Promo

Perutnina Ptuj Grupa 2025. godinu zaključila s rekordnim prihodima i širenjem poslovanja

by bifadmin

Perutnina Ptuj Grupa objavila je finansijski izveštaj za 2025. godinu, a rezultati pokazuju da su ostvareni prihodi od prodaje bili za 352 miliona evra viši u odnosu na prethodnu godinu. Tačnije, Perutnina Ptuj Grupa u 2025. ostvarila je prihod od 885 miliona evra, a čak 84 odsto ukupnog iznosa, odnosno 745 miliona, ostvareno je izvozom izvan Slovenije. U prošloj godini porasla je i normalizovana EBITDA, koja je dostigla 117,8 miliona evra, odnosno oko 15,5 miliona evra više nego u 2024. godini. Na ostvareni rezultat uticala je i akvizicija Grupe Uvesa, dovršena u avgustu 2025. godine. Perutnina Ptuj d.o.o., sedište Grupe u Sloveniji, pritom je ostvarila prihod od 307 miliona evra, odnosno 42 miliona više u odnosu na prethodnu godinu.

„Iza nas je još jedna vrlo uspešna godina, u kojoj smo ostvarili snažan rast i dodatno učvrstili svoju poziciju jednog od vodećih proizvođača hrane u regionu. Međutim, ne smemo da zaboravimo koliko smo toga ostvarili u relativno kratkom periodu. Od 2019. godine, kada smo postali deo MHP Grupe, u modernizaciju i proširenje naših kapaciteta uložili smo više od 323 miliona evra. Proizvodne kapacitete povećali smo za približno 50 odsto, dok su prihodi više nego udvostručeni. Ovi rezultati potvrđuju da smo na pravom putu, ali i postavljaju ambiciozne temelje za ono što sledi. Nastavićemo da ulažemo, razvijamo naše poslovanje i podižemo lestvicu kako bismo osigurali održiv dugoročni rast“, poručio je Luka Komazec, generalni direktor Perutnina Ptuj Grupe.

Rekordne brojke zabeležene su i kod količina prodatih proizvoda. Tako je u 2025. godini prodato više od 222 hiljade tona živinskog mesa i gotovo 280 hiljada tona proizvoda iz osnovnog asortimana, odnosno gotovih proizvoda i mesnih prerađevina. Ne računajući Sloveniju, Grupa je najviše svojih proizvoda prodala u Hrvatskoj, BiH i Srbiji, zemljama u kojima ima i sopstvenu proizvodnju, dok se kod izvoza Perutnine Ptuj d.o.o. posebno ističe Austrija, sa 16 odsto ostvarenih prihoda.

U 2025. godini Perutnina Ptuj, kao članica MHP Grupe, dovršila je akviziciju više od 92 odsto deonica Grupe UVESA, jedne od najvećih španskih vertikalno integrisanih proizvođača živinskog i svinjskog mesa. U nekoliko poslednjih meseci prošle godine UVESA je Perutnina Ptuj Grupi ostvarila prihod od 272 miliona evra.

Kao što je prethodna godina dokazala, poslovna strategija Perutnina Ptuj Grupe do 2027. bazirana je na operativnoj izvrsnosti, geografskom širenju i usmerenju prema proizvodima s većom dodatom vrednošću, a značajni pomaci ostvareni su i u pogledu održivog poslovanja. Jedan od najznačajnijih rezultata ostvarenih tokom prošle godine je 95-procentna stopa iskorišćenosti resursa, zahvaljujući kojoj se gotovo svi organski nusproizvodi i drugi vredni materijali ponovo vraćaju u proizvodni ciklus kroz proizvodnju obnovljive energije, organskog đubriva i sekundarnih sirovina. Time Perutnina Ptuj nastavlja da razvija jedan od najnaprednijih sistema cirkularne ekonomije u regionalnoj živinarskoj industriji i potvrđuje kako odgovorno upravljanje resursima može istovremeno doprinositi efikasnijem poslovanju i smanjenju uticaja na životnu sredinu.

„Naše rezultate ne čine samo brojevi, već ljudi koji stoje iza njih. Danas nas je u Grupi više od osam hiljada, a zajedno gradimo organizaciju koja je snažnija, povezanija i spremna za nove izazove i prilike. Širimo svoje poslovanje, jačamo prisutnost na postojećim tržištima i otvaramo prostor za dalji rast. Pritom ostajemo verni onome što nas je ovdje i dovelo, kvalitetu, odgovornosti i saradnji. Verujem da upravo kombinacija naših ljudi, iskustva i snage MHP Grupe predstavlja našu najveću prednost u ostvarivanju ambicija koje imamo za budućnost“, zaključuje Komazec.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nova sezona je počela: šta se vraća u našu svakodnevicu sa septembrom

by bifadmin

Septembar uvek nekako označi povratak u ritam. Posle leta, godišnjih odmora i malo opuštenijeg rasporeda, ponovo kreću škola, posao, treninzi, ranija jutra i planovi koji se prave unapred. A sa njima se vraća i ona duga lista stvari koje treba kupiti, završiti i organizovati. Koliko se taj prelaz iz leta u svakodnevicu vidi i u našim navikama? Pogledali smo Wolt podatke iz Srbije i pronašli nekoliko zanimljivih obrazaca.

