Страна 12 – Biznis i Finansije

Konkurs Fondacije Studenica za dodelu nagrade Miroslav Majkl Đorđević

by bifadmin 3. јун 2026.

I ove godine Fondacija Studenica je raspisala konkurs za nagradu „Miroslav Majkl Đorđević“ koja se dodeljuje istaknutim pojedincima iz Srbije ili onima srpskog porekla širom sveta, za izuzetna dela filantropije, dobročinstva i zadužbinarstva.

Nagrada nosi ime po Miroslavu Majklu Đorđeviću (1936-2023), osnivaču Fondacije Studenica i uglednom poslovnom čoveku, lideru dijaspore i velikom srpskom dobrotvoru koji je emigrirao u Ameriku 1956. godine, ali je svojim filantropskim delovanjem i predanošću neprekidno radio na pomoći srpskom narodu, rodnoj Srbiji i njenom društvenom i ekonomskom napretku i povezivanju sa dijasporom. Кroz Fondaciju Studenica stipendirao je preko 2.000 srpskih studenata i talentovanih mladih ljudi u Srbiji, regionu, kao i na prestižnim američkim univerzitetima, verujući da obrazovanje predstavlja ključ razvoja jedne nacije.

Nagrada se dodeljuje sa namerom da se očuva nasleđe Miroslava Majkla Đođevića, da se inspirišu drugi da slede njegov primer u izgradnji bolje i povezanije zajednice, kao i da se obnovi i ojača tradicija zadužbinarstva. Za nagradu mogu biti predloženi pojedinci nespornog ugleda koji su se istakli dobrotvornim delima i izuzetnim filantropskim doprinosom, i to kako oni u otadžbini, tako i oni srpskog porekla širom sveta.

Obrazložene predloge kandidata za nagradu mogu podneti pojedinci, organizacije i kompanije kao i neprofitne organizacije, medijske kuće, marketinške agencije i svi zainteresovani pojedinci.

Glavni kriterijumi su: merljiv pozitivan efekat koji kandidat svojim delovanjem ima na zajednicu; zatim vrednosti koje promoviše – poslovni moral, društveni ugled i prepoznatljivost, uticaj na druge da se pridruže dobročinstvu kao i obim i kontinuitet ulaganja u filantropske projekte, tj. filantopski staž. Uzimaju se u obzir poduhvati u svim segmentima društvenog života: razvoj nauke i obrazovanja, zaštita životne sredine i kulturnog nasleđa, unapređenje ljudskih prava, pomoć ugroženim kategorijama stanovništva itd.

Odluku o dobitniku nagrade „Miroslav Majkl Đorđević“ donosi petočlani žiri kojeg imenuje Upravni odbor Fondacije Studenica. Nagradu čini skulptura, umetnički autorski rad alumniste Fondacije Studenica, koja simbolizuje dobročinstvo i filantropiju. Dobitnik nagrade biće i medijski promovisan od strane Fondacije Studenica i partnera.

Кrajnji rok za predlaganje je 25. septembar, a nagrada će biti dodeljena na posebnoj svečanosti nakon odluke Žirija. Zvanični obrazac za prijavu preuzima se na sajtu Fondacije Studenica. Prijava se šalje u naznačenom roku, u elektronskom obliku putem e-pošte na priloženu adresu. Dodatne informacije o konkursu mogu se saznati na: www.sr.studenica.org

3. јун 2026. 0 komentara

Evropske integracije i svakodnevno poslovanje u Srbiji: Čekanje na formalno članstvo je preskupo

by bifadmin 3. јун 2026.

Srbija nije formalna članica EU, ali mnogi srpski privrednici odavno sarađuju sa preduzećima u Evropskoj uniji i koriste sredstva iz evropskih fondova. Privrednici na oba tržišta ne mogu da čekaju formalno članstvo Srbije jer je to previše skupo i priželjkuju da se što pre usaglase i procesi sertifikacije u industrijskoj proizvodnji. Međutim, ekonomska integracija ne bi smela da favorizuje velike kompanije, već da ojača mala i srednja preduzeća.

Srbija trenutno izvozi u Evropsku uniju robu vrednu više od 20 milijardi evra godišnje. To je zajednički rezultat kompanija iz EU koje su uložile u Srbiju i domaćih preduzeća koja samostalno izvoze svoje proizvode na tržište Unije. EU je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije sa udelom većim od 60% u ukupnoj trgovinskoj razmeni naše zemlje i izvor više od dve trećine ukupnih stranih direktnih investicija u proteklih 15 godina.

Ekonomsko povezivanje ne može da čeka na formalno članstvo, što potvrđuju i primeri brojnih preduzetnika iz Srbije koji su iskoristili evropske fondove da unaprede svoje poslovanje i povećaju izvoz na tržište EU, istakao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat na događaju „EU nedelja mogućnosti“.

„U periodu od 2014. do 2027. godine za Srbiju je namenjeno oko sedam milijardi evra, od čega je šest milijardi bespovratnih sredstva, a veliki deo tog iznosa je već isplaćen“, navodi Bekerat i napominje da su korisnici tog novca pored preduzeća bili i poljoprivrednici, naučne i kulturne institucije, civilno društvo i lokalne zajednice.

Neki od najboljih rezultata postignuti su u oblasti inovacija. Mnogi inovativni preduzetnici u Srbiji iskoristili su podršku EU da razviju tehnološki vrlo napredna rešenja i sa njima izađu na svetsko tržište. Nasuprot tome, nedovoljno su iskorišćene mogućnosti koje nude IPARD fondovi poljoprivrednicima i proizvođačima hrane u Srbiji da modernizuju svoje poslovanje, ocenjuje Bekerat, pa su potrebni zajednički napori da se ova sredstva ubuduće efikasnije upotrebe.

Brže i jeftinije međunarodne transakcije

Najnoviji primer ekonomskog povezivanja pre formalnog članstva je pristup Srbije jedinstvenom sistemu plaćanja SEPA, koji će omogućiti građanima i privrednicima da međunarodne transakcije obave brže i jeftinije, ističe Bekerat. To potvrđuje i Igor Savić iz Narodne banke Srbije (NBS), koji podseća da je do sada trebalo nekoliko dana da se primi devizni priliv iz inostranstva, a ubuduće će sredstva biti raspoređena istog dana i odmah dostupna korisniku.

Sistem je tehnički i operativno spreman u 18 poslovnih banaka u Srbiji, koje su već najavile da će pojednostaviti procedure i smanjiti tarife za međunarodna plaćanja u evrima, od čega će najveću korist imati izvoznici, naročito mala i srednja preduzeća, ocenjuje Savić.

Usluga će biti dostupna u svim filijalama banaka, uključujući i manje sredine, a pored nižih transakcionih troškova, SEPA će domaćim privrednicima omogućiti lakši pristup partnerima u EU i otvoriti vrata za veće korišćenje sredstava iz evropskih fondova, predočava Savić.

Zajednički interesi srpskih i privrednika iz EU

SEPA nije samo pitanje uštede, saglasna je i Silvija Rakić iz Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC). To je signal firmama iz EU koje već posluju ili planiraju da uđu na srpsko tržište da dolazi do promena koje omogućavaju bolje upravljanje likvidnošću. SEPA je dobar primer da ekonomsko povezivanje ne može da čeka na formalno članstvo, ističe Rakić, jer je to za privrednike preskupo. Zato je za 2.000 kompanija iz EU koje CEBAC zastupa, ali i za privrednike u Srbiji, od ogromne važnosti da se što pre usaglase i industrijski standardi, kako firme ne bi prolazile dvostruku sertifikaciju prilikom izvoza svojih proizvoda.

Rakić vidi zajednički interes i u tome da se intenzivira ekonomsko povezivanje na Zapadnom Balkanu, jer preduzeća iz EU taj prostor posmatraju kao jedinstveno tržište, koje je primarno i za izvoznike iz Srbije. Ovi i drugi koraci u daljem ekonomskom povezivanju, osigurali bi veću stabilnost i predvidivost u poslovanju, nezavisno od političkih promena u vlasti.

Dodatni modeli finansiranja

Zakoni u Srbiji predstavljaju dobru osnovu za dalje ekonomsko povezivanje, ali problemi se javljaju u njihovoj primeni, u brzini kojom se donose podzakonska akta koja su, pritom, neretko protivurečna i stvaraju nedoumice.

„Skorašnji primer je odluka Srbije da uvede karbonsku taksu, svoju verziju mehanizma CBAM koji je usvojila Evropska unija, ali zakonodavac je istovremeno ukinuo uredbu o podsticajima za reciklere. To izlaže kompanije velikim troškovima za skladištenje otpada, pri čemu nemaju informacije kada i kako će se ta situacija razrešiti“, upozorava Rakić.

Trenutno, tržišne integracije najviše pogoduju velikim kompanijama i zato Rakić predlaže da se za mala i srednja preduzeća u Srbiji, koja nemaju dovoljno kapaciteta da iskoriste postojeća sredstva iz evropskih fondova, uvedu dodatni modeli finansiranja. Reč je o mešovitom finansiranju razvojnih fondova i privatnih investitora, koje bi od firmi zahtevalo manje učešće i garancije u pribavljanju sredstava.

Teško rešiva jednačina

Kada je reč o problemima u svakodnevnom poslovanju, Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije (PKS) skreće pažnju da je trenutna situacija na granicama sa šengen zonom neodrživa. Evropska unija je izdvojila 57 miliona evra za modernizaciju 11 glavnih graničnih prelaza, ali je uvođenjem EES sistema dovela u pitanje izvoz i uvoz robe u zemljama Zapadnog Balkana, smatra Vesović.

„Privrednici u ovim državama ne mogu da se izjednačavaju sa privrednicima na primer u SAD, jer konkretno Srbija ne može da izveze ništa van zemlje a da ta roba ne ide preko teritorije EU. Ako EU ne nađe sistemsko rešenje u naredna dva meseca koje bi vozačima kamiona omogućilo da dobiju isti status kao vozači u železničkom ili avionskom saobraćaju, to bi za lokalne firme u celom regionu proizvelo velike ekonomske posledice, a strane kompanije ne bi imale interesa da ovde nastave ili započnu svoje poslovanje“, ukazuje Vesović.

Dugoročnije gledano, jedan od najvećih problema za srpska preduzeća po njegovom mišljenju je činjenica da ona troše struju koja se 60% proizvodi iz lignita. Sa uvođenjem karbonske takse u Evropskoj uniji, privreda u Srbiji našla se pred teško rešivom jednačinom – kako da zadrži tamošnje tržište i da istovremeno ne uđe u dugove koje bi nametnula isforsirana energetska tranzicija, imajući u vidu da su Srbiji za zamenu uglja čistijom energijom potrebne decenije.

Uključiti male firme u lanac dobavljača

S druge strane, Srbiji su neophodni zakoni koji će podstaći privrednike da na domaćem tržištu ispunjavaju standarde koji će im olakšati da se bolje i brže prilagođavaju propisima na stranim tržištima, ističe Vesović. On napominje da su mala i srednja preduzeća koja posluju u mašinskoj i elektroindustriji, u sektoru gume i plastike, u jednom delu hemijske industrije, a posebno u IT delatnosti, najbolje pozicionirana u izvozu. Međutim, njima je nužna sistemska podrška da bi se dalje razvijala, jer su za to potrebna velika finansijska sredstva i stručni kadrovi.

Kao jedan od dobrih primera Vesović navodi podršku koju PKS pruža kroz Evropsku mrežu preduzetništva (EEN) za povezivanje domaćih preduzeća sa partnerima u inostranstvu. Nemanja Savić, vlasnik firme „Smart Fire Block“ koja se bavi pasivnom zaštitom od požara, potvrđuje da su zahvaljujući ovom programu uveli inovativne materijale, smanjili otpad u proizvodnji i postali mnogo vidljiviji među mogućim partnerima u EU.

Savić smatra da pored uključivanja domaćih proizvođača u lanac nabavke za multinacionalne kompanije, podršku bi trebalo proširiti i na mikro i mala preduzeća, kako bi ona postala kvalitetni dobavljači za domaće firme srednje veličine. „Time bi se naše tržište mnogo čvršće integrisalo, obezbedilo brže, kvalitetnije i stabilnije snabdevanje repromaterijalima koji su neophodni u svakodnevnoj proizvodnji“, poručuje Savić.

Biznis i finansije 245, maj 2026.

Foto: alphaspirit, Depositphotos

3. јун 2026. 0 komentara

Ekonomija

SAD predlažu carine za robu nastalu prinudnim radom

by bifadmin 3. јун 2026.

SAD su predložile nove carine od najmanje 10% na uvoz robe iz 60 zemalja koja je proizvedena prinudnim radom, objavio je Rojters.

Carine ne bi stupile na snagu odmah već posle javne rasprave i revizije pre primene, što bi trebalo da se odvija u julu.

One od 10% bi se primenjivale na uvoz iz Kanade, Meksika, Evropske unije, Tajvana i Ujedinjenog Kraljevstva i još nekih zemalja, a carine od 12,5% iz drugih velikih ekonomija, uključujući Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju, Brazil i Švajcarsku.

Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD je obrazložila da će se niža stopa primenjivati na robu iz ekonomija koje imaju zabrane uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom ili su se obavezale da će ih uvesti, dok su višu stopu dobile one koje nisu uspele da uvedu i efikasno sprovode takve mere.

Međutim, Amerika planira i izuzetke od novog carinskog režima. Kako piše Blumberg, kvote bi mogle biti niže na tekstil iz zemalja u koje ona izvozi takođe tekstil i odeću. Pojedini proizvodi potpuno su izuzeti od novih carina, uključujući govedinu, paradajz, banane, kafu, sok od pomorandže i druge prehrambene artikle. Metali, koji su već obuhvaćeni drugim dažbinama, takođe su izuzeti, kao i određena goriva i hemikalije.

Foto: Masatisc; Pixabay

3. јун 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Srebro, ipak, ne sija zlatnim sjajem

by bifadmin 3. јун 2026.

Od januarske apsolutne rekordne vrednosti, pa do kraja maja srebro je na berzama izgubilo gotovo 40% vrednosti. Cena je sa oko 118 dolara pala na oko 74 dolara po unci. U ovakvim trenucima se uvek, naravno, postavlja pitanje da lij je ovo „povratak u realnost“ ili predaha pred novi rast, podseća Bloomberg Adrija.

Za razliku od zlata, koje je uprkos takođe značajnoj korekciji (-20%) zadržalo veći deo prethodnog rasta, srebro je pokazalo svoju odliku zbog koje su mnogi isprva i sumnjali u njegov potencijal, a to je ekstremna volatilnost.

Prvobitne prednosti, koje su srebru pomogle da stopom rasta nadmaši zlato u 2025., kao što su značajna praktična industrijska uloga a ne samo investiciona – sada ga čine osetljivijim na ekonomske trzavice i sektore pogođene bliskoistočnim ratom.

Još dok je cena srebra snažno rasla, pojavljivali su se signali da je optimizam preteran. Jedan od najvažnijih pokazatelja bio je odnos cene zlata i srebra (engl. gold-to-silver ratio), koji se u januaru spustio na 50, što je najniži nivo u više od decenije. To je značilo da je srebro raslo mnogo brže od zlata, iako nije imalo podjednako snažne fundamentalne razloge za takvo kretanje. Do maja tekuće godine, odnos se popeo na 63. Dakle, optimizam je splasnuo.

Srebro je u prethodnom periodu, zapravo, „guralo“ narativ. Jeste da je potražnja u 2025. bila dosta veća nego ranijih godina – pre svega zbog cvetanja industrija koje koriste srebro u proizvodnji – ali su na rast više uticala očekivanja. Investitori su se možda čak i zaleteli u stavu da će eksplozivna ulaganja u veštačku inteligenciju (AI), data centre, EV i solarnu energiju dovesti do višegodišnjeg manjka srebra na tržištu, što bi za posledicu imalo rast cene.

Tržišta, međutim, znaju da razlikuju dizanje panike od realnih osnova za strah, i da se relativno brzo konsoliduju. Slično se sada dešava sa peskom, kao građevinskim materijalom bez koga se ne može.

Srebru je, doduše, u tom momentu naruku išlo i drastično poskupljenje zlata, koje je podstaklo potragu za jeftinijom alternativom, pa se deo kapitala, tradicionalno rezervisanog za zlato, prelio u srebro. Dakle, poklopilo se više kockica da bi srebro zasijalo tako jako u 2025. Dodatni zamah dali su špekulativni trgovci koji su kupovali srebro kladeći se na dalji rast.

I dok zlato podržavaju kupovine centralnih banaka, geopolitički rizici i status sigurnog utočišta, srebro je mnogo više oslonjeno na industrijsku aktivnost. Da bi opravdalo visoku cenu, nije dovoljno da investitori budu optimistični, već da fabrike, solarni sektor i tehnološka industrija nastave da kupuju velike količine metala. A to je sada usporilo u odnosu na očekivanja.

Industrijska tražnja više nije bezgranična

Više od polovine globalne potražnje za srebrom dolazi iz industrije, pri čemu se posebno ističe ulaganje u zelenu energiju, koje je bilo jedan od motora rasta srebra. Međutim, visoka cena je imala „svoju cenu“, odnosno neželjene posledice. Proizvođači solarnih panela su počeli da sve intenzivnije traže zamene za srebro, između ostalog videvši priliku u bakru, kako bi smanjili troškove proizvodnje. Kineski proizvođači uveliko ubrzavaju prelazak na tehnologije koje koriste ili manje srebra ili ga zamenjuju drugim materijalima.

Istovremeno, prema procenama Silver Institutea i Metals Focusa, industrijska potražnja za srebrom trebalo bi da padne između dva i tri% ove godine, na oko 640 do 650 miliona unci, što bi bio najniži nivo u poslednje četiri godine. Pad se prvenstveno povezuje s usporavanjem kupovine upravo u solarnoj industriji, odnosno s optimizacijom potrošnje i sve češćom zamenom srebra jeftinijim materijalima.

To bi bila druga uzastopna godina pada industrijske tražnje, nakon što je i tokom 2025. godine zabeleženo slabljenje pojedinih segmenata potrošnje. To ne znači da će srebro nužno izgubiti svoj značaj na tržištu, ali svakako signalizira da industrijska tražnja ima svoju granicu prema visokim cenama, preko koje ne prelazi. Za razliku od investitora u zlato, proizvođači solarnih panela ili elektronike ne kupuju metal zato što očekuju rast njegove vrednosti, već zato što im je potreban u proizvodnji. A kada cena postane previsoka, počinje potraga za alternativama, i srebro gubi tu bitku u poređenju sa zlatom i njegovim „čvršćim oklopom“.

Rat više pomaže zlatu nego srebru

Na prvi pogled, moglo bi se očekivati da će rat između SAD, Izraela i Irana, praktično zatvaranje Ormuskog moreuza i poskupljenje energenata biti idealno okruženje za rast svih plemenitih metala. Međutim, tržište je poslednjih meseci demantovalo tu očekivanu logiku.

Rast cena nafte povećao je inflatorna očekivanja, a samim tim i verovatnoću da će Fed duže zadržati visoke kamatne stope ili čak dodatno pooštriti monetarnu politiku. Iako američki predsednik Donald Trump uporno pritiska centralnu banku da snizi kamate, dok istovremeno podržava novog šefa Feda Kevina Warsha, tržišta Powellovog naslednika ipak više vide kao zagovornika strože borbe protiv inflacije nego kao Trumpovu marionetu, barem zasad.

To je negativno uticalo na zlato, ali još više na srebro. Kako je zlato pre zaštita od krize nego nužda, a srebro pre industrijska komponenta nego zaštita, onda je jasno koliko mnogo zavisi od ekonomskog rasta i usporavanja globalne privrede. Dakle, trenutna geopolitička situacija u isti mah povećava tražnju za sigurnim utočištima, i smanjuje optimizam u vezi s industrijskom aktivnošću.

Da li je pad gotova priča?

Najveći argument u korist srebra i dalje ostaje strukturni jaz između ponude i potražnje. Dugoročno, energetska tranzicija, elektrifikacija vozila i razvoj AI-ja povećavaju potrebu za metalima sa visokom provodljivošću, među kojima srebro zauzima posebno mesto (uprkos jeftinijim alternativama). Brojne investicione kuće i dalje očekuju da će prosečna cena srebra u 2026. godini ostati visoka. Ali kratkoročno gledano, argumenti u korist opreza sada su daleko jači nego prethodnih meseci.

Ako rat na Bliskom istoku nastavi da održava visoke cene energije, inflacija ostane povišena, a centralne banke odlože smanjenje kamata, srebro bi moglo ostati pod pritiskom. Tome treba dodati i faktor usporavanja industrijske tražnje i sve agresivnije pokušaje proizvođača da smanje zavisnost od srebra.

Pred tržištem su sada dva scenarija: prema prvom, pad cene od gotovo 40% već je eliminisao najveći deo preteranog optimizma i otvorio prostor za novi rast ukoliko se industrijska tražnja oporavi, a prema drugom scenariju, čak i nakon oštre korekcije – srebro ostaje skupo u odnosu na tempo rasta industrijske tražnje, što znači da postoji rizik od dodatnog prilagođavanja cene naniže. Čini se da, zasad, trgovci više veruju drugoj priči.

Izvor: BizSrbija

Foto: Pixabay

3. јун 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Svetu je potreban „treći ekonomski pol“

by bifadmin 3. јун 2026.

Potrebno je da bude uspostavljen novi ekonomski savez između EU i istomišljenika među azijskim saveznicima kako bi se svetske ekonomije spasile od „Trampovog šoka”, navodi se u novom izveštaju istraživačkog centra za spoljne poslove Četam Haus (Chatham House).

Autor izveštaja je Krion Batler, bivši direktor za međunarodne ekonomske poslove u Sekretarijatu za nacionalnu bezbednost u kabinetu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i učesnik na samitima G7 i G20, prenosi Gardijan.

Ko bi činio „treći ekonomski pol“

On poziva da se formira „treći ekonomski pol” koji bi u početku činile zemlje EU i članice Sveobuhvatnog i progresivnog sporazuma za transpacifičko partnerstvo (CPTPP) koje su posvećene poštovanju trgovine zasnovane na pravilima.

Savez bi trebalo da isključi SAD i Kinu, jer su prve napravile dramatičan raskid sa pravilima, dok se druge nikada nisu u potpunosti posvetile pravilima STO (Svetske trgovinske organizacije), tvrdi se u izveštaju.

Navodi se i da je Kina „daleko od jedine zemlje koja se tako ponaša, ali kao druga po veličini nacionalna ekonomija posle SAD, postala je veoma remetilački faktor.”

Ekonomski potencijal

Uspostavljanje „trećeg pola” omogućilo bi zemljama istomišljenicima da očuvaju i unaprede osnovna pravila u najvećem dostupnom ekonomskom prostoru, s obzirom na to da zemlje EU i CPTPP zajedno čine 32% globalnog BDP-a. Ostale zemlje bi uključivale Južnu Koreju, Brazil, Tursku i Južnu Afriku.

Kako piše Gardijan, u izveštaju se ocenjuje da je verovatno samo pitanje vremena kada će pun set Trampovih politika značajno smanjiti trend rasta i ekonomsku stabilnost u SAD, a verovatno i u širem svetu.

Velika Britanija bi, kako navode, bila u dobroj poziciji da dalje razvija ovu grupu. „To je takođe zemlja koja će verovatno biti najviše oštećena ako prevlada trenutni trgovinski nered“, navodi se u izveštaju, uz dodatak da je „treći pol neophodan“ bez obzira na to ko se nalazi u Beloj kući.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

3. јун 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Digitalni evro je pitanje strateške autonomije Evrope

by bifadmin 3. јун 2026.

U svetu finansija trenutno se vodi tihi rat za digitalni suverenitet Evrope. Dok Evropska centralna banka (ECB) sve glasnije upozorava na rizike koje donose privatni stablecoini (digitalne valute vezane za stabilnu imovinu), najveće evropske banke ne gube vreme i ubrzano razvijaju sopstvene digitalne proizvode.

Sukob u vrhu: Frankfurt protiv privatnog novca

Evropska centralna banka zauzela je čvrst stav: budućnost digitalnog novca u Evropi mora se graditi na digitalnom evru, a ne na privatnim rešenjima. Izabel Šnabel, članica Izvršnog odbora ECB-a, upozorila je da privatne inovacije mogu doneti koristi, ali i ozbiljne opasnosti po finansijski sistem.

Glavni rizici koje ističe ECB:

Masovno povlačenje depozita: U kriznim trenucima, novac bi mogao brzo da „pobegne“ iz banaka u digitalne tokene.
Slabljenje monetarne politike: Centralne banke bi mogle izgubiti kontrolu nad tokovima novca.
Dominacija dolara: Širenje stablecoina moglo bi dodatno ojačati američku valutu, čak i bez jačih ekonomskih temelja, samo zbog „mrežnog efekta“.

„Digitalni dolar“ kao pretnja suverenitetu

Predsednica ECB-a, Kristin Lagard, odbacila je ideju da bi privatni stablecoini vezani za evro trebalo da imaju glavnu ulogu, naglašavajući da bi oni mogli ugroziti finansijsku stabilnost.

S druge strane, američki zvaničnici, poput guvernera FED-a Kristofera Volera, otvoreno kažu da širenje stablecoina zapravo širi uticaj američke monetarne politike širom sveta.

Pitanje opstanka: Strateška autonomija Evrope

Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke i budući potpredsjednik ECB-a, poručuje da Evropa ne sme prepustiti budućnost plaćanja američkim kartičnim sistemima ili dolarizovanim tokenima.

Prema njegovim rečima, digitalni evro je pitanje strateške autonomije starog kontinenta.

Ova debata između Frankfurta i Vašingtona je mnogo više od tehnologije – to je borba za kontrolu nad infrastrukturom u kojoj ćemo svi poslovati u decenijama koje dolaze

Izvor: Blic

Foto: Markus Winkler, Unsplash

3. јун 2026. 0 komentara

Promo

Studentski arhitektonsko-urbanistički konkurs Ekoton 26 Novi prostori suživota

by bifadmin 2. јун 2026.

CRH u regionu Adrije i Zapadnog Balkana, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, raspisuje regionalni studentski konkurs „Ekoton 26: Novi prostori suživota“. Cilj konkursa je identifikacija inovativnih i održivih rešenja koja odgovaraju na savremene ekološke, društvene i prostorne izazove.

Ekoton – prelazna zona između dva različita ekosistema, gde je biodiverzitet najbogatiji – u arhitektonskom smislu može se razumeti kao prostor interakcije između grada i prirode, ili kao kontrastni ambijenti koji se vremenom formiraju unutar grada (planirani prostori naspram neformalnih naselja, napuštene strukture u urbanom kontekstu, dodirne zone životnih prostora različitih društvenih grupa itd.). Konkurs poziva studente da identifikuju sopstvene lokalne „ekotone“ kao zone sa potencijalom za generisanje novih prostornih modela kroz inovativne građevinske tehnologije, usmerene ka regeneraciji pejzaža i zajednica.

„Cilj ovog konkursa je uspostavljanje regionalne mreže mladih inovatora, kao i stvaranje baze vizionarskih prostornih modela koji će pomoći oblikovanju zajednica za bolje sutra. Naša zajednička misija je da gradimo budućnost u kojoj se ideje ne zadržavaju samo na papiru, već hrabro transformišu izgrađeni prostor. Upravo zato tražimo vašu svežu energiju, oštre umove i ‘zelena’ razmišljanja koja menjaju pravila igre, verujući da vi – mladi, kreativni i radoznali – možete i morate oblikovati pametniju i lepšu budućnost“, izjavio je Siniša Mauhar, direktor CRH za Adriju i Zapadni Balkan, povodom pokretanja konkursa Ekoton 26.

Radovi treba da odgovore na jedan od tri konkursna zadatka: Urbana regeneracija – Uvođenje prirode u grad; Ruralna reanimacija – Integrisanje tehnologija u selo; i Socijalna kohezija – Prostori za jačanje zajednice. Predložena rešenja mogu uključivati zelene mostove za divlje životinje, ekološke nadvožnjake, linearne parkove iznad saobraćajnih koridora i propusne pešačke rute, kišne bašte, revitalizaciju ruralnih pejzaža kroz transformaciju napuštenih objekata u savremene prostore, ekološku i modularnu gradnju, centre zajednice, međugeneracijske parkove, fleksibilne kulturne hubove, kao i inkluzivne urbane intervencije dostupne svima, bez obzira na uzrast, status ili fizičke sposobnosti.

Konkurs je otvoren za sve studente osnovnih i master studija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, bez obzira na oblast studija, teritorijalnu pripadnost ili lične karakteristike.

Studenti mogu slobodno uključiti kvalifikovane stručnjake u svoje timove kao konsultante, čija stručnost i znanje mogu doprineti unapređenju konkursnih rešenja.

Rok za predaju radova je 28. septembar, a rezultati će biti objavljeni do kraja oktobra. Prijave se podnose anonimno, pod šifrom, putem sajta: https://ekoton-studentski.konkurs.rs/. Putem iste platforme učesnici mogu postavljati pitanja organizatorima i preuzeti kompletnu konkursnu dokumentaciju, koja je dostupna i na sajtu Udruženja arhitekata Srbije.

CRH u regionu Adrije i Zapadnog Balkana obezbedio je ukupni nagradni fond od 30.000 evra. Prva nagrada iznosi 15.000 evra, druga 10.000 evra, a treća 5.000 evra (neto).

Radove će ocenjivati žiri sastavljen od eminentnih stručnjaka: profesor Branislav Mitrović (predsednik žirija), arhitekta i akademik, profesor Dejan Miljković, arhitekta i akademik, profesorka Zorica Savičić, univerzitetski profesor, Anđela Karabašević, arhitektkinja, dobitnica Grand Prix nagrade na 41. Salonu arhitekture, autorka Ložionice – savremenog centra za kreativne industrije i digitalno upravljanje u Beogradu, i Siniša Mauhar, direktor CRH za Adriju i Zapadni Balkan.

2. јун 2026. 0 komentara

Promo

Izabrani Junaci mikrobiznisa 2026: Preduzetnici koji svojim radom pokreću lokalne zajednice i ekonomiju Srbije osvojili milion dinara

by bifadmin 2. јун 2026.

Na svečanoj ceremoniji održanoj u Privrednoj komori Srbije proglašeni su pobednici konkursa Junaci mikrobiznisa 2026, koji je pokrenut sa ciljem da prepozna, podrži i predstavi male preduzetnike koji svakodnevno, sopstvenim radom, idejama i istrajnošću, stvaraju novu vrednost u svojim zajednicama.

Među 200 kandidata, titule heroja male privrede poneli su preduzetnici koji su pokazali da veliki poslovni uspesi često počinju iz malih sredina, porodičnih radionica, lične hrabrosti i spremnosti da se ideja pretvori u posao.

Prvo mesto osvojila je kompanija „Kristal papir“ Stefana Vučkovića iz Lapova, kojoj je pripala nagrada od 500.000 dinara. Drugo mesto zauzela je kompanija „Nugatelina“ Ivane Kostić iz Pirota, uz nagradu od 300.000 dinara, dok je treće mesto pripalo kompaniji „Serqet Leather“ Marka Krstića iz Aleksinca, koja je osvojila 200.000 dinara.

Ovogodišnji finalisti pokazali su da preduzetništvo nije samo poslovni poduhvat, već i lična odluka da se preuzme odgovornost, stvori prilika tamo gde je nema i doprinese razvoju lokalne zajednice. Njihove priče potvrđuju da mali biznisi imaju veliku ulogu u svakodnevnom životu građana, zapošljavanju i jačanju domaće privrede.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali poručio je preduzetnicima da su oni pokretačka snaga Srbije i inspiracija za društvo. Istakao je da će država nastaviti da radi na stvaranju stabilnog i predvidivog poslovnog okruženja kroz direktne podsticaje, reforme i rasterećenje privrede.

2. јун 2026. 0 komentara

Politika i društvo

Kako danas žive akademske radnice u Avganistanu?

by bifadmin 2. јун 2026.

Kada su u avgustu 2021. godine na vlast u Avganistanu došli talibani univerzitetske profesorke i ostale akademske radnice ostale su bez posla.

Zamislite da ste se prvo godinama školovali a potom godinama gradili karijeru. Vredno ste učili, pisali naučne radove, predavali stotinama studenata, svakog jutra odlazili na posao sa osećajem da imate svrhu u društvu. A onda ste preko noći ostali bez svega toga, ne zato što ste uradili nešto pogrešno, već zato što ste pogrešnog pola.

Upravo to se dogodilo univerzitetskim profesorkama i drugim akademskim radnicama širom Avganistana nakon povratka talibana na vlast. Kako se sa tim gubitkom nose Avganistanke pokušale su da otkriju istraživačice Shahira Shahir i Xiaoni Ren sa Univerziteta u Kardifu i Shaista Noor sa Tisajd Univerziteta. Za potrebe ove studije one su intervjuisale 12 avganistanskih akademkinja a rezultate istraživanja objavile su na portalu The Conversation.

Uskraćivanje obrazovanja

Kada su talibani prvi put vladali Avganistanom između 1996. i 2001. godine, ženama je bilo zabranjeno školovanje i većina oblika zaposlenja. Međutim osim žena talibani su imali i druge mete. Jedna od njih bio je Svetski trgovinski centar. Posle napada na kule bliznakinje u Njujorku SAD su počele invaziju na Avganistan. Tada je oboren i talibanski režim koji je podržavao Osamu Bin Ladena i uspostavljena je nova vlast koju je podržavala Amerika.

Za te dve decenije Avganistanom su vladala dva lidera koja doduše nisu imala faktičku vlast u celoj zemlji, posebno ne u uporištima talibana. Ipak, tokom njihove vladavine porastao je broj obrazovanih žena, kao i njihovog zapošljavanja na fakultetima. Taj rast je bio prilično vidljiv u visokom obrazovanju, jer je 2001. studiralo tek 5.000 žena a 2021. više od 100.000. Žene su tada činile 28 odsto studentske populacije i 14 odsto nastavnog osoblja na univerzitetima.

Međutim, talibani su za to vreme podsticali pobune širom zemlje i u avgustu 2021. godine se vratili na vlast. Već do decembra 2022. svim ženama zabranjeno je pohađanje univerziteta.

Od profesorke do osobe kojoj treba muški staratelj

Mogućnost školovanja nije uskraćena samo onima koje žele visoko obrazovanje. Svim devojčicama uskraćeno je obrazovanje nakon navršene 12. godine života. Zabranjena im je čak i onlajn nastava. Privatnim univerzitetima koji su nudili nastavu na daljinu naređeno je da je obustave. Za profesorke koje su se nadale da će makar digitalno nastaviti da predaju, zatvorena su i ta vrata.

I to nisu jedina radna mesta koja su izgubile. Za njih je danas izbor profesija drastično sužen. Žene na primer smeju da rade u zdravstvu ali samo samo zato što pacijentkinje ne smeju da pregledaju, leče i porađaju muški lekari, medicinske sestre i babice. Sličan je slučaj i sa držanjem nastave devojčicama u osnovnoj školi. Dakle, one smeju da pružaju samo određene primarne usluge i to isključivo osobama svog pola.

Osim što ne smeju više da rade, žene ne smeju ni da putuju, bar ne same. Na putovanja mogu ići samo sa muškim starateljem, a u javnosti moraju uvek nositi crni hidžab. Danas se Avganistan nalazi na 181. mestu od ukupno 193 zemlje na Indeksu ljudskog razvoja.

„Postepena smrt“

Jedna naša stara izreka kaže da „nije teško nemati, teško je imati pa nemati“. Upravo nju su iskusile Avganistanke. Možda baš zato žene koje su učestvovale u pomenutom istraživanju nisu svoju situaciju opisivale apstraktnim političkim terminima, već veoma lično.

Jedna profesorka sa više od 20 godina radnog iskustva rekla je: „Živeti kao žena pod vlašću talibana predstavlja postepenu smrt. Osećam se kao da svakog dana umirem. Izgubila sam sve, moje znanje i obrazovanje više nemaju nikakvu vrednost.“

Druga učesnica, koja je predavala tri decenije, izjavila je da su najsrećniji trenuci njenog života bili oni provedeni u učionici. „Volim da izađem iz kuće, predajem i viđam svoje studente. Ova situacija je za mene kao polagana smrt.“

Deset od 12 ispitanica govorilo je o ozbiljnim psihološkim problemima sa kojima se suočilo posle gubitka ekonomske samostalnosti. Naime, gubitak posla je težak bilo gde u svetu pošto uglavnom prepolovi prihode porodice, ali u Avganistanu njegove posledice prevazilaze finansijski aspekt. Jedna od ispitanica to je opisala ovako: „Prisustvo žena u društvu se smanjilo, a njihove društvene interakcije i veze sa zajednicom gotovo su nestale.“

Žene koje su učestvovale u istraživanju međutim nisu odustale. Svaka od njih se bori sa novom stvarnošću na svoj način. Neke od njih pronašle su diskretne načine da nastave da podučavaju, koristeći društvene mreže za povezivanje sa kolegama i studentima. Druge se nadaju da će međunarodni pritisak na talibansku vlast na kraju dovesti do promena.

Perspektiva islamskog feminizma

Istraživačice su navedena iskustva avganistanskih akademkinja analizirale kroz prizmu islamskog feminizma. Naime, od devedesetih godina prošlog veka naučnici proučavaju islamska društva kako bi razumeli uzroke rodne neravnopravnosti, što je dovelo do razvoja pokreta poznatog kao islamski feminizam. Reč je o pristupu koji zagovara prava žena i rodnu ravnopravnost u okviru islamskog verskog i kulturnog konteksta.

Budući da je Avganistan muslimanska zemlja, ovaj pristup predstavlja važan okvir za borbu za rodnu pravdu jer istovremeno osporava patrijarhalna tumačenja religije i zapadne feminističke modele koje deo stanovništva doživljava kao strane i nametnute.

Dakle, pozivajući se na radove islamskih feminističkih teoretičarki, autorke ovog istraživanja tvrde da ograničenja koja talibani nameću ženama nemaju mnogo veze sa autentičnim islamskim učenjem, već prvenstveno sa političkom kontrolom. Prema tim tumačenjima, Kuran podržava pravo žena na obrazovanje, ekonomsko učešće i prisustvo u javnom životu. Zato se talibanske zabrane mogu posmatrati kao zloupotreba verskih tekstova radi očuvanja patrijarhalne moći.

Izvor: The Conversation

Foto: Amood Oyindamola, Unsplash

2. јун 2026. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci