Građanski nemiri osetno su usporili rast srpske ekonomije, ali bi dugoročno mogli imati pozitivne posledice po nju, pokazuje analiza kompanije Coface.

Blokade i protesti koji se trenutno dešavaju u Srbiji najviše utiču na njenu političku klimu, ali istovremeno imaju značajne posledice i po privredu naše zemlje. Navedene ekonomske posledice prevazilaze granice Srbije i prelivaju se na čitav jadranski region, iako u susednim zemljama još uvek nisu izbili protesti većih razmera.

Postoji nekoliko ključnih kanala putem kojih ovakvi nemiri utiču na domaću privredu, kako u Srbiji tako i u susednim zemljama. Najizrazitiji primer predstavljaju poremećaji u saobraćaju i logistici prouzrokovani protestnim marševima i blokadama najvažnijih delova infrastrukture u organizaciji demonstranata. Pod blokadama su bila ključna saobraćajna čvorišta, kao što su mostovi u Novom Sadu i Beogradu i petlja na Autokomandi, na kojoj se ukrštaju dve velike saobraćajnice koje vode do glavnog grada Srbije.

Posledice se prenose i van granica srpskog tržišta, budući da najvažniji saobraćajni koridori koji povezuju Sloveniju i Hrvatsku sa tržištima u zemljama jugoistočne Evrope prolaze upravo kroz Srbiju. Uticaj navedenih poremećaja je naročito vidljiv u jadranskim lukama, kao što su Koper i Rijeka. Zastoji i rastuće cene logističke komponente mogu navesti rukovodstva nekih kompanija da razmotre uvođenje izmena u svoje dobavljačke lance i eventulano izaberu rute kojima se zaobilaze luke na Jadranu. Ovakva nestabilnost dobavljačkih lanaca bi mogla da ostavi značajne posledice i na sektor proizvodnje u čitavom regionu.

Prema pisanju analitičara Coface-a, posledice ograničenog kretanja osećaju se u različitim oblicima prevoza. Kao što je prikazano u donjem grafikonu, saobraćaj povezan sa turističkim aktivnostima beleži pad prouzrokovan građanskim protestima, što je samo odraz umanjene mobilnosti na jednom širem planu. Ovakav pad aktivnosti se odražava ne samo na lance snabdevanja već i na putovanja investitora čime se sputavaju potencijalne preduzetničke aktivnosti u ovom regionu.

Palo i poverenje potrošača

Gore navedena umanjena mobilnost u fokus stavlja još jedan ključni kanal preko kog građanski nemiri utiču na privredu regiona: potrošačko poverenje i otpornost sektora maloprodaje. Zatvaranje lokalnih firmi i prepreke mobilnosti su osetno umanjile potrošačko poverenje. Na sličan način, sektor maloprodaje se suočava sa sopstvenim izazovima. U martu 2025. godine u Srbiji je zabeležen prvi pad u maloprodajnom sektoru još od 2023. Istini za volju, sektor maloprodaje je počeo postepeno da posustaje mnogo pre izbijanja građanskih protesta zbog čega je jako teško odrediti tačnu meru njihovog uticaja na pomenuti sektor. Iako se dobar deo odložene potrošnje može naknadno ostvariti, oni delovi maloprodajnog sektora koji u velikoj meri zavise od spontane kupovine nailaze na ozbiljne prepreke.

Ovakvo raspoloženje među potrošačima iz svih zemalja jadranskog regiona je dodatno pogoršano skorašnjim bojkotima trgovinskih lanaca organizovanih u sklopu protesta protiv rastućih cena namirnica i sve većih životnih troškova. Poremećaji u procesu rada su se negativno odrazili i na funkcionalnost vlade, naročito u Srbiji. Sposobnost vlade da sprovodi ključne reforme i investicione projekte, posebno one obuhvaćene razvojnim planom „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, je u značajnoj meri umanjena jer se pažnja sada preusmerava na upravljanje krizom. Osim toga, deo javnog budžeta će u jednom trenutku možda morati da se odvoji za delimično ispunjenje zahteva protestanata, što bi opteretilo izvore finansiranja i umanjilo raspoloživa sredstva namenjena finansiranju planiranih javnih investicija.

Investitori zaobilaze srpsku privredu

Ništa manje značajne nisu ni indirektne posledice protesta, koje se najpre uočavaju u izmenjenoj percepciji investitora. Nestabilnost vlade stvara opasnost od odvraćanja privrednih subjekata od učešća na tržištu.

Ovakvo raspoloženje se već odrazilo na finansijske pokazatelje, o čemu svedoči i činjenica da su se srpske obveznice obračunate u dolarima tokom poslednjih nekoliko sedmica pokazale kao jedne od najneisplativijih među zemljama u razvoju.

Agencije za procenu kreditnog rejtinga su nedvosmisleno pokazale da postoji veza između kreditnog rejtinga Srbije i pravca u kom se kreću građanski nemiri u toj zemlji, navodeći na zaključak da bi građanski nemiri u dužem periodu mogli dodatno da naruše poverenje investitora. Ukupni iznos stranih direktnih investicija je upadljivo niži nego prošle godine, dok je iznos investicija iz Srbije neznatno uvećan. Ovo ukazuje na činjenicu da investitori preusmeravaju sredstva u nameri da zaobiđu srpsku privredu i to čine ili prodajom svojih investicija u Srbiji ili pak prodajom konkretnijih oblika kapitala. Da bi nadomestila pomenuti odliv sredstava i stabilizovala svoju valutu, Narodna Banka Srbije je morala da proda deo svojih deviznih rezervi u iznosu od skoro milijardu evra.

Ispunjenje zahteva protestanata koristilo bi i ekonomiji

Osnovni rizik po privredu regiona predstavlja mogućnost da se građansko nezadovoljstvo prenese i na susedne zemlje na području Jadrana. Najraniji znaci protesta su već primećeni u Sloveniji, čiji su građani izrazili solidarnost sa učesnicima demonstracija u Srbiji. Raspoloženje u narodu iz čitavog regiona je neizvesno, budući da su već započeti slični pokreti, kao što su bojkoti trgovinskih lanaca u Hrvatskoj zbog visokih cena namirnica i kritike koraka koje je vlada Bosne i Hercegovine preduzela u vezi sa skorašnjim poplavama.

U Srbiji bi na dnevni red ponovo mogli da dođu problemi iz prošlosti, kao što je nezadovoljstvo građana povezano sa projektom iskopavanja litijuma, koji predstavlja ključnu inicijativu u vezi sa učešćem Srbije u dobavljačkom lancu za proizvodnju električnih vozila na teritoriji Evrope. Ako bi se ta vrsta nemira prelila i u susedne zemlje, privredni poremećaji slični onima koji se dešavaju u Srbiji bi mogli da se jave i u tim zemljama, iako ne u istoj meri.

Istini za volju, ovi pokazatelji zasnovani na učestalim ispitivanjima jesu u određenoj meri bili najava činjeničnog stanja koje je bilo nepovoljnije od očekivanog. Stopa rasta BDP-a tokom prve četvrtine 2025. godine je spala na nikad nižu vrednost od 2% u odnosu na prethodnu godinu. Iako su brojke nesumnjivo nezadovoljavajuće, taj period je takođe bio obeležen povišenm stepenom neizvesnosti izazvanim trgovinskim ratovima, zbog čega je teško ustanoviti uticaj koji su na privredu imali građanski protesti.

U paradoksalnom smislu, trenutna društvena previranja bi na dugoročnom planu mogla da dovedu do konstruktivnih ishoda. Rastuće nezadovoljstvo građana izazvano korupcijom bi moglo da izvrši neophodni pritisak na predstavnike vlasti i natera ih da usvoje transparentnije oblike vladanja. Suzbijanje korupcije bi u krajnjoj liniji moglo da uveća ekonomsku efikasnost ublažavanjem posledica pogrešne preraspodele budžetskih sredstava, kao u primeru nestručne rekonstrukcije železničke stanice koja se završila tragedijom, zaključuje Coface.

Industrija kongresnog turizma prošle godine je generisala 1,2 biliona dolara sa tendencijom brzog rasta, piše portal Daljine.rs.

Kongresni turizam, poznat i kao MICE turizam (Meetings, Incentives, Conferences, and Exhibitions), postaje sve značajniji segment turističke i poslovne industrije širom sveta. Ova specijalizovana grana turizma kombinuje profesionalna okupljanja sa turističkim doživljajima i generiše značajne prihode za destinacije koje su sposobne da ponude infrastrukturu, prevoz, kvalitet usluge i dobru logističku podršku. Naime, učesnici poslovnih događaja obično troše više od prosečnih turista, koristeći širok spektar usluga, uključujući smeštaj, restorane, prevoz, kulturne atrakcije i maloprodaju. Osim direktnih prihoda, kongresni turizam generiše i indirektne i indukovane efekte na lokalnu ekonomiju, podstičući zapošljavanje i razvoj povezanih industrija. Takođe, međunarodni kongresi i konferencije doprinose promociji destinacije, jačanju njenog imidža i privlačenju budućih turista i investicija.

Kongresni turizam u brojkama

Industrija MICE turizma globalno generiše preko 1.2 biliona dolara godišnje, a prema prognozama istraživačkih agencija, tržište će premašiti 1.8 biliona do 2030. godine.

Globalni kongresni turizam beleži konstantan rast i razvoj, sa tendencijom daljeg širenja i diversifikacije. Pre pandemije COVID-19, ova industrija je predstavljala višemilijardersko tržište, sa stotinama hiljada događaja koji su se godišnje održavali širom sveta. Prema podacima Međunarodnog udruženja za kongrese i konvencije (ICCA – International Congress and Convention Association), koje predstavlja vodeću globalnu organizaciju u ovoj oblasti, broj međunarodnih kongresa i konvencija je u kontinuirano rastao, dostižući vrhunac 2019. godine.

Iako je pandemija značajno uticala na globalni turizam, uključujući i MICE sektor, posle njenog završetka došlo je do brze adaptacije i inovacija. Hibridni događaji, koji kombinuju fizičko prisustvo sa virtuelnim učešćem, postali su standard, omogućavajući organizatorima da dosegnu do šire publike i održe kontinuitet aktivnosti. Sa popuštanjem pandemijskih mera, fizički događaji su se vratili, a očekuje se da će kongresni turizam u narednim godinama zabeležiti snažan oporavak i dalji rast.

Kongresni turizam u svetu beleži najveći rast u segmentima međunarodnih naučnih i poslovnih konferencija, sajmova i izložbi i korporativnih okupljanja i edukacija.

Najveće kongresne destinacije na svetu

Precizni globalni podaci o ukupnom broju posetilaca i korisnika kongresnog turizma su kompleksni za prikupljanje zbog raznovrsnosti događaja i metodologija brojanja. Međutim, procene ukazuju da se godišnje radi o desetinama miliona ljudi koji učestvuju na različitim MICE događajima širom sveta. Ovi učesnici uključuju delegate, izlagače, sponzore, prateće osoblje i posetioce sajmova i izložbi.

Popularnost destinacija za kongresni turizam zavisi od različitih faktora, uključujući infrastrukturu (kongresni centri, hoteli, transportna povezanost), atraktivnost destinacije (kulturna i prirodna baština, zabavni sadržaji), nivo cena, sigurnost i efikasnost organizacije. Prema izveštajima ICCA, Evropa tradicionalno dominira na listi najpopularnijih regiona za međunarodne kongrese i konvencije. Na ovom kontinentu se održava preko 50% svih međunarodnih događaja.

Pariz je vodeća kongresna destinacija prema ICCA. Sa svojom bogatom istorijom, kulturnom ponudom i modernom infrastrukturom, Pariz je dugogodišnji lider u organizaciji međunarodnih događaja.

Poznat po svojoj eleganciji, efikasnoj infrastrukturi i snažnoj međunarodnoj poziciji, Beč je omiljena destinacija za brojne međunarodne organizacije.

U vrhu destinacija je i Singapur kao vodeći azijski centar za kongresni turizam, sa izvanrednom infrastrukturom i strateškom lokacijom.

Barselona je atraktivna destinacija sa povoljnom klimom, modernim kongresnim prostorima i bogatom turističkom ponudom, a za njom sledi Berlin kao dinamičan grad sa vrhunskim kongresnim centrima i bogatom ponudom kulturnih i zabavnih sadržaja, i brojne destinacije u Meksiku, kao i London, Amsterdam, Kopenhagen, Rim, Madrid, kao i severnoameričke gradove poput Orlanda, Las Vegasa i Čikaga, te azijske centre kao što su Seul, Tokio i Bangkok.

Turistički potencijal Srbije

Srbija, sa svojom bogatom istorijom, kulturom i čuvenim gostoprimstvom, poseduje značajan potencijal za razvoj kongresnog turizma. Zato kongresni turizam u našoj zemlji beleži konstantan rast, a ključna destinacija je Beograd, koji nudi konkurentne cene, razvijenu infrastrukturu i dobru povezanost.

Novi Sad, kao drugi po veličini grad u Srbiji, takođe razvija svoje kapacitete za kongresni turizam. Novosadski sajam ima dugu tradiciju u organizovanju izložbi i sajmova, a grad poseduje i nekoliko hotela sa konferencijskim prostorima. Kulturna baština, blizina Fruške gore i dinamična atmosfera čine Novi Sad sve zanimljivijom opcijom.

Drugi gradovi u Srbiji, poput Subotice (sa svojom jedinstvenom arhitekturom), Niša (sa bogatom istorijom) i planinskih centara (za insentiv putovanja i manje konferencije), takođe imaju potencijal za razvoj specifičnih segmenata kongresnog turizma.

Precizni podaci o ukupnom broju učesnika na svim vrstama MICE događaja u Srbiji su teže dostupni, ali se može reći da se radi o desetinama hiljada godišnje, uključujući učesnike kongresa, seminara, korporativnih sastanaka, sajmova i drugih poslovnih događaja. Većina međunarodnih događaja se održava u Beogradu, ali i drugi gradovi postaju sve atraktivniji za manje i specijalizovane skupove.

Tako je prema podacima Serbia Convention Bureau, Srbija je domaćin za više od 250.000 poslovnih gostiju godišnje, dok broj događaja raste za oko 10% godišnje. Glavne prednosti Srbije u kongresnom turizmu su geografska lokacija (povezanost sa regionom i Evropom), stručna radna snaga u organizaciji događaja i kvalitetna ponuda hotela sa kongresnim salama (npr. Hyatt, Hilton, Metropol).

Prema izveštaju Međunarodne asocijacije za kongrese i konvencije (ICCA – Intrenational Congress and Convention Association) Srbija se u 2022. našla na 46. mestu u svetu, dok je u prepandemijskoj 2019. godini bila na 49. mestu.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku koji je 2021. godine sproveo istraživanje o poslovnim putovanjima govore da je prvi razlog dolaska stranaca u Srbiju poslovno putovanje (oko 37%), dok su na putnici u tranzitu kroz Srbiju (30%).

Prevoz kao nezaobilazna karika kongresnog turizma

Međutim, industrija prevoza u kongresnom turizmu ima ključnu ulogu u ukupnom doživljaju posetilaca. Efikasan i profesionalno organizovan prevoz može znatno uticati na utisak učesnika događaja, kao i na logističku uspešnost same organizacije.

Ključni aspekti prevoza uključuju:

• Avionski prevoz – direktne veze sa glavnim svetskim gradovima preko aerodroma u Beogradu, Nišu i Kraljevu
• Transferi od/do aerodroma – shuttle servisi, privatni prevoz, VIP prevoz
• Gradski i međugradski prevoz – modernizovani autobuski i železnički sistemi
• Rent-a-car i taxi servisi – deo personalizovane ponude za delegate

S obzirom na porast broja događaja, sve više kompanija u Srbiji specijalizuje se za korporativni prevoz, nudeći kompletnu uslugu za delegate, uključujući flote luksuznih vozila, profesionalne vozače i logističku podršku u realnom vremenu.

“Kongresni turizam ne podrazumeva samo sale i govornike, već celovit utisak gostiju, od trenutka kada slete do poslednjeg utiska koji ponesu sa sobom”, kaže za Daljine.rs Zoran Vjetrović iz ECS limo servisa. “Upravo je prevoz često prvi i poslednji kontakt sa destinacijom, i zato mora biti besprekoran.”

“U MICE industriji, gde su profesionalnost i preciznost ključni, poslovni transferi igraju veliku ulogu u kreiranju imidža same destinacije. Naš zadatak je da lestvicu održimo visoko, bilo da prevozimo govornike, učesnike ili delegacije, trudimo se da svako putovanje bude u skladu sa očekivanjima i standardima koje ovakvi događaji zahtevaju”, zaljučio je Vjetrović.

Izvor: Daljine.rs

Foto: Jaime Lopes, Unsplash