Prema izveštajima bezbednosnih službi, na stotine improvizovanih podmornica redovno dovozi kokain u Evropu. Stari kontinent je inače najveće tržište posle SAD za prodaju ovog opijata, čija potrošnja beleži rast od pandemije korona virusa.
Pomenute polu-podmornice ne idu u velike dubine ali mogu da izrže dugačak put. Za njih se kaže da su napravljene “homemade”, što znači da nisu u pitanju testirana plovila izašla sa fabričkih traka, već amaterski izrađena u nekom skladištu ili ilegalnoj proizvodnoj hali. Uglavnom se proizvode Ove na kontinentu na kojem se proizvodi njihov tovar, u Južnoj Americi.
Procenjuje se da se u blizini Kanarskih i Azorskih ostrva nalazi groblje ovakvih podmornica koje su tu namerno potopljene pošto su iskrcale teret.
Namerno potapanje dva miliona dolara
Španska policija je nedavno prekinula transport pola miliona tona kokainske paste, poluproizvoda između koke i čistog kokaina. Prilikom te akcije razotkrila je i najveću laboratoriju koja pretvara pastu u kokain, kao i način rada dobavljača ovog proizvoda. Naime, kolumbijski i meksički kriminalci su udružili snage sa španskim narko bosovima kako bi slali svoju robu u tu zemlju.
Policija je takođe objavila i da se ta droga šalje specijalnim podmornicama napravljenim po neformalnoj porudžbini upravo za potrebe prevoza droge. Proizvodnja jedne takve podmornice košta više od dva miliona dolara, ali one mogu da prenesu kokain vredan čak i po 100 miliona dolara, tako da se početna ulaganja svakako isplate. Prema rečima stručnjaka za ovu oblast, krijumčari ih po istovaru robe često uništavaju kako se ne bi izlagali riziku da se njima vraćaju u svoje zemlje i da prilikom tog povratka budu otkriveni.
Međutim, one nisu toliko bezbedne kao prave, sertifikovane podmornice. Nedavno je kolumbijska mornarica pronašla podmornicu u kojoj su se nalazila dva leša krijumčara, zajedno sa kokainom vrednim 87,7 miliona dolara. Ispostavilo se da su otrovani toksičnim gasovima unutar plovila. Drugoj dvojici članova posade koji su uspeli da izađu na vreme ukazana je medicinska pomoć. A uspeli su da izađu zato što u pitanju nisu prave podmornice već plovila koja ne zaranjuju duboko već samo onoliko koliko je potrebno da ne mogu privući neželjene poglede.
Foto: Riedelmeier, Pixabay
I ostali naslednici imaju slična iskustva. „Kada smo, na moju inicijativu, ušli u proces profesionalizacije morali smo da dovedemo nove kadrove, iskusne menadžere ali i struke iz drugih oblasti kao što je HR. Gledajući sve to moj otac je konstantno džangrizao jer, kako je tvrdio, iracionalno povećavamo troškove. Ipak, posle nekoliko godina ispostavilo se da su ti troškovi bili minorni naspram onoga što je kompanija počela da zarađuje. Samo je trebalo izdržati da se taj proces završi. I slušati njegove žalopojke da ćemo propasti“, rekao je jedan od naslednika na jučerašnjoj konferenciji, čiji identitet nećemo objavljivati budući da je ovaj događaj održan u opuštenoj atmosferi, bez prisustva novinara, kako bi vlasnici kompanija mogli otvoreno da pričaju o svim izazovima sa kojima se suočavaju.
