Vesti

Izložba „Foto Tito“ traje do 28. februara a ulaz na nju košta 200 dinara.

Inače, Titov fotografski opus nađen je pre nepunih mesec dana u 473 filma i oko 300 polaroid snimaka sa raznim motivima, od prve dame tadašnje Jugoslavije, preko svečanih proslava, pejzaža, lovišta i lova, do kućnog osoblja, uglavnom ženskog.

Izložbu je otvorila fotografkinja Goranka Matić, sa objašnjenjem da je Tito veoma voleo kako fotografisanje, tako i razvijanje filmova, koje je ponekad sam obavljao.

Time piše da je ovaj finansijski dogovor napravljen pri poseti Kim Džonga II Pekingu. Dogovor je, naime, da nekoliko kineskih državnih banaka i nekoliko međunarodnih kompanija investiraju oko 10 milijardi dolara u severnokorejske železnice, luke i stambene objekte, pri čemu bi oko 60 odsto te sume finansirala Kina.

Ugovor bi trebalo da bude potpisan narednog meseca, ali konkretni investitori još uvek nisu poznati javnosti. Iako su ovu vest preneli svi kineski, severnokorejski i svetski mediji, korejske obaveštajne službe i dalje tvrde da ovaj izveštaj nije istinit. Možda je to samo ohrabrenje za Kinu, koja je kjučni pregovarač u vraćanju Severne Koreje u šestočlane razgovore (obe Koreje, SAD, Kina, Rusija i Japan) o nuklearnom razoružavanju.

Da podsetimo, prošle godine Severna Koreja se našla u središtu svetske pažnje zbog izvođenja nuklearnih proba, te je čak i Obama izjavio da Pjongjang „bezobzirno izaziva“ međunarodnu zajednicu. Tada je Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, objavio da je ovaj potez Severne Koreje prekršio rezoluciju Saveta bezbednosti UN o zabrani podzemnih testiranja. Ova proba produbila je jaz između Severne Koreje i ostatka sveta, a ako je tačno da će pomenuta zemlja zbog investicija početi pregovore o razoružavanju, očekuje nas stabilizacija bezbednosnih odnosa na svetskoj sceni.

Tradicionalna karnevalska parada je, osim što izaziva evropske i američke turiste u svakom pa i bezbednosnom smislu, ove godine okarakterisana kao veoma kontroverzna, zbog nastupa pomenute devojčice, koja je došla na mesto obdarenih seks simbola sa proteklih karnevala.

Naime, bitka se prvo vodila u sudu, gde je škola sambe koja je mladu Liru proglasila „kraljicom karnevala“ morala dokazati kako ovo nije vid seksualne eksploatacije dece. Pošto je sud dozvolio da sedmogodišnja devojčica nastupa na paradi, ona je otvorila karneval, ali je psihološki pritisak dosta uticao na nju. Devojčica je stidljivo
ćutala pred brojnim pitanjima novinara, da bi na kraju intervjua briznula u plač. Možda nije u pitanju seksualno, ali svakako tu ima elemenata eksploatacije dece.

U ovoj borbenoj disciplini prednjačili su, po nasilništvu već poznati, monasi iz manastira Crna reka. Mediji prenose da je ovaj sukob „zakuvao“ vladika Artemije tako što je sa saradnicima iz sobe gračaničkog manastira telefonom pozivao na pobunu. Iako su njegove pristale započele tuču, njihovi protivnici nisu okrenuli drugi obraz, već su uzvratili pesnicama. Dok su se pobesneli popovi nehrišćanski obračunavali, građani su sklanjali automobile kako ne bi bilo polomljenih šoferšajbni. Cilj obračuna bio je ulazak monaha u manastir radi „preuzimanja kontrole“. To je sprečeno, krajnjom intervencijom kosovske policije i Kfor-a.

Kako javlja B92, troškovi života u januaru bili su za 0,6 odsto veći nego u decembru prošle godine, a u odnosu na prethodni januar za 4,8 odsto. Iako je Narodna banka zadovoljna ostvarenom prognoziranom inflacijom od 6,6 odsto u prošloj godini, kupovna moć građana slabi, a inflacija je najuočljivija u pogledu pada kupovne moći, stagniranja plata i otplaćivanju kredita.

Slabljenje kupovne moći se vidi u rezultatima trgovine u prošloj godini, koja je zabeležila veliki pad prometa (10,6 %) u maloprodaji, dok su cene na malo porasle za 10,3 odsto. Na početku ove godine dinar je počeo da luduje, a po starom dobrom receptu Narodna banka ga je veštački obuzdavala, ali ne zna se da li će uspeti da ispuni zadatak da ovogodišjna inflacija bude 6 odsto. Sudeći po zamrznutim penzijama i platama u javnom sektoru, kao i rastu nezaposlenosti, ova godina biće takođe godina pada životnog standarda.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Miloje Miletić, izjavio je da se na raspisan konkurs javilo više od 10.000 ljudi, a u toku prošle godine primljeno je 2.200. Ipak, broj molbi nije ravnomerno raspoređen, već se najviše zainteresovanih javilo sa juga Srbije.

General-potpukovnik Miletić smatra da su i dalje najveći bezbednosni izazovi vezani za Kosovo i Metohiju, zbog čega moramo imati jaku vojsku.

Da podsetimo, profesionalizacija vojske trebalo bi da buge gotova do kraja 2010. godine, sa potrebnih 13.500 vojnika po ugovoru. Ministarstvo odbrane obećalo je vojnicima veće zarade, ali i kontinualno usavršavanje tokom cele karijere. Godišnji troškovi jednog profesionalnog vojnika su 8.160 dolara, što dugoročno gledano znači da je isplativije imati profesionalne vojnike, koji su bolje obučeni i zaista zainteresovani da obavaljaju ovaj posao, za razliku od onih koji su po moranju morali služili vojsku.

Blic piše da će povlačenja vozila biti iako nije bilo izveštaja o štetnim posledicama po korisnike vozila Suzukija. Svi delovi koji sadžre prekomernu količinu azbesta biće zamenjeni novim.

Treća japanska kompanija koja povlači deo prodatih automobila brani se od javnih optužbi da je ovo uzrokovano padom prodaje, činjenicom da je prošle godinu ipak završila profitirajući, urkos padu prodaje u Ameirci od 54% (u odnosu na prošlu godinu).

Da podsetimo, Honda trenutno povlači pola miliona automobila prodatih širom sveta zbog neispravnih vazdušnih jastučića, sledeći time Toyotu koja sklanja sa tržišta svoje proizvode koji imaju problema sa kočnicama.

Ukupno 5 864 ispitanika iz prodavnica u 30 srpskih gradova odabralo je svoje omiljene domaće proizvode, pod domaćom podrazumevajući vlasničku strukturu firme proizvođača i nacionalnost vlasnika. Takođe, utvrđeno je da kupovinu u supermarketima obavljaju uglavnom žene, sa učešćem od 68%, a prosečna starost kupaca je od 30 do 50 godina.

Ispitivanjem je obuhvaćen srazmeran deo posetilaca supermarketa, tj. veliki deo srednje obrazovanog stanovništva (56%), više i visoko obrazovanog (ukupno 36%) i manji broj građana sa osnovnim obrazovanjem. Bambijev Plazma keks skoro 40% ispitanika stavilo je na prvo mesto, a slede ga Imelkova „Moja kravica“ sa blizu 35% i „Jelen pivo“ sa 30%. U prvih deset najtraženijih domaćih proizvoda, tu su i kisela voda „Knjaz Miloš“, „Merix“ deterdžent, čokolada „Najlepše želje“, jogurt „Moja kravica“, „Smoki“, „Jafa keks“ i „Vital ulje“.

Polne razlike u potrošačkim navikama postoje, te je ženama najomiljeniji Plazma keks, a muškarci na prvo mesto stavljaju Jelen pivo.

Što se tiče samih proizvođača, najpopularniji je „Imlek“ sa 76%, zatim „Soko Štark“, „Bambi“, „Knjaz Miloš“, „Henkel Merima“, „Vital“ itd.

Udruženje građana „Moja Srbija“ se osim anketa bavilo kampanjom „Birajmo domaće“, sa ciljem da objasni potrošačima koristi kupovine domaćih proizvoda koji su cenom i kvalitetom konkurentni stranima. Kako oni kažu, od našeg proizvoda koji platite 100 dinara često 95 dinara ostaje u Srbiji, i ide na penzije, prosvetu, plate zaposlenih, poresko punjenje budžeta i sl. Onaj manji deo, 5 dinara, ide u džepove vlasnika firmi.

Od 5. oktobra do danas potrošili smo mnogo novca za održavanje raznih preveremenih izbora koji suštinski nisu promenili centre političke moći u zemlji. Prošli parlamentarni izbori koštali su državu više od 15 miliona evra, a od njih je prošlo nešto više od dve godine. Osim ekonomskih troškova koje nam stvaraju konstatno padajuće vlade, tu je i činjenica da reformski projekti ne mogu biti izvedeni do kraja sa vladama koje traju polovinu svojih mandata.

Osim novca za kampanje, partije ga dobijaju i posle izbora. Stranke koje uđu u Skupštinu delile su prošli put 260 miliona dinara. Tada je SNS još bio zajedno sa radikalima, pa im je svima skupa pripalo 87 miliona dinara, za 81 mandat.

Uprkos ceni novih izbora u uslovima ekonomske krize i sve veće nezaposlenosti, aktivisti SNS-a vredno skupljaju potpise, od vrata do vrata. Kažu da im je dnevni prosek u Beogradu 1 500 potpisa. Ako skupe milion potpisa možda ipak neće skupiti većinu u Skupštini za raspisivanje prevremenih izbora, ali će definitivno demonstrirati svoju moć i time pridobiti simpatije neodlučnih birača koji se vode principom „kud svi Turci, tu i mali Mujo“.