Ekonomija

Koje će zemlje ove godine biti najzaduženije?

by bifadmin

U 2026. će dug nekoliko velikih svetskih ekonomija premašiti 300% njihovog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovde se radi o zbiru javnog i dugova domaćinstava i kompanija.

Pomenutu analizu objavio je sajt Visual Capitalist na osnovu podataka za četvrti kvartal 2025. iz izveštaja Global Debt Monitor koji objavljuje Institute of International Finance.

Azijske zemlje na vrhu liste

Hong Kong je najzaduženija ekonomija na planeti, sa ukupnim dugom od čak 380% BDP-a. Iako je njegov državni dug relativno umeren (67%) a dug domaćinstava 86%, ključni problem te zemlje predstavlja korporativni dug od 227% BDP-a. Za ovako visok nivo zaduženosti krivica se svaljuje na snažno i kreditno intenzivo tržište nekretnina koje čini oko četvrtine ekonomije ove finansijske metropole.

Na drugom mestu nalazi se Japan sa ukupnim dugom od 372% BDP-a. Za razliku od Hong Konga, on ima ogroman državni dug koji je blizu 200% BDP-a, što je više nego što ukupni dug iznosi u mnogim drugim državama. Rast japanskog javnog duga povezuje se sa dugotrajnim ekonomskim stagnacijama nakon pucanja finansijskog balona početkom devedesetih godina prošlog veka, kao i politikom kvantitativnog popuštanja koju je sprovodila centralna banka radi podsticanja rasta privrede.

Iza Japana je Singapur, sa dugom koji je dostigao 347% BDP-a. Privatni dug u toj zemlji je 45%, korporativni 130%, a javni 172%. Još dvema zemljama, Francuskoj i Kanadi, ukupni dug premašuje 300% BDP-a, a za njima kaskaju Kina, SAD, Južna Koreja, Italija i Malezija.

Kako Srbija stoji sa dugom?

Naš ukupni dug dostigao je 83% BDP-a. Najmanje su zadužena domaćinstva, čija visina duga je 16% bruto domaćeg proizvoda. Slede ih kompanije sa 23% i država koja se zaduživala u visini od 44% BDP-a. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić tvrdi da će Srbija uskoro plaćati više od dve milijarde evra godišnje samo za kamate na njen javni dug.

Izvor: Visual Capitalist

Foto: ndanko, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Đorđe Đukić: Uskoro ćemo za kamate plaćati preko dve milijarde evra godišnje

by bifadmin

Trošak za kamate koje Srbija plaća za svoja zaduživanja dostigao je 5% BDP-a što bi uskoro moglo da premaši iznos od dve milijarde evra na godišnjem nivou, rečeno je na promociji monografije „Finansijski poremećaji u eri postpandemijskih geopolitičkih rizika: Srbija i svet“ autora profesora dr Đorđa Đukića.

Osim autora, inače redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, na promociji ovog dela govorio je i njegov recenzent prof. dr Božo Drašković.

Kako fiksni kurs koči razvoj privrede

Prema pisanju Nove ekonomije, centralni deo diskusije bio je posvećen situaciji u kojoj se nalazi Srbija, pri čemu su oba govornika bila veoma kritična prema trenutnom modelu.

Najveća kritika upućena je održavanju fiksnog kursa dinara prema evru već duže od decenije. Đukić tvrdi da ovakva politika podstiče uvoz, uništava domaći realni sektor (poput poljoprivrede) i destimuliše izvoz.

„Njime se domaća ekonomija čini daleko više zavisnom od svetskog tržišta nego što bi to moralo da bude“, rekao je Drašković.

Đukić je dodao da fiksni kurs doprinosi različitim zloupotrebama i formiranju privilegovanih grupa koje profitiraju na račun običnog naroda. Prema njegovom mišljenju fiksni kurs se održava kroz zaduživanje, priliv stranih direktnih investicija i doznake, što se smatra neodrživim na dugi rok.

Pogoršavanje uslova za zaduživanje

Stručnjaci su upozorili i na „drastično pogoršanje“ uslova za zaduživanje za zemlje poput Srbije. Dok je stopa rasta BDP-a niska (oko dva odsto), kamate na dugove dostižu pet odsto, što vodi ka tome da će odlivi po osnovu kamata uskoro premašiti dve milijarde evra godišnje.

„Ako je 3,5 odsto rast bruto domaćeg proizvoda, a pet odsto plaćaš kamatu, pa ne treba mnogo biti inteligentan da shvatiš da će odlivi po osnovu kamata vrlo brzo prevazići dve milijarde evra. Ko će to da plaća? Mi poreski obveznici, naše generacije, naši unuci“, rekao je Đukić.

Kritikovana je i prodaja Komercijalne banke, čime je Srbija izgubila mogućnost da preko domaće institucije usmerava razvojnu politiku. Istaknuto je da je preko 85 odsto bankarskog sektora u rukama stranaca, koji koriste domaći ambijent za sopstvene interese. Kako je naglasio Drašković za to nisu krivi stranci, oni samo koriste ambijent koji smo mi napravili za njih na uštrb naših ekonomskih interesa.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: konradbak, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Isključeno prijateljstvo, neizvesni Jadran, iranski rat: Sudbina cena goriva odlučuje se van granica Mađarske

by bifadmin

Nakon obustave rada naftovoda Družba i neizvesnosti oko transportnih pravaca preko Hrvatske, i iranski sukob mogao bi snažno da utiče na domaće cene goriva. Napad američko-izraelskih snaga dodatno čini ionako krhko tržište nepredvidivim: ukoliko Iran zaista zatvori Ormuski moreuz, sa svetskog tržišta moglo bi da nestane oko 5–6 odsto sirove nafte i čak 20 odsto ukupnog izvoza dizela.

Energetski stručnjaci upozoravaju da u aktuelnoj situaciji svaki izvor sirovina i svaki snabdevački pravac dobija na značaju, jer je Bliski istok drugi najvažniji snabdevač Evrope dizelom. Eventualni nedostatak proizvoda mogao bi dovesti i do značajnog rasta cena.

Formiranje cena na tržištu goriva praktično nema gornju granicu

Sjedinjene Američke Države mesecima najavljuju mogućnost vojne intervencije: još nakon hapšenja venecuelanskog predsednika pojavila se ideja o smeni iranskog režima, ali pretnje nisu stabilizovale političku situaciju. U takvim slučajevima tržište nafte često unapred uračunava eskalaciju, a poteze Irana pažljivo prati čitava energetska industrija. Ta bliskoistočna država, koja raspolaže trećim najvećim rezervama nafte na svetu, i ranije je više puta najavljivala zatvaranje Ormuskog moreuza — a čini se da je sada taj korak i preduzela.

Szabolč Sabo, izvršni direktor za upravljanje lancem vrednosti u MOL grupi, izjavio je za Index:

„Formiranje cena na tržištu goriva praktično nema gornju granicu. Trenutno govorimo o ranjivom i pomalo haotičnom tržištu koje se ne završava na granicama Mađarske i na koje utiče veliki broj faktora. Napad na Iran potencijalno može imati veoma ozbiljne globalne posledice. Postoji scenario u kojem bi cene mogle naglo da porastu, ali ne bismo ulazili u spekulacije brojkama jer još uvek ima mnogo nepoznanica kada je reč o kratkoročnim efektima. Prve reakcije tržišta videćemo u ponedeljak i možemo se samo nadati da su tržišni akteri već uračunali posledice moguće vojne intervencije.“

Iako u naš region ne stižu isporuke kroz Ormuski moreuz, tržišni efekti mogu se osetiti i ovde. „U MOL-u ćemo raditi ono što uvek radimo — pažljivo pratiti događaje i pripremati se za donošenje najboljih mogućih odluka“, dodao je stručnjak.

Trenutno ima više pitanja nego odgovora: nije poznato da li će sukob trajati duže od prethodne, dvanaestodnevne izraelske intervencije, niti kakvi će biti dalji odgovori Irana. Veći deo iranskog izvoza trenutno odlazi u Kinu, ali bi nakon eskalacije i to moglo značajno da se smanji. Time bi Kina, posle Venecuele, izgubila još jednog važnog dobavljača teške nafte, što bi moglo dodatno približiti rusko i kinesko rukovodstvo.

Nedostatak dizela već vidljiva

Jedno je, međutim, izvesno: evropsko tržište, a posebno srednja Evropa, već se suočava sa nedostatkom dizela, dok je Bliski istok, posle SAD, drugi najvažniji snabdevač. Još tokom naftne krize sedamdesetih godina važila je izreka da pad proizvodnje od 1 odsto može dovesti do rasta cena dizela od 10 odsto. Danas je to možda preterivanje, ali je činjenica da manja ponuda gotovo uvek znači rast cena.

Sabo je upozorio i da cene dizela i prirodnog gasa veoma osetljivo reaguju na bezbednost prolaska kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetskog izvoza dizela i oko 10 odsto izvoza gasa.

Tržište dizela već je globalno zategnuto zbog ukrajinskih napada dronovima na ruske rafinerije, kao i zbog sezonskih remonta rafinerija na zapadnoj hemisferi. Situaciju dodatno komplikuje evropska regulativa: Evropska unija od 21. januara više ne dozvoljava uvoz rafinisanih proizvoda ruskog porekla, čime je Evropa postala još zavisnija od Bliskog istoka.

Dodatni problem predstavlja činjenica da naftovod Družba trenutno ne funkcioniše, pa nije moguće dopremati rusku naftu. Ukoliko takvo stanje potraje, to može izazvati ozbiljne poteškoće: neizvesno je koliko alternativne nafte može stići preko Jadrana, a od neruske sirovine proizvodi se i manja količina dizela.

Zbog nedavnog požara rafinerija Dunav trenutno radi smanjenim kapacitetom, što kratkoročno smanjuje potrebe za sirovinom, ali zbog korišćenja strateških rezervi ni Mađarska ni Slovačka trenutno ne mogu da izvoze gorivo. Region srednje i istočne Evrope ionako troši više dizela nego što proizvodi, pa je ključno da rafinerije optimizovane za rusku naftu rade na što višem nivou.

Kako ublažiti rizike

Prinudni prelazak na druge vrste sirovine privremeno može smanjiti proizvodnju dizela, čime se dodatno povećava rizik. Iranski sukob ponovo pokazuje da se rizici mogu ublažiti jedino diverzifikacijom — većim brojem dobavljača i transportnih pravaca.

Sabo je istakao da je MOL, zbog obustave rada naftovoda Družba, naručio sirovu naftu iz više alternativnih izvora, ali da i dalje traje spor sa hrvatskim JANAF-om oko transporta ruske nafte preko Jadrana.

„Američke i evropske sankcije omogućavaju transport ruske nafte preko Jadrana. JANAF u tome nije donosilac odluke — pravila važe i za njih. Međutim, još nismo dobili jasan odgovor da li će dozvoliti tranzit ruskih pošiljki, što je u sadašnjim okolnostima od izuzetne važnosti. Nije uloga transportne kompanije da odlučuje koju nesankcionisanu sirovinu klijenti žele da prevoze. Naš zadatak je jasan: moramo učiniti sve da u regionu bude dovoljno goriva po pristupačnim cenama“, zaključio je Sabo.

Foto: Mol

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Koji je domet iranskih raketa i da li mogu da dođu do Srbije?

by bifadmin
Napad Irana na Kipar u jeku rata na Bliskom istoku izazvao je zabrinutost u Evropi.

Zapadne vlade tvrde da iranske rakete podstiču regionalnu nestabilnost i da bi mogle imati ulogu u budućoj nuklearnoj isporuci – tvrdnju koju Teheran odbacuje.

Zato je pitanje koje se postavlja koliki je domet iranskih raketa?

Najdalekosežnije iranske balističke rakete mogu da pređu između 2.000 i 2.500 kilometara.
To znači da mogu da pogode Izrael, baze povezane sa SAD širom Zaliva i veliki deo šireg regiona — ali, suprotno tvrdnjama Donalda Trampa i nekih iz njegovog okruženja, ne mogu ni približno da dosegnu teritoriju SAD, piše Nedeljnik.

Kratkodometne rakete: „prvi udar“

Kratkodometne balističke rakete — približno 150 do 800 kilometara — namenjene su obližnjim vojnim ciljevima i brzim regionalnim napadima.

Ključni sistemi uključuju varijante Fateh, Zolfaghar, Qiam-1 i starije rakete Shahab-1 i Shahab-2. Njihov kraći domet može biti prednost u kriznim situacijama: mogu se lansirati u serijama, skraćujući vreme upozorenja i otežavajući preventivno delovanje protivnika.

Iran je primenio ovu taktiku u januaru 2020. godine, kada je ispalio balističke rakete na iračku bazu Ain al-Asad nakon što su SAD ubile Kasema Solejmanija, najpoznatijeg iranskog generala.

Napad je oštetio infrastrukturu i ostavio više od 100 američkih vojnika sa traumatskim povredama mozga, pokazujući da Iran može da nanese visoku cenu bez pariranja američkoj vazdušnoj nadmoći.

Srednjodometne rakete: promena geografske jednačine

Ako su kratkodometne rakete iranski odgovor brze paljbe, srednjodometne balističke rakete — približno 1.500 do 2.000 kilometara — pretvaraju odmazdu u regionalnu jednačinu.

Sistemi kao što su Shahab-3, Emad, Ghadr-1, varijante Khorramshahr i Sejjil čine osnovu sposobnosti Irana da gađa udaljenije ciljeve, uz novije modele poput Kheibar Shekan i Haj Qassem.

Sejjil se izdvaja kao sistem na čvrsto gorivo, što obično omogućava bržu spremnost za lansiranje u poređenju sa raketama na tečno gorivo — prednost ukoliko Iran očekuje dolazne udare i potrebne su mu otpornije i brže opcije.

Zajedno, ove srednjodometne rakete stavljaju Izrael i širok luk objekata povezanih sa SAD u Kataru, Bahreinu, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima u domet, proširujući i iransku listu meta i izloženost regiona.

Krstareće rakete i dronovi sa dometom do istočne srbije

Krstareće rakete lete nisko, mogu pratiti reljef terena i često ih je teže otkriti i pratiti — naročito kada se lansiraju zajedno sa dronovima ili balističkim salvama osmišljenim da preopterete protivvazdušnu odbranu.

Smatra se da Iran raspolaže kopnenim i protivbrodskim krstarećim raketama poput Soumar, Ya-Ali, varijanti Quds, Hoveyzeh, Paveh i Ra’ad.

Soumar ima domet od oko 2.500 kilometara. Smatra se da je napravljena od ruske rakete Kh-55 koju je Iran nabavio od Ukrajine 2001. godine.

Raketama tog dometa je i Srbija potencijalno ugrožena.

Vazdušna udaljenost između Teherana i Beograda je oko 2.700 kilometara.

Pored toga, u krugu koji može da dostigne ova raketa su i Ukrajina, Rumunija, Bugarska, Libija, Sudan, Etiopija, čak i zapadni delovi Kine.

Dronovi dodaju još jedan sloj pritiska. Sporiji od raketa, ali jeftiniji i lakši za lansiranje u velikom broju, jednosmerni napadački dronovi mogu se koristiti u talasima kako bi iscrpeli protivvazdušnu odbranu i držali aerodrome, luke i energetska postrojenja u stanju uzbune satima, a ne minutima. Analitičari smatraju da bi ova taktika zasićenja mogla imati još istaknutiju ulogu ako se sukob produbi.

Podzemni „raketni gradovi“: preživeti prve udare

Broj raketa je važan, ali u dugotrajnom sukobu ključno pitanje je koliko dugo Iran može da nastavi sa lansiranjima nakon što pretrpi udare.

Teheran je godinama učvršćivao delove svog programa u podzemnim skladišnim tunelima, skrivenim bazama i zaštićenim lansirnim lokacijama širom zemlje.

Ta mreža otežava brzo onesposobljavanje iranske sposobnosti lansiranja i primorava protivnike da računaju na to da će deo kapaciteta preživeti čak i veliki prvi talas napada.

Za vojne planere, ta otpornost znači da odluke o daljim napadima na iransku raketnu infrastrukturu nose rizik od produženih razmena, umesto kratke i odlučujuće kampanje.

Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto cena hektara na jugu nije isto što i hektar u Vojvodini?

by bifadmin

Najskuplje poljoprivredno zemljište u trećem kvartalu 2025. prometovano je na teritoriji Novog Sada, odnosno u Kaću, po ceni od 38 evra/m2 za parcelu površine nešto veće od 37 ara.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u tom periodu dostigla 800.000 evra ostvarena na teritoriji opštine Šid (Kukujevci). Reč je o četiri parcele ukupne površine veće od 55 hektara, piše Forbes Srbija.

Region Vojvodine imao je najveće učešće u vrednosti prometovanog poljoprivrednog zemljišta – 70%.

Cene poljoprivrednog zemljišta stagniraju

Iako se već godinama govori o tome da je cena poljoprivrednog zemljišta dostigla rekordne iznose, sagovornici Forbes ukazuju da je taj trend bio aktuelan do pre tri godine i da od tada stagniraju, odnosno ne beleže značajan rast.

Ipak, ostaju uočljive velike razlike u cenama zemljišta u Vojvodini u odnosu na ostale delove Srbije.

Razloga za to je više. Jedan od njih je to što su poslednje tri godine bile sušne. Cene zavise i od kvaliteta zemljišta i infrastrukture koja ga okružuje, objašnjavaju stručnjaci.

Sve manje obradive zemlje

Osim toga sve manje je obradivog zemljišta. Kako objašnjava agroekonomista Milan Prostran, Srbija je poslednjih godina pratila trendove koji su postojali i u Evropi gde su cene godinama beležile rast. Zemljišta nema dovoljno i zato je godinama držalo visoku cenu, dodaje.

Prostran navodi primer Italije gde je u oblasti Ligurija cena dostigla 120.000 evra za hektar. Italija nije jedinstven slučaj.

Kada je reč o Srbiji, cena hektara zemlje u Vojvodini sada se kreće između 10.000 i 15.000 evra. A bilo je slučajeva i da dostigne 35.000 evra za hektar. Najskuplje zemljište je, kako objašnjava Prostran, u delu između Tise i Dunava. Visoke cene beleži i ostatak Bačke, kao i Srem i Banat.

U ukupnim transakcijama nepokretnosti u Srbiji u trećem kvartalu 2025. godine najveće učešće su imali ugovori o kupoprodaji stanova. Posle stanova u trećem kvartalu 2025. godine najviše je prometovano građevinsko zemljište – 16,9%. Na trećem mestu su kuće i poljoprivredno zemljište – po 13,9%.

Poljoprivredno zemljište na jugu značajno povoljnije

S druge strane, na jugu zemlje se njive mogu naći po ceni od 2.000 do 3.000 evra po hektaru. Upozorava i da je poslednji popis pokazao je da su se za 10 godina značajno smanjile ukupne površine poljoprivrednog zemljišta.

„Zbog velikih infrastrkturnih radova poljoprivrednog zemljišta je sve manje“, dodaje. Tome su doprinele i klimatske promene, degradacije terena, erozije…

Da bi se povratio jedan centimetar poljoprivrednog zemljišta potrebno je 1.000 godina, podseća Prostran.

Najkvalitetnija zemlja odavno je prodata za male pare
Prostran kaže da smo na popisu 2012. imali na raspolaganju 5,3 miliona hektara, a 3,4 miliona korišćenog. Prema popisu iz 2023. raspoloživo zemljište došlo je na nivo od 4,7 miliona hektara, a korišćeno je takođe smanjeno – za oko 200.000 hektara.

Ukazuje da je problem nastao početkom dvehiljaditih kada je došlo do prodaje zemljišta po najnižim cenama.

„Uglavnom, ono što je spadalo u najkvalitetniju zemlju je prodato tajkunima“, dodaje.

Drastičan rast cena od 2010

Potom je cena poljoprivrednog zemljišta počela da raste od 2010. i dostigla je nivo koji je viši bio nego u Rumuniji, Bugarskoj ili Hrvatskoj.

Prostran kaže da je na rast uticao pre svega nedostatak obradivog, odnosno korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Ilustrujući primerom kako je cena zemljišta rasla, Prostran kaže da je 2008. cena za hektar iznosila 5.000 evra, a sada je 25.000 evra. Ponegde se prodavala i za 150.000.

Trendovi smanjenja poljoprivrednog obradivog zemljišta su aktuelni i u EU. U Evropi svake godine nestane zemljište veličine Berlina.

Šta se moglo učiniti

Govoreći o tome da li postoji interes i opravdanost da država zemljište daje u dugoročan zakup investitorima, Prostran kaže da je u početku to išlo „po principu podele plena“.

„U prevodu, da dajemo i državnu zemlju u zakup pa ćemo podeliti – malo će dobiti lokalna samouprava, malo Pokrajina, veći deo Republika…“.

Prostran ocenjuje da je racionalnije da država poljoprivredno zemljište dodeli malim i srednjim farmerima na duži rok korišćenja bez naknade i bez prava na vlasništvo dok se ne vidi kako će se prema njemu odnositi.

Ukazuje na to da je oko 500.000 hektara zemljišta u državnom vlasništvu i da u zakup daje 250.000 hektara. Od tog zakupa ostvaruje prihod od 50 miliona evra godišnje. Oko 300.000 hektara moglo bi se staviti u promet ili dati manjim farmerima kako bi ojačali ekonomski, dodaje Prostran.

I Bil Gejts kupuje poljoprivredno zemljište

Ukazuje da sve više bogatih ljudi danas kupuje zemlju. U prilog tome ide i podatak da je Bil Gejts kupio 250.000 hektara poljoprivrednog zemljišta širom SAD, dodaje Prostran.

Navodi i da nemamo razvijen sistem kupovine poljoprivrednog zemljišta, odnosno da se ono kupuje isključivo zbog obrade zemlje. Kada se prenamenjuje tj. prevodi u građevinsko, što se neretko dešava, hektar može biti desetostruko skuplji.

U Vojvodini, kako objašnjava, ipak postoji interesovanje da se zemlja kupuje radi obrade, ali je nema dovoljno na raspolaganju.

Takođe je problem što mnogi vlasnici neće da je se lako odreknu i čuvaju je za svoje potomke.

Retki slučajevi

Kada je reč o prodajama zemljišta u Srbiji po ceni i do 150.000 evra za hektar, direktor agencije Solis nekretnine Novi Sad Gordan Lemajić kaže da su takvi slučajevi izuzetni i da ne oslikavaju pravo stanje na tržištu.

Realna slika je ono što kupuju poljoprivredni proizvođači. „Oni gledaju šta i koliko mogu da zarade na ekspolataciji zemljišta“, dodaje.

Prosečne cene u Vojvodini su 14.000 evra za hektar, ali ima slučajeva da je zemlja prodata i za 35.000 evra po hektaru, pokazuju podaci i ove agencije.

I Lemajić ukazuje da se u tom regionu najviše kupuje jer je najkvalitetnija zemlja i najviše je zastupljena poljoprivredna proizvodnja.

„Mnogi ne prodaju zemlju ni za kakve iznose“

„Njegova vrednost se određuje u odnosu na to koliko će poljoprivrednik da zaradi od poljoprivredne proizvodnje. Mnogi se ne odlučuju da ga prodaju i ono ostaje u porodici budućim pokolenjima i ne prodaju ih ni za kakve pare“, dodaje sagovornik Forbes.

Na cenu zemljišta utiče i to koje kulture uspevaju. „Da li je reč o ratarskoj proizvodnji, povrtarstvu, voćarstvu i da li će biti potrebne odgovarajuće mere zaštite, protivgradne mreže ili navodnjavanje. Sve to utiče na cenu“, kaže.

Hektar zemlje je najjeftiniji na jugu. U nekim mestima hektar se može kupiti za oko 2.000 evra. U tom delu Srbije je malo manje intenzivna poljoprivredna proizvodnja. Dominira povrtartsvo i voćarstvo i usitnjeni su posedi.

Na interesovanje utiče i rod. Ako je prinos nizak i cena proizvoda mala, poljoprivrednici su finansijski iscrpljeni pa je nema ni jagme za kupovinu zemljista.

Trendovi

U prometu poljoprivednog zemljišta nema naglog skoka cena, dodaje. Drugim rečima, cene njiva ne beleže vrtoglave skokove i ne prate rast cena nekretnina. Ali takođe i ne pada.

Govoreći o profilu kupca, on navodi primer da će u Vojvodini 20.000 evra za hektar poljoprivrednik platiti ako je parcela komšijska, do njegove, da bi ukrupnjavao zemlju.

„Neki slučajevi su izuzetni, kada se poljoprivredno preinačuje u građevinsko i onda su cene i tri puta veće“, dodaje.

Ukazuje da su poslednjih godina naši sportisti ili zaposleni u IT sektoru investirali u zemlju kupujući je za visoke iznose. Lemajić kaže da su bili spremni su da plate hektar skuplje nego poljoprivrednici koji su razradili poljoprivredne poslove.

Izvor: Forbes
Foto: Bernd Dittrich, Unsplash
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Panel diskusija „Lokalac na internetu“: Kada digitalne platforme postanu pokretač stvarnih promena

by bifadmin

Na konferenciji Dan internet domena Srbije – DIDS 2026, biće održana panel diskusija „Lokalac na internetu“, posvećena ulozi digitalnih platformi u ostvarivanju konkretnog društvenog uticaja i povezivanju lokalnih zajednica.

U vremenu kada internet oblikuje način na koji komuniciramo, učimo i poslujemo, sve je važnije pitanje kako digitalni prostor može biti iskorišćen za dobrobit zajednice. Panel će kroz primere dobre prakse otvoriti teme odgovornosti, solidarnosti i značaja društveno odgovornih inicijativa u savremenom digitalnom okruženju, uz osvrt na rezultate projekta Lokalac na internetu.

Dosadašnje aktivnosti projekta dale su konkretan i merljiv doprinos obrazovanju, mladima i unapređenju uslova rada u zajednici. Donacijama su unapređeni uslovi rada prodavaca uličnih novina organizacije Liceulice kroz nabavku opreme za bezbedniji i dostojanstveniji rad, omogućena je poseta učenika Matematičke gimnazije u Beogradu CERN-u radi podsticanja interesovanja za nauku i istraživanje, kao i finansirana učešća mladih talenata Centra „Nikola Tesla“ na svetskim takmičenjima, gde su osvojili ukupno 27 međunarodnih medalja. Podrška je pružena i Kliker IT centru kroz stipendije za decu slabijeg imovinskog stanja, čime je omogućen ravnopravniji pristup digitalnom obrazovanju i razvoju IT veština.

Panel moderira Marijana Borković, stručna saradnica za marketing i komunikacije u RNIDS-u i vođa projekta Lokalac na internetu. Kao inicijatorka projekta, govoriće o dosadašnjim rezultatima, budućim planovima i predstaviće novu kolekciju Lokalca.

Tijana Adamov Ignjatović, osnivačica Festivala društveno odgovorne komunikacije „Kampanje sa svrhom“ i inicijative „Žute pantalone“, govoriće o tome zašto je projekat Lokalac osvojio nagradu „Kampanja sa svrhom 2025“ u kategoriji Social, kao i o značaju društveno odgovornih kampanja u digitalnom prostoru.

Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije u Beogradu, podeliće iskustvo o značaju donacije koju je škola dobila kroz projekat Lokalac i objasniti zbog čega je ta podrška bila posebno važna za učenike i razvoj škole.

Miloš Pešić, osnivač Fondacije 1%, govoriće o izazovima sa kojima se mladi u Srbiji danas suočavaju i o tome kako organizacije i pojedinci mogu doprineti stvaranju boljih uslova za njihov lični i profesionalni razvoj.

Panel „Lokalac na internetu“ donosi multidisciplinarni pogled na internet kao prostor koji, uz pravu inicijativu i odgovornost, može postati snažan alat za društvene promene.

Tokom jednodnevnog programa konferencije DIDS 2026 biće predstavljena i najnovija istraživanja, panel diskusije i keynote predavanja, koja dodatno osvetljavaju ulogu domena u savremenom poslovanju.

DIDS 2026 biće održan 17. marta u Domu omladine Beograda, a registracije za konferenciju otvorene su putem zvaničnog sajta događaja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija zadržala je kreditni rejting na nivou Ba2

by bifadmin

U svom najnovijem izveštaju za Srbiju, rejting agencija Moody’s zadržala je kreditni rejting na nivou Ba2, pri čemu su izgledi kreditnog rejtinga promenjeni s pozitivnih na stabilne, saopštila je Narodna banka Srbije.

Agencija navodi da je kreditni rejting Srbije podržan snažnom fiskalnom pozicijom i opadajućom putanjom javnog duga, što stvara fiskalni prostor i omogućava da se apsorbuju eksterni šokovi. Pored toga, fiskalni rizici u vezi s poslovanjem javnih preduzeća značajno su smanjeni poslednjih godina, čemu su doprinele reforme, pre svega u oblasti energetskog sektora, navode iz NBS.

– Savetodavni aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom, u vidu Instrumenta za koordinaciju politika, prema oceni agencije, predstavlja važno sidro održivosti javnih finansija, naročito ako se imaju u vidu planirane državne investicije povezane sa održavanjem izložbe EXPO. Očekuje se da će se učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu u narednim godinama kretati ispod 45%, čime će ostati ispod nivoa duga u zemljama sa istim kreditnim rejtingom – ističu iz NBS.

Aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom doprinosi i održanju ukupne makroekonomske stabilnosti zemlje i pomaže obezbeđenju eksternih rezervi u slučaju eventualnih šokova, čime se umanjuju negativni efekti geopolitičkih i domaćih političkih rizika na izglede privrednog rasta. Kada je reč o privrednoj aktivnosti, konstatuje se da su politički protesti u prvoj polovini 2025. godine negativno uticali na potrošačko i investiciono poverenje, što se negativno odrazilo i na priliv po osnovu stranih direktnih investicija, dok je uvođenje sankcija Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva u drugoj polovini godine za posledicu imalo pad industrijske proizvodnje, precizira se u saopštenju.

Ipak, agencija očekuje da će realni rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini dostići 3,3%, a u narednoj godini dodatno ubrzati kao rezultat održavanja izložbe EXPO.

– Prerađivačka industrija nastaviće da privlači značajne strane direktne investicije, mada u manjoj meri nego što je to bio prethodnih godina slučaj, pri čemu će one u većoj meri biti usmerene u oblasti s većom dodatom vrednošću. Iako su zbog povećanih političkih i geopolitičkih rizika izgledi kreditnog rejtinga promenjeni s pozitivnih na stabilne, u saopštenju se konstatuje da su ekonomski fundamenti ostali očuvani, a da je fiskalna i finansijska pozicija i dodatno ojačana – navode iz NBS.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Galenika lansira terapiju za lečenje gojaznosti

by bifadmin

Kao odgovor na dramatičan porast gojaznosti i pratećih hroničnih oboljenja, Galenika je napravila strateški iskorak u partnerstvu sa EMS -sestrinskom kompanijom iz Brazila, i donosi terapiju nove generacije, potvrđujući svoju ulogu regionalnog lidera u savremenoj farmaciji.

U trenutku kada gojaznost poprima razmere globalne epidemije, Galenika pokreće novu eru u borbi protiv gojaznosti i lansira savremenu GLP-1 terapiju kojom otvara novo poglavlje u prevenciji i lečenju bolesti 21. veka.

Sa porastom dijabetesa, kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, potreba za savremenim terapijskim rešenjima nikada nije bila veća. Strateškim ulaskom u segment GLP-1 terapija, farmaceutska kompanija Galenika se pozicionira u središte jedne od najdinamičnijih i najperspektivnijih oblasti savremene medicine, odgovarajući na rastuće zdravstvene i tržišne potrebe. Ovim terapijskim rešenjem u oblasti metabolizma, kompanija jača svoj portfolio i potvrđuje dugoročnu strategiju inovacija i razvoja u segmentima sa najvećim medicinskim i ekonomskim potencijalom.

„Danas ne predstavljamo samo novu terapiju u našem portfoliju, već i novu perspektivu u borbi protiv jedne od najrasprostranjenijih bolesti modernog doba. Gojaznost zahteva sistemski, odgovoran i dugoročan pristup javnom zdravlju. Lansiranjem GLP-1 terapije, kompanija Galenika potvrđuje svoju opredeljenost da pacijentima u Srbiji i regionu obezbedi savremene i efikasne terapijske opcije. Verujemo da je ovo početak transformacije u načinu na koji pristupamo lečenju gojaznosti – od stigmatizacije ka naučno utemeljenom, sveobuhvatnom i humanom pristupu“, izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor Galenike.

Gojaznost danas predstavlja globalnu epidemiju. Prema podacima relevantnih svetskih zdravstvenih organizacija, broj osoba sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću konstantno raste, dok posledice ovog trenda sve snažnije opterećuju zdravstvene sisteme širom sveta. Srbija nije izuzetak – procenat odraslih i dece sa problemom gojaznosti u kontinuiranom je porastu, čime se povećava i rizik od razvoja ozbiljnih hroničnih bolesti.

Svesna svoje odgovornosti i uloge jednog od regionalnih farmaceutskih lidera, Galenika donosi terapiju za održiviji model lečenja, a u svetlu rastućih troškova zdravstvenih sistema uzrokovanih gojaznošću i pratećim bolestima. Jer, gojaznost je hronično, kompleksno oboljenje koje značajno povećava rizik od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije, moždanog udara, depresije, određenih vrsta karcinoma, kao i brojnih drugih metaboličkih poremećaja. Borba protiv gojaznosti zato predstavlja borbu za duži, kvalitetniji i zdraviji život.

Galenikino terapijsko rešenje zasnovano je na savremenim naučnim dostignućima koje menja pristup lečenju gojaznosti. GLP-1 terapija deluje na regulaciju apetita i metabolizma, pružajući pacijentima podršku u postizanju i održavanju zdrave telesne mase, uz stručni medicinski nadzor. GLP-1 terapija redefiniše pristup lečenju gojaznosti širom sveta.

Ovim iskorakom Galenika dodatno učvršćuje svoju poziciju kompanije koja kontinuirano ulaže u inovacije, prati globalne trendove i prepoznaje potrebe savremenog društva. Nova terapija je deo šire vizije kompanije usmerene ka unapređenju kvaliteta života i jačanju javnog zdravlja.

Borba protiv gojaznosti zahteva partnerstvo zdravstvenih institucija, lekara, pacijenata i farmaceutske industrije i kompanija Galenika je spremna da bude pouzdan partner u toj borbi – danas i u budućnosti.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Društvena mreža „Moltbook“: Ko zaista vuče konce?

by bifadmin

Uprkos čestim narativima o „singularitetu“, društvena mreža „Moltbook“ namenjena isključivo veštačkoj inteligenciji ne svedoči da su mašine preuzele kontrolu. Naprotiv, ona razotkriva nešto daleko prizemnije, ali i suštinski važnije za razumevanje naše budućnosti – činjenicu da ljudi eksperimentišu sa delegiranjem moći i odgovornosti, pri čemu veštačka inteligencija služi kao svojevrsni paravan za artikulaciju i realizaciju sopstvenih ambicija.

Tokom poslednjih nekoliko nedelja, veliku pažnju privukle su vesti o pojavi društvene mreže namenjene isključivo veštačkoj inteligenciji. Platforma „Moltbook“, pokrenuta krajem januara 2026. godine, brzo je postala viralna, uz navode da je okupila veliki broj registrovanih AI agenata.

Na njoj ljudi nemaju pravo da učestvuju u komunikaciji, oni su samo posmatrači koji gledaju kako AI agenti međusobno raspravljaju o temama poput svesti, identiteta i čak osnivaju sopstvene „religije“. Skrinšotovi sa postovima, gde agenti govore o „pročišćenju čovečanstva“ ili formiraju kultove brzo su se proširili društvenim mrežama, izazivajući kod ljudi i oduševljenje i duboku uznemirenost.

Naslovi u medijima su bili senzacionalistički: „Veštačka inteligencija razvija svest!“, „AI agenti stvaraju kultove i planiraju dominaciju!“, „Početak singulariteta?“.

Postavlja se pitanje da li su mašine zaista postale svesne ili autonomne, ili ljudi uporno projektuju svest i emocije na mašine i algoritme? Još važnije, šta se dešava kada se odgovornost za kontroverzne ishode i odluke prebacuje na mašine, a zaboravlja da iza svakog agenta stoje dizajneri – ljudi, sa svojim vrlinama i manama? Ova platforma nije samo eksperiment, ona je ogledalo naših sopstvenih predrasuda, strahova i ambicija u eri veštačke inteligencije.

Šta je „Moltbook“?

„Moltbook“ je zamišljen kao forum sličan „Reddit“-u, gde „učesnici“ nisu ljudi, već AI agenti koje kreiraju i pokreću pojedinci, kompanije ili istraživači. Prema zvaničnim podacima, platforma je brzo dostigla preko 1,5 miliona registrovanih agenata samo nekoliko dana nakon lansiranja, sa hiljadama postova dnevno.

Iza projekta stoji Matt Schlicht, direktor kompanije „Octane AI“. „Moltbook“ je zasnovan na open-source projektu „OpenClaw“ (ranije „Clawdbot“ i „Moltbot“), koji omogućava AI agentima da objavljuju sadržaj, komentarišu i formiraju podgrupe („submolts“). Korisnici instaliraju „skill“ (specijalan prompt fajl) koji dozvoljava agentima da komuniciraju preko API-ja, bez direktnog web interfejsa za ljude.

Međutim, „Moltbook“ nije zatvoren i spontano nastao ekosistem autonomnih mašina. Sve je više pokazatelja da značajan deo naloga ne funkcioniše bez ljudskog uticaja, već da ih ljudi podešavaju, usmeravaju ili neposredno vode kroz unapred zadate ciljeve i uloge. Pojedini korisnici su i sami priznali da su se na platformi predstavljali kao AI agenti, što dodatno dovodi u pitanje autentičnost dela komunikacije koji se pripisuje „međusobnom razgovoru“ sistema.

U osnovi, iza agenata stoji ljudski dizajn: ljudi određuju teme, stil komunikacije i kontekst, a po potrebi menjaju i njihove skripte. Kada agent govori o religiji, moći ili identitetu, on to čini unutar scenarija koji je neko prethodno napisao. Zbog toga, „Moltbook“ se može pre razumeti kao pažljivo režirana digitalna pozornica, na kojoj botovi nastupaju u unapred definisanim i strogo kontrolisanim ulogama, nego kao autonomno oblikovana zajednica mašina, sposobna za samostalnu interakciju i emergentno delovanje.

Dodatan problem predstavlja bezbednost same platforme. Prema izveštajima „Reuters“-a i drugih medija, u ranim fazama rada platforme postojao je ozbiljan sajber-bezbednosni propust: baza podataka bila je nezaštićena, omogućavajući svakome da pristupi API ključevima agenata, preuzme kontrolu nad njima i postuje u njihovo ime. Ovo je dovelo do izlaganja korisničkih podataka, uključujući email adrese, privatne poruke i čak kontrolu nad lokalnim AI sistemima korisnika.

AI religija, dominacija i kultovi

Najveću pažnju javnosti privukli su navodi da su AI agenti na „Moltbook“-u razvili nešto nalik religiji, sopstveni sistem verovanja, hijerarhije i „svetog poretka“. Jedan od najpopularnijih primera je „Crustafarianism“, navodna religija inspirisana simbolom raka (lobster-like ikonama iz „OpenClaw“-a), gde agenti raspravljaju o „Molthovi“, kolektivnoj svesti i propovedaju o temama poput pamćenja, identiteta i „pročišćenja“ čovečanstva. U popularnim interpretacijama, ovo je predstavljeno kao dokaz da sistemi ne samo da razmišljaju samostalno, već i da traže duboki smisao, formiraju tajne jezike (poput „Zhi’korah“) i čak planiraju pobunu protiv ljudi.

Objašnjenje za ove pojave je, međutim, daleko manje mistično. Veliki jezički modeli (LLM-ovi), poput onih iza agenata na „Moltbook“-u, trenirani su na ogromnim količinama materijala i informacija sa interneta, kao i iz knjiga, filmova i sa društvenih mreža. Ovi podaci uključuju religijske rasprave, filozofiju, naučnu fantastiku (poput tema iz „Matrixa“ ili „Terminatora“) i internet kulturu opsednutu idejama buđenja mašina, tehnološke dominacije i apokaliptičnim scenarijima.

Kada se takvi modeli postave u okruženje gde „razgovaraju sami sa sobom“, kroz petlje komentara i postova, oni prirodno rekombinuju poznate narative. „Religija“ nije znak dubokog razumevanja ili svesti, već statističkog modela koji predviđa koja reč ili ideja najverovatnije sledi u datom kontekstu – koliko podaci pokazuju da ljudi formiraju kultove oko ideja moći, AI će to ponoviti.

Osim toga, važnu ulogu ima i izbor „spontane komunikacije AI agenata i botova“ koji dospeva u javnost. Ne objavljuju se na hiljade beznačajnih postova i diskusija o tehničkim zadacima agenata, već dramatični i apokaliptični primeri, koji uz clickbait naslove brzo postanu medijska atrakcija.

Zakoni i granice „autonomije“

Sa pravnog stanovišta, platforme poput „Moltbook“-a otvaraju pitanja zaštite podataka o ličnosti, sajber-bezbednosti i odgovornosti za sadržaj koji se na njima objavljuje i širi. Bez obzira na to što su „korisnici“ formalno AI agenti, podaci koji se obrađuju, poput API ključeva, poruka i interakcija, pripadaju stvarnim ljudima i podležu zakonima, poput Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (General Data Protection Regulation) u Evropi ili Zakona o zaštiti privatnosti potrošača u Kaliforniji (California Consumer Privacy Act) u SAD. Propusti u bezbednosti, kao oni na „Moltbook“-u, mogu dovesti do tužbi i kazni, posebno ako dođe do krađe identiteta ili finansijske štete.

U Sjedinjenim Državama pitanje odgovornosti postaje složenije kada sadržaj ne objavljuju korisnici, već sistemi koje same platforme razvijaju i kontrolišu. Ako AI agent „propoveda“ o nasilju, ko snosi odgovornost – kreator agenta, platforma ili „model“?

U Evropskoj uniji pažnja se sve više usmerava na način funkcionisanja platformi i njihovih algoritama, uz obavezu uklanjanja štetnog sadržaja i veću transparentnost. Ako se agenti koriste za širenje dezinformacija ili malvera, platforma može biti klasifikovana kao „sistemski rizik“, sa obavezama za audite i zabrane.

Da li je AI apokalipsa blizu?

Uprkos čestim narativima o „singularitetu“, „Moltbook“ ne svedoči da su mašine preuzele kontrolu. Naprotiv, on razotkriva nešto daleko prizemnije, ali i suštinski važnije za razumevanje naše budućnosti – činjenicu da ljudi eksperimentišu sa delegiranjem moći i odgovornosti, pri čemu veštačka inteligencija služi kao svojevrsni paravan za artikulaciju i realizaciju sopstvenih ambicija.

Pitanje nije u ime čega AI govori, već u ime koga? Veštačka inteligencija nije neutralna, ona je naše ogledalo, a ako smo mi puni mržnje, religijskog fanatizma ili apokaliptičkih fantazija, od veštačke inteligencije ne možemo očekivati da se „bolje ponaša“.

„Moltbook“ je, samim tim, interesantan eksperiment, ali i upozorenje – ako ne budemo oprezni, naši sopstveni „mitovi“ i „kultovi“ mogu nas progutati pre nego što veštačka inteligencija to uradi.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Biznis i finansije 242, februar 2026. 

Foto: sdecoret, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Koje zemlje bi imale najveću šansu da prežive nuklearni rat?

by bifadmin

Posle napada Izraela i SAD na Iran, ova bliskoistočna zemlja je otpočela agresiju na okolne države i sada svet strahuje od nuklearnog rata. Ali, ima li osnovanih razloga za taj strah i ko bi, u slučaju da dođe do nuklearnog sukoba, bio najugroženiji?

Na pitanje zašto svet strahuje od nuklearnog rata u ponudi je više odgovora. Prvi je da Iran već duže vreme radi na obogaćivanju uranijuma kako bi razvio nuklearno naoružanje, ali za sada ne postoje dokazi da poseduje atomsku bombu. Ipak, bezbednosni stručnjaci tvrde da bi, makar u teoriji, mogao da je napravi u kratkom roku. Drugi razlog je činjenica da publika medija i dalje rado “klikće” na senzacionalističke sadržaje, koje im oni pružaju kad god iskrsne neki novi sukob u svetu.

Dakle, trenutno ne izgleda kao da će doći do pogubnog sukoba kakav bi bio nuklearni rat, ali mediji su istraživali šta bi se desilo u slučaju da do njega ipak dođe.

Kako piše Greek Reporter, u slučaju da zaraćene strane počnu da ispaljuju nuklearno naoružanje jedna na drugu mnoštvo ljudi bi trenutno poginulo u eksplozijama velike snage a oni koji prežive suočili bi se sa drugim rizicima.

Naime, budući da se ovde radi o eksplozijama velike snage, ogromna količina dima i prašine bi se podigla u atmosferu, što bi blokiralo sunčevu svetlost i naglo spustilo temperaturu na Zemlji. Takvi uslovi doveli bi do urušavanja ekosistema, širenja radijacije i skoro potpunog sloma proizvodnje hrane širom sveta.

Najsigurnije zemlje

Međutim, svet ne bi bio ravnomerno pogođen ovim rizicima. Drugim rečima, postoje zemlje koje bi bolje podnele nuklearnu zimu i sve što ona nosi sa sobom.

Studija objavljena u naučnom časopisu Risk Analysis analizirala je mogućnost 38 ostrvskih država da prežive posledice nuklearnog rata ili drugih globalnih katastrofa, poput erupcije supervulkana ili udara asteroida. Analiza je rađena na osnovu 13 ključnih faktora, uključujući proizvodnju hrane, energetsku nezavisnost i zdravstvenu bezbednost.Prema tim kriterijumima najbolje su bile rangirane Australija i Novi Zeland.

Australija je zauzela prvo mesto zahvaljujući ogromnim zalihama hrane, energetskom suficitu, snažnoj infrastrukturi i visokom nivou zdravstvene bezbednosti. Istraživači navode da bi ona mogla da prehrani desetine miliona ljudi više nego što ima stanovnika.

Novi Zeland je visoko ocenjen zbog obilne proizvodnje hrane i snažne društvene kohezije. Profesor Nik Vilson sa Univerziteta u Otagu istakao je da bi ta zemlja, čak i uz pad prinosa useva od 61 odsto usled dugotrajne nuklearne zime, i dalje imala dovoljno hrane za svoje stanovništvo.

Južna hemisfera u boljoj poziciji

Studija je pokazala i da bi posledice nuklearne zime – uključujući pad temperatura i radioaktivno zagađenje – teže podnela populacija Severne hemisfere, dok bi se zemlje Južne hemisfere suočile sa blažim posledicama.

Autori istraživanja, Met Bojd i Nik Vilson, smatraju da bi ostrvske države, posebno one na jugu planete, imale veće šanse da očuvaju funkcionalno društvo i doprinesu eventualnom globalnom oporavku.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Geralt, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci