Prosečni prihodi domaćinstava u Srbiji u 2024. godini iznosili su 95.050 dinara, dok lična potrošnja domaćinstava prelazi prihode i iznosi 98.165 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku u najnovijoj Anketi o potrošnji domaćinstava, a prenosi Nova ekonomija.

Kada su u pitanju prihodi, oni iz redovnog radnog odnosa iznose 52.153 dinara u proseku, van redovnog radnog odnosa 2.249 dinara, prosečne penzije 29.937 dinara, dok su prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova u proseku 3.824 dinara, piše Nova ekonomija.

U toku 2024. godine lična potrošnja u proseku iznosila je 98.165 dinara po domaćinstvu, od čega su na hranu i bezalkoholna pića porodice davale u proseku 35.919 dinara, na alkoholna pića i duvan 4.363 dinara, a na odeću i obuću 4.601 dinar.

Na stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva porodice su u proseku davale 16.027 dinara mesečno, na zdravlje 4.053 dinara, rekreaciju i kulturu 5.104 dinara, a na restorane i hotele 3.199 dinara.

Prosečna primanja domaćinstava na mesečnom nivou deljena po regionima izgledala je ovako:

Beogradski 111.728

Vojvodina 91.310

Šumadija i Zapadna Srbija 87.744

Južna i Istočna Srbija 86.988

Kada su u pitanju primanja iz inostranstva, region Beograda i Šumadije i Zapadne Srbije ima najmanja primanja. Region Vojvodine i Južne i Istočne Srbije ima skoro duplo više primanja iz inostranstva.

Beograđani troše najmanje na alkohol i duvan

U najnovijem statističkom izveštaju RZS-a navodi se i podatak na šta stanovnici različitih regiona Srbije troše najviše novca.

Tako je zanimljivo da na alkoholna pića i duvan stanovnici Beogradskog regiona troše u proseku na mesečnom nivou 3.722 dinara, dok stanovništvo drugih regiona troši mnogo više.

Stanovništvo Južne i Istočne Srbije u proseku 813 dinara mesečno potroši na pivo, 362 dinara na vino, 283 dinara na žestoka alkoholna pića, a na cigarete i duvan 3.271 dinar.

Stanovnici Zapadne Srbije i Šumadije potroše 4.165 dinara na cigarete i duvan, 533 dinara na pivo, 152 vino i 179 dinara na žestoka alkoholna pića.

Vojvođani mesečno u proseku za cigarete i duvan daju 2.959 dinara, za pivo 560 dinara, za vino 252 dinara i žestoka alkoholna pića 323 dinara.

U Beogradu se na žestoka alkoholna pića da mesečno u proseku 304 dinara, na vino 187 dinara, pivo 298 dinara i cigarete i duvan 2.933 dinara.

U kategoriji restorani i kafei, najviše u proseku troše porodice u Beogradskom regionu 4.402 dinara, dok domaćinstva u drugim regionima troše skoro duplo manje- Vojvodina 2.770 dinara, Zapadna Srbija i Šumadija 2.450 dinara i Južna i Istočna Srbija 2.321 dinar.

Za ostale predmete za ličnu negu (sapun, četkica za zube, šampon) najmanje troše Vojvođani 2.655 dinara u proseku mesečno, dok stanovnici Južne i Istočne troše najviše 3.578 dinara.

Kada su u pitanju troškovi stanovanja, koji podrazumevaju i vodu, struju, gas i ostala goriva, za to mesečno u proseku najviše novca izdvajaju stanovnici Beogradskog regiona 17.4612 dinar. Iza njih su stanovnici Šumadije i Zapadne Srbije 15.811 dinara, Vojvodine 15.565 dinara i na kraju Istočne i Južne Srbije 14.995 dinara.

Najviše se jedu piletina, suhomesnato i krompir

Na godišnjem nivou, u proseku se po domaćinstvu u 2024. godini jelo oko 163 kilograma hleba i peciva, 581 jaje i popilo 83,6 litara mleka, kažu podaci.

Kiselog mleka, jogurta i sličnih proizvoda domaćinstva u Srbiji su u toku 2024. godine popila u proseku 83,6 litara.

U kategoriji povrća 76,3 kilograma krompira je prosečna porodica pojela u toku 2024. godine, kupusa 38,1 kilograma, paradajza 32,6 kilograma, paprike 24 kilograma, pasulja 10,3 kilograma, šargarepe, peršuna, cvekle i celera 22 kilograma, dok su crnog i belog luka i praziluka pojedene količine od 34,3 kilograma.

Od navedenih podataka može se zaključiti da su porodice u Srbiji najviše jele pileće meso, suhomesnate proizvode i prerađevine od mesa a od povrća najviše krompira, zaključuje Nova ekonomija.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Prvo priznanje da američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) ozbiljno preti uvođenjem sekundarnih sankcija stiglo je iz Narodne banke Srbije.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je pre nekoliko dana prilikom predstavljanja poslednjeg izveštaja o inflaciji kako je upozorenje iz Vašingtona NBS shvatila ozbiljno. I da ne želi ni da misli kako bi se to odrazilo na Srbiju, njenu ekonomiju i finansijski sistem.

Dvadesetak dana ranije, guvernerka je tvrdilo suprotno. Tada je spekulacije da bi plaćanje dina karticom na NIS-ovom pumpama moglo da izazove sekunardne sankcije NBS-u ocenila kao nepotrebno širenje panike.

Danas, pak, kaže da je ovo ozbiljna pretnja. Jer je „NBS agent države Srbije, operator svih platnih sistema domaćih i međunarodnih kliringa“. Iako bi uvođenje sekundarnih sankcija imalo više nego ozbiljne posledice, guvernerka kaže da nije od OFAC-a dobila preciznija objašnjenja šta bi sekundarne sankcije tačno značile i kako bi se sprovodile.

Forbes Srbija istraživao je šta bi uvođenje sekundarnih sankcija moglo doneti u praksi. Da li se upozorenje koje je dobila Narodna banka odnosi samo na tu instituciju? Ili bi sankcije mogle pogoditi, osim finansijskog sistema i privredu?

Devizne rezerve i devizno tržište u opasnosti

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS Dejan Šoškić kaže za Forbes Srbija da je teško komentarisati navode o sankcijama bez objavljivanja dokumenta koji je NBS primila od državnih organa SAD-a. Ipak, kaže da bi te sankcije mogle imati ogromne negativne posledice i na upravljanje deviznim rezervama i na funkcionisanje deviznog tržišta.

„Potencijalno i na prihode Srbije od finansijskih plasmana u inostranstvu. Otuda, bilo kakvo upozorenje američke administracije u ovom domenu treba razumeti krajnje ozbiljno. Potrebno je bez odlaganja učiniti ono što je neophodno da bi se izbeglo bilo kakvo uvođenje sekundarnih sankcija“, kaže ovaj sagovornik.

Šoškić objašnjava da svetski bankarski sistem globalno vrši ozbiljan broj transakcija u američkom dolaru i te se transakcije u najvećoj meri saldiraju kroz platni sistem SAD. Nad tim sistemom američka administracija može imati direktnu kontrolu.

„Otuda, daleko najveći broj banaka u svetu ne želi da ugrozi svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima. U praksi je bezrezervno spreman da sprovede u delo zahteve američke administracije u vezi ograničenja ili obustave plaćanja u dolarima za svoje klijente“, kaže Šoškić.

Sankcije za svako pravno i fizičko lice

Šoškić smatra da uvođenje sekundarnih sankcija može da se primeni na svako pravno i/ili fizičko lice koje poseduje račune u bilo kojoj banci koja želi da zadrži svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima.

„To je najveći broj banaka u svetu. S obzirom na to da NBS poseduje čitav niz računa u inostranstvu, na kojima se drže devizna sredstva i hartije od vrednosti, ‘sekundarne sankcije’ mogle bi se odnositi na slobodu raspolaganja tim sredstvima. Osim na funkcionisanje NBS i deviznog sistema Srbije, sekundarne sankcije mogle bi uticati i na poziciju Srbije na međunarodnom tržištu javnog duga. Isto se odnosi i na poziciju Srbije kao destinacije za strane direktne investicije. Sve to može imati ozbiljne posledice na fiskalnu i ukupnu stabilnost Srbije“, tvrdi bivši guverner NBS.

I banke i privreda mogli bi platiti ceh

Analitičar Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je ovo upozorenje koje je stiglo NBS zapravo pritisak da se situacija sa NIS-om reši što pre. Tačnije, da vreme za rešenje i izlazak Rusa iz vlasništva u NIS-u ističe.

On podseća da su američke vlasti još pre nekoliko meseci upozoravale na mogućnost uvođenja sekundarnih sankcija. Ukoliko se privreda i država ogluše na sankcije uvedene NIS-u. U praksi bi to, kaže Stanić, moglo da zahvati i finansijski sistem. Odnosno NBS i poslovne banke, ali hipotetički i privredu.

„Ako je cela ideja sa uvođenjem sankcija onemogućavanje da se ostvaruje profit i zarađuje novac i time finansira rat u Ukrajini, onda bi sankcije mogle da se odnose na sve. Dakle, ne samo na NBS i na poslovne banke koje posluju sa NIS-om, nego i na privredu koja to isto čini“, objašnjava Stanić.

U praksi to zapravo znači da se pod sankcijama ne bi našla samo Poštanska štedionica (preko nje se trenutno uredno obavlja plaćanje goriva), nego i sve firme u Srbiji koje NIS-u isporučuju robu ili uslugu. Na primer, svi oni proizvođači čija roba se nalazi na rafovima benzinskih stanica NIS-a.

Moguće i tercijarne sankcije

I dok javnost u Srbiji još nije dobila konkretan odgovor šta bi sekundarne sankcije značile, Stanić kaže da to može da se širi i dalje. U smislu da ako Poštanska štedionica bude pod sankcijama, a neke firme i dalje obavljaju plaćanja preko nje, i one bi mogle biti sankcionisane.

Izvor: Forbes Srbija

Foto: Pixabay

Slovenački parlament usvojio je ustavne amandmane kojima se pravo na korišćenje fizičke gotovine unosi direktno u Ustav, čime Slovenija postaje jedna od retkih evropskih država koja ustavno štiti keš u doba ubrzane digitalizacije novca. Odluka je donesena dvotrećinskom većinom, uz snažnu javnu podršku.

Narodna skupština odobrila je Ustavni zakon o izmjeni trećeg poglavlja Ustava sa 67 glasova za i jednim protiv, na temelju kojeg će se pravo plaćanja gotovinom upisati u Ustav. Inicijativu za to dalo je udruženje “Povezani smo”, koja je u novembru 2023. skupštini predala 56.267 potpisa za unošenje ovog prava u Ustav. Očekuje se da će Narodna skupština zakon proglasiti 1. decembra.

Kako objašnjavaju iz udruženja, žele jasno zaštititi fizičku gotovinu. Po njihovom uverenju, pojam gotovina uvijek se mora odnositi na novac u fizičkom obliku. To sprečava da se digitalni oblici novca, poput elektronskog novca, kriptovaluta ili digitalnog eura, u budućnosti shvataju kao gotovina.

Ustavna komisija Narodne skupštine potom je pripremilo radni tekst prijedloga ustavnog zakona. Nakon odobrenja, Ustavu će se dodati novi članak 74. koji će glasiti da svako ima pravo koristiti gotovinu u bankarskim i drugim oblicima pravnog prometa u skladu sa zakonom.

Za odobrenje je bila potrebna dvotrećinska većina svih zastupnika. U današnjoj raspravi zastupnici su, između ostalog, naglasili važnost gotovine u kriznim situacijama i s gledišta zaštite privatnosti, prenosi SEEbiz.

U tom procesu vlada je skrenula pažnju na pravne aspekte koji se tiču isključive nadležnosti Evropske unije u području monetarne politike. Stoga je pozdravila odluku skupštine da najnoviji predlog pošalje Evropskoj centralnoj banci (ECB) na mišljenje, te činjenicu da je ECB prepoznao glavni cilj prijedloga, a to je jačanje dostupnosti i prihvatanja gotovine u Sloveniji.

“Ovo je pravo koje uživa široku javnu i političku podršku te ima značajnu simboličku i praktičnu vrijednost”, naglasila je državna sekretarka u Ministarstvu financija Gordana Pipan.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Digitalizacija novca postaje ključni trend: stroži limiti za gotovinu, jasna pravila za kripto transakcije i priprema terena za digitalni euro.

Evropska unija počela je da oblikuje novi okvir finansijskog nadzora koji obuhvata gotovinske transakcije, transfere kriptovaluta i koncept digitalnog eura. Stručnjaci ocenjuju da je centralni trend — ubrzana digitalizacija novca i jačanje kontrole tokova — iako se regulativa oslanja na nekoliko odvojenih mehanizama.

Šta se menja kod keša?

Trenutna pravila o prenosu novca preko granice ostaju ista: svaka suma od 10.000 eura mora biti prijavljena pri ulasku ili izlasku iz EU.

Istovremeno se uvodi jedinstveni limit od 10.000 eura za velike gotovinske uplate u komercijalnim transakcijama širom Unije, dok države članice mogu propisati i niže pragove.

Ove mere su dio novog paketa za borbu protiv pranja novca (AML) usvojenog u proleće 2024. godine, a primena ključnih odredbi očekuje se nakon prelaznog perioda — približno od 2027. godine.

Kriptovalute pod posebnim režimom

Za digitalnu imovinu uvodi se odvojeni sistem. Prag od 1.000 eura odnosi se isključivo na transakcije sa kriptovalutama.

Prema AML paketu i regulativi o transferu sredstava (TFR): svi pružaoci kripto usluga moraće da sprovode KYC identifikaciju za transakcije vrijedne 1.000 eura i više, obaveza važi i za transfere ka self-hosted (privatnim) novčanicima – nije reč o zabrani, već o pooštrenom mehanizmu transparentnosti i nadzora

Digitalni euro: priprema, ali bez konačne odluke

ECB i Evropska komisija nastavljaju pripremnu fazu za moguće uvođenje digitalnog eura.

Razmatra se prelimitarni limit od 3.000 eura po korisniku u digitalnom obliku, ali konačna odluka o pokretanju projekta još nije doneta.

Cilj je proceniti tehnološke, ekonomske i regulatorne posledice ovakvog instrumenta i njegov uticaj na finansijsku stabilnost.

EU intenzivno jača mehanizme protiv pranja novca, povećava transparentnost gotovinskih i kripto transakcija i paralelno gradi regulatorne temelje za digitalni euro — bez uvođenja novih barijera u okviru jedinstvenog tržišta.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Evropska komisija će uskoro da pošalje formalno upozorenje Italiji zbog zabrinutosti da bi italijanska pravila „zlatne sile“ mogla da budu u suprotnosti sa pravom EU, objavio je list „Fajnenšel tajms„, pozivajući se na dva evropska zvaničnika.

Italijanske odredbe „zlatne sile“ osmišljene su da zaštite nacionalne interese u strateškim sektorima, uključujući odbranu i telekomunikacije, a zakon se primenjuje i na bankarski sektor.

Italija nije jedina članica EU sa takvim regulativama, ali Brisel smatra da neka od italijanskih pravila mogu da ograniče slobodno tržište i da krše evropske propise.

Slanje takozvanog „pisma obaveštenja“ označava početak formalnog postupka za prekršaj protiv Rima.

Prošlog meseca italijanski ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti najavio je da će da traži pojašnjenje od šefice EU za finansijske usluge Marije Luis Albukerke u vezi sa mogućim disciplinskim merama Komisije.

Evropska komisija u oktobru je takođe signalizirala da će da deluje protiv italijanskog zakona o „zlatnoj sili“ kao deo pritiska na zemlje EU koje ometaju konsolidaciju banaka u regionu.

Šta je pravilo „zlatene sile“

Izraz „zlatna sila“ (Golden Power) odnosi se na poseban set zakonskih ovlašćenja koja omogućavaju državi da interveniše, stavi veto ili postavi posebne uslove prilikom prodaje, spajanja ili preuzimanja kompanija i imovine koje se smatraju strateški važnim za nacionalne interese.

Osnovni cilj ovih pravila je da se spreči da ključni nacionalni resursi, infrastruktura ili tehnologija dođu pod kontrolu stranih subjekata (posebno onih van Evropske unije) na način koji bi mogao da ugrozi nacionalnu bezbednost, javni red ili funkcionisanje države.

Koji sektori su obuhvaćeni?

Država unapred definiše strateške sektore u kojima može da primeni ova ovlašćenja. To su najčešće:

Energetika: Naftovodi, gasovodi, električne mreže, rafinerije.

Odbrana i bezbednost: Kompanije koje proizvode vojnu opremu i tehnologiju.

Telekomunikacije: Mrežna infrastruktura (5G mreža), telekomunikacione kompanije.

Transport: Ključne luke, aerodromi, železnička infrastruktura.

Zdravstvo: Proizvodnja lekova, vakcina i ključne medicinske opreme.

Visoka tehnologija: Veštačka inteligencija (AI), robotika, poluprovodnici, sajber bezbednost.

Finansijski sektor i mediji.

Koja ovlašćenja država dobija?

Kada strana kompanija želi da preuzme značajan udeo ili potpunu kontrolu nad kompanijom iz strateškog sektora, država može da iskoristi svoja „zlatna“ ovlašćenja, koja uključuju:

Pravo veta: Potpuno blokiranje i zabrana transakcije.

Postavljanje posebnih uslova: Odobravanje prodaje, ali pod određenim uslovima (npr. da sedište kompanije ostane u zemlji, da se ne otpuštaju radnici, da se garantuje snabdevanje domaćeg tržišta).

Ograničavanje prava glasa: Dozvoljava se sticanje vlasništva, ali se ograničava uticaj novog vlasnika u upravnom odboru.

Zahtev za dodatnim informacijama: Država može tražiti sve detalje o kupcu i njegovim namerama.

Kada se pravila aktiviraju?

Pravila se aktiviraju kada postoji namera preuzimanja od strane stranog investitora. Kompanija koja je predmet prodaje, ili sam investitor, obično ima zakonsku obavezu da prijavi nameru o transakciji nadležnom državnom telu (najčešće ministarstvu privrede ili finansija), koje zatim sprovodi proveru (screening).

Kontekst unutar Evropske Unije

Iako države članice imaju pravo da štite svoje interese, „zlatna sila“ unutar EU mora biti u skladu sa osnovnim principima jedinstvenog tržišta, pre svega sa slobodnim kretanjem kapitala.

Zbog toga je EU donela Uredbu o proveri stranih direktnih investicija (FDI Screening Regulation), koja uspostavlja okvir za kontrolu. Prema pravilima EU, primena „zlatne sile“ mora biti:

Nediskriminatorna: Pravila se ne smeju primenjivati drugačije na investitore iz različitih država članica.

Opravdana: Sme se koristiti samo radi zaštite legitimnih javnih interesa, kao što su javni red i bezbednost.

Proporcionalna: Preduzeta mera mora biti najmanje restriktivna moguća da bi se postigao željeni cilj zaštite.

Ukratko, pravila „zlatne sile“ su odbrambeni mehanizam države kojim ona štiti svoju ekonomsku i bezbednosnu kičmu od potencijalno štetnih stranih preuzimanja, ali ta primena, posebno u EU, mora biti strogo kontrolisana i opravdana.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay