Čak 84% anketiranih gradova i opština suočilo se s tužbama zbog faktičke eksproprijacije, dok polovina navodi da su protiv njih najavljeni i novi postupci. Iako su naknade koje je potrebno isplatiti vlasnicima često male, sudski i advokatski troškovi mogu da dostignu i 500.000 dinara po postupku, što predstavlja sve veće opterećenje za lokalne budžete i otežava njihovo efikasno planiranje, pokazuje novo istraživanje NALED-a, koje je predstavljeno na sednici Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u Šapcu.

Rezultati ankete, u kojoj su učestvovale 32 lokalne samouprave ili gotovo četvrtina svih gradova i opština u zemlji, pokazuju da je najčešće reč o zemljištu preko kojeg su seoski putevi nekada izgrađeni na osnovu usmenog dogovora s vlasnicima, bez formalno sprovedenog postupka eksproprijacije, što se često dešavalo u tadašnjoj praksi. Dodatni problem predstavlja to što u gotovo polovini postojećih predmeta ne postoji prethodna dokumentacija, poput saglasnosti vlasnika ili ugovora, što otežava pravnu zaštitu gradova i opština. Istovremeno, dve trećine vlasnika pokreće sudski postupak bez prethodnog obraćanja lokalnim vlastima i pokušaja da se spor reši vansudskim poravnanjem.

– Jasno je da je reč o sistemskom problemu koji zahteva sveobuhvatno rešenje, uključujući standardizovani model vansudskog poravnanja. Zato NALED predlaže uspostavljanje jedinstvene baze podataka, budući da najveći broj lokalnih samouprava nema centralizovane podatke o ukupno isplaćenim naknadama, sprovedenim upravnim postupcima, kao i izradu lokalnih planova za rešavanje postojećih i sprečavanje novih slučajeva. Potrebno je unaprediti saradnju lokalnih samouprava, pravobranilaštava, sudova i katastra, kao i pružiti podršku u obuci kadrova i jačanju terenskih timova – kaže šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u Mihailo Gajić.

Predmet sporova najčešće je poljoprivredno zemljište, u 52% slučajeva, a u 45% reč je o građevinskom zemljištu. Ovo zemljište je najčešće bilo korišćeno za izgradnju seoskih i lokalnih puteva i u manjoj meri za postavljanje elektroenergetskih vodova. Četiri od pet anketiranih lokalnih samouprava nemaju podatke o ukupnoj površini zemljišta obuhvaćenog faktičkom eksproprijacijom, između ostalog i zato što se informacije nalaze kod različitih institucija – lokalne samouprave, pravobranilaštva i sudova.

– Grad Šabac je u prethodnih pet godina iz budžeta izdvojio 75 miliona dinara za eksproprijaciju, što jasno pokazuje koliko ovaj problem može da utiče na finansijsku stabilnost lokalnih samouprava. Zato je neophodno pronaći sistemsko rešenje kojim ćemo zaštititi privatnu svojinu i prava vlasnika parcela, ali i omogućiti lokalnim samoupravama da realnije planiraju budžetska sredstva. Na taj način izbegli bismo ugrožavanje investicija usled pravosnažnih rešenja kojima se nalaže isplata značajnih iznosa, što predstavlja veliko opterećenje za naše budžete – navodi gradonačelnik Šapca i predsednik NALED-ovog Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem Aleksandar Pajić.

Problem bi u narednom periodu mogao dodatno da se proširi. Polovina ispitanika navodi da ima najavu velikog broja novih tužbi po ovom osnovu, a četvrtina očekuje i do više od 100 novih slučajeva.

Takođe, dve trećine ispitanika već planira sredstva u lokalnim budžetima za naknade i sudske troškove, dok 68% navodi da su presude imale značajan uticaj na njihove finansije. Među lokalnim samoupravama koje imaju objedinjene podatke, izdvajanja po ovom osnovu premašivala su 10 miliona dinara.

Foto: Naled

Građani Srbije sve se više zadužuju putem keš kredita, koji su za godinu dana porasli za četvrtinu i glavni su pokretač rasta zaduženosti stanovništva. Iako stručnjaci upozoravaju da građani još nisu prezaduženi, činjenica da dug raste gotovo dvostruko brže od plata ukazuje da se sve veći deo potrošnje finansira pozajmljenim novcem.

Građani Srbije zadužuju se sve više po osnovu gotovinskih, odnosno keš kredita. Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije (NBS) za maj 2026. godine, ukupno stanje keš kredita dostiglo je oko 991,5 milijardi dinara, što je za gotovo četvrtinu, odnosno 23,7% više nego godinu dana ranije, piše Danas.

Samo u jednom mesecu ukupan dug građana po ovom osnovu povećan je za više od 16 milijardi dinara. Istovremeno, banke su samo tokom maja odobrile novih 67,3 milijarde dinara gotovinskih kredita. Iako je to nešto manje nego u aprilu, i dalje je reč o veoma visokom nivou zaduživanja.

Najvažnije je to što gotovinski krediti već duže vreme predstavljaju glavni pokretač rasta ukupnog zaduživanja stanovništva. Danas se gotovo svaki drugi dinar koji građani duguju bankama odnosi upravo na keš kredite, dok gotovo dve trećine svih novih kredita koje banke odobre građanima čine nenamenski gotovinski krediti.

Trend je posebno izražen u poslednje dve godine. Podaci pokazuju da je od maja 2024. do maja 2026. godine stanje gotovinskih kredita poraslo sa 688,5 na 991,5 milijardi dinara, odnosno za čak 303 milijarde, što predstavlja rast od oko 44%.

To znači da građani iz godine u godinu sve češće posežu za keš kreditima, koji se uglavnom koriste za potrošnju, refinansiranje starih dugova ili pokrivanje tekućih troškova, a ne za kupovinu nekretnina ili druge investicije.

Međutim, prema oceni stručnjaka, ovo za sada nije toliki razlog za brigu, jer domaćinstva u Srbiji još nisu ušla u zonu sistemske prezaduženosti. Bankarski sektor je i dalje stabilan, a broj problematičnih kredita ostaje nizak.

Ono što zabrinjava jeste da gotovinski krediti rastu gotovo duplo brže od plata.

Dok je prosečna neto zarada u aprilu ove godine bila veća za 11,5% nego godinu dana ranije, ukupno stanje gotovinskih kredita u aprilu poraslo je za 22,9%.

Jednostavno rečeno, dug građana raste gotovo dvostruko brže od njihovih primanja. To još ne znači da su građani prezaduženi, ali jeste upozorenje da se sve veći deo potrošnje finansira pozajmljenim novcem.

Ako se taj trend nastavi, sve više građana moglo bi da ima problem sa otplatom rata. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da najveći rizik trenutno nije ukupan nivo zaduženosti građana, već činjenica da se rast sve više oslanja na nenamenske, neobezbeđene gotovinske kredite, koji su po pravilu rizičniji od stambenih zajmova.

Da sumiramo, Srbija još uvek nije ušla u fazu prezaduženosti stanovništva, ali podaci pokazuju da se kreće u pravcu koji zahteva mnogo veći oprez nego prethodnih godina.

Upravo na to je ukazao i MMF u svom izveštaju, koji navodi da Srbija trenutno nema problem sa bankama niti sa prezaduženošću građana, ali upozorava na to da krediti stanovništvu rastu veoma brzo, a da država to dodatno podstiče kroz program garantovanih stambenih kredita za mlade, zbog čega smatraju da taj program ne treba dodatno širiti.

Još jedan zanjimljiv podatak koji je objavio Republički geodetski zavod (RGZ) za prvi kvartal ove godine pokazuje da se od ukupno kupljenih stanova svega 32,7 odsto finansira stambenim kreditom, što znači da se čak 67,3% stanova kupi bez kredita, odnosno za keš.

Da li će se trend rasta keš kredita nastaviti?

Profesor Ekonomskog fakultetu u Kragujevcu u penziji Veroljub Dugalić za Danas kaže da to što rastu keš krediti je iznuđeno.

– Keš kreditima se plaća i letovanje i zimovanje, pa kad počne školska godina tim kreditima se kupuje školski pribor… jer nema ograničenja u pogledu namene tih sredstava. To je iznuđeno i jako opasno – upozorava Dugalić.

Kako pojašnjava, kada uzmete stambeni kredit, zna se tačno za šta ste ga uzeli – nećete plaćati stanarinu već rešavate životni problem.

– Međutim, keš kreditima se plaća mnogo toga i olako se troši, a kada se olako zadužujete, teško vraćate te dugove. To je velika opasnost i za banke, ali, pre svega, za građane – napominje sagovornik Danasa.

Dugalić poručuje da je ovaj rast keš kredita, koji se uzimaju za neke osnovne životne potrebe, odraz našeg životnog standarda.

– Uzmete keš kredit da biste otišli na more ili da biste kupili nešto za kuću, dakle neka osnovna pitanja ljudi rešavaju keš kreditima. To je samo pokazatelj opšteg standarda u kom većina građana živi, tačnije, pokazuje bedu u kojoj većina građana Srbije živi – ukazuje on.

Ako se ovakav trend rasta keš kredita nastavi, Dugalić smatra da će morati nešto da se promeni.

– Međutim, nema puno opcija. Možda može NBS da uvede neka privremena ograničenja, ali trajno rešenje je samo rast standarda. Nama nije problem rata, već plata. Problem nam je opšti standard jer kada nemate dovoljno novca iznuđeno uzimate keš kredite. Ljudi često nemaju drugi način da reše neka pitanja – navodi on.

Poražavajuće je, smatra on, da keš krediti tako rastu, ali po svemu sudeći možemo da očekujemo nastavak tog trenda.

– U dogledno vreme teško je očekivati neki porast standarda, pa se može očekivati i rast takvih kredita. Banke mogu to da ograniče, ali njihov interes je da daju kredite, one nisu filantropske institucije, njihov posao je da se vi zadužite – zaključuje Dugalić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Bakar, čija je cena dostigla gotovo rekordnih više od šest dolara po funti, postaje preskup za pojedina tržišta. To primorava neke proizvođače da ga zamene aluminijumom. Ne mogu se sve primene jednostavno prebaciti na aluminijum, ali razlika u ceni, merena odnosom cene bakra i aluminijuma, porasla je na jedan od najviših nivoa u istoriji.

Iz investicione perspektive, to bi moglo da znači da je bakarni bum, koji traje poslednjih pet godina, dostigao svoj vrhunac, jer sve veća zamena bakra aluminijumom počinje da uzima maha.

Jedan od najboljih primera zamene bakra aluminijumom može se videti u najnovijim modelima automobila kompanija Ferari i BMV. Oni koriste veći udeo aluminijumskih kablova, nastavljajući trend koji su ranije započeli kineski proizvođači električnih vozila i Tesla.

Veliki proizvođači klima-uređaja, poput japanskog Daikina, takođe smanjuju troškove povećavajući upotrebu aluminijuma.

Dugoročni prosečan odnos cene bakra i aluminijuma iznosi 3,7. To znači da je funta bakra tradicionalno oko 3,7 puta skuplja od funte aluminijuma.

Najnoviji odnos iznosi 4,3. Pri čemu se bakar prodaje po ceni od 6,11 dolara po funti, a aluminijum po 1,41 dolar za funtu.

Potrebni su deblji provodnici

Prelazak na aluminijum nije motivisan isključivo finansijskim razlozima. On donosi i manju težinu, ali aluminijumski kablovi moraju biti deblji od bakarnih jer aluminijum ima samo 61 odsto električne provodljivosti bakra.

Investicione banke pažljivo prate rast odnosa cene bakra i aluminijuma kao pokazatelj mogućih budućih kretanja cena. Ali, i kao signal kada bi sadašnji trend mogao da se preokrene.

UBS je u izveštaju upućenom klijentima ranije ove sedmice naveo da je od 2020. ovaj odnos u proseku iznosio 3,7. I da je tokom poslednja dva meseca, nakon što je cena bakra pala za oko osam odsto, a aluminijuma za 16 odsto, odnos porastao na 4,3.

„Visok odnos cene bakra i aluminijuma mogao bi da podstakne zamenu bakra aluminijumom. Time bi potražnja za aluminijumom dobila podršku u odnosu na bakar“, navodi UBS.

Povratak ka dugoročnom proseku

Međutim, banka dodaje da se ovaj odnos istorijski uglavnom vraća ka svom dugoročnom proseku, iako za to može biti potrebno određeno vreme.

„To odražava činjenicu da je potrebno vreme da se zamena jednog metala drugim sprovede kroz čitave lance snabdevanja, kako iz perspektive proizvođača, tako i iz ugla preferencija kupaca“, navodi UBS.

„Iako je teško unapred prepoznati okidače za promenu, ističemo da se ovako visok odnos cene bakra i aluminijuma retko zadržava tokom dužeg perioda“.

Izvor: Tim Tredgold, saradnik Forbes

Foto: Pixabay

Zasnivanje radnog odnosa sa maloletnikom

Ugovori – omladinske i studentske zadruge

Ugovori o delu

Na adresu Poreske uprave Srbije za obračun godišnjeg poreza na dohodak građana za 2025. godinu stiglo je ukupno 27.900 poreskih prijava, saopštila je ova institucija.

Kako se navodi u saopštenju, oje četvrta godina zaredom kako građani svoje poreske prijave podnose na osnovu unapred pripremljenih prijava koje im Poreska uprava dostavlja elektronskim putem, čime je postupak prijavljivanja značajno pojednostavljen i unapređen.

Menadžer, direktor i inženjer

Obavezu podnošenja prijave imali su građani koji su u 2025. godini ostvarili godišnji dohodak veći od 5.439.096 dinara,
što predstavlja trostruki iznos prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Poreski obveznici prijave podnose isključivo u elektronskom obliku, preko portala „ePorezi“.

Poreska uprava u saopštenju navodi da su, prema podacima iz podnetih prijava, najčešća zanimanja među poreskim
obveznicima menadžer, direktor, inženjer, ekonomista, IT stručnjak i pravnik.

Najviše prijava u Beogradu

Takođe, muškarci prednjače i čine čak 88% ukupnog broja prijavljenih obveznika.

Najveći broj prijava, kako stoji u saopštenju, 18.302 podnet je sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd.

Istovremeno, čak 72% od 100 najvećih prijavljenih prihoda odnosi se na obveznike sa tog područja, a prednjače centralne gradske opštine sa 5.012 prijava, pa Novi Beograd sa 4.645 podnetih prijava, Voždovac sa 2.003 prijave, Zvezdara sa 1.851, Čukarica 1.569, Zemun 1.438 prijava.

Loznica je zabeležila 112 podnetih poreskih prijava, Požarevac 109, Smederevo 182, Šabac 184 i Valjevo 170 prijava.

Odsek za koordinaciju poreske kontrole Novi Sad najviše prijava je registrovao na teritoriji Novi Sad 2, čak 3.413, a najmanje u Vršcu 129.

Kragujevac prednjači u Kragujevačkom odseku poreske kontrole sa 538 prijava, au niškom Niš sa 942 podnete prijave i Zaječar sa 538.

Prijavljeni prihodi kod 100 fizičkih lica sa najvećim prihodima, od kojih su 96% domaći državljani, kreću se od oko 148 miliona do 1,6 milijardi dinara.

Izvor: Ekapija

Foto: maurice98, Depositphotos