Kad krene škola, kreće i sve ostalo

Početak školske godine, očekivano, vidi se u onome što kupujemo. Porudžbine školskog i kreativnog pribora, od svezaka i olovaka do pernica, fascikli, rančeva i materijala za crtanje, u septembru su bile više od trećine veće nego tokom letnjeg proseka. Ali čim se vratimo u uobičajeni raspored, ne puni se samo školska torba. Počinje da se puni i kuća. Sa početkom jeseni češće se naručuju papirni i higijenski proizvodi, sredstva za čišćenje, kao i baterije i oprema za punjenje uređaja. Svi ovi proizvodi u septembru beleže rast u odnosu na letnje mesece, a kako jesen odmiče, razlika postaje još izraženija.

Kada se vrate škola, posao i treninzi, vraća se i potreba da kod kuće uvek imamo ono što nam treba za naredni dan. Od sveske koja nedostaje do toalet papira, deterdženta ili baterija koje su baš tada odlučile da nestanu.

Kad se vratimo u ritam, neko mora da smisli i ručak

A onda, između svih tih obaveza, ostaje ono svakodnevno pitanje: šta ćemo danas da jedemo?

I ovde Wolt podaci beleže sličnu promenu tokom letnjih meseci. Aktivnost u kategoriji hrane tada postaje izraženija, a pica, burgeri, roštilj i azijska jela i nudle beleže veću potražnju nego tokom leta. Istovremeno, salate i druga laganija jela se sa završetkom leta naručuju ređe. Kao da se sa povratkom u svakodnevni ritam menja i ono što želimo da imamo na stolu, pa se ponovo okrećemo konkretnijim obrocima za ručak i večeru.

Školski pribor je možda prvi znak da je leto gotovo, ali vrlo brzo se na toj listi nađu i namirnice, kućne potrepštine, sredstva za čišćenje i, naravno, nešto za ručak ili večeru. Upravo u tim malim, svakodnevnim situacijama dostava može da bude praktična. Ne uklanja obaveze, ali neke od njih možemo završiti bez dodatnog odlaska do prodavnice i tako deo vremena ostaviti za ono što nam je važnije.

Dok se spisak rešava, vreme ostaje za igru i druženje sa decom. Jer septembar donosi novu sezonu, novi ritam i dugu listu obaveza. Dobro je kada neke od njih možemo da rešimo jednostavnije i ostavimo više vremena za ono što nam je važno.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Omogućena gradnja u šumama pogođenim požarima

by bifadmin
Skupština Srbije u ponedeljak je usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je omogućeno da se gradi na šumskom zemljištu na kome je šuma uništena ili oštećena u požaru, upozorile su u zajedničkom saopštenju organizacije Transparentnost Srbija i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Izmene su usvojene u objedinjenoj proceduri po čak 59 tačaka dnevnog reda i bez prethodno sprovedene javne rasprave, naglasile su ove dve organizacije.

Sumnjivi tajming usred požara u Deliblatskoj peščari

U saopštenju se podseća da se sve ovo odvijalo tokom stravičnih i nezabeleženih požara koji su zahvatili najveću peščaru u Evropi – Deliblatsku peščaru, koja je neprocenjivi rezervoar biološke raznovrsnosti i koja predstavlja zaštićeno područje od izuzetnog (I kategorija) i nacionalnog značaja i specijalni rezervat prirode.

„Netransparentnost postupanja vlasti prilikom ovih zakonskih izmena, umesto da umiri uznemirenu i zabrinutu javnost, otvara prostor za nove sumnje u pogledu dalje sudbine zemljišta koje je bilo zahvaćeno požarom“, ocenili su u obrazloženju.

Podsetili su i da, kada su se tokom požara u u javnom diskursu pojavile tvrdnje da bi požar mogao da bude iskorišćen kako bi se izašlo u susret potrebama potencijalnih investitora, to su demantovale resorne ministarke zaštite životne sredine Sara Pavkov i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Usvojeni amandman naizgled štiti izgorelo šumsko zemljište (u Deliblatskoj peščari ili bilo gde drugde) od promene namene, upozoravaju u saopštenju.

„Međutim, on istovremeno značajno olakšava sprovođenje postupka u kojem bi šumsko zemljište postalo građevinsko za veoma širok krug projekata koje može da odobri Komisija Vlade Srbije. Štaviše, ne postoji prepreka ni da se predlog za realizaciju takvih projekata pojavi tek nakon katastrofalnog požara“, istakli su u saopštenju

Izuzetak za „javni interes“ otvara vrata gradnji na mestu izgorele šume

Usvojenim izmenama predviđena je i izmena člana 88. postojećeg zakona, kojom se propisuje da šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom zadržava namenu određenu planskim dokumentom, koju je imalo pre nastanka požara.

„Međutim, već u sledećem stavu istog člana propisan je izuzetak od ovog pravila, koji predviđa da je promena namene moguća u slučaju da je to neophodno radi realizacije projekta za koji je, u skladu sa zakonom, utvrđen javni interes, odnosno radi izgradnje objekata javne infrastrukture“, ukazali su Transparentnost Srbija i RERI.

Amandman ubačen u skupštinsku proceduru bez znanja javnosti?

Naveli su da „ne samo da Ministarstvo o ovim izmenama Zakona nije organizovalo javnu raspravu“, već da odredbe o korišćenju šumskom zemljištu nisu postojale ni u originalnom predlogu Vlade Srbije koji je dostavljen skupštini 7. avgusta 2026.

„Tek posredno se može zaključiti da su citirane izmene u finalnu verziju izmena zakona uvrštene tako što je skupštinski Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije predložio amandman na sednici održanoj 26. avgusta 2026. godine, sa kojim se, na istoj sednici, saglasila i resorna ministarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, i koji je jednoglasno usvojilo 12 prisutnih članova Odbora“, saopštile su dve organizacije.

„Posebno ističemo da na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije nisu bili dostupni tekst amandmana, njegovo obrazloženje, kao ni bilo koja informacija o tome zbog čea se ove izmene nisu našle u originalnom tekstu predloženih izmena Zakona, koji je za predmet imao druga pitanja u vezi sa kapitalnim projektima (solarne elektrane, upravljanje otpadom i slično)“, upozorili su u saopštenju.

Hitno odlaganje primene zakona

Imajući u vidu netransparentnost ovih zakonskih izmena, nedostupnost obrazloženja, uznemirenost javnosti, neophodno je otvoriti novi postupak u kojem bi se sagledali i otklonili svi rizici, smatraju u Transparentnosti Srbija i RERI-ju.

Za početak, ocenjuju da bi Ministarstvo građevinarstva i narodni poslanici koji su glasali za ovaj predlog morali da javnosti pruže argumentovano obrazloženje za svoju odluku, uključujući i detaljno objašnjenje procedure koja bi morala da bude sprovedena za prenamenu šumskog zemljišta u slučaju da je šuma očuvana i da je izgorela.

„Do predstavljanja uverljivog obrazloženja i organizovanja javnih konsultacija u okviru kojeg bi bili sagledani motivi, posledice i rizici ovih zakonskih izmena, Narodna skupština bi trebalo da u hitnom postupku usvoji dopune koje bi odložile primenu novih zakonskih rešenja“, zaključili su Transparentnost Srbija i RERI.

Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pokrenuta prva javna baza socijalnih preduzeća u Srbiji

by bifadmin

Više od 75 socijalnih preduzeća, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i preduzeća sa društvenim uticajem iz 25 gradova i opština predstavljeno je u prvoj Bazi socijalnih preduzeća u Srbiji. Baza je kreirana kako bi povećala njihovu vidljivost i olakšala povezivanje sa građanima, kompanijama, javnim sektorom i donatorima, saopštili su danas NALED i Smart kolektiv na doručku za medije koji je održan u Kafe baru 16.

Na adresi socijalnapreduzeca.rs prvi put su na jednom mestu dostupne informacije čime se socijalna preduzeća bave, koje proizvode i usluge nude, gde se nalaze i kakav društveni uticaj ostvaruju, a sve organizacije i preduzeća koji posluju po principima socijalne ekonomije mogu se javiti i postati deo baze.

– Vidljivost koju im daje Baza treba da bude početak konkretnije podrške, od prilagođenog finansiranja i mentorstva do lakšeg izlaska na tržište i uključivanja u lance snabdevanja i javne nabavke. Naša ambicija je da ova preduzeća više ne zavise samo od entuzijazma pojedinaca, već da imaju sistemsku podršku, stabilno poslovanje i ravnopravno mesto u ekonomiji – izjavila je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Socijalna preduzeća posluju na tržištu kao i druga preduzeća, ali pored poslovnog cilja imaju i jasnu društvenu misiju. Na primer, mogu zapošljavati osobe sa invaliditetom i proizvoditi prehrambene proizvode ili angažovati žene iz ruralnih područja koje izrađuju rukotvorine i tako im obezbediti prihode i ekonomsku samostalnost. Na promociji baze prisutnima su svoj rad predstavila preduzeća Zvuci srca, Radanska ruža i Centar Zvezda, posluženje je pripremila Naša kuća, a događaj je održan u Kafe baru 16.

– Kafe bar 16 pokazuje da mladima koji su odrasli u teškim životnim uslovima treba pružiti priliku da uče, rade i postanu samostalni. To su mlade osobe koje žive u teškim uslovima. Ovo je mesto gde se oni osećaju se slobodno i sigurno i imaju priliku da stiču prihode za samostalan život – rekla je Jasna Bratičević, koordinatorka Programa podrške u zapošljavanju Centra za integraciju mladih.

Pored subjekata socijalnog preduzetništva, baza obuhvata i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i biznise sa društvenim uticajem, pri čemu je kategorija svakog subjekta jasno označena. Baza ima informativni karakter i ne predstavlja zvanični registar. Učešće u njoj je dobrovoljno, a preduzeća samostalno dostavljaju informacije o svom poslovanju.

– Baza će nam pomoći će nam da sagledamo potencijal sektora za uključivanje osoba iz najteže zapošljivih kategorija na tržište rada. Bez obzira na  broj formalno registrovanih subjekata,  snagu i značaj sektora treba meriti sposobnošću da ljudima kojima je podrška najpotrebnija obezbedi priliku za dostojanstven rad, ekonomsku samostalnost i ravnopravno učešće u društvu. Baza daje realniju sliku sektora i može poslužiti za kreiranje  targetiranih mera podrške – objasnila je šefica Jedinice za preduzetništvo i inovacije u NALED-u Irena Đorđević Šušić.

Baza je razvijena kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja (ESG) za unapređenje konkurentnosti“, koji NALED sprovodi uz podršku Vlade Kraljevine Švedske, a predstavljena u saradnji sa projektom „Invest for Change“, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Impact Europe sa Smart kolektivom i partnerima sa Zapadnog Balkana.

– Poslednje istraživanje Impact Europe-a pokazuje da socijalna preduzeća, pored finansijske podrške, imaju potrebu za mentorstvom, umrežavanjem i većom vidljivošću. Zato je baza važna za bolje predstavljanje i otvaranje poslovnih prilika – zaključio je Željko Mitkovski, projektni menadžer u Smart kolektivu, podsećajući da socijalna preduzeća i preduzeća sa društvenim uticajem do 30. septembra mogu da se prijave na javni poziv koji je raspisao Smart kolektiv za dodelu grantova u iznosu od 15.000 do 22.500 evra.

Foto: NALED

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Zvezdan Gavrilović, „Milk House“: Ovo je posao za odgovorne ljude

by bifadmin

„Mi pravimo proizvode koji se nalaze na trpezi potrošača svakog dana. Naš posao je izuzetno ozbiljan i zato se tako i ponašamo u pogledu kvaliteta – veoma ozbiljno i odgovorno“, ističe Zvezdan Gavrilović, generalni direktor i suvlasnik preduzeća „Milk House“, koje je od male niške mlekare izraslo u jednu od najvećih u Srbiji.

Niš ima „Kuću mleka“ koja je na svom početku prerađivala 500 litara mleka dnevno, a tokom 19 godina poslovanja izrasla je u najveću mlekaru na jugu Srbije i jednu od najvećih u našoj zemlji. Preduzeće „Milk House“ sada preradi više od 100.000 litara mleka dnevno i isporučuje oko 300.000 jedinica proizvoda, a svakog dana njene artikle proba više od 300.000 ljudi.

Sve je počelo 2007. godine, kada je Zvezdan Gavrilović, sadašnji generalni direktor i suvlasnik ove niške firme, predložio dvojici prijatelja da zajedno zakupe malu mlekaru na čijoj nekadašnjoj lokaciji i danas posluje „Milk House“. Gavrilović je procenio da bi to mogao biti dobar posao jer je u to vreme već imao 17 godina iskustva u mlekarskom sektoru, koje je stekao u mlekari u Svrljigu i Niškoj mlekari.

„Nas trojica smo želeli da pokrenemo mlekaru koja radi takozvani dnevni program – jogurte, kiselo mleko, pavlaku, mleko. Počeli smo sa proizvodnjom jogurta u čašama i bocama, a naši prvi kupci bile su pekare. Vremenom smo širili proizvodni program i prilagođavali se tržištu. Generalno smo ostali dosledni da budemo mlekara koji proizvodi mali broj artikala, ali da ti artikli budu vrhunskog kvaliteta, kakvo je i mleko koje otkupljujemo“, ističe Gavrilović za B&F.

Svaki dan na ispitu

Mlekara „Milk House“ najpre je otkupljivala mleko od proizvođača iz niškog kraja, ali sa povećanjem proizvodnih kapaciteta širili je i mrežu dobavljača, koja sada obuhvata skoro celu Srbiju. Konkurencija na tržištu jeste vrlo ozbiljna, ocenjuje Gavrilović, ali mlekara kojom rukovodi izborila se za svoje mesto i iz godine u godinu osvaja nove kupce.

„Mi smo našim proizvodima snabdevali ranije jednu trećinu Srbije, a sada smo već došli do toga da smo prisutni u pola Srbije. Širimo se sa juga i istoka ka Beogradu i Zapadnoj Srbiji. Prisutni smo već neko vreme i u Makedoniji i Crnoj Gori. Prepoznatljivi smo i dalje po jogurtu, kiselom mleku i pavlaci, a odnedavno proizvodimo i grčki tip jogurta i sitan sir namenjen dnevnoj potrošnji. To su trenutno naši glavni artikli. Sarađujemo i sa drugim mlekarama, koje pod našim brendom proizvode određene, takođe veoma kvalitetne proizvode“, navodi Gavrilović.

Niško preduzeće je tokom nepune dve decenije poslovanja kompletno zaokružilo „hladni lanac“ koji je neophodan za kvalitetnu proizvodnju. Naš sagovornik ističe da su obezbedili najkvalitetniju sirovinu, najsavremeniju opremu u mlekari, imaju sopstvenu laboratoriju za ispitivanje sirovine, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Preduzeće raspolaže odgovarajućim magacinima, sopstvenim vozilima sa rashladnim uređajima, a proizvodnja ispunjava najstrože higijensko-sanitarne uslove.

„Mi pravimo proizvode koji se nalaze na trpezi potrošača svakog dana. On će kupiti takav proizvod ako je dobar, cenovno pristupačan i dostupan na tržištu. Svakog dana smo na novom ispitu i moramo strogo da vodimo računa o kvalitetu proizvoda, jer ako dođe do greške samo jednom ili dvaput, trajno gubimo kupca. Učestvujemo i na brojnim tenderima za snabdevanje mlečnim proizvodima dečijih ustanova, bolnica, vojske, policije, domova starih, domova učenika… To nosi dodatnu odgovornost. Posao kojim se bavimo je izuzetno ozbiljan i tako se i ponašamo – veoma ozbiljno i odgovorno“, naglašava Gavrilović.

Podrška primarnim proizvođačima

Pored investiranja u sopstveni razvoj tokom svih proteklih godina, vlasnici mlekare „Milk House“ su ulagali i u primarnu proizvodnju mleka i širili broj dobavljača, svesni da je to preduslov i za opstanak njihove firme. Iako se proteklih godina smanjio ukupan broj proizvođača koji se bave stočarskom proizvodnjom i prodajom mleka, neki od njih su uspeli da sa početnih pet do 15 grla, dođu do njih stotinak, ukazuje naš sagovornik.

„Imamo proizvođače na jugu Srbije koji proizvode 1.000 i 1.500 litara mleka dnevno, što je bilo nezamislivo pre petnaestak godina, kada su nam prodavali najviše do 200 litara. Mi smo svima njima pomogli stručnim savetima, delimično smo finansirali njihov razvoj i obezbedili im potpunu sigurnost u otkupu. Svih proteklih godina plaćali smo mleko na vreme, isplata nije zakasnila ni jedan jedini dan. Pored toga, plaćali smo i plaćamo mleko po tržišnim i cenama koje su više od tržišnih. Zahvaljujući takvom pristupu, imamo dobavljače koji su krenuli od nule u stočarskoj proizvodnji, uvidevši da im garantujemo kontinuitet u otkupu“, ističe Gavrilović.

Preduzeće „Milk House“ trenutno zapošljava 242 radnika i kako kaže generalni direktor firme, nemaju problem sa odlaskom ljudi jer se zaista bore da im zaposleni budu zadovoljni. To potvrđuje i činjenica da za razliku od većine drugih preduzeća u Srbiji, ovu nišku mlekaru ne muči ni nedostatak vozača, u firmi je stalno zaposleno oko 80 njih.

„Veliki broj faktora utiče na to da li će zaposleni biti zadovoljni, nije u pitanju samo plata. Mnogo novca ulažemo u dodatno obrazovanje i usavršavanje zaposlenih. Našu mlekaru su pokrenuli iskusni kadrovi, a onda smo u narednih petnaestak godina pronalazili stručne mlade ljude, tehnologe, ekonomiste, logističare i druge potrebne profile, dodatno smo ih obučavali i oni sada zauzimaju rukovodeća mesta u preduzeću“, priča Gavrilović.

Pravo vreme za novu generaciju

Pre dve godine u mlekari je počeo da radi njegov stariji sin Dušan, a potom i mlađi sin Nikola, obojica ekonomisti. Dušan, koji je prethodno osam godina radio u „Koka-koli“, sada je izvršni direktor preduzeća, a Nikola je supervizor u sektoru prodaje. Sinovi suvlasnika Srđana Dojčinovića, Aleksa i Marko, takođe su se priključili timu – Aleksa na poziciji supervizora logistike, a Marko u sirovinskoj službi. „Niko od njih nije napredovao u firmi zato što je moj ili Srđanov sin, već isključivo na osnovu rezultata koje su postigli“, podvlači generalni direktor preduzeća „Milk House“.

Gavrilović naglašava da on i Dojčinović imaju takav odnos prema svojim sinovima i zato što su svesni da prenos poslovanja na drugu generaciju predstavlja jednu od najkritičnijh faza u životu preduzeća.

„Veliki je procenat neuspešnih generacijskih tranzicija u firmama širom Evrope i sveta, ali ja se nadam da ćemo mi za nekoliko godina zaključiti da smo taj proces izveli uspešno. Smatram da dve generacije ne mogu istovremeno da upravljaju jednom firmom, ali da je neophodno prepoznati pravi trenutak kada rukovođenje treba prepustiti mlađima. Starije generacije nisu sklone da se tako lako odreknu kontrole nad poslovanjem, ali mislim da sam se ja sa tim izborio. Siguran sam da će mlade generacije još bolje voditi firmu nego što smo je mi vodili. Već pokazuju da imaju odlične ideje i da veoma dobro sagledavaju situaciju na tržištu“, ocenjuje Gavrilović.

On ističe da je starija generacija u mlekari „Milk House“ sve postigla poštenim radom i poštenim odnosom prema zaposlenima i poljoprivrednicima. Nisu imali problem da im neko ode u drugu mlekaru zato što neko plaća brže ili bolje i ima drugačiji odnos. „Postigli smo visok nivo partnerskih odnosa sa proizvođačima i moja je velika želja da i nove generacije nastave da tako rade“, poručuje Zvezdan Gavrilović.

Biljana Ljubisavljević

Biznis i finansije 245, maj 2026. 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Evropljani se plaše starenja

by bifadmin

Preko polovine Evropljana zabrinuto je zbog starenja, pokazuju podaci ŠTADA Zdravstvenog izveštaja za 2026. godinu. Ali, strah od starenja nije podjednako izražen kod svih. Tako su građani Srbije u odnosu na druge evropske zemlje u ovom istraživanju pokazali najmanje brige oko starenja, tek njih 40%. Ovi strahovi su najprisutniji u Centralnoj i Zapadnoj Evropi, i u istraživanju po ovom pitanju prednjače Litvanci (67%), Česi i Poljaci (po 65%), Španci i Francuzi (po 62%). Ipak, Srbi nisu jedini koje starost ne dotiče u velikoj meri. Građani Kazahstana i Švajcarske (po 42%) i Uzbekistana (43%) takođe su pokazali nizak nivo zabrinutosti.

Najviše brinemo o bolestima

Bolest i gubitak fizičke snage su među najvećim brigama koje su povezane sa starenjem kod građana Evrope. Za 75% Mađara i Čeha, ali i 74% građana Srbije, bolest predstavlja najveći strah u vezi sa starenjem.

Velikoj većini građana Evrope vrlo je važno da žive što duže – za 75% je to vrlo ili veoma važno. Želja da se živi duže najizraženija je kod osoba sa dobrim mentalnim zdravljem, što potvrđuje da stavovi prema dugovečnosti nisu oblikovani samo fizičkim zdravljem, već i širim osećajem optimizma, svrhe i kvaliteta života.

Da bi imali duži i zdraviji život, 80% Evropljana spremno je da u potpunosti izbaci ili značajno smanji unos šećera i slatkiša. Podjednako je zanimljiv podatak da bi 82% Evropljana prihvatilo da uradi genetski test. Čak 92% Portugalaca, 88% Španaca i Italijana, ali i 81% Srba kaže DA genetskom testiranju. Otvorenost prema genetskim testovima najviša je među mlađim generacijama i onima koji prihvataju primenu veštačke inteligencije u zdravstvu, što ukazuje da ove grupe lakše prihvataju proaktivan pristup sopstvenom zdravlju.

„ŠTADA Zdravstveni izveštaj za 2026. godinu pokazuje da se zdravstveni prioriteti Evropljana menjaju sa životnom fazom. Mlađe generacije fokusirane su na trenutno stanje, dok starije sve više pažnje posvećuju prevenciji i dugoročnoj zdravstvenoj sigurnosti. Dugovečnost zato više ne merimo samo brojem godina, već i njihovim kvalitetom“, izjavio je Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarm Grupe, komentarišući rezultate Zdravstvenog izveštaja za ovu godinu.

Skoro svaki šesti građanin Evrope korisit aparate za merenje krvnog pritiska.

Čak 79% Slovaka, 76% Litvanaca, 74% Mađara, 72% Poljaka i 68% Srba redovno koristi aparat za merenje pritiska. Dok građani stariji od 55 godina češće koriste tradicionalne metode praćenja zdravlja, mlađe generacije se sve više okreću digitalnim i pametnim alatima.

Foto: Pexels

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Koliko roditelje košta prvi septembar?

by bifadmin

Juče su se đaci vratili u svoje školske klupe, a početak nove školske godine roditeljima je doneo dobro poznat udar na kućni budžet.

Naime, prema okvirnoj računici Nove ekonomije, roditelj za početak školske godine treba da izdvoji između 29.000 i 40.000 dinara po detetu i to bez troškova svezaka, odeće, obuće, opreme za fizičko i džeparca.

Šta se sve nalazi u đačkom rancu?

Majka dvoje đaka za Novu ekonomiju objašnjava šta se sve to nagomila u rancu do početka godine.

Težina ranca treba da bude do 10 odsto težine deteta, propisao je Gradski zavod za javno zdravlje Beograda. Na primer ako dete ima 20 kilograma, ranac bi trebalo da ima dva kilograma. A školski rančevi su teški jer su puni svezaka, udžbenika i pribora i zbog toga mora da se uloži u kvalitetnu torbu.

“Dobar ranac košta između četiri i sedam hiljada dinara, a cene idu i do deset hiljada dinara. Pribor je skup. Pernice koje se traže moraju da budu velike, duple, bojice se nose svakodnevno i cela pernica košta od dve do četiri hiljade dinara“, tvrdi ona.

Pored toga treba nabaviti i sveske, omotače za sveske i knjige, olovke, gumice… „Deca kada biraju, uglavnom vole šareno i lepo, a to košta. Ceo pribor ne može da izađe ispod šest, sedam hiljada po detetu“, kaže sagovornica Nove ekonomije.

Na internet stranicama knjižara sveska A5 formata košta od 50 dinara, a one sjajne i šarene dostižu i 200 dinara. Velike sveske za matematiku koštaju od 150 dinara pa nadalje. A đak mora za svaki od 13 obaveznih predmeta da kupi bar jednu svesku.

Ostali troškovi

Pored potrošnog materijala obnavlja se i odeća, patike koje roditelji kupuju skoro svake sezone, a i pravila za fizičko vaspitanje propisuju posebnu opremu: belu majica, helanke ili šorc i spotske čarape, što sve košta.

Dok je školski raspored ispunjen predmetima koji kod dece razvijaju kreativnost, likovno i tehničko crtanje razvijaju dugačak račun za roditelje.

Jedan blok broj 5 za časove likovnog košta oko 100 dinara, set tempera 300 dinara najmanje, set četkica košta oko 100 dinara. Za razvijanje tehničkih veština potreban je alat: šperploče, lepak, testerice, tehničke olovke i čekići.

Takav set u onlajn katalozima knjižara košta oko 1.300 dinara.

Ko kupuje knjige?

Ali, to nije sve. U septembru se kupuju i udžbenici, a komplet za jedan razred i jedno dete košta od 15.000 do 20.000 dinara godišnje.

U nekim mestima ceo iznos finansiraju roditelji a u nekim gradovi i opštine. Primera radi, Grad Beograd roditeljima obezbeđuje novčanu pomoć u iznosu od 20.000 dinara za nabavku udžbenika za sve učenike, dok Novi Sad i još nekoliko gradova čine isto to samo za đake prvake. Postoje i manje opštine koje obezbeđuju sličnu pomoć ali njihov broj nije veliki.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: wokandapix, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

U avgustu neznatno poraslo kreditiranje privrede i stanovništva

by bifadmin

Udruženje banaka Srbije objavilo je da je u avgustu ove godine broj kredita u odnosu na jul porastao za 1,2%, a da je njihova vrednost bila 4.757 milijardi dinara.

Od pomenutog iznosa krediti pravnih lica iznosili su oko 2.494 milijardi dinara i za 1,1 odsto su bili veći nego prethodnog meseca, a pozajmice preduzetnika su uvećane 0,4 odsto, na oko 102,3 milijardi dinara. Dug stanovništva bankama bio je veći 1,4 odsto i iznosio je oko 2.151 milijardu dinara.

Među kreditima stanovništva gotovinski su bili veći 1,2 odsto, potrošački 1,7 odsto, stambeni 1,6 odsto, zajmovi za refinansiranje 1,6 odsto, a poljoprivredni 1,3 odsto.

U kašnjenju otplate na kraju avgusta bilo je 1,8 ukupnih bankarskih pozajmica, koliko i u julu.

Što se tiče lizing ugovora, u avgustu ih je sklopljeno 4.882. Poređenja radi, u julu ove godine njihov broj je iznosio 4.851, a u avgustu prošle 4.951.

Izvor: UBS, N1

Foto: loufre, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako se kreće minimalac u EU u odnosu na Srbiju

by bifadmin
Minimalna plata u Srbiji, kako je nedavno dogovoreno, dogodine će iznositi 405 dinara po satu.
To znači u proseku oko 70.000 dinara mesečno. Trenutno iznosi oko 65.000, odnosno 550 EUR.

Direktiva EU za minimalnu zaradu

Srpska minimalna zarada, što i ne čudi mnogo, manja je nego u većini zemalja EU. Zahvaljujući istraživanju Eurofonda, vidimo da je, u konkurenciji 22 države članice, najveći minimlac u Luksemburgu, a najmanji u Bugarskoj.

 

Evropska unija je 2022. godine usvojila Direktivu o adekvatnim minimalnim platama.
Ona je zajednički okvir za utvrđivanje minimalaca. Države članice bile su obavezne da je primene i uključe u nacionalne propise do 15. novembra 2024. godine.
Kako se navodi u istraživanju Eurofonda, većina je to učinila do kraja 2024. godine.

 

Danska je 2023. godine podnela tužbu za potpuno ili delimično poništenje direktive pred Sudom pravde Evropske unije.
Presuda, iz novembra 2025. godine, potvrdila je validnost najznačajnijih odredbi Direktive o minimalnoj zaradi.

Brojne države članice su 2025. prvi put sprovele nove procedure u skladu sa novim propisima. To, primećuju u istraživanju, nije dovelo do većih promena.

Koliki je minimalac u EU

Nacionalne minimalne zarade nastavile su da rastu širom Evrope u 2026. godini.
Najveći porast je zabeležen u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ovo se vidi u najnovijem izveštaju Eurofonda „Minimalne zarade u 2026: Godišnji pregled“.
„Bruto nacionalne minimalne zarade povećane su između januara 2025. i januara 2026. godine u 21 od 22 države članice sa nacionalnom minimalnom zaradom.
Najveći porast je ponovo zabeležen u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Slovenija je zabeležila najveći porast, od 16%. Slede Bugarska, Slovačka, Litvanija i Mađarska, gde je porast bio oko 11–12%“, navodi se u istraživanju.
Ubedljivo najveći minimlac, u bruto iznosu, je u Luksemburgu – 2.378 EUR.
U Holandiji iznosi 2.056 EUR bruto, Irskoj 2.034 EUR, Beligiji 2.037 EUR.
U Nemačkoj je zagarantovano 1.570 EUR bruto, Francuskoj 1.424 EUR, Španiji 1.294 EUR.
Najmanji minimalac je u Bugarskoj 427 EUR bruto, u Mađarskoj 479 EUR, Rumuniji 484 EUR, u Letoniji 628 EUR bruto… U Hrvatskoj iznosi 756 EUR, a u Sloveniji 942 EUR.

Minimalna zarada pretekla inflaciju

„Zaposleni koji primaju minimalnu zaradu dobili su na kupovnoj moći u gotovo svim državama članicama u 2026. godini, jer je niža inflacija u januaru 2026. više nego nadoknadila povećanje nominalnih minimalnih zarada. Rumunija je bila jedini izuzetak, sa zamrznutom minimalnom platom u januaru, a povećanje je stupilo na snagu od jula 2026. godine“, primećuju istraživači.

Direktiva EU o minimalnoj plati izgleda da je bila faktor koji je pokrenuo povećanje stopa u nekoliko država članica.

„Nakon godina u kojima su se vlade fokusirale na zaštitu radnika od visoke inflacije, pažnja se sve više okreće adekvatnosti minimalnih plata i poboljšanju životnog standarda za nisko plaćene radnike“, rekao je Ivajlo Kalfin, izvršni direktor Eurofonda.

Minimalne plate povećale su se između januara 2025. i januara 2026. godine u 21 od 22 države članice koje imaju nacionalnu minimalnu platu.
Rumunija je jedina u kojoj je stopa ostala nepromenjena, iako je povećanje od 7% sprovedeno u julu dok je ovaj izveštaj bio u izradi.

U Sloveniji su porasle 16%. Bugarska, Slovačka, Litvanija i Mađarska su imale rast oko 12%, a Hrvatska i Češka oko 8%. Povećanja veća od 8% primenjena su i na Kipru i u Nemačkoj.

U Srbiji je minimalac ove godine porastao 10,2 % u odnosu na prošlu.

Prosečno povećanje minimalnih zarada u državama članicama je samo neznatno niže od prošlogodišnjeg, dok su nivoi inflacije bili znatno manji u januaru 2026.
Rezultat je povećanje kupovne moći među zaposlenima sa minimalnom platom u svim državama članicama osim Rumunije.

„Rast cena se vratio na normalan nivo do januara 2026. godine, Direktiva o minimalnoj plati izgleda da je bila faktor koji je pokretao povećanje minimalne zarade. Mnoge države članice su težile da osiguraju da njihove nominalne stope dostignu određenu vrednost u odnosu na prosečne zarade. Ovo je bilo u skladu sa zahtevom Direktive“, ističe se u dokumentu.

 
 

Rasle više od prosečnih zarada

Kajcov indeks, odnos minimalne i prosečne zarade, povećao se tokom poslednje decenije u većini država članica. To znači da su nacionalne minimalne zarade porasle više od prosečnih zarada tokom ovog perioda.

„Poreski i socijalni sistemi mogu dovesti do značajnih razlika između bruto stope minimalne zarade i stvarne neto zarade. U 2025. godini, stopa oporezivanja za zaposlene sa minimalnom zaradom kretala se od manje od 5% na Malti, u Belgiji i Luksemburgu, pa do više od 30% u Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji. To uključuje porez na dohodak građana i doprinose za socijalno osiguranje zaposlenih“, napominje se.

Vrednosti Kajcovog indeksa u 2024. godini kretale su se od 50% ili više za šest država – Portugal, Holandija, Poljska, Slovenija, Grčka i Španija. Kajcov inedks manji od 40% važi za Estoniju, Belgiju i Bugarsku.

Sve bliže proseku

„Kajcov indeks se povećao u većini država članica između 2016. i 2024. godine. To odražava veći rast nacionalnih minimalnih plata nego prosečnih plata. To je bio slučaj posebno u Španiji, Holandiji i Portugalu, iako se to u različitom stepenu dogodilo u 16 ​​država članica sa nacionalnom minimalnom platom“, ističe izveštaj.

Postoji samo šest zemalja, gotovo sve novije države članice, gde je Kajcov indeks opao tokom 2016–2024. Litvanija i Bugarska su zabeležile najveće padove, ali je indeks pao i u Belgiji, Mađarskoj, Letoniji i Malti.

„Vredi napomenuti da podaci Kajcovog indeksa imaju značajna ograničenja zbog teškoće dobijanja visokokvalitetnih, pouzdanih i uporedivih informacija o stvarnim platama u državama članicama.
To objašnjava zašto se mogu pojaviti značajne razlike u vrednostima Kajcovog indeksa za istu državu članicu kada se koriste različiti skupovi podataka“, takođe se napominje.

Prema našoj statistici, ove godine, minimalna plata premašuje polovinu prosečne plate. Prva iznosi oko 65.000, a prosečna zarada je oko 120.000 dinara.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Bambi nastavlja podršku prvacima širom Srbije i širi inicijativu na region

by bifadmin

Prvi dan nove školske godine za 65.000 đaka prvaka širom Srbije biće obeležen tradicionalnom Bambijevom akcijom podele paketića dobrodošlice. Ova dugogodišnja inicijativa, koju kompanija realizuje u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, već nekoliko godina je sastavni deo početka školske godine za prvake širom Srbije.

Svaki đak prvak dobiće paketić dobrodošlice za ulazak u školske klupe, koji sadrži praktičan školski pribor, svesku i raspored časova, kao i odabrane Plazma proizvode iz Bambijevog portfolija. Prvi paketići simbolično su uručeni u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Požarevcu, u prisustvu predstavnika Ministarstva, kompanije Bambi i partnerske kompanije Nelt.

„Jedan od prioriteta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja jeste stvaranje pozitivnog i podsticajnog okruženja za sve učenike, posebno na samom početku njihovog školskog puta. Naše dugogodišnje partnerstvo sa kompanijom Bambi na ovom projektu dobar je primer kako, udružujući snage iz godine u godinu, doprinosimo tome da početak školovanja bude još posebniji za prvake širom Srbije“, izjavio je Ivan Ćilerdžić, pomocnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.

Značajnu logističku podršku kako bi paketići na vreme stigli do svake škole u Srbiji pružila je kompanija Nelt, još jednom potvrđujući svoju ulogu pouzdanog partnera u realizaciji projekta.

„Polazak u školu predstavlja posebnu prekretnicu, ne samo za svako dete već i za celu porodicu. Ovom inicijativom želimo da doprinesemo tome da prvi školski dan bude još radosniji i ostane u lepom sećanju, dok istovremeno pružamo podršku zajednicama u kojima živimo i poslujemo. Posebno smo ponosni što se inicijativa, koja u Srbiji ima dugu tradiciju, ove godine proširila i na region i tako obuhvatila još veći broj prvaka na samom početku njihovog obrazovnog puta“, izjavila je Jovana Važić, menadžerka za korporativne poslove i održivost u kompaniji Bambi.

Ona je dodala da će, pored prvaka u Srbiji, paketiće dobiti i đaci prvaci u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Ovogodišnje širenje inicijative odražava nastojanje kompanije Bambi da svoj pozitivan uticaj proširi na još veći broj mladih širom regiona, zaključila je Važić, još jednom poželevši svim prvacima srećan početak školske godine.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci