Dobro jutro! Želite li da vam odmah izmirim sve mesečne račune za stan? Stigao vam je bonus, pa bih mogao da vam pokažem tri najpovoljnije opcije za ulaganje. Takođe, sutra vam ističe pretplata za platformu sa serijama, a prema vašem dosadašnjem korišćenju, možda nema potrebe da je obnavljate. Kako želite da postupimo? Koliko smo zapravo blizu ili daleko od navedenog scenarija u bankarstvu?

Trenutno je tema o kojoj se najviše priča veštačka inteligencija (AI), kao i koje su sve mogućnosti njene primene u praksi. Pojam je nastao pedesetih godina prošlog veka, kada je Alan Turing, matematičar i informatičar, postavio pitanje: „Mogu li mašine da misle?“. Njegov poznati Turing test postao je polazna tačka za razmišljanje o tome da li računar može oponašati ljudsku inteligenciju. Tokom narednih decenija, istraživanja su oscilirala između velikih očekivanja i perioda stagnacije, sve do poslednjih par godina kada imamo eksponencijalni razvoj tehnologije i primenu iste u raznim industrijama.

Pravi proboj desio se tek u 21. veku, kada je kombinacija tri faktora omogućila brži razvoj:

1. Značajne količine podataka koje se svakodnevno generišu („big data“);

2. Snažni računarski resursi, posebno grafičke kartice (GPU) i specijalizovani procesori;

3. Novi algoritmi dubokog učenja i neuronskih mreža.

Ovi uslovi stvorili su osnovu za pojavu naprednih modela poput GPT-a (Generative Pre-trained Transformer), na kojima je zasnovan ChatGPT, na primer. Trenutno smo u tehnološkoj evoluciji (verovatno i revoluciji) za koju mnogi smatraju da je najveća do sada, sa najznačajnijim efektom na sve industrije, a samim tim i na ljudski život.

Veštačka inteligencija u bankarstvu

Bankarski sektor je posebno pogodan za primenu veštačke inteligencije zbog značajne baze podataka koje banke poseduju (glavni preduslov uspešnog modela) i biznis procesa koji mogu biti optimizovani (isplativost implementacije). Tehnologija je već počela da se implementira i koristi u bankama širom sveta i menja način na koje one posluju, poštujući okvire koje regulativa zahteva. Najčešći primeri primene trenutno su:

1. Korisnička podrška

Chatbotovi bazirani na AI dostupni su 24/7, odgovaraju na pitanja o računima, karticama i kreditima. Pored efekta smanjenja troškova, unapređeno je zadovoljstvo klijenata budući da dobijaju brze i tačne informacije.

2. Bezbednost i prevencija prevara

AI sistemi analiziraju transakcije u realnom vremenu i otkrivaju neobične obrasce ponašanja, smanjujući rizik od prevara i finansijskih gubitaka.

3. Personalizovane finansijske usluge

Na osnovu istorije transakcija i navika klijenata, AI može preporučiti najbolji tip štednje, investicije ili kredita. Moguće je objasniti složene finansijske proizvode na jednostavnom jeziku, čineći bankarstvo dostupnijim široj populaciji.

4. Efikasnost unutar organizacije

Veštačka inteligencija automatizuje procese poput obrade dokumenata, generisanja izveštaja i pravne dokumentacije. Zaposleni se tako oslobađaju rutinskih zadataka, obezbeđujući veći fokus na strateške odluke i odnose sa klijentima.

Ovo je tek početak jer je potencijal korišćenja tehnologija višestruk, uzimajući u obzir da se uz pomoć veštačke inteligencije mogu optimizovati biznis procesi od početka do kraja, povećavajući efikasnost, kvalitet i zadovoljstvo klijenata.

Dalji napredak tehnologije

U narednom periodu očekuje se dalji eksponencijalni rast veštačke inteligencije i njena implementacije kako u bankarstvu, tako i u drugim industrijama.

Najrelevantniji ljudi u oblasti u Silicijumskoj dolini usaglasili su se o dinamici razvoja tehnologije (takozvani „San Francisco concesus“) i u periodu pred nama možemo očekivati:

• Za godinu dana imaćemo veći broj AI agenata koji generišu kod, nego programera;

• Za dve godine preko 30% koda generisaće AI agenti;

• U periodu od tri do pet godina biće dostupan GI „general intelligence“ – tehnologije na nivou inteligencije čoveka u struci (bankarstvu, arhitekturi, medicini, i ostalim oblastima) i sposobnost kognitivnih aktivnosti, kao što su rezonovanje, rešavanje problema i učenja;

• U periodu do šest godina očekuje se ASI „artificial super intelligence“ – inteligencija i povezivanje stvari izvan mogućnosti čoveka

Uzimajući u obzir navedeno, očekuje se značajan razvoj AI agenata i UX koncepta.

AI agenti će u okvirima svoje specijalnosti biti sposobni da sprovode biznis procese samostalno od početka do kraja dok će za pojedine operacije u potpunosti zameniti aktivnosti koje sada izvršavaju zaposleni. Za navedeno je neophodno dalje usavršavanje AI agenata za specijalizovane zadatke i povezivanje grupe AI agenata u okviru biznis procesa. Prve implementacije koncepta su već u najavi.

UX kakav danas postoji uskoro može biti prošlost. Već sada postoji mogućnost komunikacije sa AI modelima koji će na zahteve izvršavati navedene operacije. Na primer, korisnički izgled mobilnog bankarstva danas i organizacija strukture i akcionih dugmića za određenu funkciju izgledaju suvišno i neefikasno. U krajnjem slučaju AI tehnologija nam omogućava da korisničko iskustvo možemo da personalizujemo na nivou svakog korisnika, bez standardnog izgleda koji imamo danas. Ovo je oblast od koje se očekuje veliki pomak u narednom periodu i novi standardni svetskih banaka lidera u oblasti.

Primena tehnologije u bankarstvu

U narednih pet godina bankarski sektor će doživeti duboku transformaciju zahvaljujući primeni naprednih AI tehnologija. Novi servisni modeli postaće inteligentniji, personalizovani i usmereniji na potrebe klijenata nego ikada ranije.

Razvoj veštačke inteligencije oblikovaće način na koji banke nude usluge, komuniciraju sa korisnicima i donose odluke. Ovi trendovi već sada nagoveštavaju ključne elemente budućeg servisnog modela banaka.

Servisni model u bankarstvu mogao bi se razvijati u narednih pet godina uz značajnu primenu veštačke inteligencije:

1. Agentic AI i automatizovani servisi

Banke će koristiti autonomne AI agente (tzv. agentic AI) koji će samostalno preuzimati i izvršavati zadatke u okviru biznis procesa. Dobar primer je svakako kreditni proces u banci, gde ćemo imati agenta za risk, pravnu podršku, proveru AML rizika i druge. Krajnji cilj je povezati agente da rade zajedno u izvršavanju biznis procesa od početka do kraja, potpuno samostalno. Ovi sistemi postaju sposobni za adaptaciju u realnom vremenu, sa minimalnim ljudskim nadzorom. Već danas, slični procesi se testiraju u Indiji, u sektorima bankarstva, osiguranja i finansija, i postavljaju nove standarde za operativnu efikasnost.

2. AI agenti kao finansijski savetnici (digital twins)

Očekuje se da će AI agenti preuzimati ulogu digitalnih finansijskih savetnika koji analiziraju individualne potrebe, ciljeve i rizike klijenata i podnose relevantne preporuke autonomno. Iskustvo klijenta će biti identično kao i iskustvo komuniciranja sa zaposlenim danas. Dodatno, plan je da u ekspoziturama savetnici roboti preuzmu ulogu u savetovanju klijenata, posebno oko servisiranja standardnih zahteva koji se odnose na dnevno bankarstvo.

3. Nevidljivo bankarstvo, kao krajnji cilj

AI utiče na značajno smanjenje transakcionog vremena, podizanje nivoa kvaliteta usluge i unapređenje zadovoljstva korisnika. Krajnji cilj servisnog modela banaka je implementacija koncepta „Nevidljivog bankarstva“ koji predviđa da AI tiho i efikasno upravlja sa do 60 % finansijskog života korisnika, bez upotrebe današnjeg mobilnog bankarstva. Zamislite da se probudite i na telefonu vas dočeka obaveštenje da su svi mesečni računi već plaćeni. Kada vam legne bonus, pametni sat vam odmah prikaže tri najbolje opcije za ulaganje tog novca. A dok gledate seriju, na TV-u se pojavi podsetnik da sutra ističe vaša pretplata, uz preporuku da je ne obnavljate jer je skoro niste ni koristili poslednja dva meseca. Sve to sa ciljem da lakše i pametnije upravljate svojim finansijama. Nevidljivo bankarstvo bi moglo da bude najveći i najpozitivniji iskorak servisnog modela banaka ka klijentima do sada, omogućavajući im nivo personalizacije kao nikada do sada.

U narednih pet godina servisni modeli bankarstva mogu se značajno promeniti – transformisaće se iz reaktivnog i ljudski orijentisanog sistema u proaktivnu, inteligentnu, personalizovanu i integrisanu mrežu AI-upravljanih servisa. Bar će tehnologija to omogućiti. Banke koje usvoje odgovorne AI prakse, modernu infrastrukturu i fleksibilne operativne modele biće one koje postavljaju trendove i preuzimaju vodeću ulogu na tržištu, koja će kasnije biti teško dostižna. „Nevidljivo bankarstvo“ je krajnji cilj i najveći iskorak banaka koji treba da se desi kao posledica primene veštačke inteligencije, gde će klijente opsluživati svojim uslugama, a da oni toga ne moraju da budu svesni. Strategija „One click“ postaje „zero click“ do bankarskih usluga“. Dalek je put od trenutnog servisnog modela do željenog cilja, ali tehnologije i perspektive koje one nude, nam sve navedeno omogućavaju. Živimo u vremenu gde se paradigma bankarstva i korisničkog iskustva potencijalno menja kao nikada do sada.

Autor  – Nemanja Vujić, viši rukovodilac, sektor za poslovni konsalting, Deloitte

Foto: Pixabay

Delez Srbija odbacuje kao netačne tvrdnje Narodne banke Srbije da je kompanija „iznela 130 miliona evra iz Srbije bez plaćanja poreza“ i da je „fingirala postupak likvidacije“. Kako se objašnjava u saopštenju – plaćen je porez na dividendu u iznosu od sedam miliona evra, po rešenju Poreske uprave Srbije. Kompanija je zbog neslaganja sa tumačenjem Poreske uprave u aprilu 2022. podnela formalnu žalbu o kojoj se – još odlučuje.

„Svi pomenuti koraci statusnih promena, uključujući izdvajanje, prenos kapitala i naknadnu likvidaciju novonastalog entiteta 2021. godine, sprovedeni su u skladu sa zakonima Republike Srbije i uz konsultaciju sa međunarodno priznatom revizorskom i poreskom kućom“, naveo je Delez.

Poreska uprava Republike Srbije je, kako se navodi, 2022. godine izvršila pregled transakcije „i donela rešenje kojim se prenos kapitala reklasifikuje u raspodelu dividende“.

„Delez Srbija je poštujući navedenu odluku platila sedam miliona evra poreza na dividendu, uprkos neslaganju sa tumačenjem Poreske uprave Republike Srbije, zbog čega je 1. aprila 2022. godine podnela formalnu žalbu“, navodi Delez.

Odlučivanje po žalbi je i dalje u toku, dodaje se u saopštenju.

„Javno iznete tvrdnje kojima je naša kompanija optužena za nepoštovanje zakona i izbegavanje plaćanja poreza u suprotnosti su sa kulturom transparentnog i odgovornog poslovanja kojima je Delez Srbija dosledno posvećena u Republici Srbiji, gde je najveći poslodavac u privatnom sektoru i jedan od najvećih poreskih obveznika. Ovakve izjave su neosnovane i obmanjujuće i mogu negativno uticati na poslovni ambijent i poverenje u institucije“, zaključuje se u saopštenju kompanije Delez Srbija.

Od 1. septembra 2025. godine, Univerexport u potpunosti koristi električnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora. Potpisivanjem ugovora sa kompanijom GBG Snabdevanje, najveći domaći trgovinski lanac u Srbiji obezbedio je da 100% zelene električne energije koja se koristi u 211 maloprodajnih objekata, dva distributivna centra i upravnoj zgradi — u kojima radi više od 3.500 zaposlenih — potiče iz energije vetra, Sunca i hidroenergije.

Ovim potezom Univerexport postaje najveći trgovinski lanac u zemlji koji je u potpunosti prešao na zelenu energiju, čime dodatno potvrđuje svoj strateški pravac ka održivom poslovanju i zaštiti životne sredine. GBG Snabdevanje, kao lider u oblasti zelene energije i sertifikovani snabdevač električnom energijom iz obnovljivih izvora, čiji je portfolio u potpunosti zelen sa 100% električne energije iz obnovljivih izvora, garantuje da svaki kilovat-sat isporučen Univerexportu dolazi iz postrojenja koja koriste isključivo obnovljive izvore. Time se kompanija svrstava među prve u Srbiji koje su obezbedile zelenu energiju kroz potpisivanje korporativnog ugovora o snabdevanju električnom energijom, poznat kao corporate PPA.

Ovaj korak predstavlja nastavak dugogodišnjih ulaganja Univerexporta u upotrebu održive energije. U toku prethodnih godina, kompanija je u saradnji sa partnerima Neopower DOO i MT-Komex DOO izgradila i pustila u rad 24 fotonaponske elektrane na maloprodajnim objektima, distributivnim centrima i upravnoj zgradi u Novom Sadu, Beogradu, Subotici, Jagodini, Ćupriji, Rumi, Kaću, Zrenjaninu i drugim gradovima širom Srbije čime je obezbedila proizvodnju za gotovo 10% svojih potreba za električnom energijom.

Zahvaljujući tim investicijama, Univerexport je već ostvario pozitivan uticaj na smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO₂) za više od 2.400 tona godišnje, što odgovara efektu od više od 100.000 stabala koja bi za istu količinu vremena prečistila vazduh. Sa sadašnjim prelaskom na upotrebu 100% zelene električne energije, očekuje se da će ukupno umanjenje emisije CO₂ premašiti 60 hiljada tona godišnje — što je ekvivalentan doprinos prečiščavanju vazha koji svake godine ostvari trećina stabala čitave Fruške gore.

Osim direktnih efekata na zaštitu životne sredine, korišćenje „čiste“ energije doprinosi i većoj energetskoj nezavisnosti i stabilnosti troškova u dugom roku. Univerexport time postavlja novi standard u domaćoj maloprodaji – pokazujući da održivo poslovanje nije samo ekonomski ispravan pravac, već i etički izbor koji odražava odgovornost prema zajednici i budućim generacijama.

Da podsetimo, posvećeni zaštiti okoline, već dve godine Univerexport zamenjuje freonske rashladne sisteme ekološki prihvatljivijim rešenjima koja doprinose očuvanju čistijeg vazduha i energetski efikasnijem poslovanju. Pored toga, kompanija aktivno upravlja reciklažnim ambalažnim otpadom i podstiče odgovorno postupanje sa ambalažnim materijalima kroz sve faze poslovanja. Na taj način, kroz konkretne korake, gradi se održiviji sistem i aktivno doprinosi očuvanju resursa za buduće generacije.

„Naš cilj je da Univerexport bude primer kompanije koja razvija poslovanje u skladu sa prirodom, a ne na njen račun. Saradnja sa GBG Snabdevanje predstavlja važan korak u tom pravcu i potvrdu naše dugoročne posvećenosti održivom poslovanju“, izjavio je predstavnik kompanije.

Kroz svoje aktivnosti, Univerexport gradi kulturu poštovanja prema prirodi – bilo kroz energiju iz Sunca, bilo kroz zemlju iz koje potiču proizvodi brenda ORGANA, nastalog iz sopstvenih organskih farmi.

Sklad između energije, prirode i odgovornosti postaje prepoznatljivo obeležje Univerexporta – poslovanje koje misli dugoročno, deluje lokalno i utiče globalno.

Kada je reč o investiranju sopstvenih sredstava, domaćinstva u CIE (Centralnoj i Istočnoj Evropi) pretežno ulažu u strane valute i depozite u bankama, što ukazuje na prostor za mogućnost ulaganja u finansijske tržišne instrumente. Nizak udeo vlasništva domaćinstava nad lokalnim državnim obveznicama i akcijama ostavlja prostor za povećanje njihovih ulaganja u ovu vrstu imovine. To su neki od nalaza najnovije istraživačke beleške „CEE Household Wealth“, koju je objavio The Investment Institute by UniCredit.

„Bogatstvo domaćinstava nije samo finansijski pokazatelj: to je mera otpornosti, prilika i dugoročne sigurnosti koju ljudi imaju u svoju privredu. Istraživanje pokazuje da je, kada je reč o bogatstvu domaćinstava, region centralne i istočne Evrope u procesu transformacije sa novim prilikama u budućnosti i prostorom za napredak”, ističe Teodora Petkova, direktorka za Centralnu i Istočnu Evropu u UniCreditu.

Istraživanje pokazuje da je finansijsko bogatstvo domaćinstava po glavi stanovnika u CIE tokom poslednjih dvadeset godina poraslo gotovo 5 puta, dok su se privrede zemalja regiona postepeno približavale privredama zemalja u Zapadnoj Evropi, dok je u zemljama Zapadne Evrope, poput Nemačke, Italije i Austrije, porast bio dvostruki. „Ipak, finansijsko bogatstvo po glavi stanovnika u zemljama CIE i dalje iznosi oko 30% nivoa zemalja Zapadne Evrope, što ukazuje na mogućnost daljeg napretka“, navodi Mauro Đorđo Marano, viši ekonomista za region CIE i jedan od autora istraživanja.

Domaćinstva u CIE pokazuju oprezan pristup raspodeli imovine u procesu njenog ulaganja, pri čemu ulaganje u strane valute i ulaganje u depozite ostaju njihovi najčešće izabrani vidovi investiranja. Ovo nalaže prostor za veću diverzifikaciju, na primer, kroz veće ulaganje u finansijske tržišne instrumente kao što su obveznice, akcije i investicioni fondovi.

Ograničen udeo dužničkih hartija od vrednosti u strukturi imovine domaćinstava ukazuje na to da postoji potencijal za povećanje uloge koju domaćinstva imaju u finansiranju državnog duga, napominje Eszter Gárgyán, CFA, FX strateg za CIE. Prema njenom mišljenju, ovo bi takođe moglo pomoći u smanjenju međunarodne ranjivosti zemalja. Mađarska, Poljska, Hrvatska i Češka postigle su značajan napredak u tom pogledu.

S obzirom na konzervativnost domaćinstava u CIE u pogledu investiranja i raspodeli sredstava, strani investitori i dalje dominiraju berzama regiona. Nedavne natprosečne performanse tržišta akcija u CIE mogle bi učiniti lokalna tržišta atraktivnijim za domaće pojedinačne investitore.

„CEE Household Wealth“ je jedna od mnogobrojnih istraživačkih beleški The Investment Institute by UniCredit. Institut je formiran kako bi pružio stručne analize za donošenje investicionih i odluka o raspodeli imovine u izazovnim i turbulentnim vremenima.

„Fokusiramo se na glavne makroekonomske, geopolitičke i tržišne teme današnjice, dok nudimo i naš pogled na megatrendove koji će oblikovati globalnu ekonomiju u dalekoj budućnosti – od novih tehnoloških horizonata do demografskih promena i klimatskih izazova“, kaže Edoardo Kampanela, direktor i glavni urednik The Investment Institute by UniCredit i urednik istraživačke beleške o bogatstvu domaćinstava u CIE.

U okviru inicijative Mladi poljoprivrednik 2025 do 35 godina, koju organizuju Blic Biznis i 3 Banka, prvo mesto i 500.000 dinara osvojila je Vanja Obadov iz Plavne kod Bača, koja se bavi uzgojem jagoda; drugo mesto i 300.000 dinara pripalo je Milošu Marjanoviću iz Nakrivnja kod Leskovca, poznatom po proizvodnji ajvara i povrća; dok je treću nagradu od 200.000 osvojila Marijana Stepanović iz Donjeg Ribnika kod Trstenika, koja uzgaja ruže i vodi porodični ružičnjak.

Žiri u sastavu Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Vesna Bjelić, urednica Blic Biznisa i Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora 3 Banke, od 209 prijava, odabrao je 5 finalista, od kojih su javnim glasanjem na Blic Biznisu odabrana tri nagrađena.

Prvo mesto pripalo je Vanji Obadov iz Plavne kod Bača, koja se bavi voćarstvom. Vanja je nosilac gazdinstva, imala je viziju o bavljenju poljoprivredom i ostvarila ju je uz nesebičnu pomoć supruga Damira, porodice, prijatelja i 3 Banke. Krenuli su od 500m2 plastenika, sada proizvode 6 tona jagoda godišnje u 11 plastenika na 2.500m2 – a njihovo vreme tek dolazi. Sami prave rasad kako bi imali što kvalitetniji krajnji proizvod. Trude se da je sve prirodno i, kako kažu, ne prodaju ono što ne bi dali svojoj deci.

Drugoplasirano je gazdinstvo Miloša Marjanovića, povrtara iz Nakrivnja kod Leskovca. Milošu je jedna tegla ajvara, koju je doneo kolegama da probaju, promenila život, opredelila ga da napusti siguran posao u Beogradu, vrati se u roditeljsku kuću i bavi se poljoprivredom. Danas, njegov „Ajvar iz Leskovc“ obožavaju širom Srbije, a porodični posao koji je započeo sasvim slučajno postao je izvor stabilne zarade za celu porodicu. Kaže da mu je u početku bilo lepo u Beogradu, ali vremenom, počela je da mu smeta gužva, pa je tražio način da se vrati kući, gde je njegov dom i posao koji voli.

Treća nagrada pripala je Marijani Stepanović koja uzgaja ruže u Donjem Ribniku pored Trstenika. Tu je, kako kaže napravila „mesto gde joj se duša odmara, a priroda priča najlepše priče“. Ova mlada poljoprivrednica je – zajedno sa suprugom Nikolom – od iznajmljenog parčeta zemlje i skromnih 10.000 sadnica napravila ružičnjak u kojem sada proizvode čak 85.000 sadnica premium klase. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, smer hortikultura, nekoliko godina radila u IT sektoru i živela u gradu, ali je sanjala život u selu i rad na polju.

Konkurs koji nagrađuje troje mladih poljoprivrednika do 35 godina, jedna je od kontinuiranih aktivnosti 3 Banke usmerenih na ubrzani razvoj seoskih područja i podršku ljudima koji u tim područjima žive.

„Konkurs Mladi poljoprivrednik pokrenuli smo sa ciljem da kroz priče uspešnih mladih ljudi motivišemo i druge da budućnost grade u seoskim sredinama. Ponosni smo što su mladi poljoprivrednici prepoznali priliku koju smo ovim konkursom dali, pa smo dobili zaista veliki broj prijava. Sve su to mladi ljudi koji žive na selu, u zdravoj sredini, grade uspešna gazdinstva koja im obezbeđuju lep život, a istovremeno provode vreme sa svojom porodicom, neguju porodične vrednosti i samostalno upravljaju svoje vreme. Njihove priče potvrđuju da poljoprivreda nije prošlost, već budućnost, jer potreba za hranom neće nikada nestati. Danas smo nagradili njih troje, ali što se mene tiče, svi mladi poljoprivrednici su pobednici“, rekao je na dodeli nagrada Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora 3 Banke.

On je dodao da je podrška poljoprivrednicma strateško opredeljenje 3 Banke, kao i da je svaki drugi poljoprivrednik, koji koristi kredit, njen klijent.

“Tokom 17 godina rada sa ovom divnom zajednicom, omogućili smo pristup finansijskim uslugama mnogim poljoprivrednicima koji ga do tada nisu imali, podržavali rast malih gazdinstava, ali i svedočili problemu starenja i napuštanja sela zbog migracija mladih u gradske centre. U našem portfoliju prosečna starost poljoprivrednika za to vreme porasla je za čak 5 godina. 3Banka teži da svakom svojom aktivnošću pomogne u rešenju nekog od problema zajednice u kojoj poslujemo, konkretan problem je starenje i depopulacija sela i mi ovime dajemo svoj doprinos mladi ljudi ostanu ili se vrate na selo a mi smo tu da im pomognemo“ objasnio je Vukotić.