Jozef Fricl, koji je rođenu ćerku više od dve decenije držao u podrumu i sa njom dobio sedmoro dece, osuđen je na doživotnu robiju.
Fricl je proglašen krivim po svim tačkama optužnice, među kojima su silovanje, incest, ubistvo i stvaranje ropskog odnosa, a kaznuće služiti u zatvorskoj psihijatrijskoj bolnici.
Veštak – psihijatar je kao svedok rekao sudu da Fricl ima „preovlađujuću potrebu da dominira drugima“, i da je, iako je bio „emotivno nepotpun“, znao da je ono što je radio bilo pogrešno.
Agencija za privatizaciju Srbije produžila je do 15. maja rok za dostavljanje ponuda za kupovinu 70% kapitala Beogradskog sajma.
Tender je objavljen u decembru prošle godine, a pravo učešća imaju kompanije koje su u poslednje tri godine priređivale najmanje po 25 sajmova godišnje i imale prihod veći do 50 miliona evra u 2007. godini. Kapital Beogradskog sajma procenjen je na 20,5 miliona evra, a profit tog preduzeća iznosio je u 2007. godini 1,5 miliona evra, što je 36% više nego u 2006.
Beogradski sajam se prostire na ukupno 22 hektara, poseduje objekte površine od 106.241 kvadratnog metra, u okviru kojih su i šest sajamskih hala visoke kategorije sa izložbenim prostorom od 53.221 kvadratnog metra. Ranije su interesovanje za učešće na tenderu za Beogadski sajam izrazili italijanski Sajam Rimini i austrijski Rid egzibišn.
Austrijska medijska grupacija Styria kupila je 25% vlasništva kompanije Daily press koja je izdavač podgoričkih Vijesti, a ozbiljno je zainteresovana i za beogradski Press.
Crnogorski partneri u preduzeću Daily press sada imaju 59% vlasništva, a američki MDLF 16%. Kako piše Internet portal seebiz. net, Styria je između ostalog stopostotni vlasnik najtiražnijih hrvatskih novina Večernji list i 24 sata, a ozbiljno je zainteresovana i za beogradski Press.
Koncern Styria Medien AG osnovan je 1869. godine i treći je po veličini medijski koncern u Austriji. Koncern je 2005. godine sa ukupno 2.600 zaposlenih ostvario promet od 451 milion evra. Novi partner Vijesti u vlasništvu ima osam drugih dnevnih listova, 15 nedeljnika, 20 magazina, 14 magazina za klijente, sedam on-line portala, pet radio stanica, tri televizije i šest izdavačkih kuća. Styria je sada najveći medijski izdavač u Jugoistočnoj Evropi.
Posle izvršene analize profitabilnosti, Izvršni odbor PTP banke odlučio da zatvori 11 poslovnica u Srbiji.
Izvršni odbor OTP banke u Srbiji usvojio je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, prema kojem će 11 poslovnica te banke biti zatvoreno, a Upravni odbor će do kraja meseca usvojiti predlog programa tehnološkog viška.
Predsednik Izvršnog odbora OTP banke u Srbiji Henrik Auth izjavio je da je OTP banka u skladu sa uslovima na tržištu morala krenuti u reorganizaciju radai naglasio da je odluka o zatvaranju poslovnica doneta nakon izvršene analize profitabilnosti.
Zaposlenima koji budu proglašeni za tehnološki višak biće osigurane otpremnine u skladu sa Zakonom o radu i Pravilnikom o radu OTP banke Srbija.
OTP banka Srbija članica je međunarodne OTP grupe, vodeće finansijske institucije u Mađarskoj, koja posluje u Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Rusiji, Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini. OTP grupa trenutno uslužuje oko 11 miliona klijenata u devet zemalja, sa oko 33.000 zaposlenih i oko 1.500 poslovnica.
Šta je RSS feed? Da li je to Supermen? Da li je to avion? Da li je to nova politička partija?
Evo još jedne tako proste stvari, a tako komplikovanog imena. Ustvari, tamo gde se za određeni pojam koristi neka skraćenica, ljudi beže od toga misleći da je to đavolja rabota. RSS je skraćenica od Really Simple Syndication, a kao što mu ime kaže, to je veoma prosto udruživanje. Udruživanje, ali čega?
Recimo da pratite neki sajt svakodnevno, na primer portal sa vestima. Kucanje adrese u browseru i pretraživanje čega svega ima novog ume itekako da zamori, a u krajnjem slučaju oduzima vreme. Zato je lakše preuzeti RSS izvor i da ga pratiti odvojeno. To praktično znači da će vam sve promene na sajtu biti odmah dostupne po stavkama, dakle hronološki. Ovakav vid praćenja sajtova nije ograničen na jedan sajt, već možete pratiti sve sajtove koji vas zanimaju, a koji imaju mogućnost praćenja putem RSS-a.
Da biste pratili nečiji feed (izvor) morate imati čitač za isti, a to nije teško. Svi moderniji browseri to podržavaju, što integrisano, što putem nekog lako instalivog proširenja. Takođe, postoji veliki broj sajtova koji pružaju mogućnost navođenja feed-a za praćenje. Sajtovi koji imaju svoj feed to jasno ističu putem naranžaste RSS ikone. Ako je ne istaknu, browser će sam prepoznati feed sa sajta i prikazati takođe narandžastu ikonu u address bar-u.
Prednost praćenja sajtova na ovaj način je u tome što možete pratiti veliki broj izvora sa jednog mesta, bez potrebe da odete direktno na sajt. Čitaćete samo što vas zanima i time ćete uštedeti dragoceno vreme koje možete provesti u četovanju, na kafi ili pomagajući babi da prostre veš. RSS izvori su veoma popularni kod blogova i portala koji često osvežavaju svoje informacije. Većina čitača ima opciju da vas obavesti kada se nešto novo pojavi na nekom sajtu, a vaše je samo da to pročitate ili ne. Ovo je idealan način da budete u toku sa svim dešavanjima.
Valjda vam je do sada jasno da sajt koji nema RSS feed neće biti puno posećen. Sajtovi srpskih institucija uglavnom nemaju RSS feed, čast izuzecima. Sajtovi tipa vesti.rs ili naslovi.net objavljuju vesti iz mnogih izvora i to baš tako što preuzimaju njihov feed i prave agregaciju. Postoje i slični sajtovi koji agreguju izvore blogova kao na primer feed.blog.rs.
Problem nastaje kod gubljenja u prevodu. Originalno se reč „subscribe“ u srpskom prevodi kao „pretplata“ i često možete videti da negde piše „pretplatite se na naš RSS feed“. To je naravno loš prevod, iako doslovce tačan. U Srbiji je to odbilo mnoge korisnike, jer nikom nije jasno za šta i zašto treba nešto da plati. Međutim, tačniji prevod bi bio „pratite naš RSS feed“ i mnogi sajtovi baš tako postupaju.
Duboko smo zagazili u 2009. godinu, a možemo konstatovati da veliki broj srpskih kompanijskih sajtova nema omogućen RSS feed sa svog sajta. Blagovremeno obaveštavanje svojih klijenata o aktivnostima kompanije može biti samo prednost, nikako mana. Ako ovome dodamo da se sajtovi domaćih institucija takođe oglušuju o RSS feed (srbija.gov.rs), dolazimo do zaključka da je vreme da iz četvrtog uskočimo u treći svet. Ovakav način prenošenja informacija je takođe deo tzv. elektronske uprave. Ako bi sudovi svoje „table“ isticali na sajtovima i ako bi omogućili da se prate putem RSS feeda, onda bi stvarno mogli da kažu da su učinili sve da obaveste javnost da je npr. neko lice proglašeno za nestalo i sl.
Za kraj, počnite da obraćate pažnju na narandžaste ikone u uglovima stranica, a naš RSS izvor pratite sa adrese www.bifonline.rs/rss/.
Uroš Nedeljković
broj 53, mart 2009.
Upravljanje deviznim rezervama mnogo je konzervativnije, a zbog globalne krize se očekuje daljnji rast kreditnih rizika i rizika likvidnosti, pokazuje najnovije istraživanje.
Globalna finansijska kriza promijenila je politiku upravljanja rezervama u većini centralnih banaka u svetu, pokazuje istraživanje Central Banking Publication objavljeno 18. marta.
Istraživanje je obuhvatilo 39 centralnih banaka u svetu, koje upravljaju rezervama vrednim 3.200 milijardi dolara, što čini oko 42 odsto ukupnih svetskih rezervi.
Osnovni zaključak najnovijeg istraživanja je da su menadžeri koji upravljaju deviznim rezervama centralnih banaka prošle godine bili mnogo konzervativniji i oprezniji nego godinu dana ranije i da ih i ubuduće brine rast kreditnih rizika i rizika likvidnosti.
Većina ispitanika očekuje dodatno smanjenje rezervi zbog krize, jer će mnoge države u nastavku godine izvlačiti gotovinu iz rezervi radi finansiranja velikih finansijskih i podsticajnih paketa suzbijanja recesije.
Iznenađenje ovog istraživanja je da sada, u odnosu na 2007. kada se težilo stvaranju prinosa, menadžeri u upravljanju rezervama centralnih banaka kao i ostali investitori teže sigurnosti, pa se koristi manje kreditnih, a više “običnih” instrumenata. Većini ispitanika državne obveznice s kreditnim rejtingom AA ili višim mnogo su atraktivnije ulaganje nego godinu dana ranije, a skoro 60 odsto anketiranih zlato smatra boljim ulaganjem.
Gotovo svi ispitanici akcije, hipotekarne obveznice, derivate, državne obveznice s nižim rejtingom, robu i hedge fondove smatraju prerizičnim instrumentima za ulaganje centralnih banaka.
Kamatne stope na kredite preduzetnicima kretaće se od 3,5 do 5 odsto, a najveći pojedinačni iznos kretita biće 200 hiljada evra, odlučila Vlada Crne Gore.
Vlada Crne Gore usaglasila je delove Programa državne podrške i pomoći malim i srednjim preduzećima za ovu godinu, koji se odnose na kamatnu stopu pri dobijanju kredita. „Kamatna stopa kretaće se od 3,5 do 5%, čime su obezbeđeni uslovi koji će omogućiti preduzetnicima da na krajnje korektan način zadovolje svoje potrebe“, kazao je, nakon sednice Vlade, direktor Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Zoran Vukčević. Ukupan iznos kredita predviđen tom kreditnom linijom dva miliona evra, dok će pojedinačni krediti iznositi do 200 hiljada evra.
Od 1. juna ove godine porezi na cigarete u Hrvatskoj biće izjednačene a ukinuće se i tri kategorije cigareta koje poreski sistem sada poznaje.
Na sve cigarete ubuduće naplaćivaće se 180 kuna (poreza na 1000 komada, odnosno 3,6 kuna po kutiji cigareta. Uz ovaj namet ostaje i posebni porez od 30% maloprodajne cene cigareta. O cenama će odlučivati proizvođači, rekao je novinarima portparol Vlade, Zlatko Mehun, ali budžet će definitivno biti uskraćen. „Ovo usklađenje moralo je da se sprovede, kako bi se otvorili pregovori sa EU u poglavlju 16 o porezima“, rekao je Šuker.
Porez na cigarete opet će biti menjan 1. januara 2010. kada će jedinstvena stopa iznositi 225 kuna na 1.000 komada cigareta.
Slovenački BDP u poslednjem tromesečju prošle godine bio je realno za 0,8% manji nego u istom kvartalu godine pre, što je prvo kvartalno smanjenje BDP-a na godišnjem nivou zabeleženo nakon drugog tromesečja 1993.
BDP je realno u poslednjem kvartalu realno pao za 4,1%, izračunao je statistički ured. U celoj prošloj godini BDP je prema preliminarnim podacima realno porastao za 3,5% što je manje nego 2007. kada je rast iznosio 6,8%. Tom padu su najviše doprineli smanjenje izvoza, pad aktivnosti u prerađivačkoj industriji, i smanjivanje investicija, objavio je 9. marta Ured za makroekonomska istraživanja i razvoj (UMAR) slovenačke vlade. Ukupno je u Sloveniji u 2008. prema prvim procenama zabeležen 3,5-procentni ekonomski rast.
Vladini ekonomisti upozoravaju da pad BDP-a u poslednjem prošlogodišnjem kvartalu svedoči o prelivanju finansijske krize u druge ekonomske sektore i smanjuje očekivanja o rastu u ovoj godini. Kretanja BDP-a dovode u sumnju dosadašnje službene projekcije o rastu BDP-a ove godine od 0,5 do 1%, tako da treba računati na mogućnost negativne stope rasta u ovoj godini i verovatni rebalans državnog budžeta zbog povećanih izdataka i smanjenja budžetskih prihoda, prenose slovenački mediji ocene istaknutih ekonomista. Statistički podaci pokazuju da je na pad privrednog rasta u poslednjem kvartalu 2008. najviše uticao pad izvoza robe, koji se realno smanjio za 9,4 odsto.
Ministar finansija Franc Križanič, izjavio je za Blumberg da slovenačka privreda klizi u recesiju jer su proizvodnja i izvoz pogođeni više od evropskog proseka. On je kazao da Slovenija neće izbeći recesiju na početku godine pošto pad u izvozu takođe ima uticaja i na domaću potražnju. Industrijska proizvodnja u Sloveniji je u četvrtom prošlogodišnjem kvartalu snižena za 11%, dok je izvoz smanjen za 9,4%, procene su slovenačkih državnih institucija.
Slovenačka vlada je kao meru protiv krize uvela 12 milijardi evra vredan program bankovnih garancija, subvencije za kraće radno vreme i prodaju državnih obveznica kako bi se podstaklo kreditiranje banaka.
Prosečni Makedonac u poslednjem kvartalu prošle godine mogao je raspolagati sa 77 evra mesečno, ako je pre toga podmirio troškove potrošačke korpe.
Prema podacima makedonskog Državnog zavoda za statistiku u razdoblju od oktobra do decembra 2008. jedno četvoročlano domaćinstvo bilo je u mogućnosti s jednom prosečnom neto-platom da napuni mesečnu potrošačku korpu hranom i pićem. Prosečna neto plata po radniku u decembru iznosila je 17.363 denara (283 evra). Ukupni troškovi hrane i pića iznosili su 12.575 denara i bili su niži od prosečne plate za 4.788 denara (78 evra), odnosno 27,6%, prenosi 10. marta skopski dnevnik Večer.