Život „između poslova“

Zašto onda Srbija ima sve manje dece? Jedan od razloga je odlazak onog dela stanovništva koje se nalazi u dobu najvažnijem za reprodukciju, posebno žena starosti od 15 do 49 godina. Oni koji ostaju, žive u potpunoj neizvesnosti da li će posao koji imaju danas, zadržati i sutra.

Najnesigurniji je položaj mladih ljudi koji rade privremene i slabo plaćene poslove, često i bez ikakvih ugovora. Ali, neizvesnosti nisu pošteđeni ni oni sa fakultetskim diplomama, jer kompanije svaku krizu u poslovanju najčešće rešavaju tako što prvo pribegnu otpuštanju zaposlenih, a što je naročito „popularno“ u nestabilnim vremenima.

Mogućnosti da se „period između poslova“ – što je neretko eufemizam za nedostatak bilo kakvih prihoda – premosti nalaženjem angažmana za frilensere, u aktuelnoj krizi naglo se smanjuju. To potvrđuju i prošlogodišnji podaci o velikom odlivu frilensera iz Srbije s platformi za onlajn radnike, usled pada zarada i malog broja koliko-toliko sigurnih poslova, ako tako nešto uopšte postoji u „frilens svetu“.

Preduzetništvo i roditeljstvo

Pored neizvesne ekonomske situacije u Srbiji, deo odgovornosti za sve manji broj novorođene dece snosi i populaciona politika.

„Istraživanja pokazuju da jednokratna finansijska pomoć poput one koju isplaćuje naša država, kratkoročno može, ali i ne mora podići natalitet. Međutim, za dugoročne rezultate potrebno je unaprediti položaj žena na tržištu rada, omogućiti im ravnotežu između poslovnog i privatnog života i poboljšati opšte uslove za život porodica. To bi, na primer, zahtevalo dovoljan broj vrtića i škola, a seoskim porodicama, koje su najugroženije u ovom pogledu, makar postojanje redovnog prevoza do predškolskih i školskih ustanova“, kaže za B&F Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI).

Osim žena na selu, u ugroženu grupu spadaju i majke koje se bave preduzetništvom. Iako se njihov položaj poslednjih godina popravio, one i dalje nisu sigurne da će uspeti da održe poslovanje tokom trudničkog i porodiljskog odsustva, kao i da će za to vreme imati dovoljno sredstava za život. Preduzetnice se suočavaju i sa drugim problemima, kao što su neplaćeni doprinosi za socijalno osiguranje tokom odsustva.

Iz tog razloga, udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” predlaže da država uvede podršku preduzetnicama u vidu garantovanog minimalnog iznosa tokom porodiljskog odsustva, finansiranja privremene zamene tokom odsustva, obustave akontacija poreza i doprinosa, kao i priznanja troškova angažovanja zamene po uzoru na evropsku Direktivu 2010/41/EU.

Suzbijanje „kazni za materinstvo“

Institut za razvoj i inovacije je uradio celu studiju za podršku porodiljama, pod nazivom „Predlog olakšica na zarade majki nakon porođaja”. Stručnjaci ovog instituta preporučuju da se subvencionišu obavezni doprinosi za socijalno osiguranje nakon povratka žena sa odsustva radi nege deteta, i da ova mera važi za zaposlene žene, preduzetnice i one koje su pre rođenja deteta bile nezaposlene.

Subvencionisanje bi u prvoj godini trebalo da dostigne 65% ukupne visine doprinosa, u drugoj 60%, a u trećoj 50%. Poslodavac ne bi smeo da otpušta majke sve dok primaju subvencije države. Tako bi preduzećima postalo isplativo da zadrže povratnice sa porodiljskog odsustva i da radno angažuju nezaposlene majke.

Drugi problem žena u Srbiji kada postanu majke je taj što ne mogu dovoljno da se posvete poslu i razvoju karijere zato što su uglavnom one te koje najviše brinu o porodici i kući, a češće i odsustvuju sa posla kada su deca bolesna. Iz tog razloga, IRI predlaže podsticanja očeva da i oni odsustvuju sa posla radi nege deteta za šta bi primali naknade, kao što je praksa u EU.

Ukoliko bi očevi bili posvećeniji porodici, majke bi mogle i da se profesionalno usavršavaju, čime bi sticale ekonomsku stabilnost. To bi omogućilo da se značajnije suzbije praksa poznata kao „kazna za materinstvo“, što je termin kojim se objašnjava razlika u visini plata između žena koje imaju decu i onih koje ih nemaju.

Efekti dugoročnog „ulaganja“ u majke

U Institutu za razvoj i inovacije razradili su tri scenarija o mogućim efektima ovih mera. U najkonzervativnijem, broj nezaposlenih majki bi se smanjivao u skladu sa prosečnom stopom pada broj nezaposlenih žena fertilnog doba od 13% godišnje. Nešto optimističniji ishod bi bio da u drugoj godini primene ovih mera posao nađe 25% nezaposlenih majki, a 15% u trećoj godini. Poslednji scenario u drugoj godini predviđa zapošljavanje 35% majki, a 60% u trećoj godini.

Jevtić tvrdi da bi se ove mere mogle finansirati iz budžeta. „To bi državu koštalo oko 300 miliona evra godišnje, dakle otprilike onoliko koliko se sada izdvaja za jednokratna davanja. Na prvi pogled zvuči kao mnogo novca, ali poređenja radi, kada je zbog lošeg upravljanja došlo do kolapsa u Elektroprivredi Srbije, imali smo štetu od 1,2 milijardi evra. Dakle, mi imamo dovoljno novca i za jednokratna davanja i za subvencionisanje doprinosa”, uveren je direktor Instituta za razvoj i inovacije.

Ovaj predlog Instituta razmatralo je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u prošlom sazivu Vlade, koje je zatražilo i spisak mera za unapređenje položaja nezaposlenih žena i došlo do računice da bi one koštale još 30 miliona evra godišnje. Međutim, Ministarstvo finansija nije bilo zainteresovano za razmatranje ovih predloga.

Digitalizacija procedura kao pomoć preduzetnicama

Institut za razvoj i inovacije je objavio i studiju „Plan pojednostavljenja administrativnih procedura za regulisanje pravnog statusa preduzetnica, budućih majki“. U ovoj publikaciji predlaže jednostavnije procedure za otvaranje porodiljskog i odsustva radi nege deteta, kao i one za sticanje prava na finansijsku naknadu. Tim poslovima se u većim firmama bave računovođe, a pošto ih preduzetnice uglavnom nemaju, one u poodmakloj trudnoći fizički obilaze šaltere. Svi te procedure bi mogle da se završe elektronski, kada bi institucije bile bolje umrežene.

Marija Dukić

Biznis i finansije 243, mart 2026.

Foto: sav_an_dreas, Depositphotos

16. септембар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Projekat energetske sanacije zgrada na daljinskom grejanju u 14 gradova u Srbiji ponovo se našao u Budžetu kroz rebalans

by bifadmin 16. септембар 2026.

Rebalans Budžeta Republike Srbije krajem avgusta je pokazao promene u planiranju troškova Vlade za kraj 2026. i početak sledeće godine. Uprkos pažnje šire javnosti ispod radara je prošlo vraćanje projekta „Javni ESCO Srbija“ Evropske Banke za Obnovu i Razvoj kroz „meki“ kredit Ministarstvu energetike od 50 miliona evra.

U pitanju je projekat EBRD-a koji traje već 4 godine i gde je Švajcarska vlada donirala do sada oko 5 miliona evra za razvoj i dosadašnje faze Projekta. 14 gradova je uključeno i u prvoj fazi je selektovano oko 600 višeporodičnih objekata koji se greju putem toplana i gde zgrade imaju izuzetno loše energetske performanse. Ovaj projekat je prekretnica na polju energetske sanacije izgrađenog fonda u Srbiji i postavlja parametre za buduće napore Države na polju ušteda energenata u sektoru grejanja:

https://javniescosrbija.com/

Princip projekta podrazumeva da polovinu cene renoviranja objekata u svrhu utopljavanja finansira država dok drugu polovinu iznosa privremeno finansiraju toplane, dok stanari u periodu do 10 godina ne otplate taj deo. Svoju polovinu troškova stanari otplaćuju kroz račune za grejanje toplanama i to tako što im računi ostaju u istim iznosima kao i pre „utopljavanja“ zgrade, a razliku u ceni do stvarnih troškova grejanja, koji su nakon rekonstrukcije znatno niži, zadržavaju toplane. Građani svoj deo na taj način otplaćuju toplanama i očekuje se da objekti koji su u energetski najgorem stanju otplate svoj udeo za 5 do 7 godina, a pojedini čak možda i ranije. Nakon otplate, računi za grejanje se drastično smanjuju uz poboljšan komfor stanovanja. Maksimalan rok otplate je 10 godina nakon čega svi objekti dobijaju umanjene račune prema potrošnji.

Javni ESCO projekat EBRD-a i Ministarstva energetike će imati veliki odjek nakon završetka prve faze i očekuje se povećan odziv stambenih zajednica u budućim etapama Projekta. Uštede energenata osetiće i država kroz smanjenje izloženosti visokim i nestabilnim cenama gasa i nafte, uz rezultat poboljšanja platnog bilansa zemlje kroz smanjenje uvoza energenata. Projekat je značajan i za građevinsku industriju Srbije jer joj u dužem roku obezbeđuje povećanje angažmana i uposlenosti. Takođe, povećanje BDP-a Srbije će biti, u srednjem roku, jedan od rezultata ovog projekta.

Foto: Reinis Bruzitis, Unsplash

16. септембар 2026. 0 komentara

Politika i društvo

EU nudi Kanadi novo partnerstvo usred trgovinskog rata sa SAD

by bifadmin 16. септембар 2026.

EU je najavila da bi Kanada mogla postati prva pridružena članica Unije, u trenutku kada se njen trgovinski sukob sa SAD zaoštrava.

Obraćajući se na godišnjem govoru o stanju Evropske unije u Strazburu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kazala je da Unija želi da odnose sa Kanadom podigne „na najviši mogući nivo“.

Kanadski premijer Mark Karni, koji je prisustvovao govoru, ranije je rekao da je Otava zainteresovana za uspostavljanje „jedinstvenog bezbednosnog i ekonomskog savezništva“ sa Evropom, ali ne i za punopravno članstvo u EU.

Šta bi mogao biti uzrok ovog zaokreta?

Kanada je trenutno u ozbiljnom trgovinskom sukobu sa Sjedinjenim Američkim Državama zbog kog je obećala da će na carine predsednika Donalda Trampa odgovoriti carinama u istoj vrednosti.

Međutim, niko od zvaničnika EU, pa čak ni od istaknutih ekonomista koji rade u privatnim kompanijama, nije jasno ovo doveo u vezu sa pozivom Kanadi da postane pridružena članica.

Na pitanje da li je ovaj predlog EU istorijski značajan presedan, glavni ekonomista banke Berenberg Holger Šmiding odgovorio je da jeste i dodao da „Evropa pokušava da otvoreno uspostavi nova partnerstva ili produbi postojeća sa zemljama širom sveta koje dele slične vrednosti“.

Prema njegovim rečima, ovo nije nužno usmereno protiv SAD, ali „jasno ide u prilog tome da želimo da postanemo manje zavisni od SAD i Kine“.

Izvor: CNBC

Foto: noname_13, Pixabay

16. септембар 2026. 0 komentara

Politika i društvo

Cene u Pirotu iznenadile korisnike društvenih mreža

by bifadmin 16. септембар 2026.

U Pirotu burek možete pojesti za 70, zasladiti se sladoledom za 40, a sve to potom „istopiti“ u teretani za 250 dinara.

Ovo je zaključak influensera Iva Beserovca, koji je za društvene mreže napravio priču o tome šta sve u Pirotu može da se kupi za manje od 10 evra.

Međutim, pre nego što je prešao na cene predstavio je i neke od poznatih specijaliteta i atrakcija ovog grada. Među njima je pirotski kačkavalj, čiji se specifičan ukus tradicionalno povezuje sa mlekom životinja koje pasu na Staroj planini.

Još poznatiji specijalitet od kačkavalja je peglana kobasica, koja se pravi od ovčjeg, kozjeg ili junećeg mesa i začina. Naziv je dobila po načinu pripreme – kobasica se „pegla“ staklenom flašom kako bi dobila karakterističan oblik potkovice.

Tri kugle sladoleda po ceni jedne beogradske

Ipak, Pirot je slavan još po nečemu. Zanemarićemo ovaj put viceve o njegovim stanovnicima i preći na cene u ovom gradu.

Kugla sladoleda u jednoj pirotskoj poslastičarnici košta 40 dinara, velika gurmanska pljeskavica 380, a osmina bureka sa sirom 70 dinara.

Dnevna karta za teretanu je 250 dinara, dok ulaz na unutrašnji ili spoljašnji bazen košta 200 dinara, navodi Beserovac.

Na društvenim mrežama na kojima su objavljeni njegovi snimci, gledaoci iz drugih delova Srbije masovno su izražavali iznenađenje. Međutim, bilo je i Piroćanaca koji su naveli da je autor snimaka namerno birao jeftinija mesta, uz tvrdnju da se u drugim poslastičarnicama kugla sladoleda plaća 50, pa i 60 dinara. Ipak, Beograđanima ni to ne deluje skupo, budući da se u glavnom gradu kugla sladoleda teško može naći za manje od 150 dinara, dok kod zanatskih proizvođača cena ume da premaši i 250 dinara.

Ako su većinu nas burek od 70 i sladoled od 40 dinara iznenadili, možda to govori više o nama nego o Pirotu, odnosno o tome koliko malo poznajemo svakodnevni život i cene u drugim delovima sopstvene zemlje, naročito kada ih posmatramo iz perspektive glavnog grada.

Izvor: Blic

Foto: Wirestock, Depositphotos

16. септембар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

AI postaje oružje prevaranata i u Srbiji: lažni brendovi ruše poverenje i odnose milijarde

by bifadmin 16. септембар 2026.

Istraživanje koje je sprovedeno u Srbiji i još 11 zemalja širom sveta, otkriva da sajberkriminalci koji koriste veštačku inteligenciju urušavaju ugled brendova i poverenje korisnika u njih.

Istraživanje kompanije Kaspersky otkriva koliko su prevare putem komunikacionih platformi zapravo rasprostranjene. Podaci pokazuju da su sajberkriminalci postali toliko vešti u repliciranju identiteta brendova i korišćenju veštačke inteligencije (AI) za masovno sprovođenje prevara, da korisnici više ne mogu da razlikuju legitimnu od lažne komunikacije brendova. Mnogi postaju žrtve ovih prevara više puta, a neki su prevareni čak pet puta.

Imitiranje brendova sada je među tri najčešća tipa prevara putem komunikacionih platformi širom sveta, što potvrđuju i rezultati istraživanja iz Srbije (33,2%). Pored finansijskih i emocionalnih posledica po pojedince, ove prevare dugoročno narušavaju odnose sa korisnicima i njihovu interakciju sa brendovima.

Urušavanje poverenja: legitimna komunikacija brendova postaje predmet sumnje

Podaci predstavljaju ozbiljno upozorenje za brendove koji posluju u današnjem digitalnom okruženju. Ogromna većina (99%) potrošača navodi da, nakon što su bili žrtve prevare, više ne veruje ni jednom dolaznom obaveštenju putem komunikacionih kanala. To ukazuje na gotovo potpuni gubitak poverenja u digitalne komunikacione kanale koje brendovi svakodnevno legitimno koriste za kontakt sa korisnicima.

Ovakav nivo skepticizma nije bez osnova. Potrošači su svakodnevno zatrpani porukama, od kojih su mnoge osmišljene tako da deluju verodostojno i stvaraju osećaj hitnosti. Oprezni potrošači svih generacija ipak postaju žrtve prevara. Ogroman broj poruka stvara neizbežne bezbednosne propuste, omogućavajući da lažne poruke prođu neopaženo i uspešno navedu ljude da ustupe svoje lične podatke i novac.

Prevare putem komunikacionih platformi više nisu retki ili izolovani incidenti. Alarmantno je što skoro šestina pogođenih potrošača (16,4%) navodi da je prevareno tri ili više puta, dok se kod prosečne žrtve poslednji incident dogodio u prethodnih šest meseci. Ovakva učestalost održava začarani krug u kojem nepoverenje nastavlja da raste, dok izloženost prevarama i rizik od njih ostaju visoki.

Pouzdane komunikacione platforme postale su središta za prevare

Od ključnog je značaja to što se ove prevare odvijaju upravo putem kanala na koje se brendovi i potrošači najviše oslanjaju. Istraživanje pokazuje da 38,4% prevara u Srbiji počinje na WhatsApp-u, zatim slede prevare putem Facebooka (32%) i SMS-a/iMessage-a (27,2%).

Štaviše, gotovo dve trećine prevara (63%) odvija se na više platformi pre nego što žrtve shvate šta se događa. Ovakav pristup koji obuhvata više platformi povećava verodostojnost prevare i otežava njeno prepoznavanje.

Budući da se legitimne i zlonamerne poruke pojavljuju u istim okruženjima, često u sličnom formatu i u slično vreme, potrošači su prinuđeni da donose procene bez jasnih ili dovoljno snažnih signala koji bi ukazivali na pouzdanost komunikacije.

Emocionalne posledice po potrošače

Uticaj ovih prevara daleko prevazilazi finansijski gubitak ili gubitak podataka. Kada potrošači budu obmanuti verujući da komuniciraju sa brendom kojem veruju, emocionalne posledice mogu biti značajne i dugotrajne.

Neposredno nakon prevare, više od polovine žrtava iz Srbije navelo je da je osećalo bes (57,6%) i frustraciju (52,8%), a malo manje od polovine uznemirenost (44,8%). Ove emocije ne nestaju s vremenom. Kolika je dubina ovih osećanja govori i činjenica da je šest meseci kasnije gotovo polovina žrtava (43,2%) i dalje osećala bes, dok je trećina i dalje osećala frustraciju (32%) ili uznemirenost (30%).

Ova negativna osećanja često se trajno povezuju sa brendom čiji je identitet zloupotrebljen, što dovodi do dugoročne reputacione štete i čini svaku buduću legitimnu komunikaciju manje efikasnom.

Prevaranti koriste AI kako bi zloupotrebili poverenje u brendove i operisali u velikom obimu

Sajberkriminalci koriste veštačku inteligenciju kako bi svoje napade proširili i unapredili neverovatnom brzinom i preciznošću. Prema istraživanju, dve trećine ispitanika u Srbiji (66%) veruje da je AI imao ulogu u prevari kojoj su bili izloženi, uključujući poruke napisane uz pomoć AI-ja (45,2%), sintetičke glasove ili deepfake vizuelne sadržaje (46,4%), osmišljene tako da zvuče i izgledaju prirodno.

Dok brendovi ulažu milijarde u AI kako bi unapredili korisničko iskustvo i komunikaciju, prevaranti koriste istu tehnologiju da potkopaju te napore, kreirajući interakcije koje su podjednako, ako ne i više, ubedljive, pravovremene i verodostojne. To omogućava prevarama da se brzo prilagođavaju i da se sprovode u obimu sa kojim je brendovima teško da se nose.

16. септембар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Japan: Kako je ekonomsko čudo postalo zemlja izgubljenih decenija

by bifadmin 16. септембар 2026.

Japan je nekoliko decenija bio dokaz da ekonomska čuda postoje. Zemlja razorena u Drugom svetskom ratu pretvorila se u industrijsku i tehnološku silu. Japanski automobili osvojili su svet. Sony, Panasonic i Toshiba postali su simboli tehnološkog napretka. Toyota je menjala način na koji fabrike proizvode robu.

Tokio je krajem osamdesetih izgledao kao centar nove svetske ekonomije. A onda je muzika prestala. Balon na tržištu nekretnina i akcija je pukao. Banke su ostale zatrpane lošim kreditima. Kompanije su počele da smanjuju dugove umesto da investiraju. Potrošači su postali oprezni.

Došla je deflacija. Jedna „izgubljena decenija“ pretvorila se u dve. Zatim u tri. Priča o Japanu zato nije samo priča o jednoj zemlji. To je jedna od najvažnijih ekonomskih lekcija modernog doba.

Od ruševina do druge ekonomije sveta

Japanski uspon posle Drugog svetskog rata bio je spektakularan. Model je počivao na snažnoj industriji, izvozu, visokoj stopi štednje i investicijama. Važnu ulogu imala je i bliska saradnja države, banaka i velikih kompanija.

Japan je postao sinonim za kvalitetnu industrijsku proizvodnju. Automobilska, elektronska, brodograđevna i mašinska industrija rasle su velikom brzinom. Japanske kompanije nisu samo proizvodile više. U mnogim oblastima proizvodile su efikasnije od zapadnih konkurenata.

Rezultati su bili impresivni. Prema podacima koje navodi Banka Japana, realni rast japanske ekonomije tokom osamdesetih u proseku je iznosio oko 4,4 odsto godišnje. Tokom devedesetih pao je na svega oko 1,5 odsto.

Ta razlika praktično objašnjava početak priče o „izgubljenim decenijama“.

Plaza sporazum i seme velikog balona

Jedna od prelomnih tačaka dogodila se 1985. godine. SAD, Japan, Zapadna Nemačka, Francuska i Velika Britanija postigli su takozvani Plaza sporazum. Cilj je, između ostalog, bio slabljenje američkog dolara.

Za Japan je posledica bila snažna aprecijacija jena. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, jen je sa približno 244 za dolar u vreme sporazuma ojačao na oko 153 za dolar do avgusta 1986. godine.

To je bio problem za ekonomiju koja je snažno zavisila od izvoza. Banka Japana odgovorila je smanjenjem kamatnih stopa. Diskontna stopa je tokom 1986. i početkom 1987. smanjena sa pet na 2,5 odsto.

Jeftin novac trebalo je da zaštiti privredu. Ali je imao i neželjenu posledicu. Počeo je da hrani jedan od najvećih finansijskih balona u modernoj istoriji.

Kada je izgledalo da cene mogu samo da rastu

Novac je krenuo prema akcijama i nekretninama. Banke su agresivno kreditirale. Vrednost kolaterala je rasla. Rast vrednosti imovine omogućavao je još veće zaduživanje.

I tako ukrug. Između 1985. i 1989. cene akcija i urbanog zemljišta približno su se utrostručile, navodi MMF u analizi uzroka japanskih izgubljenih decenija.

Optimizam je prerastao u uverenje da stari ekonomski zakoni više ne važe. To je obično trenutak kada baloni postaju najopasniji.

Na vrhuncu japanskog tržišta kapitala zemlja je činila gotovo polovinu ukupne svetske tržišne kapitalizacije, prema podacima koje je kasnije iznela Banka Japana.

Nikkei 225 dostigao je istorijski vrh krajem 1989. godine. Onda je krenuo pad.

Pucanje balona

Banka Japana je tokom 1989. počela da podiže kamatne stope kako bi zaustavila pregrevanje. Do avgusta 1990. diskontna stopa stigla je do šest odsto.

Balon nije preživeo. Akcije su krenule naniže. Zatim su počele da padaju i cene zemljišta.

MMF navodi da su do sredine 1992. cene akcija pale za približno 60 odsto u odnosu na prethodne nivoe. Pad nekretnina trajao je znatno duže.

Banka Japana procenjuje da su cene zemljišta u najvećim gradovima od vrhunca pale za oko 70 do 80 odsto. To više nije bio samo problem investitora. Postao je problem čitavog finansijskog sistema.

Banke su ostale sa računom

Japanske banke godinama su odobravale kredite oslanjajući se na visoku vrednost nekretnina i druge imovine. Kada su te vrednosti nestale, dugovi nisu.

Banke su dobile ogromnu količinu problematičnih kredita. Kompanije su se našle sa prevelikim dugovima. Njihov prioritet više nije bio razvoj poslovanja. Prioritet je postao popravljanje bilansa.

Ekonomista Richard Koo kasnije će takvo stanje popularizovati pod nazivom „balance sheet recession“. Čak i kada su kamate veoma niske, kompanije ne žele nove kredite. One žele da vrate stare.

To menja čitavu ekonomsku logiku. Centralna banka može da ponudi jeftin novac, ali ne može jednostavno da natera kompanije da ga pozajme i investiraju. Japan je upravo to iskusio.

Problem koji Japan nije rešio dovoljno brzo

Pucanje balona samo po sebi nije moralo da proizvede decenije stagnacije. Veliki problem bio je način na koji su posledice rešavane.

Loši krediti dugo nisu potpuno očišćeni iz bankarskog sistema. Slabe kompanije nastavile su da postoje zahvaljujući kreditima. Banke su izbegavale priznavanje punog obima gubitaka.

Cena odlaganja postajala je sve veća. MMF je kasnije zaključio da japanski problemi nisu bili samo posledica pada cena imovine. Važan faktor bio je i neuspeh da se posledice tog pada dovoljno brzo reše.

Do 1997. problemi su eskalirali. Gubici na kreditima vezanim za nekretnine i pad vrednosti akcija doprineli su zamrzavanju međubankarskog tržišta. Usledio je talas problema i propasti finansijskih institucija. Tek tada je postalo jasno koliko je račun veliki.

Prema procenama MMF-a, bankarski gubici na kraju su premašili 20 odsto BDP-a, dok je oko deset odsto BDP-a u javnim sredstvima bilo potrebno za rešavanje loših kredita i dokapitalizaciju banaka.

A onda je stigla deflacija

Japan je zatim dobio još opasnijeg protivnika. Pad cena. Inflacija je tokom devedesetih konstantno slabila, a indeks potrošačkih cena prešao je u negativnu zonu 1998. godine.

Deflacija na prvi pogled može delovati dobro za potrošače. Ako stvari postaju jeftinije, zašto bi to bio problem? Zato što dug ne postaje manji. Prihodi kompanija mogu da padaju. Plate stagniraju. Vrednost imovine se smanjuje. Ali nominalni dug ostaje. Potrošači istovremeno mogu da odlože kupovinu očekujući još niže cene.

Kompanije zato manje investiraju. Plate imaju još manje prostora za rast. Potrošnja ponovo slabi. Tako nastaje začarani krug.

Nulte kamate nisu bile čarobni lek

Banka Japana je pokušavala da odgovori. Kamate su spuštane sve bliže nuli. Tokom 1999. centralna banka je počela da vodi kratkoročne tržišne stope praktično prema nultom nivou.

Kasnije će Japan postati laboratorija za monetarne politike koje će posle finansijske krize 2008. koristiti i druge velike centralne banke. Nulte kamate. Kvantitativno popuštanje. Masovna kupovina državnih obveznica. Na kraju i negativne kamatne stope.

Ali problem Japana više nije bio samo cena novca. Promenilo se ponašanje kompanija i stanovništva.

Decenije stagnacije stvorile su očekivanje da cene neće značajno rasti. Isto je važilo za plate. Banka Japana danas upravo ukorenjeno očekivanje da plate i cene teško rastu navodi kao jedan od razloga zbog kojih je deflatorno razdoblje trajalo toliko dugo. Ekonomija je dobila memoriju.

Demografija je dodatno pogoršala problem

Dok je Japan pokušavao da izađe iz posledica finansijskog balona, pojavio se drugi veliki problem. Stanovništvo je starilo.

Radno sposobna populacija počela je da se smanjuje. Broj starijih stanovnika rastao je. Potencijal privrednog rasta postajao je sve niži.

MMF u analizi nasleđa izgubljenih decenija navodi starenje stanovništva kao jednu od ključnih strukturnih promena koje su od sredine devedesetih pritiskale rast. Manji doprinos rada, slabija agregatna tražnja i pritisak na cene dodatno su otežavali izlazak iz deflacije.

Japan je tako istovremeno pokušavao da rešava posledice finansijske krize i jednu od najvećih demografskih transformacija među razvijenim ekonomijama.

Jedna izgubljena decenija postala je nekoliko

Izraz „izgubljena decenija“ prvobitno se odnosio na devedesete. Ali problem nije nestao 2000. godine.

Usledile su nove godine slabog rasta i deflatornih pritisaka. Globalna finansijska kriza 2008. ponovo je pogodila japanski izvoz. Zatim su 2011. došli zemljotres, cunami i nuklearna katastrofa u Fukušimi.

Japan je povremeno rastao. Ali se stari dinamizam nije vratio. MMF je 2015. ukazao na podatak koji možda najbolje opisuje razmere stagnacije: japanski nominalni BDP 2013. bio je oko šest odsto ispod nivoa iz sredine devedesetih.

Za ekonomiju koja je nekada predstavljala najveći izazov američkoj industrijskoj dominaciji, to je bila dramatična promena.

Abeov veliki eksperiment

Dolaskom Shinza Abea na vlast krajem 2012. Japan je pokrenuo još jedan pokušaj izlaska iz dugog perioda stagnacije. Program je postao poznat kao „Abenomics“.

Imao je tri „strele“: agresivnu monetarnu politiku, fleksibilnu fiskalnu politiku i strukturne reforme. Ideja je bila da se jednom zauvek slome deflatorna očekivanja.

Banka Japana pokrenula je ogromne programe kupovine aktive. Bilans centralne banke dramatično je porastao. Rezultati su bili mešoviti.

Nezaposlenost je bila niska. Korporativni profiti su rasli. Tržište akcija se oporavljalo. Ali održiva kombinacija snažnog rasta plata, potrošnje i inflacije dugo je ostala nedostižna.

Japan danas izlazi iz „zamrznute ere“

Ipak, poslednjih godina dogodilo se nešto što Japan nije video decenijama. Inflacija se vratila. Plate su počele snažnije da rastu.

Banka Japana je 2024. napustila politiku negativnih kamatnih stopa i počela da se udaljava od ekstremno labave monetarne politike.

Jedan od članova uprave Banke Japana opisao je period posle pucanja balona kao više od dve decenije dugu „zamrznutu eru“. Prema njegovoj oceni, rekordni nivoi akcija i rast zarada poslednjih godina predstavljaju istorijsku promenu u odnosu na postbalonsku ekonomiju.

Normalizacija, međutim, otvara nove probleme. Japan sada mora da funkcioniše sa višim kamatnim stopama posle decenija gotovo besplatnog novca.

Istovremeno nosi ogroman javni dug. Prema izveštaju Rojtersa iz septembra 2026, javni dug Japana iznosi približno dvostruko više od godišnjeg BDP-a. Rast prinosa na državne obveznice zbog toga ponovo stavlja fiskalnu održivost zemlje pod povećalo.

Paradoks je gotovo savršen. Japan se decenijama borio da dobije inflaciju i više kamatne stope. Sada mora da nauči da živi sa njima.

Najskuplja ekonomska lekcija Japana

Japanske izgubljene decenije često se objašnjavaju jednom greškom. Previše jeftinog novca. Balon nekretnina. Pogrešna politika centralne banke. Starenje stanovništva.

Ali nijedno od tih objašnjenja nije dovoljno samo za sebe. Japanska stagnacija nastala je iz kombinacije problema.

Ekstremni rast cena imovine bio je prvi. Sporo čišćenje bankarskog sistema bilo je drugi. Deflacija je bila treći. Demografija je problem učinila još težim.

A dugotrajna stagnacija na kraju je promenila ponašanje čitave ekonomije. To je možda najvažnija lekcija.

Finansijski balon može da pukne za nekoliko meseci. Ali posledice loših dugova, pada investicija i promenjenih očekivanja mogu da traju decenijama.

Japan je od zemlje čijeg se ekonomskog uspona svet plašio postao zemlja koju ekonomisti proučavaju kada žele da razumeju stagnaciju.

Ipak, priča možda dobija novo poglavlje. Povratak inflacije, rast plata i izlazak iz politike ekstremno niskih kamata pokazuju da se ekonomija konačno menja. Ali ostaje pitanje da li je Japan zaista završio sa izgubljenim decenijama. Ili je samo zamenio stare probleme novim.

Izvor: Bonitet

Foto: Pxabay

16. септембар 2026. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci