Potrošačke cene u aprilu 2025. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za četiri odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Grupa namirnica „kafa, čaj i kakao“ dodatno je uvećala cene – međugodišnji rast iznosi 23,7 odsto.

Međugodišnja inflacija na kraju 2024. bila je 4,3 odsto, da bi u januaru 2025. godine ubrzala na 4,6 procenata. U februaru je blago usporila na 4,5 odsto. Martovska međugodišnja inflacija je 4,4 procenta, a aprilska četiri odsto.

Izveštaj RZS pokazuje da je hrana tokom godinu dana – od aprila prošle do aprila ove godine – poskupela za 4,1 odsto.
Neznatno je pojeftinilo samo meso – prema izveštaju RZS – za 0,9 odsto .

U kategoriji hrane najviše je, za 23,7 odsto, poskupela grupa namirnica „kafa, čaj i kakao“. Redosled visine poskupljenja je isti kao i prošlog meseca: sledi „šećer, džem, med i čokolada“ za 17,3 odsto, dok je voće skuplje za 16,5 odsto, a povrće za 5,1 odsto.

Ulja i masti uvećali su cenu za 5,8 odsto.

Bezalkoholna pića poskupela su za 11,7 odsto, vino za 7,7 odsto, pivo 7,6 odsto, a u istom procentu je poskupeo i duvan.

Poštanske usluge su poskupele 52,6 odsto u odnosu na prošli april.

Prevoz putnika železnicom za godinu dana je poskupeo 23,8 odsto.

Zdravlje

Kada je reč o inflaciji u oblasti zdravlja, najviše su poskupele medicinske usluge za 8,2 odsto.

Stomatološke usluge skuplje su za 5,1 odsto, zdravstvene nebolničke usluge skuplje su za 5,5 odsto, dok su lekovi poskupeli za 4,8 procenta.

Veterinarske i druge usluge za životinje za godinu dana poskupele su 15,8 odsto.

Kirije skuplje 9%

Snabdevanje vodom i ostale stambene usluge poskupele su 16,1 procenat – snabdevanje vodom za 12,4 odsto, a odvođenje otpadne vode za 14,1 odsto, dok je odnošenje smeća poskupelo za čak 25,8 procenata.

Stvarne stambene rente su za godinu dana, od prošlog do ovog aprila, porasle za devet procenata.

Čišćenje, popravka i šivenje odeće za godinu dana poskupelo je za 11,3 odsto, dok je usluga popravke obuće skuplja za 6,7 odsto.

Tepisi i ostale podne prostirke poskupeli su za sedam procenata odsto.

Paket-aranžmani za 12 meseci uvećali su cenu za 14,3 odsto, a usluge rekreacije za 8,4 procenata.

Usluge u frizerskim i kozmetičkim salonima skuplje su za 11,7 odsto u odnosu na april 2024, dok su električni aparati za ličnu negu poskupeli za jedan odsto.

Nakit i satovi skuplji su za 9,1 odsto,

Popravke aparata za domaćinstvo poskupele su za 9,7 odsto, a sredstva za održavanje stana za 8,3 procenta.

Energenti

Električna energija za domaćinstvo nije menjala cenu od novembra 2023, dok je gas od prošlog do ovog aprila skuplji za 0,5 odsto.

Daljinsko grejanje skuplje je za 5,2 odsto.

I dalje su jeftinija samo čvrsta goriva – u aprilu 2025. u odnosu na april 2024. cena ogreva je pala za 1,9 odsto.

Podsetimo, najveće poskupljenje ogreva zabeleženo je u decembru 2022. u odnosu na isti mesec 2021 – tada su čvrsta goriva poskupela za čak 51,4 odsto.

Mesečna inflacija 0,3%
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu 2025. godine, u odnosu na mart 2025. godine, u proseku su više za 0,3 odsto, naveo je RZS.

„Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u aprilu 2025. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Odeća i obuća (2,4%), Hrana i bezalkoholna pića (0,9%), Restorani i hoteli (0,6%), Zdravlje (0,3%) i Obrazovanje (0,1%). Pad cena je zabeležen u grupama Transport (-1,3%), Alkoholna pića i duvan (-0,2%) i Rekreacija i kultura (-0,1%)“, naveo je RZS.

Cene ostalih proizvoda i usluga, kako se ističe – nisu se bitnije menjale.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je da gas predstavlja jedan prelazni energent u tranziciji koja se dešava u svetu i napuštanja fosilnih goriva

U svetu je velika potražnja za svim energentima i strujom, još uvek i naftom, ali zašto je pitanje gasa prvo pitanje u igri velikih sila, pre svega na relaciji EU, SAD i Rusije.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da Srbija sada nema obavezu koju Evropa nameće svojim članicama da napuste ugovore sa Rusima po pitanju prirodnog gasa, ali ćemo verovatno brzo doći i u tu situaciju kako se budemo približavali EU. Ističe da zato moramo da radimo na diverzifikaciji snabdevanja gasom.

Zavisnost svih zemalja je i dalje jako velika od gasa

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je za RTS da gas predstavlja jedan prelazni energent u tranziciji koja se dešava u svetu i napuštanja fosilnih goriva.

Prema njegovim rečima, ne koristi se samo za proizvodnju električne energije, već se koristi i za proizvodnju toplote, proizvodnju, u domaćinstvima.

„Zavisnost svih zemalja je i dalje jako velika od gasa. Kada će i gas postati neželjeno fosilno gorivo, proći će još dve-tri decenije dok ne dođemo do te tačke“, naveo je Marković.

Napomenuo je da je Evropa sa jedne strane bila izrazito uvozno zavisna od gasa iz Rusije, a od početka rata u Ukrajini intenzivnije je počela da napušta ruski gas i da nalazi zamenu.

„Uglavnom, ta zamena je utečeni prirodni gas koji se doprema i iz Sjedinjenih Američkih Država i one vide tu svoju šansu da povećaju isporuke. Norveška je povećala svoje isporuke gasa u ovih poslednjih par godina, ali i dalje jedan deo gasa Evropa dobija od Rusije“, objasnio je Marković.

Govoreći o tome koliko struje EU dobija iz gasa, Marković je rekao da što se tiče proizvodnje električne energije, da negde oko 30 odsto i dalje se dobija iz fosilnih goriva, nekih 25 odsto iz nuklearnih i 45 odsto iz obnovljivih, dok se od tih 30 odsto, nekih 17 odsto proizvodnje jeste električne energije iz gasa.

Može li Evropa bez ruskog gasa

Na pitanje da li Evropa može bez ruskog gasa, kaže da postoji logistički problem, zato što treba izgraditi još terminala za prihvatanje tog utečenog prirodnog gasa, da bi se zamenio ovaj dotok prirodnog gasa koji dolazi gasovodima iz Rusije.

„Naravno, tu postoji i razlika u ceni, zato se pojedine i države bune. Jeftiniji je gas kada ga kupujete iz cevi direktno gasovodom, nego kada koristite gas koji je utečen pa morate da imate i onu fazu prvo utečnjavanja, pa posle toga imate i ponovo prelazak u gasno stanje u tim terminalima plus transport. Sve to dovodi do toga da je cena tog gasa nešto veća od cene ruskog gasa“, istakao je Marković.

Međutim, kako je rekao, sa druge strane, opet postoji i ta namera da se eliminiše ruski gas.

„Evropska unija je donela odluku da se do 2025. moraju napustiti svi tzv. spot kontrakti koji se tiču ugovora o gasu sa Rusijom, a do 2027. i dugoročni ugovori bi trebalo da se okončaju“, objasnio je.

Cena gasa u odnosu na druge energente

Kad gledamo evropsko tržište i cenu struje, i cena nafte raste i pada, ali gas drži cenu.

Marković podseća da je cena električne energije direktno zavisna od cene gasa, budući da se 17 procenata električne energije obezbeđuje iz gasa.

Srbija deo gasa dobija iz Azerbejdžana, međutim, zavisi od ruskog gasa iz Turskog toka i zato je važan novi sporazum koji treba da se postigne sa Rusijom.

„Mi sada nemamo obavezu koju Evropa nameće svojim članicama da napuste ugovore sa Rusima po pitanju prirodnog gasa, ali ćemo verovatno brzo doći i u situaciju kako se budemo pridruživali EU da ćemo morati da usaglašavamo našu politiku i s tim stvarima. Tako da, da za sada nema problema, mi dosta zavisimo od ruskog gasa, 85 procenata gasa se uvozi. Od toga je vrlo mali deo koji ide iz Azerbejdžana. Uglavnom većina dolazi i iz Rusije“, kaže Marković.

Takođe, kako je istakao, ne znamo da li će se u budućnosti sprovoditi neke mere po pitanju Evropske unije u smislu zabrane i sankcija na gas i zato moramo da radimo na diverzifikaciji snabdevanja gasom.

Gas je fosilno gorivo. Evropska unija je zacrtala cilj da do polovine veka eliminiše fosilna goriva i okrene se obnovljivoj energiji. Tu nastupa Kina sa svojom tehnologijom.

„Uloga Kine možda je i veća nego što bi Evropska unija volela, zato što 90 procenata tržišta EU snabdevaju solarnim panelima iz Kine. Takođe, Kina je značajan igrač u proizvodnji vetrogeneratora. Evropa je imala neke pokušaje i razmišljenja da malo poboljša svoju privredu, da se smanji zavisnost, ali vidimo da do sada do toga nije došlo“, rekao je Marković.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay